Movatterモバイル変換


[0]ホーム

URL:


Пређи на садржај
Википедија
Претрага

Пољска

Координате:52° N20° E / 52° С; 20° И /52; 20
С Википедије, слободне енциклопедије
Република Пољска
Rzeczpospolita Polska  (пољски)
Химна: Мазурка Домбровског
(пољ.Mazurek Dąbrowskiego)
Положај Пољске
Главни град 
(и највећи)
Варшава
52° 13′ N21° 02′ E / 52.217° С; 21.033° И /52.217; 21.033
Службени језикпољски[1]
Владавина
Облик државеунитарнапарламентарна република
 — ПредседникАнджеј Дуда
 — Председник ВладеДоналд Туск
Законодавна властПарламент
 — Горњи домСенат
 — Доњи домСејм
Историја
Оснивање
 — Војводство Пољскеоко 960.
 — Краљевина Пољска18. април 1025.
 — Жечпосполита1. јул 1569.
 — Поделе Пољске24. октобар 1795.
 — Друга република11. новембар 1918.
 — Пољска влада у егзилу17. септембар 1939.
 — Народна Република22. јул 1944.
 — Трећа република31. децембар 1989.[2]
Географија
Површина
 — укупно312,696[3][4] km2(69)
 — вода (%)1,48[5]
Становништво
 — 2022.Раст 38.036.118[6](38)
 — густина122 ст./km2
Привреда
БДП/ПКМ≈ 2024.
 — укупноРаст 1,890 блн. $[7](20)
 — по становникуРаст 51.628 $[7](38)
ИХР(2022)0,881(36) — веома висок
Валутапољски злот
 — код валутеPLN
Остале информације
Временска зонаUTC +1, +2 (CET,CEST)
Интернет домен.pl
Позивни број+48

Пољска (пољ.Polska), званичноРепублика Пољска (пољ.Rzeczpospolita Polska),држава је усредњој Европи. Геополитички припадаисточној Европи[8] и граничи се саруском ексклавом (Калињинградском облашћу) иЛитванијом на североистоку,Белорусијом иУкрајином на истоку,Словачком иЧешком на југу иНемачком на западу, док на северу излази наБалтичко море. Пољска је чланицаЕвропске уније иНАТО пакта. Укупна површина Пољске је 312.679 km², што је чини 69. на списку највећих држава света и 9. највећом у Европи. У Пољској живи више од 38 милиона људи, по чему је 34. у свету и 8. у Европи.

За годину оснивања Пољске се узима966. година када је њен владар кнезМјешко I прихватиохришћанство. Краљевина Пољска је1569. склапањемЛублинске уније ушла је у дуготрајни савез саВеликом кнежевином Литванијом, чиме је основана моћна и пространаДржавна заједница Пољске и Литваније. Заједница је нестала1795, а територију Пољске су поделилеПруска,Руска Империја иАустрија. Пољска је своју самосталност обновила1918. наконПрвог светског рата, да би је поново изгубила уДругом светском рату. Пољска је у рату изгубила око 6 милиона грађана, а из рата је изашла у значајно промењеним границама. Послератна Народна Република Пољска била је у оквируИсточног блока, под јаким совјетским утицајем. За време револуција 1989. комунистичка власт је укинута.

Пољска је унитарна држава, коју чини 16војводстава.

Етимологија имена

[уреди |уреди извор]

ИмеПољска потиче од племенаПољана, који су насељавали територију данашњеВеликопољске. Реч Пољани (Polanie) може да се протумачи као „они који живе на пољима“. Може да се претпостави да је главно занимање тог племена била земљорадња, док је код осталих племена, нпр.Вислана иМазовшана било другачије јер су насељавали шумске терене.

У прошлости су коришћенилатински терминиterra Poloniae — пољска земља илиRegnum Poloniae — пољско царство. Име Пољска (Polska) почиње да се користи уXI веку. Земља Пољана је уXIV веку називана Старопољска (Staropolska), а каснијеВеликопољска (Wielkopolska). Јужне земље су због контраста називанеМалопољска (Małopolska).

Остала имена Пољске: (Lechia,персијски језикLachistan,литванскиLenkija) и Пољака (рус.Лях,мађ.Lengyel) потичу од имена племенаЛеђана, за које се сматра да су живели у садашњем југозападном делу Пољске.

Речжечпосполита (rzeczpospolita) означаварепублику и користи се искључиво у контексту Пољске, за све остале земље користи се речрепублика.

Географија

[уреди |уреди извор]
Главни чланак:Географија Пољске
Физичка мапа Пољске

Пољска територија се састоји из пет географских подручја. На северозападу узбалтичку обалуПоморја иГдањског залива налазе се бројне морске превлаке, приобалнедине, језера, реке и канали. Скоро сасвим праву линију обале разбијајуШчећински,Пуцки иВислански залив. На северу и у централном делу Пољске су се формирале равнице токомледеног доба. Тако су настале четири велике равнице: Мазурска, Кашупска, Поморска иВеликопољска. Ови предели су благо брдовитеморене у којима постоје бројна језера. Јужно од равница је подручје широких речних долинаШлеске иМазовије. Посебно је карактеристичнолесно тле у регионуЛублина на коме су видљиви значајни ефектиерозије. Још јужније простиру се предели пољских планина средње висине:Бескиди,Судети,Светокрижке планине иТатра Планине — највећи опсег од читавихКарпата.

Границе

[уреди |уреди извор]

Дужина пољских граница износи 3511 km, а од тога 440 отпада на морску границу (обалаБалтичког мора).

Пољска се граничи на:

Рељеф

[уреди |уреди извор]
Планинско језероМорско око у Високим Татрама
Пољски Карпати

Пољска има 70 врхова са преко 2.000 m надморске висине и сви они се налазе у планинамаТатре. Ово подручје се у Пољској дели на областВисоких и ЗападнихТатри. То је највиши планински ланац Пољске иКарпата. Са 2.499 m највиши је врх Риси (Rysy). Други по висини је ланацБескида (највиши врх: 1.725 m). Највиши врхСудета је Сњежка (Śnieżka) са 1.602 m.

Најнижа тачка Пољске је на -2метра надморске висине кодЕлблага.

Део обалеБалтичког мора који припада Пољској дуг је 528 km. Простире се од местаСвиноујшће на острвимаУседом иВолин на западу, до местаКриница Морска наВисланској превлаци на истоку. Пољска морска обала је великим делом равна и пешчана, и њу су обликовалеморске струје и стални западниветрови. Ту постоје многе литице, пешчанедине ипревлаке, а за копно су карактеристичнебаре ијезера. Пример јеЛебско језеро уСловиначком националном парку. Најпознатије превлаке суполуострво Хел иВисланска превлака. Највеће пољско острво је Волин. Највећи лучки градови суГдиња,Гдањск,Шчећин и Свиноујшће. Позната летовалишта су:Сопот,Колобжег,Леба,Владиславово и полуострвоХел.

Воде

[уреди |уреди извор]
Види још:Списак језера у Пољској иСписак најдубљих језера у Пољској
Дине у Словиначком националном парку
Долина најдуже реке Пољске — Висле

Најдуже реке Пољске суВисла (1.047 km), гранична рекаОдра (854 km),Варта (808 km) иБуг (772 km) која чини источну границу земље. Висла и Одра се уливају у Балтичко море. Неке мање реке у Судетима припадају сливуЛабе, односноСеверног мора. РекаОрава у Бескидима се преко рекеВаг улива уДунав, док се неке мале реке у западним Карпатима прекоДњестра уливају уЦрно море.

Реке Пољске се вековима користе за пловидбу. Својим дугим лађамаВикинзи су пловили на своје пљачкашке походе рекама Висла и Одра. У средњем и новом веку, транспорт жита и пољопривредних производа изПољско-литванске државе рекама доДанцига (Гдањска) и даље узападну Европу био је један од најзначајнијих трговачких путева. О времену просперитета сведоче ренесансни и барокни споменици у градовима дуж ових река.

Пољска има око 10.000језера површине веће од једног хектара, и по томе је једна од језерима најбогатијихдржава света. У Европи самоФинска има више језера по јединици површине. Највећа језера површине веће од 100 km2 суСњардви иМамри уМазурији, као иЛебско иДравско језеро у Поморју. Поред језера у равницама на северу, постоје и планинска језера у Татрама, од којих јеМорскије Око површински највеће (34,9 хектара). Најдубље језеро јеХањча са 108,5 m дубине, уПодласком војводству.

Национални парк Гори Столови

Шуме покривају 29,2% површина. Преко половине територије се користи за пољопривреду, од чега највише заратарство.Сточарство је заступљено у брдско-планинским подручјима. Преко 1% укупне површине (3.145 km²) отпада на23 национална парка. По овоме Пољска заузима прво место у Европи. Већина пољских националних паркова налази се на југу земље. Поред њих, заштићене су и области река, језера и мочвара у централном делу земље, као и обале на северу.

Флора и фауна

[уреди |уреди извор]
Бизон у Националном паркуБјаловјежа.

У Пољској живе неке животиње које су изумрле у остатку Европе, као што су:бизони у прашуми Бјаловјежа,мрки медведи у Бјаловјежи, Татрама и Карпатима,вукови ирисови у шумским подручјима, лосови на северу Пољске,даброви у Мазурији и Поморју. У шумама се сусрећујелени идивље свиње. На истоку Пољске постоје недирнуте прастаре шуме, од којих је најпознатија Бјаловјежа. Велика шумска подручја постоје и на планинама, у Мазурији, Поморју и доњој Шлеској.

Пољска је најважније подручје за размножавање европских птица селица. Четвртина свих птица које лети стигну у Европу, излеже птиће у Пољској, највише у обалским пределима и заштићеним мочварама рекаБебжа,Нарев и Варта. У Мазурији има села где живи вишерода него људи.

Клима

[уреди |уреди извор]

Клима Пољске јеумерена и варира одокеанске на северозападу доконтиненталне на југоистоку.[9] Планински јужни рубови се налазе у оквируалпске климе.[9] Пољску карактеришу топла лета, са средњом температуром од око 20 °C (68,0 °F) у јулу, и умерено хладне зиме у просеку −1 °C (30,2 °F) у децембру.[10] Најтоплији и најсунчанији део Пољске јеДоња Шлезија на југозападу, а најхладнији регион је североисточни угао, окоСувалкија упокрајини Подласкје, где на климу утичухладни фронтови изСкандинавије иСибира.[11]Падавине су чешће током летњих месеци, а највише падавина има од јуна до септембра.[10]

Годишња доба могу се разликовати сваке године.[9]Климатске промене и други фактори додатно су допринели међугодишњимтоплотним аномалијама и повећаним температурама; просечна годишња температура ваздуха између 2011. и 2020. године износила је 9,33 °C (48,8 °F), око 1,11 °C више него у периоду 2001–2010.[12] Зиме су такође све сушније, са мањесуснежице и снежних падавина.[9]

Историја

[уреди |уреди извор]
Главни чланак:Историја Пољске

Праисторија

[уреди |уреди извор]

Најчувенији археолошки налаз из пољске праисторије је утврђено насељеБискупин, који потиче из временаЛужичке културе из раноггвозденог доба, од око700. п. н. е.

Историчари претпостављају да су током касне антике на територији данашње Пољске живеле многе различите етничке групе. Тачна етничка и лингвистичка припадност тих група је била предмет великих дебата. Посебно су места и време постојања првобитних насеља словенских племена била предмет великих контроверзи.[13]

Династија Пјастовића (966—1385)

[уреди |уреди извор]
Пољска године 1020.

Пољска племена су у раномсредњем веку живела између рекаВисле иОдре. Та племена ујединио је кнезМјешко I у10. веку. Он је био први познати владар из династијеПјастовића. За његова владањаПољаци су примилихришћанство, а пољска држава признала властСветог римског царства. Мјешко је основао и прву пољску бискупију уПознању.

За владавинеБолеслава Храброг (992—1027) Пољска се проширила на областЛужице,Чешке,Моравске иСловачке.Болеслав II (1058—1079) је изузео Пољску испод власти Светог римског царства и прогласио се краљем чиме је Пољска постала слободна краљевина.

Од времена владањаБолеслава III (1102—1138) Пољаци су почели да воде дуготрајне ратове против припадника Немачког витешког реда (Тевтонаца) који у12. веку отимају Пољској подручјаПомераније од ушћа Висле доГдањска. Тим је освајањима Пољској запречен пут доБалтичког мора. Након његове смрти Пољска је у сталним сукобима сБранденбургом и Тевтонцима, а у тим је сукобима изгубила западно Поморје, Велику Пољску, Гдањско приморје и југ државе.

Овај чланак је део серије о историји Пољске
ИсторијаПољске
Poland
Савремено доба

Од 12. до почетка15. века Пољска нагло слаби, осамостаљују се поједине кнежевине, аНемци се шире на пољска подручја. Њиховим доласком ничуградови исела и подстиче сепривредни развитак.1241. године у Пољску су провалили Татари који су похарали јужне пределе Пољске које су пољски владари насељавали Немцима. Тих година високи сталежи преузимајунемачки језик и обичаје, а како су се Немци населили и уз погранична подручја Пољске, полако Пољска долази под немачки утицај.1300. године пољско племство бира чешког краљаВацлава II за краља Пољске како би се успешније одупрли немачком продору, али то није успело. Након његове смрти1305. године распала се персонална уније између Пољске и Чешке.

Казимир III Велики

Процес за уједињавање пољских земаља започео је у14. веку краљВладислав I (1306—1333) који је Пољској поново припојиоКраков и Велику Пољску. Јачање Пољске настављаКазимир III (1333—1370) који подстиче развитак пољских градова поспешивањем развиткатрговине и занатства. Он кодификује пољско право(Statut Wislicki), подстиче колонизацију ненасељених пољских подручја, те спроводи финансијске и управне реформе. Основао је иКраковски универзитет и утемељиоКраљевски врховни суд у Кракову. Он је био последњи пољски владар из династије Пјастовића, а након његове смрти на пољски престо долази краљЛудовик I Анжујски из династије угарскихАнжујаца који је био сестрић Казимира III. Након његове смрти на власт долази његова кћи Јадвига која се удала за литванског кнеза Владислава Јагела који је владао Пољском каоВладислав II (1386—1434).

Династија Јагеолонаца (1385—1569)

[уреди |уреди извор]

Избором за пољског краља, он је примио хришћанство и успоставиоПољско-литванску унију. Након успостављања те уније, Пољска је уз помоћЛитваније успела да спречи продор Немаца.1410. године у бици крајГринвалда иТонберга тешко су поразили Тевтонце. Након смрти Владислава II, на власт долазиВладислав III (1434—1444) Познат је и под називом Владислав Варненчик јер је 1444. погинуо у битки крајВарне.

Њега је наследиоКазимир IV (1447—1492) из династијеЈагеловића који је ограничио своју власт успоставом Државног сабора (сејм) и који је приморао племство на плаћањепореза. Створио је јаку пољску државу освајањем западнеПруске, Молдавије и источног Поморја.

У16. веку Пољска улази у раздобље унутрашњих сталешких борби, па је краљ био приморан да донесеРодомску конституцију према којој закони могу да се донесу само уз пристанак малог и средњег племства (шљахте).

Пољско-литванска унија

[уреди |уреди извор]
Главни чланак:Државна заједница Пољске и Литваније

1569. године закључен јеЛублински споразум према којем шљахта бира краља, аПољска и Литванија чине реалну унију.

Након смртиСтефана Баторија (1575—1586), Пољска је поново ојачала доласком на властЖигмунда III (1587—1632) из шведске династије Васа, али јој је моћ ослабила за владавинеЈана II Казимира који је ратовао противРусије иШведске. Пољска у другој половини17. века ратује и саТурцима и у тим ратовима губи Подолију и велика подручја на десној обалиДњепра. Та су јој подручја враћенаМиром у Сремским Карловцима, јер је Пољска помогла у одбраниБеча од турских напада.

Подручја под влашћуПољско-литванске уније.
Промена пољских граница после Другог светског рата

Победе Пољске над Турцима нису ојачале краљеву власт, а самовоља шљахте постала је све израженија.1652. године изгласан је законЛиберум вето којим је озакоњенафеудалнаанархија у Пољској. Тим је законом сваки члан једнодомне скупштине у Пољској (сејм) могао да спречи доношење било каквог закона.

Поделе Пољске

[уреди |уреди извор]

У ратовима противШведске иРусије у другој половини 17. века, Пољска губи велики део својих територија.1697. године саксонски кнежеви постају краљеви Пољске, чиме долази до краја пољске независности. Крајем18. века Пољска је подељена између Русије,Аустрије иПруске и престаје да постоји као држава. Након1815. некадашње пољске земље долазе под руску власт каоКонгресна Пољска и од1863. године Пољска је руска провинција и предмет интензивне русификације.

Од 1918. до данас

[уреди |уреди извор]

Пољска је опет успостављена као независна држава наконПрвог светског рата. Године1939. подељена је надвоје измеђуНемачке иСовјетског Савеза. НаконДругог светског рата, Пољска је добила нова подручја на западу, али је изгубила двоструко већа подручја на истоку.

Земља је била деокомунистичкогИсточног блока под контролом Совјетског Савеза до1980-их година, када је кренуопокрет „Солидарност“, који је победио на парламентарним изборима1989. године, те је уведенадемократија.

Пољска је1999. године ушла уНАТО савез, а1. маја2004. придружила сеЕвропској унији.

Пољска се придружилашенгенском простору 2007. године, као резултат тога,границе земље са другим државама чланицама Европске уније су демонтиране, омогућавајућипуну слободу кретања унутар већег дела Европске уније.Председник ПољскеЛех Качињски је 10. априла 2010. године, заједно са још 89 високих пољских званичника, погинуо у авионској несрећи у близиниСмоленска у Русији.[14]

2011. године владајућаГрађанска платформа победила јена парламентарним изборима.[15] 2014. годинепремијер ПољскеДоналд Туск изабран је запредседника Европског савета и поднео је оставку на место премијера.[16] На изборима2015. и2019. победила је конзервативна партијаПраво и правда (ПиС) коју је предводиоЈарослав Качињски,[17][18] што је резултирало повећанимевроскептицизмом иповећаним трењем са Европском унијом.[19][20]Матеуш Моравјецки је у децембру 2017. положио заклетву као нови премијер, наследившиБеату Шидло, на функцији од 2015. године. ПредседникАнџеј Дуда, уз подршку странке Право и правда, реизабран је тесно на председничкимизборима 2020. године.[21]Инвазија Русије на Украјину довела је до тога да је 6,9 милионаукрајинских избеглица стигло у Пољску.[22]

Политика

[уреди |уреди извор]
Главни чланак:Политика Пољске

Пољска јеунитарнапарламентарна република ипредставничка демократија, сапредседником каошефом државе.[23]Извршну власт даље вршеВијеће министара ипремијер који јешеф владе.[23] Појединачне чланове савета бира премијер, именује председник и одобрава парламент.[23] Шеф државе се биранародним гласањем на петогодишњи мандат.[24] Актуелни председник јеАнджеј Дуда, а премијерМатеуш Моравјецки.[25]

Законодавна скупштина Пољске једводомни парламент који се састоји од 460-чланог доњег дома (Сејм) и 100-чланог горњег дома (Сената).[26] Сејм се бира попропорционалној заступљености премаД’Онтовом систему за конверзију гласова у посланичка места.[27] Сенат се бира по изборном систему"први-па-пост", при чему се из сваке од сто изборних јединица враћа по један сенатор.[28] Сенат има право да измени или одбије статут који је донео Сејм, али Сејм може поништити одлуку Сената већином гласова.[29]

Са изузетком партија етничких мањина, у Сејм могу ући само кандидатиполитичких партија који добију најмање 5% од укупног броја националних гласова.[28] И доњи и горњи дом парламента у Пољској се бирају на четворогодишњи мандат и сваком члану пољског парламента гарантује сепосланички имунитет.[30] Према садашњем законодавству, особа мора да има 21 годину или више да би преузела функцију заменика, 30 или више да би постала сенатор и 35 година да би се кандидовала на председничким изборима.[30]

Чланови Сејма и Сената заједнички чинеНародну скупштину Републике Пољске.[31] Народна скупштина, на челу самаршалом Сејма, формира се у три наврата – када нови председник положизаклетву; када је оптужница против председника подигнутаДржавном суду; и у случају проглашења трајне спречености председника за вршење дужности због здравственог стања.[31]

Најважније политичке партије у пољској суПраво и правда,Грађанска платформа,Пролеће,Савез демократске левице,PD,PSL,Унија Рада,Социјалдемократија Пољска,Пољска Народна партија,Зелени 2004

Оружане снаге

[уреди |уреди извор]
Главни чланак:Пољска војска

Пољска Војска (пољ.Wojsko Polskie, WP) чини оружане снаге Пољске. Обавезна је од добијања самосталности1918. године.

Оружане снаге Пољске се састоје од пет родова –Копнене војске,Морнарице,Ваздухопловства,Специјалних снага и СнагаТериторијалне одбране.[32] Војска је подређенаМинистарству националне одбране Републике Пољске.[32] Међутим, њен главнокомандујући у мирнодопским условима је председник, који предлаже официре, министра за народну одбрану и начелника штаба.[32] Пољска војна традиција се генерално обележава поводомДана оружаних снага, који се обележава сваке године 15. августа.[33] Од 2022. године, Оружане снаге Пољске имају укупну снагу од 114.050 активних војника, са још 75.400 активних ужандармерији и одбрамбеним снагама.[34]

Пољска троши 2% свог БДП-а на одбрану, што је еквивалентно приближно 14,5 милијарди америчких долара у 2022. години, са планираним повећањем на 29 милијарди долара у 2023.[35][36] Пољска ће од 2022. године потрошити 110 милијарди евра на модернизацију својих оружаних снага, у блиској сарадњи са америчким, јужнокорејским и локалним пољскимпроизвођачима одбране.[37] Такође, пољска војска ће повећати своју величину на 250.000 војних и официра и 50.000 припадника одбрамбених снага.[38] ПремаСИПРИ, земља је у 2020. извезла оружје и наоружање у иностранство у вредности од 487 милиона евра.[39]

Обавезнивојни рок за мушкарце, који су претходно морали да служе девет месеци, укинут је 2008. године. Пољска војна доктрина је истоветна доктрини њених партнера у НАТО-у и земља је активно домаћинвојним вежбама НАТО-а.[40] Од 1953. године, земља је дала велики допринос разним мировним мисијамаУједињених нација,[41] и тренутно одржава војно присуство на Блиском истоку, у Африци,балтичким државама ијугоисточној Европи.[40]

Административна подела

[уреди |уреди извор]
Главни чланак:Пољска војводства

Пољска је подељена на 16 области које се називају Војводства (województwa):

Пољска Војводства

Војводства су даље подељена наповјате којих има 379, а они на општине којих има 2.478.

Становништво

[уреди |уреди извор]
Главни чланак:Становништво Пољске
Види још:Пољаци
Становништво Пољске
ГодинаСтановништвоПромена %ГодинаСтановништвоПромена %
184611.107.000-196029.776.00019,1%
191122.110.00099,1%197032.642.0009,6%
192127.177.00022,9%197835.061.0007,4%
193132.107.00018,4%198837.879.0008,0%
193834.849.0008,5%199038.183.0000,8%
194623.930.000-31,3%199538.610.0001,1%
195025.008.0004,5%200038.654.0000,1%
Број становника пољске од 1961—2003 (у хиљадама)

Становништво Пољске је најгушће насељено на југу, а најређе на северозападу и североистоку земље. Према подацима из 2021. године, 60% људи живи у градовима, од тога 42 града имају више од сто хиљада становника, а 6 градова више од петсто хиљада.

Пољску је некада сачињавао велики број народа, култура и вера.Други светски рат и територијални помак на запад хомогенизовали су становништво. Данас Пољаци чине 98% становника, а главне мањине суНемци,Украјинци иБелоруси.

Пољаци спадају условенске народе. Говорепољским језиком. Делу Пољака матерњи језик јеКашупски језик веома сличан пољском.Пољски језик је званичан језик иако је по закону о националним мањинама омогућено коришћење матерњег језика. По попису из 2021. године 97% становника Пољске говори пољски. Најзаступљенији језици мањина су:немачки,украјински,белоруски,ромски ируски.

Демографске статистике

[уреди |уреди извор]
(2012)[42]
Број становника38.533.789
Становништво по годишту
0 — 14 година15,1% (мушкараца 2.980.026; жена 2.828.298)
15 — 64 година70,9% (мушкараца 13.614.652; жена 13.707.173)
преко 64 године14% (мушкараца 2.056.763; жена 3.346.877)
Средња старост
У целој популацији36,43 година
Мушкараца34,52 година
Жена38,49 година
Природни прираштај0,028%
Број рођених на 1.000 становника10,78
Број умрлих на 1.000 становника10,01
Становништво по полу
при рођењу1,06 мушкараца/жени
испод 15 година1,05 мушкараца/жени
15 — 64 година0,99 мушкараца/жени
изнад 64 година0,62 мушкараца/жени
У целој популацији0,94 мушкараца/жени
Очекивана дужина живота
У целој популацији74,74 година
Мушкараца70,71 година
Жена79,03 година

По подацима светске здравствене организације из2003. године:

  • Очекивана дужина живота: Пољска заузима 28. место у Европи.
  • Очекивана дужина живота: Пољска је такође на 28. месту у Европи.

Етничка припадност

[уреди |уреди извор]

Према попису из2011. године, 37.310.341 становника изјаснило се као Пољаци, 846.719 се изјаснило каоШлезијци, 232.547 каоКашуби и 147.814 каоНемци. Осталих је било 163.363 (0,41% популације), а 521.470 становника није дало огдовор. Попис није укључио више од 1,7 млн.украјинских радника који имају стално пребивалиште у Пољској (2017).

Број миграната полако расте; влада је одобрила 504.172 захтева за рад у Пољској 2021. године.

Језик

[уреди |уреди извор]

Пољски је језик са највећим бројем говорника у Пољској. Такође се користи као мањински језик у деловима суседнеЛитваније. Иако 97% прича пољски језик као матерњи, постоји 15 мањинских језика.Кашупски језик говори око 100.000 људи уКашубији иПомеранији.[43] Око 32% становништва зна да причаенглески језик (2015).

Религија

[уреди |уреди извор]

ОдДругог светског рата, масовног пресељења становништва и померања тежишта пољске државе на запад, Пољска је готово сасвимкатоличка земља. Према попису становништва из 2021, 71,3% становништва суримокатолици, од тога око 28% активни верници, 6,9% суатеисти,а 20,6% становништва није се изјаснило. Око 1,3% Пољака суправославни хришћани, 0,3% сујеховини сведоци, 0,2% сугркокатолици, 0,2%евангелисти. Пре рата је у Пољској живела највећа европска заједницаЈевреја са око 3,3 милиона припадника, од којих је већина страдала ухолокаусту, а малобројни преживели су већином емигрирали у Израел. Данас у Пољској живи око 5.000 Јевреја. Већ неколико векова у северозападној Пољској живи мала заједница од око 5.000 Татарамуслимана. Укупан број муслимана у Пољској је 15-25 хиљада.

Покојни папаЈован Павле II (1920—2005) је изузетно цењен у Пољској. Пре избора за папу, он је под крштеним именом Карол Војтила служио каонадбискупКракова и одиграо значајну политичку улогу у рушењу комунистичког система у Пољској.

Градови Пољске

[уреди |уреди извор]
Главни чланак:Списак градова у Пољској
 
ГрадВојводствоПопулацијаГрадВојводствоПопулација
Варшава
Варшава
Краков
Краков
1.ВаршаваМазовско1.720.39811.БјалистокПодласко295.198Лођ
Лођ
Вроцлав
Вроцлав
2.КраковМалопољско756.18312.ГдињаПоморско247.324
3.ЛођЛођско737.09813.ЧенстоховаШлеско238.042
4.ВроцлавДоњешлеско632.99614.РадомМазовско222.496
5.ПознањВеликопољско551.62715.СосновјецШлеско217.638
6.ГдањскПоморско456.96716.ТоруњКујавско-поморско205.312
7.ШчећинЗападнопоморско405.60617.КјелцеСветокришко203.804
8.БидгошчКујавско-поморско356.17718.ГљивицеШлеско195.472
9.ЛублинЛублинско348.45019.ЗабжеШлеско186.913
10.КатовицеШлеско306.82620.БитомШлеско181.617

Привреда

[уреди |уреди извор]
Главни чланак:Пољска привреда

Дана12. септембра1989, некадашњи шеф покретаСолидарностТадеуш Мазовјецки формирао је прву некомунистичку владу Пољске од 1948.

Потпредседник владе и министар финансија био јеЛешек Балцеровиц који је руководио преласком привреде сапланске натржишну. Овај план, познат под именомшок терапија, контролисаномхиперинфлацијом је уништио дотадашњу пољску привреду и увео тржишне услове. Привредна политика Пољске од тада до данас се заснива на принципиманеолиберализма у привреди.

После прве тешке фазе транзиције праћене јакоминфлацијом,девалвацијом националне валуте, затварањем предузећа и снажним растом незапослености, ова политика је омогућила развој и модернизацију пољске привреде. До економског раста је дошло 1993. када се повећао и ниво благостања, што је довело до повећања потрошње, ниже инфлације и стабилизацијезлоте. Повећала се трговина са иностранством као и стране инвестиције.

Пољски привредни раст узрокован шок терапијом наставио се до 1997. када је стопа незапослености пала испод 10%. После тога појавили су се нови економски проблеми; стопа незапослености од 20% је достигнута2004, а до2007. је пала на 12%. Од приступања ЕУ велики број пољских радника је нашао запослење на западу, нарочито на Британским острвима. Овај тренд је заустављен до 2008.

Термоцентрале које трошеугаљ илилигнит стварају 94%електричне енергије Пољске[44].

Привреда у бројкама

[уреди |уреди извор]
  • Бруто домаћи производ (2008) : 666,05 милијарди $[45]
    • привредни раст2008. : 4,9%
    • средњи привредни раст 1990—2006 : 4,73%
    • учешће по секторима 2003:
      • пољопривреда-шумарство : 3%
      • грађевина : 7%
      • транспорт : 7%
      • индустрија : 22%
      • трговина и услуге : 56%
      • остало : 5%
  • стопа инфлације : 3% (октобар 2007)
  • приход по становнику : 17.481 $[45] (2008), Варшава — 37.000 $ (2005)
  • стопа незапослености : 7,3% (јул 2008), Варшава — 5,7% (новембар 2005),
  • спољна трговина (2004) : 92.720.000.000 $ извоза и 95.670.000.000 $ увоза

Најважнији привредни партнер Пољске јеНемачка. Остали важни привредни партнери су:Француска,Италија,Русија, Велика Британија,Чешка,Кина иХоландија.

  • јавни дуг у односу на БДП : 47% (2005)
  • каматна стопа : 6,5% (16. фебруар2005)
  • курс злоте : 1 € = 4,6435 PLN ; 1 $ = 3,6283 PLN (10. април2009)

Култура

[уреди |уреди извор]
Главни чланак:Култура Пољске
КомпозиторФредерик Шопен.
Олтар у Богородичној цркви у Кракову

Пољска култура је претрпела утицаје и са истока и са запада. То је видљиво у пољској архитектури, фолклору, књижевности и ликовним уметностима. У Пољској су рођени:папа Јован Павле II, физичар и хемичарМарија Склодовска Кири,[46] астрономНикола Коперник,[47] композиториФредерик Шопен[48][49] иКшиштоф Пендерецки, сликарЈан Матејко.

Пољски народни плесовимазурке иполонезе су у уметничким обрадама стекли велику популарност у 19. веку широм Европе.

Пољска књижевност се зачела око 1100.[50] Њени најсјајнији представници су:Јан Кохановски,Адам Мицкијевич,Хенрик Сјенкјевич,Станислав Виспјански,Болеслав Прус,Јулијус Словацки,Станислав Лем,Чеслав Милош,Олга Токарчук иВислава Шимборска.

Градови Пољске илуструју широк спектар европских историјских архитектонских стилова, одроманике домодерне. Историјска језгра Варшаве и Кракова су примери развоја архитектуре од средњег века, преко ренесансе и барока, и касније. У више места сачуване су средњовековне тврђаве и грађевине, на пример уТоруњу иМалборку.Замошћ је пример града грађеног поренесансном идеалу. Барокне цркве постоје у градовима широм Пољске. Лублински дворац припада правцунеоготичке архитектуре.

Пољска је земља одакле су потекли значајни филмски уметници:Роман Полански,Анджеј Вајда,Кшиштоф Кјешловски иАгњешка Холанд.

Спорт

[уреди |уреди извор]
Главни чланак:Спорт у Пољској
Градски стадион уВроцлаву

Мотоциклистички спидвеј,одбојка ифудбал су међу најпопуларнијим спортовима у земљи, са богатом историјом.Кошарка,рукомет, бокс,ММА,скијашки скокови, скијашкотрчање,хокеј на леду, тенис, мачевање, пливање идизање тегова су други популарни спортови. Златна ерафудбала у Пољској одвијала се током 1970-их и наставила се све до раних 1980-их кадаје пољска фудбалска репрезентација постигла своје најбоље резултате на свим такмичењима ФИФА Светског првенства и освојила треће место на турнирима1974. и1982. године. Тим је освојио златну медаљуу фудбалу наЛетњим олимпијским играма 1972. и две сребрне медаље,1976. и1992. године . 2012. године Пољска је била судомаћинЕвропског првенства у фудбалу УЕФА.

Од јануара 2023,пољска мушка одбојкашка репрезентација јепрва на свету.[51] Тим је освојио златну медаљу наЛетњим олимпијским играма 1976 . и златну медаљу наСветском првенству ФИВБ1974,2014. и2018.[52][53]

Пољска је остварила значајане резултатеу мотоциклистичким спидвеј тркама. НајвишаЕкстралига дивизија има једну однајвиших просечних посећености за било који спорт у Пољској.Репрезентација Пољске у спидвеју је један од главних тимова у међународном спидвеју. Појединачно, Пољска има три светска шампионау Великој награди у спидвеју, а најуспешнији је троструки светски шампионБартош Змарзлик који је освојио узастопно првенство 2019. и 2020., а трећи 2022. године. Пољска је 2021. године завршила као другопласирана у финалу светског првенства у спидвеју нација, одржаном у Манчестеру, 2021. године.

У 21. веку, Пољска је забележила раст популарноститениса и изнедрила је велики број успешних тенисера, укључујући светску број 1Ига Свјонтек, освајача тригренд слем титуле појединачно (Отворено првенство Француске 2020.,Отворено првенство Француске 2022. иУС Опен 2022); бивша 2. светска бројкаАгњешка Радванска, победница 20 ВТА титула у синглу у каријери укључујући ифинале ВТА 2015; 10 најбољих АТП играчаХуберт Хуркач; и бивши 1. светски играч у дублу,Лукаш Кубот, чије главни успеси у каријери укључују освајање две гренд слем титуле у дублу –Отворено првенство Аустралије 2014. иВимблдон 2017. године. Пољска је такође освојилаХопман куп 2015. са Агњешком Радвањском иЈержијем Јановичем који су представљали земљу.[54][55]

Пољаци су постигли значајна достигнућа у планинарењу, посебно наХималајима и зимском успону наврхове преко осам хиљада метара. Пољске планине су једна од туристичких атракција земље. Планинарење, пењање, скијање и брдски бициклизам сваке године привлаче бројне туристе из целог света. Водени спортови су најпопуларније летње рекреативне активности, са великим бројем локација за пецање, вожњу кануом, кајаком, једрење и једрење на дасци, посебно у регионима земље.[56]

Референце

[уреди |уреди извор]
  1. ^Constitution of the Republic of Poland, Article 27.
  2. ^„The Act of December 29, 1989 amending the Constitution of the Polish People's Republic.”. Internetowy System Aktów Prawnych. Приступљено18. 10. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  3. ^GUS.„Powierzchnia i ludność w przekroju terytorialnym w 2023 roku”. 
  4. ^„Poland country profile”.BBC News. 12. 11. 2023. Приступљено12. 11. 2023. 
  5. ^„Surface water and surface water change”.Organisation for Economic Co-operation and Development (OECD). Приступљено11. 10. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  6. ^„Statistical Bulletin No 11/2022”.Statistics Poland. Приступљено23. 12. 2022. 
  7. ^аб„World Economic Outlook Database, October 2024 Edition. (Poland)”.International Monetary Fund. 22. 10. 2024. Приступљено22. 10. 2024. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  8. ^„United Nations Statistics Division — Standard Country and Area Codes Classifications”. Архивирано изоригинала 13. 07. 2011. г. Приступљено10. 04. 2014. 
  9. ^абвгKorzeniewska, Ewa; Harnisz, Monika (2020).Polish River Basins and Lakes. I: Hydrology and Hydrochemistry. Cham: Springer International Publishing. стр. 4—5.ISBN 9783030121235. 
  10. ^абAzad, Abdul Kalam; Khan, Mohammad Masud Kamal (2021).Bioenergy Resources and Technologies. London: Elsevier. стр. 6.ISBN 9780128225264. 
  11. ^Ustrunul, Zbigniew; Agnieszka Wypych; Ewa Jakusik; Dawid Biernacik; Danuta Czekierda; Anna Chodubska (2020).Climate of Poland(PDF) (Извештај). Institute of Meteorology and Water Management - National Research Institute (IMGW). стр. 7. Архивирано изоригинала(PDF) 28. 06. 2022. г. Приступљено3. 4. 2022. 
  12. ^Ustrunul, Zbigniew; Agnieszka Wypych; Ewa Jakusik; Dawid Biernacik; Danuta Czekierda; Anna Chodubska (2020).Climate of Poland(PDF) (Извештај). Institute of Meteorology and Water Management - National Research Institute (IMGW). стр. 7. Архивирано изоригинала(PDF) 28. 06. 2022. г. Приступљено3. 4. 2022. 
  13. ^Kosiński, Maciej; Magdalena Wieczorek-Szmal (2007).„Z mroku dziejów. Kultura Łużycka”(PDF file, direct download 1.95 MB). Muzeum Częstochowskie. Rezerwat archeologiczny (Museum of Częstochowa). стр. 3—4.ISBN 978-83-601281-1-4. Приступљено09. 1. 2013. „… kultura łużycka nie tworzyła jednej zwartej całości. Jak się wydaje, jej skład etniczny był niejednorodny. 
  14. ^Smith, Alex Duval (7. 2. 2016).„Will Poland ever uncover the truth about the plane crash that killed its president?”.The Guardian.Warsaw. Приступљено26. 3. 2022. 
  15. ^Turkowski, Andrzej.„Ruling Civic Platform Wins Parliamentary Elections in Poland”.Carnegie Endowment for International Peace. 
  16. ^Lynch, Suzanne.„Donald Tusk named next president of European Council”.The Irish Times. 
  17. ^„Poland elections: Conservatives secure decisive win”.BBC News. 25. 10. 2015. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  18. ^„Poland's populist Law and Justice party win second term in power”.The Guardian. 14. 10. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  19. ^„Rule of Law: European Commission acts to defend judicial independence in Poland”.European Commission (на језику: енглески). Приступљено15. 11. 2020. 
  20. ^Morijn, John (10. 3. 2020).„Commission v Poland: What Happened, What it Means, What it Will Take”.Verfassungsblog: On Matters Constitutional (на језику: енглески).doi:10.17176/20200310-215105-0. Приступљено15. 11. 2020. 
  21. ^„Poland's Duda narrowly beats Trzaskowski in presidential vote”.BBC News. 13. 7. 2020. 
  22. ^„Number of people who crossed the Polish border from the war-stricken Ukraine as of July 2022, by date of report”.Statista. 28. 7. 2022. 
  23. ^абвSerwis Rzeczypospolitej Polskiej (n.d).„Civil Service; Basic information about Poland”.www.gov.pl (на језику: енглески). Government of the Republic of Poland. Приступљено8. 3. 2022. 
  24. ^Stanisz, Piotr (2020).Religion and Law in Poland (на језику: енглески). Alphen aan den Rijn: Kluwer Law International. стр. 13.ISBN 9789403529738. 
  25. ^Central Intelligence Agency (2021).CIA World Factbook 2021-2022 (на језику: енглески). New York: Skyhorse Publishing.ISBN 9781510763814. 
  26. ^Foundations of Law: The Polish Perspective (на језику: енглески). Warszawa (Warsaw): Wolters Kluwer Polska. 2021. стр. 127.ISBN 9788382231731. 
  27. ^Gwiazda, Anna (2015).Democracy in Poland: Representation, participation, competition and accountability since 1989. Florence: Taylor and Francis. стр. 67.ISBN 9781315680118. 
  28. ^абGranat, Mirosław; Granat, Katarzyna (2021).The Constitution of Poland: A Contextual Analysis. Oxford: Hart Publishing. стр. 51, 52, 221.ISBN 9781509913947. 
  29. ^Machnikowski, Piotr; Justyna Balcarczyk; Monika Drela (2017).„Political System (III)”.Contract law in Poland (на језику: енглески). Alphen aan den Rijn: Kluwer Law International.ISBN 9789041189332.OCLC 1046634087. 
  30. ^абJasiński, Wojciech; Kremens, Karolina (2019).„Political System and Administrative Structure (IV)”.Criminal law in Poland (на језику: енглески). Alphen aan den Rijn: Kluwer Law International.ISBN 9789403513249. 
  31. ^абBień-Kacała, Agnieszka; Młynarska-Sobaczewska, Anna (2021).„The Speaker, Presidium, and Convent of Seniors, Parliamentary Committees (II), s. 281”.Constitutional law in Poland (на језику: енглески). Alphen aan den Rijn: Kluwer Law International.ISBN 9789403533001. 
  32. ^абвMihalčová, Bohuslava; Szaryszová, Petra; Štofová, Lenka; Pružinský, Michal; Gontkovičová, Barbora (2019).Production Management and Business Development : Proceedings of the 6th Annual International Scientific Conference on Marketing Management, Trade, Financial and Social Aspects of Business. Boca Raton: CRC Press. стр. 174—175.ISBN 9780429468667. 
  33. ^Zalewski, Jerzy (2002).Wojsko Polskie w przemianach ustrojowych 1989-2001 (на језику: пољски). Warszawa (Warsaw): Elipsa. стр. 131.ISBN 978-83-7151-494-4. 
  34. ^International Institute for Strategic Studies (IISS) (2022).The Military Balance 2022. Milton: Routledge. стр. 134—137.ISBN 9781000619720. 
  35. ^Onoszko, Maciej (20. 8. 2022).„Poland Will Double Military Spending as War in Ukraine Rages”.Bloomberg. Приступљено30. 3. 2022. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  36. ^Popescu, Ana-Roxana (2022).„Poland to increase defence spending to 3% of GDP from 2023”.Janes. Montagu Private Equity. Приступљено24. 3. 2022. 
  37. ^Lepiarz, Jacek (27. 8. 2022).„Europa Środkowa i Wschodnia nie kupuje niemieckiej broni”.MSN.com. Приступљено28. 8. 2022. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  38. ^Wojciech, L (29. 3. 2022).„Quick and Bold: Poland's Plan To Modernize its Army”.Overt Defense. Приступљено28. 8. 2022. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  39. ^Government of Poland (2019).Eksport uzbrojenia i sprzętu wojskowego Polski(PDF) (Извештај). Warszawa (Warsaw): Ministerstwo Spraw Zagranicznych MSZ (Ministry of Foreign Affairs). стр. 4. Приступљено24. 3. 2022. 
  40. ^абInternational Institute for Strategic Studies (IISS) (2022).The Military Balance 2022. Milton: Routledge. стр. 134—137.ISBN 9781000619720. 
  41. ^Zięba, Ryszard (2020).Poland's Foreign and Security Policy: Problems of Compatibility with the Changing International Order. Cham: Springer International Publishing. стр. 226—229.ISBN 9783030306977. 
  42. ^Ludność. Stan i struktura w przekroju terytorialnym. Stan w dniu 30 VI 2012 r.
  43. ^Michna, Ewa; Warmińska, Katarzyna (2020).Identity strategies of stateless ethnic minority groups in contemporary Poland. Migration, minorities and modernity. Cham: Springer.ISBN 978-3-030-41575-4. 
  44. ^„Gros pollueur, la Pologne en première ligne des discussions”. Приступљено05. 3. 2018. 
  45. ^аб„Poland”. International Monetary Fund. Приступљено22. 04. 2009. 
  46. ^„Maria Sklodowska. La jeunesse”.mariecurie.science.gouv.fr. Архивирано изоригинала 06. 03. 2018. г. Приступљено05. 3. 2018. 
  47. ^„Nicolaus Copernicus”.www.britannica.com. Приступљено10. 10. 2008. 
  48. ^Michałowski & Samson.
  49. ^Alain 1993.
  50. ^Koca, B. (2006).„Polish Literature — The Middle Ages (Religious writings)”. Приступљено05. 3. 2018. 
  51. ^„FIVB Senior World Ranking – Men”. Приступљено30. 5. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  52. ^„FIVB Volleyball Men's World Championship Poland 2014”. Приступљено1. 1. 2017. 
  53. ^„Finals”. Приступљено13. 10. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  54. ^Konopka, Blanka (10. 6. 2022).„Tennis fever hits Poland as clubs across the country report surge in interest”.thefirstnews.com. Приступљено24. 4. 2023. 
  55. ^„Poland wins Hopman Cup as Agnieszka Radwanska and Jerzy Janowicz combine to beat Serena Williams and John Isner in Perth”.abc.net.au. 10. 1. 2015. Приступљено24. 4. 2023. 
  56. ^Summer Sports in Poland at Poland For Visitors Online.

Литература

[уреди |уреди извор]

Спољашње везе

[уреди |уреди извор]
Државе и територије уЕвропи
Суверене
државе
Зависне
територије
Непризнате
државе
  • 1 Делом се налазе уАзији
  • 2 Налазе се у Азији, али имају друштвено-политичку повезаност са Европом
  • 3 Делимично призната независност, није члан Уједињених нација
Чланице
Европска унија
Бивше чланице
Међународне
Државне
Географске
Уметничке
Људи
Остале
Портали:
Пољска насродним пројектима Википедије:
Медији на Остави
Новости на Викиновостима
Цитати на Викицитатима
Водич на Википутовању
Подаци на Википодацима

52° N20° E / 52° С; 20° И /52; 20

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пољска&oldid=30086794
Категорије:
Сакривене категорије:

[8]ページ先頭

©2009-2025 Movatter.jp