Племе (грч.φυλή / племе) је вишезначни појам, који у зависности од контекста употребе може означавати различите врстељудских заједница. У савременом друштву постоје две основне врсте племена. У прву групу спадајуетничка племена, која припадајудомородачком становништву у разним крајевима света и још увек се налазе на племенском степену друштвеног развоја. У другу групу спадајутрадиционална племена, која представљају део историјске баштине у многим савременим народима, односно нацијама. У историјском контексту, развој племена се може пратити одпротоисторијског периода, када је дошло до постепеног обликовања првобитних племена и стварања племенских савеза, из којих су се потом развиле и прведржаве. Кључним фактором за настанак првобитних племена сматра се појаваземљорадње, чиме је започео процес везивања првобитних заједница за одређенутериторију, која је тиме постала основа за настанак територијализованог племена као шире заједнице. Иако је већ токомстаровековног, а потом и токомсредњовековног раздобља дошло до јачања државе у односу на племенске видове друштвеног организовања, специфичне историјске околности су у многим крајевима света омогућиле опстанак племенског уређења све донововековног, а понегде и до савременог периода.
Крајем 19. и почетком 20. века, поједини идеолозијугословенског покрета почели су да напуштају изворну југословенску, односно јужнословенску идеју, која се заснивала на концепту сарадње измеђујужнословенских народа, а уместо тога су почели да промовишу нову,интегралистичку тезу по којојСрби иХрвати, а заједно са њима иСловенци, представљају јединствен народ, састављен од триплемена: српског, хрватског и словеначког. Након стварањаКраљевине СХС (1918), такве замисли су добиле нову политичку и државну димензију. Кључни искорак ка политичком дефинисањуинтегралног југословенства учињен је1929. године, када је званични назив државе промењен уКраљевина Југославија. Од тог тренутка,интегралистичка политика је спровођена путем репресивног негирања народне посебности Срба, Хрвата и Словенаца, а сва три народа (српски, хрватски, словеначки), званично су проглашени пукимплеменима у саставу јединственејугословенскенације. Таква политика је уКраљевини Југославији интензивно спровођена од увођењаШестојануарске диктатуре (1929), до погибије краљаАлександра (1934), након чега је запала у кризу, а потпуни слом је доживела у раздобљу између 1939. и 1941. године, чиме је окончан и покушај свођења српског народа на степен племена.[3][4][5]
Појам и концептплемена је контроверзан међу антрополозима и другим академицима који су активни удруштвеним наукама. Термин племе био је уобичајен у области антропологије све до касних педесетих и шездесетих година двадесетог века, када су научници почели да преиспитују његову корисност. Године 1970, антропологЏ. Клајд Мичел је писао:
Племе, дуго поштована аналитичка категорија у антропологији, у последње време је предмет преиспитивања антрополога ... Сумње о корисности племена као аналитичке категорије готово су сигурно настале из наглог укључивања људи, чак и у најудаљенијим деловима света, у политичке, економске и понекад директне друштвене односе с индустријским земљама. Сумње су, међутим, ултиматно засниване на дефиницији и значењу које различити научници придају појму „племена”, његовом придеву „племенски” и апстрактном облику „племенство”.[6]
Пишући 2013. године, научник Матју Ортолева напомиње да је „попут речииндијанац, речплеме има конотације колонијализма.”[7]
Став организацијеSurvival International је: „Важно је направити разлику између племенског и аутохтоног јер племенски народи имају посебан статус признат у међународном праву, као и проблеме поред оних са којима се суочава шира категорија аутохтоних народа.”[8]
Значајна дебата је пратила напоре да се дефинишу и карактеришу племена. У народној машти, племена одражавају примордијалну друштвену структуру из које су се развиле све наредне цивилизације и државе.АнтропологЕлман Сервис је представио[9] системкласификације за друштва у свим људским културама, заснован на еволуцијидруштвене неједнакости и улозидржаве. Овај систем класификације садржи четири категорије:
Цивилизације, са сложеним друштвеним хијерархијама и организованим, институционалним владама
Племена се стога сматрају политичким јединицама формираним из организације породица (укључујући кланове и лозе) засноване на друштвеној или идеолошкој солидарности. Чланство у племену може се схватити као засновано на факторима као што сусродство („клан“),етничка припадност („раса“), језик, место становања, политичка група, верска уверења,усмена традиција и/иликултурна пракса.
Археолози настављају да истражују развој пред-државних племена. Садашња истраживања сугеришу да су племенске структуре представљале једну врсту прилагођавања ситуацијама које пружају обилне, али непредвидиве ресурсе. Такве структуре су се показале довољно флексибилним да координирају производњу и дистрибуцију хране у временима оскудице, без ограничавања или спутавања људи у временима вишка.АнтропологМортон Фрид је 1967. тврдио да су групе организоване у племена како би се одупрле насиљу и експлоатацији раних краљевстава и држава. Он је писао:
У ствари, не постоји апсолутна потреба за племенском етапом како су је дефинисали Сахлинс и Сервис, нема потребе, то јест, да се таква фаза појави у транзиту од једног насеља са уграђеном политичком организацијом, ка комплексно структурираној држави. Такав развојни процес се могао одвијати унутар јединице коју можемо замислити као град-државу, такву јединицу као што је Јерихон могао постати у својим каснијим фазама ... трибализам се може посматрати као реакција на формирање сложене политичке структуре, а не као неопходна прелиминарна фаза у њеној еволуцији.[17]
Термин „племе” био је у уобичајеној употреби у области антропологије до касних 1950-их и 1960-их. Континуирана употреба термина изазвала је контроверзу међу антрополозима и другим академицима активним у друштвеним наукама, при чему су научнициантрополошких иетноисторијских истраживања довели у питање корисност концепта. Године 1970, антропологЏ. Клајд Мичхел је написао:
Племе, дуго поштована категорија анализе у антропологији, недавно је било предмет неких испитивања од стране антрополога ... Сумње у корисност племена као аналитичке категорије готово су сигурно произашле из брзог укључивања народа, чак и у најудаљеније делове света, у политичком, економском и понекад директном друштвеном односу са индустријским нацијама. Сумње се, међутим, у крајњој линији заснивају на дефиницији и значењу које различити научници дају термину 'племе', његовом придеву 'племенски' и његовом апстрактном облику 'племенизам'.[6]
Упркос томе што су границе чланства за племе концептуално једноставне, у стварности су често нејасне и подложне променама током времена. У својој студији из 1975. године,Појам племена, Фрид је навео бројне примере племена која су обухватала чланове који су говорили различите језике и практиковали различите ритуале, или који су делили језике и ритуале са припадницима других племена. Слично, дао је примере племена у којима су људи следили различите политичке вође или су следили исте вође као и припадници других племена. Закључио је да се племена уопштено одликују флуидним границама, хетерогеношћу и динамиком и да нису парохијална.[18]
Део потешкоћа са термином је у томе што он настоји да изгради и примени заједнички концептуални оквир међу различитим културама и народима. Различити антрополози који проучавају различите народе стога доносе опречне закључке о природи, структури и пракси племена. Пишући окурдским народима, антрополог Мартин ван Бруинесен је тврдио, „изрази стандардне антрополошке употребе, 'племе', 'клан' и 'лоза' изгледају као лудачка кошуља која се лоше уклапа у друштвену стварностКурдистана".[19]
Постоје даље негативне конотације појма „племе“ које су смањиле његову употребу. У писању 2013. године научник Метју Ортолева је приметио да је „као и речИндијанац, речплеме има конотацијеколонијализма.“[7] ОрганизацијаМеђународно преживљавање каже „Важно је направити разлику измеђуплеменског истароседелачког, јер племенски има посебан статус признат у међународном праву, као и проблеме поред оних са којима се суочава шира категорија аутохтоних народа.“[20]
^абMitchell, Clyde J. 1970. "Tribe and Social Change in South Central Africa: A Situational Approach" in Gutkind, Peter C. W. Editor.The Passing of Tribal Man in Africa, p. 83.Brill.
^абOrtoleva, Matthew. 2013. "We Face East" in Goggin, Peter N. Editor.Environmental Rhetoric and Ecologies of Place, p. 95.Routledge.ISBN9781135922658
^Fried, Morton Herbert (1976).The Evolution of Political Society: An Essay in Political Anthropology (на језику: енглески). McGraw-Hill.ISBN0075535793.OCLC748982203.
^Fried, Morton H. (1967).The Evolution of Political Society: An Essay in Political Anthropology. New York: Random House. стр. 169—70.
^Morton H. Fried (1972).The Notion of Tribe.. Cummings Publishing Company
^Bruinessen, Martin van (1992).Agha, shaikh, and state : the social and political structures of Kurdistan. Zed Books.OCLC555395702.
Nagy, Gregory,Greek Mythology and Poetics, Cornell University Press, 1990. In chapter 12, beginning on p. 276, Professor Nagy explores the meaning of the word origin and social context of a tribe in ancient Greece and beyond.
Sutton, Imre, (1975).Indian Land Tenure: Bibliographical Essays and a Guide to the Literature. NY: Clearwater.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза). Tribe: pp. 101–02, 180–82, 186–87, 191–93.
Renfrew, Colin, and Paul G. Bahn.Archaeology: Theories, Methods and Practice. New York: Thames and Hudson, 2008.
