Политеизам (грч.πολύς — „многи”,грч.θεός — „бог”), илимногобоштво, представља веровање или обожавање вишебогова. Код политеистичких религија божанства су често смештена упантеон богова и богиња, уз своје религије и обреде, што је случај са истарогрчком истароримском религијом.
Политеизам је тип теизматеизма, и у оквиру њега контрастмонотеизма, веровање у једног бога. Политеисти не обожавају увек подједако све богове, већ могу битихенотисти, који обожавају једно одређено божанство. Други политеисти могу битикатенотеисти, који обожавају различита божанства у различито време.
Ухришћанству ијудаизму и већини других монотеистичких религија политеизам се сматра последицом одбацивања вере у истинитог Бога, и његовасупституција нечим што је плодмаште, односноперсонификација сила и појава природе, од које се отуђио, отуђењем од Бога. Таква религија се сматра природном религијом, за разлику од откривених религија, где се Бог открива човеку.
Термин потиче одгрчких речиπολύ (polý) — „многи” иθεός (theós) — „бог”. Први је употребио овај термин јеврејски писацФилон Александријски у расправи са Грцима. Кад се хришћанство проширило Европом и по Медитерану, нехришћани су називанипаганима (што је термин који су оригинално користили Јевреји за оне који нису њихове вере) или се користио јасно пежоративни термин идолатери (обожаваоци „лажних” богова). Модерна употреба термина првобитно је заживела уфранцуском језику захваљујући доприносимаЖана Бодина из 1580, чему је следилаСамјуел Пурчасова употреба уенглеском из 1614.[6]
Понекад се тврди да хришћанство није истински монотеистично због његовог учења о Светом Тројству.[7] Ово је став неких Јевреја и Муслимана који тврде да је због усвајања тројне концепције божанства, хришћанство заправо обликтритеизма или политеизма, на пример погледајтеШитуф. Међутим, централна доктрина хришћанства је да „постоји један Бог у три осове и једној супстанци”.[8] Строго говорећи, доктрина је откривена мистерија која мада је изван резоновања, није му контрарна.[8] Реч 'особа' је несавршени превод првобитног израза „хипостазе”. У свакодневном говору „особа” означава засебне рационалне и моралне индивидуе, које поседују самосвест, и које су свесне индивидуалног идентитета упркос промена. Људска особа је дистинктна индивидуална суштина у којој је људска природа индивидуализована. У Богу не постоје три индивидуе једна поред друге, у међусобно засебне, већ само лична самодистинкција унутар божанске суштине, која није само генерички, већ и нумерички, једна.[9] Мада доктрина тројства није била дефинитивно формулисана преДругог васељенског сабора из 381. године, доктрина једног Бога, наслеђена из јудаизма је увек била несумњива премиса црквене вере.[10]
Џордан Пејпер, западњачки научник и самопроглашени политеиста, сматра да је политеизам нормално стање људске културе. Он тврди да „чак и католичка црква показује политеистичке аспекте путем 'обожавања' светаца.” С друге стране, он се жали, да су монотеистички мисионари и научници жељни да виде протомонотеизам или барем хенотеизам у политеистичким религијама, на пример, кад су преузели од Кинеза концепт неба и земље, задржали су само један део и назвали гаКраљ небески, као што је то случај саМатеом Ричијем.[11]
Џозеф Смит, оснивач покретаСветаца последњих дана, веровао је у „плуралност Бога”. Он је изјавио „Увек сам проглашавао да је Бог посебна особа, Исус Христ је засебна и дистинктна особа од Бога Оца, и да је Свети дух био посебна особа и дух, и њих троје чине три различите личности и три Бога”.[12] Мормонизам такође афирмише постојањеНебеска мајке,[13] као иексалтације, идеје да људи могу да постану слични богу у животу након смрти,[14] и превладавајуће гледиште међу мормонима је да јеБог Отац једном био човек који је живео на планети са његовом сопственим вишим Богом, и да је постао перфектан након што је следио тог вишег Бога.[15][16] Неки критичари мормонизма тврде да изјаве уМормоновој књизи описују тринитарно схватање Бога (нпр.2 Nephi 31:21;Alma 11:44), али су замењене каснијимоткровењима.[17]
Мормони сматрају да библијске изјаве о јединству оца, сина, и светог духа представљају јединство сврхе, а не супстанце.[18] Они верују да рана хришћанска црква није окарактерисала божанство у смислу нематеријалне, безобличне заједничке материје док пост-апостолски теолози нису почели да инкорпорирају грчку метафизичку филозофију (као што јенеоплатонизам) у хришћанску доктрину.[19][20] Мормони верују да је истина о Божјој природи обновљена кроз откровење последњих дана, чиме је повраћен првобитни јудео-хришћански концепт природног, телесног, бесмртног Бога,[21] који је дословни отац духова људи.[22] Само тој персони се мормони моле, пошто он јесте и увек ће бити њихов Небески отац, врховни „Бог богова” (Deuteronomy 10:17). У смислу да Мормони обожавају само Бога оца, они сматрају су монотеисти. Ипак, Мормони се придржавају Христовог учења да они који примају Божју реч могу добити статус „богова” (Џон 10: 33-36), јер као дословна Божја деца они могу преузети божанске атрибуте.[23] Мормони верују да је „божја слава интелигенција” (Doctrine and Covenants 93:36), и да су услед дељења Очеве савршене спознаје свих ствари и Исус Христос и Свети дух такође божански.[24]
Хиндуизам није монотеистичка религија: многе екстремно варијабилне религијске традиције и праксе су груписане заједно под тим заједничким термином и неким модерни научници сумњају у легитимност њиховог вештачког уједињавања, и сугеришу да се о „хиндуизмима” треба говорити у множини.[25] Теистичкихиндуизам обухвата монотеистичке и политеистичке тенденције и њихове варијације или мешавине обе структуре.
Међу лаичким хиндусима, неки верују у различита божанства која произлазе из Брамана, док други практикују традиционалнији политеизам и хенотеизам, усмеравајући своје богослужење на једно или више личних божанстава, уз одобравање постојања других.
Са академског гледишта, древни Ведски списи, из којих је хиндуизам изведен, описују четири овлашћене дисциплинске линије учења које су се одржале кроз хиљаде година. (Падма Пурана). Њих четири су становишта да је апсолутна истина потпуно лична, као и у јудео-хришћанској теологији. Да је првобитни изворни Бог личан, трансцендентан и иманентан током стварања. Он може бити и често му се обраћа путем богослужења Муртиса, званим „Арча-Виграха”, који су описани у Ведама као сличности Његових различитих динамичних, духовних форми. Ово је Вајснава теологија.
Усмартизмом деноминаном хиндуизму,адвајска филозофија коју тумачиШанкара дозвољава поштовање бројних божанстава уз разумевање да су сва она само манифестације једне безличне божанска силе,Брамана. Стога, према разним школама Веданте укључујући Шанкару, која је најутицајнија и најважнија хиндуистичка теолошка традиција, постоји велики број божанстава у хиндуизму, као што суВишну,Шива,Ганеша,Хануман,Лакшми, иКали, али су она есенцијално различите форме истог „бића”. Међутим, многи Ведантски филозофи такође напомињу да су све индивидуе уједињене истом безличном, божанском моћи у формиАтмана.
Многи други Хиндуси, међутим, сматрају политеизам далеко преферентнијим од монотеизма.Рам Своруп, на пример, напомиње да суВеде специфично политеистичке,[26] и тврди да, „само нека форма самог политеизма може да одговара овом варијетету и богатству”.[27]Сита Рам Гоел, још један хиндуски историчар из 20. века, је писао:
„Имао сам прилику да прочитам примерак књиге кад је [Рам Своруп] завршио писање 1973. године. Била је то дубока студија монотеизма, централне догме ислама и хришћанства, као и моћна презентација онога што монотеисти денунцирају као хиндуистички политеизам. Никада нисам читао ништа слично томе. То је за мене било откривање да монотеизам није религиозни концепт већ империјалистичка идеја. Морам признати да сам ја до тада био склон монотеизму. Никада нисам мислио да је многострукост богова природни и спонтани израз еволуиране свести.”[28]
Неки Хиндуси тумаче појам политеизма у смислу полиморфизма — једног Бога са много облика или имена.Ригведа, примарни хиндуистички спис, објашњава ово на следећи начин:
Они га зову Индра, Митра, Варуна, Агни, и он је небески племенито-крилати Гарутман.Томе што је једно, мудраци дају многе називе, они то називају Агни, Јама, Матарисван.Book I, Hymn 164, Verse 46 Rigveda[29]
Реконструкционистички политеисти примењују научне дисциплине као што суисторија,археологија ијезичке студије у оживљавању древних, традиционалних религија које су биле фрагментисане, оштећене или чак уништене, као што сунордијски паганизам,грчки паганизам,келтски политеизам и друге. Реконструктиониста настоји да оживи и реконструише једну аутентичну праксу, засновану на обичајима предака али изводиву у савременом животу. Ови политеисти се оштро разликују од неопагана по томе што они сматрају да њихове религије не само да су инспирисане древним религијама него да су често стварни наставак или оживљавање тих религија.[30]
Неопаганизам, такође познат каомодерни паганизам исавремени паганизам,[34] је група савременихрелигиозних покрета који су под утицајем или тврде да су изведени из разнихисторијских паганских веровања премодерне Европе.[35][36] Мада они деле неке заједничке карактеристике, савремени пагански верски покрети су разноврсни и не постоји ни један скуп веровања, пракси илисветих списа на који се сви они ослањају.[37]
ЕнглескиокултистаДион Форчун је била утицајни популаризаторумереног политеизма. У њеној новели,Морска свештеница, она је написала, „Сви богови су један бог, и све богиње су једна богиња, и постоји један иницијатор.”[38]
Ко се бави врачањем, прорицањем судбине, тумачењем снова или сличним обмањивањем на начин којим узнемирава грађане или нарушава јавни ред и мир - казниће се новчаном казном од 10.000 до 50.000 динара или радом у јавном интересу од 40 до 120 часова.
^Goel, Sita Ram (1987).Defence of Hindu Society. New Delhi, India: Voice of India. Архивирано изоригинала 03. 03. 2016. г. Приступљено19. 10. 2017. „"In the Vedic approach, there is no single God. This is bad enough. But the Hindus do not have even a supreme God, a fuhrer-God who presides over a multiplicity of Gods." -- Ram Swarup”
^Goel, Sita Ram (1987).Defence of Hindu Society. New Delhi, India: Voice of India. Архивирано изоригинала 03. 03. 2016. г. Приступљено19. 10. 2017.
^аб(језик: француски)Gravrand, Henry,„La civilisation Sereer —Pangool”. 1990. стр. 9,20,77.ISBN978-2-7236-1055-1., Les Nouvelles Editions Africaines du Senegal.
^аб(језик: енглески) Kellog, Day Otis, and Smith, William Robertson, „The Encyclopædia Britannica: latest edition. A dictionary of arts, sciences and general literature”, Volume 25. pp. 64, Werner (1902)
Goel, Sita Ram (1987).Defence of Hindu Society. New Delhi, India: Voice of India. Архивирано изоригинала 03. 03. 2016. г. Приступљено19. 10. 2017. „"In the Vedic approach, there is no single God. This is bad enough. But the Hindus do not have even a supreme God, a fuhrer-God who presides over a multiplicity of Gods." -- Ram Swarup”
Schmidt, Francis (1987).The Inconceivable Polytheism: Studies in Religious Historiography. New York: Gordon & Breach Science Publishers. стр. 10.ISBN978-3-7186-0367-1.
