Агапије је рођен уримској племићкој породици. Његов отац потиче одАниција Фауста Албина Василија, римског конзула (541). Агапијев понтификат отпочео је 10. маја 946. године после смртипапе Марина II.Алберик II од Сполета (932-954), синМарозије и самозвани "принц и сенатор Рима", оставио је Агапију надлежност над чисто црквеним питањима док се сам побринуо за административни аспект папства[1]. Алберик се користио тензијама између краљева Италије,Беренгара II иОтона I, да самостално влада Римом. Папа је позвао Отона да интервенише у Риму. Међутим, посланици које је послао Отон дошли су код Алберика, а не код Агапија[2]. Агапије је интервенисао у спору око надбискупске столице у Ремсу. Наредио је да се одржи сабор уИнгелхејму (948) на коме би се решио сукобИга од Вермандоа иАрталда од Ремса. Послао је свог легата, Мартина од Бомарза, да делује у његово име. Сам папа је великом броју бискупа писао писма, тражећи од њих да присуствују сабору[3]. Папа је изразио подршку француском краљуЛују IV и Арталду[4]. Након овог, одржан је још један сабор, овога пута у Тријеру. Папу је поново представљао легат Мартин. Агапије је 949. године у Риму одржао сабор на коме је потврдио одлуке ова два сабора. Иго, као и његов отацХерберт II, су екскомуницирани због сукоба са француским краљем Лујем[5].
Агапије је булама даровао привилегије бројним манастирима у Немачкој и Француској. Подржавао је Отонову политику реструктурирања бискупија у Немачкој која је на крају прекинута због притискаВилијама од Мајнца[6]. Агапије је 948. године одобрио надбискупу Хамбурга да посвећује епископе у Данској и другим земљама северне Европе у име папе[7]. Папа је краљу Фроду VI од Јиланда послао мисионаре[8]. Интервенисао је у спору између Херхолда, надбискупа Салцбурга и Жерарда, епископа Лауријакума око јурисдикције над Панонијом. Агапије је надлежност над Западном Панонијом дао Херхолду, док је источни део, заједно са територијама које су освојили Авари и Моравци, припао Жерарду[9]. У Италији, Агапије је писао војводама Беневента и Капуе, захтевајући да се монасима врате манастири из којих су расељени. Сменио је епископе Термолија и Тривента који су оптужени засимонију.
Агапије је умро 8. новембра 955. године. Наследио га је Албериков син,Јован XII. Сахрањен је у Латеранској базилици у близини гровницаЛава V иПаскала II[10][11].
^Mann, стр. 226–229 harvnb грешка: no target: CITEREFMann (help)
^Gregorovius, стр. 323–324 harvnb грешка: no target: CITEREFGregorovius (help)
^Mann, стр. 231–232 harvnb грешка: no target: CITEREFMann (help)
^Mann, стр. 233–234 harvnb грешка: no target: CITEREFMann (help)
^Mann, стр. 234 harvnb грешка: no target: CITEREFMann (help)
^Mann, стр. 236 harvnb грешка: no target: CITEREFMann (help)
^Mann, стр. 237–238 harvnb грешка: no target: CITEREFMann (help)
^Mann, стр. 238 harvnb грешка: no target: CITEREFMann (help)
^DeCormenin, Louis Marie; Gihon, James L., A Complete History of the Popes of Rome, from Saint Peter, the First Bishop to Pius the Ninth (1857). стр. 291.
^Gregorovius, стр. 321. sfn грешка: no target: CITEREFGregorovius (help)
^Mann, стр. 225. sfn грешка: no target: CITEREFMann (help)
