Састоји се од гребена, две плитке лагуне и око 50 пешчаних и стеновитих острвца покривених вегетацијом — углавном стаблимакокоса,Скаевола, и високимПисонија дрвећем. Већина острва је спојена. Изузеци суСенд Ајанд на западу иБарен Ајланд на истоку. Највеће острво је Купер Ајланд на северу, а иза његаКаула Ајладн на југу. Просечне годишње падавине износе 175инча.
На стрву тренутно нема никакве економске активности. Једини становници су група од 4-20 научника и добровољаца која је саградила неколикобунгалова. Плаже су натрпане смећем са бродова, а део их је затворен због неексплодиране муниције из добаДругог светског рата.
Острво је1798. године открио амерички капетанЕдмунд Фанинг док је са својим бродомБетси путовао уАзију. Име је добио по бродуПалмира који се на њему насукао7. новембра1802. Године1859. острво су анектиралеСАД, а године1862.Краљевство Хаваји, па су 1898. након анексије Хаваја поновно прешле у амерички посед. Године 1934. над атолом је управу преузелаАмеричка ратна морнарица, а бивши приватни власници земљишта су у посед дошли тек када су1947. добили парницу наВрховном суду. Када су Хаваји1959. године постали савезна држава САД, Палмира је издвојена као посебна савезна територија и налази се под директном управом Председника САД.
.svg)
