Привреда Подгорице лежи на мјешавини индустрија, уз предност производње, трговине и услуга. Град је забиљежио успон уИКТ сектору, уз појаву бројнихстартап итехнолошких предузећа. Такође је образовни центар земље, као и сједиштеУниверзитета Црне Горе. Подгорица представља чвориште саобраћајне мреже Црне Горе, са широким друмским и жељезничким системом и оближњимаеродромом Подгорица. Изабрана је заевропску пријестоницу младих 2028.
Насупрот већем дијелу Црне Горе, Подгорица лежи у равници на сјеверном крају Зетске равнице. Једини изузетак су брда која надгледају град. Најважније брдо је Мало Брдо (205 м), које се уздиже изнад Момишића. Остала брда су Горица, Веље брдо, Љубовић и Чардак. Ова брда су сувише стрма да би се на њима могло градити и тиме ограничавају ширење града.
У Подгорици влада измијењенасредоземна клима са топлим и сувим љетима и хладним зимама. Иако је град на само 50 km од Јадранског мора, близинаДинарских планина на сјеверу мијења његову климу. Просјечна количина падавина је 1.544 mm. Температура прелази 25°C током око 135 дана у години, а средња дневна температура је 16,4°C. Број кишних дана је 115, а јак ветар дува отприлике током 60 дана. Периодични, али јак сјеверни ветар има утицај на климу зими тако што изазива осјећај да је температура неколико степени нижа.
Подгорица је нарочито позната по изузетно топлим љетима: температуре преко 40°C су честе током јула и августа. Највиша забиљежена температура од 45,8°C измјерена је 16. августа 2007.Снијег је ријетка појава у Подгорици. Пада око два до три пута годишње, и ријетко се задржи неколико дана. Рекордна висина снијега у Подгорици измјерена је у фебруару 2012. године када је висина снијежног покривача била 63 cm.
Подгорица је раскрсница неколико историјски важних путева, близу ријекаЗете,Мораче,Цијевне,Рибнице иСитнице, у долиниСкадарског језера и близуЈадранског мора, у плодној низији са пријатном климом. Најстарија људска насеља су изпраисторије; најстарији физички остаци су из касногкаменог доба. Уилирском периоду, подручје Зетско-бјелопавлићке низије су насељавала племенаЛабеати иДоклеати. Лабеати су заузимали подручје одСкадра до данашње Подгорице и сазидали су тврђавуМедун (Метеон). Доклеати су такође живјели у подручју ријеке Зете и захваљујући повољном географском и путном положају, економски су се брзо развијали. Њихово највеће насеље је билаДоклеа, град око 3 km сјеверозападно од данашње Подгорице.
Уримско доба на подручју данашње Подгорице постојала су три урбана центра: Алата,Бирзиминиум и Доклеа. Са падом Римског царства и доласком првихсловенских иаварских племена, у околини се дешавају многи крупни догађаји. Временом су старе тврђаве изгубиле свој значај и саграђени су нови градови. Са насељавањем овог подручја, Словени су створили нову државу, прихватилихришћанство ифеудални поредак. Словенска племена у овом подручју су била у сталном рату саВизантијом и покушавала су да оснују своју државу. Резултат овога је било оснивање новог насеља које је добило имеРибница по реци на којој је саграђено. Први помен Рибнице је за вријеме владавине српске династијеНемањића, пошто је родоначелник ове династијеСтефан Немања рођен уРибници. Значај Рибнице је био у њеном значају као раскршћа у комуникацији за западом.
НазивПодгорица употребљен је први пут1326. године у судском документу которске архиве.[3] Овај трг се налазио уПодлушкој жупи, али је име добио по сусједнојГорској жупи у близини које, односно, „испод“ које се налазио. Такође, припадао је и средњовјековнојГорњој Зети. Касније, у XIV вијеку, економски је ојачао: трговачке везе измеђуДубровника и државе Немањића, добро развијене у то време, су ишле дотрга Подгорице, крозТребиње иНикшић. Ово је убрзало развој трга и повећало војни значај.Турско освајањеПодгорице 1474. године је прекинуло овај процват.Турци су саградили велику утврду уПодгорици, која је од од трговачке постаје — постала главна база за одбрану и напад на околна немирна племена. Градско утврђење је издржало све нападе све до1878. године, када су га освојилиЦрногорци. У сагласности са одлукомБерлинског конгреса, Подгорица је припала Црној Гори, што је означило крај четворовековне турске владавине. Град се брзо развијао као трговачко сједиште. Године 1902. основана је фабрика дувана, прво значајније привредно предузеће, а двије године касније Зетска штедионица, која ће убрзо прерасти у Подгоричку банку.
КњигаЗећанина из ПодгорицеНеше Станића из 1912.,Споменица сјени Подгоричких Срба.
Први свјетски рат је означио крај брзог развоја Подгорице, до тада највећег града тек проглашенеКраљевине Црне Горе. Град је 1916. окупиралаАустроугарска и држала га до 1918. Након савезничког ослобођења, у граду је 26. новембра 1918. одржанаПодгоричка скупштина на којој је донесена одлука о приступању Црне ГореКраљевству Срба, Хрвата и Словенаца. Између два свјетска рата, број становника Подгорице се кретао око 13.000 лица.[3]
"Беспризорни" у Подгорици, дјечаци препуштени улици, називани су Цикотићи, што је термин који означава "префриганог, досетљивог и духовитог дечка".[4][5]
Усоцијалистичкој Југославији, под именомТитоград, град је 13. јула 1946. постао главни градСР Црне Горе умјестоЦетиња. Услиједио је период још бржег развоја: становништво града се драматично увећало, град је био значајно индустријализован, побољшана је инфраструктура, основане су здравствене, образовне и културне установе. Град је постао комерцијални, друштвено-економски и културни центар републике. Напредак је још једном заустављен збограспада СФРЈ током 1990-их. Име Подгорица је враћено на референдуму 2. априла1992.
Ратови су заобишли Црну Гору, али је цијела држава трпела економске посљедице. Период стагнације је трајао током 1990-их, а привреда је почела да се опоравља почетком 21. вијека. Послијереферендума о независности 2006. Подгорица је постала главни град независне Црне Горе. У њој се налази сједиште Владе и Скупштине.
Град Подгорица се пре 2018. године састојао од ужег градског језгра и двије градске општине,Голубовци иТузи. Одлуком скупштине Црне Горе, Тузи су од 2018. године посталисамостална општина,[6] а 2022. године, одлуком Скупштине Црне Горе некадашња градска општина Голубовци је издвојена као самостална општинаЗета.
Зграде у насељу Блок 5Четврти Загорич, Златица и МаслинеБулевар 21. мај у насељу Доња Горица
Цела општина Подгорица је подељена у 57 мјесних заједница, а градске четврти су:[7]
Подгорица није само административни центар Црне Горе већ и њен главни економски покретач. Највећи дио црногорских финансијских предузећа се налази у Подгорици.
Збограспада Југославије Подгорица је остала без тржишта, сировина и средстава да инвестира и модернизује своју привреду. Ово је довело до пада вредности многих предузећа, од којих су нека затворена. Она која су преостала суприватизована и углавном су се опоравила.Комбинат алуминијума Подгорица (у власништвуРусала) и АД Плантаже (производња вина и алкохолних пића) су највећа предузећа у Подгорици.
Почетком 21. вијека финансијски и услужни сектор у Подгорици се брзо развио. У граду се налазе двије црногорскеберзе, као и већина црногорских банака је смјештена у граду. Привредне активности у Подгорици су се углавном преусмерили сатешке индустрије у сектортелекомуникација,грађевинарства и банкарства. Инвеститори и стране компаније који су отворили своја представништва у Подгорици су значајно допринели расту и уношењу разноликости у економију града. Као споредни ефекат знатно су порасле цене грађевинског земљишта.
Некада је услугу градског превоза пружало само Градско саобраћајно предузеће, јавно предузеће у власништву града. Предузеће је банкротирало почетком 21. века, после чега је градски превоз пружало двоје приватних превозника. Градски јавни превоз је поново уведен, док приватни превозници возе под именом Градски саобраћај.
Железничка станица у Подгорици се налази близу центра града. Главна жељезничка веза града јепруга Београд-Бар. Подгорица је такође повезана саСкадром иТираном, али ова линија се не користи већ неко вријеме, док нова електрификована пруга, једна од најмодернијих у региону, повезује Подгорицу са другим највећим црногорским градом и индустријским центром, Никшићем.
Мало је споменика културе сачувано, с обзиром на разарања изДругог свјетског рата. Из турског периода сачувана је Сахат-кула из18. вијека, двије од некадашњих шест џамија (Османагића и Догањска), као и уске улице око њих које сачињавају Стару варош.
Црногорско народно позориштеГрадска кућаСпоменик првом Србину штампаруБожидару Вуковићу у Подгорици
Подгорица је дом бројних црногорских културних установа и догађај. У њој се налазиЦрногорско народно позориште и Градско позориште, у чијем склопу се налази Дечје позориште и позориште лутака. Иако није богата музејима и галеријама као историјска краљевска пријестоница Цетиње, постоји неколико значајних музеја:
Музеј града Подгорице чува богату баштину Подгорице. Основан је 1950. и подељен је у четири категорија: археолошку, етнографску, историјску и културно-историјску. У њему се налази предмети из илирског и римског периода.[11]
Центар за археолошка истраживања је основан 1961. Његов задатак је да чува, класификује, обнавља и приказује археолошка налазишта. У Подгорици се налази око 250 археолошких локалитета.[12]
Музеј Марка Миљанова уМедуну приказују живот Црногораца из 19. века. То је најзначајнији црногорски меморијални музеј те врсте.[11]
Природњачки музеј приказује примјерке црногорске флоре и фауне. Овај музеј нема своје место за излагање, упркос бројним предлозима и иницијативама да се сагради.[11]
Значајна уметничка галерија је дворац Петровића из периода Краљевине Црне Горе у парку Крушевац, највећем парку у Подгорици. Двор краља Николе, Перјанички дом, дворска капела и околне зграде су преуређени у уметничку галерију 1984. Од 1985. оно је дио Центра савремених уметности и у њој је смјештено око 1500 умјетничких дела.
Биоскоп Кино култура, основан 1949, је затворен новембра 2008. због сталних финансијских губитака које је доносио. Он је био једини биоскоп у граду током 5 деценија. Зграда бившег биоскопа ће бити претворена у Градско позориште Подгорице. Убрзо по његовом затварању отворен је нови биоскоп у тржном центру Делта Сити.
Од посебне историјске атракције је била стара зграда дуванског монопола, мјесто гдје се одржалаПодгоричка скупштина 1918. године која је прогласила српско и југословенско уједињење. Оштећена у вријеме Другог свјетског рата неславним савезничким бомбардовањем Подгорице 1944. године, она није поправљана нити обнављана, већ је 1970-их година, одлуком локалног подгоричког савеза комуниста, из политичких разлога демолирана и забетонирана тако да данас од ње нема више ни трага. То се одвија паралелно са рушењем националног симбола Црне Горе 1972. године,Његошеве капеле на Ловћену, гдје је и сам био похрањен.
Подгорица је средиште више универзитетских, научних и културних установа (међу којима суЦрногорска академија наука и умјетности (ЦАНУ) иУниверзитет Црне Горе). У општини Подгорица се налази 34 основне школе и 10 средњи школа, укључујући једну гимназију.
Најпопуларнији спортови у граду суфудбал икошарка. Кошарка је постала популарна крајем 20. и почетком 21. вијека са успјесимаКК Будућност у првенству Југославије и игрању у европским такмичењима. Фудбал у Подгорици има дугу традицију узФК Будућност. У Подгорици су рођениДејан Савићевић иПредраг Мијатовић и обојица су на почетку своје каријере играли за тај клуб.ФК Зета (из подгоричког предграђа Голубовци) је такође успјео да буде редован учесник прве лиге СР Југославије/Србије и Црне Горе. Та два клуба, узСутјеску из Никшића иофк Титоград, обично се боре за највиша мјеста уПрвој лиги Црне Горе. Остали фудбалски клубови из Подгорице и окружења који играју у Првој лиги су ФК Дечић (Тузи),ФК Ком и ОФК Титоград. Одбојкашки клубОК Будућност Подгорица и женски рукометни клубЖРК Будућност су имали значајне успјехе у европским такмичењима.
Спортски догађаји као што су Подгорички маратон и скокови у ријеку Морачу привлаче такмичаре из иностранства.
У Подгорици се налази неколико спортских борилишта. Најважнија су:
Стадион под Горицом. Када се доврши источна трибина, стадион ће имати капацитет од 24.000 гледалаца. На Стадиону под Горицом своје утакмице играју ФК Будућност ифудбалске репрезентације Црне Горе. Овај стадион, поред градског стадиона у Никшићу, је једини стадион у Црној Гори који задовољава стандардеФИФА за одигравање међународних утакмица.
Спортски центар Морача, је вишенамјенска дворана чији капацитет износи 6.000 сједишта након реновирања 2018. године.[14] Корисници дворане су КК Будућност, ОК Будућност и ЖРК Будућност. У њој су се одржавала такмичења токомЕвропском првјенству у кошарци 2005.
Скоро сваки фудбалски клуб у Подгорици има свој стадион, иако су често ти стадиони само терен са мало или нимало трибина. Друге значајна борилишта су Стадион малих спортова под Горицом и стрељана под брдом Љубовић.
Мјешавина архитектонских стилова одражава немирну историју града и државе. Као дио Османског царства све до 1878. Подгорица има многе примјере турске архитектуре (нпр.Везиров мост). Најстарији дијелови града, Стара Варош и Драч су представници овог стила, са двијеџамије,сахат-кулом и уским, кривудавим улицама.
Када је град постао дио Црне Горе, градско језгро се пребацило на другу страну ријеке Рибнице, гдје се град развијао у више европском стилу са широком улицама које се сијеку под правим углом.
Током Другог свјетског рата, Подгорица је скоро сравњена са земљом. Послије ослобођења, почела је обнова, као и у другим дијеловима социјалистичке Југославије. Подигнути су бројни стамбени блокови, са дизајном типичним за земље источног блока. Сви ти дијелови града изграђени су са друге стране ријеке Мораче. Чак је и празан простор у градском центру испуњен сабруталистичким грађевинама, што је резултовало спојем старог и новог. Стамбени и пословни блокови из периода СФРЈ су пружали простране површине за живот и рад, али су били критиковани због неинвентивног и сивог изгледа.
Московски мост у центру Подгорице.
Велики напредак у архитектури Подгорице збио се крајем 1990-их, и од тада изглед град се брзо промијенио. Стамбене и пословне зграде се брзо подижу, са новим архитектонским трендовима који укључују велику употребу челика и стакле. У покушају да створе препознатљив и модерни главни град, градске власти су уложиле значајна средства у реновирање градских јавних површина. Тако је град добио нове тргове, паркове и споменике. Нове знаменитости су православниХрам Христовог васкрсења имост Миленијум, који се већ сматра новим симболом Подгорице и који са 57 m високим пилоном доминира панорамом града.
Главна градска улица је Улица слободе, која је и градски корзо, док пешачку зону чине Његошева и Херцеговачка улица, са бутицима и кафићима. Главни градски трг који се називао Трг Ивана Милутиновића је 2006. године проширен и поплочан и сада се зове Трг Републике.
^Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176.
Томановић, Лазар (2007).Путописна проза. Градска библиотека и читаоница Херцег Нови.
Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176.
.jpg)
.jpg)
.jpg)
