 Палачинке | |
| Деонационалне кухиње | интернационална кухиња |
|---|---|
| Температура сервирања | хладно и топло |
| Главни састојци | брашно,млеко,јаје |
 Медији: Палачинка | |
Палачинка (одмађ.palacsinta) посластица је пржена ууљу или без уља. Палачинке су округле, могу бити дебеле или танке, а праве се од смесе умешене одбрашна имлека иливоде, и 1—6јаја. Палачинка је вероватно најстарији обликхлеба и позната је широм планете, спремана на различите начине.
Палачинка се након пржења премаже слатким или сланим надевом. Од слатких, најчешће се користепекмез,џем, разни индустријски кремови,мед или слично. Поред тога могу се додатиораси, млевеникекс,воће.[1] Од сланих надева, користе сесир,кајмак, разна већ готова јела, каоруска салата, или слично. По премазивању, палачинка се умотава уцилиндричан облик, или се премота утроугласти облик. По жељи, на већ умотану палачинку се могу стављати други додаци.
Слатке, као и слане надевене палачинке могу се сложити у плех, прелити надевом од павлаке и јаја, и запећи у рерни.[2] Надевене палачинке се могу поховати, у смеси корнфлекса, сусама, ораха и сл.[3]
Етимолошки, реч „палачинка“ настала је одлатинске речи „placenta“ која значи „колач“.[4]
Постоје различите врсте палачинки, зависно од кухиње у којој су настале: америчке, енглеске, грчке, француске итд. Свака кухиња има јединствен начин припреме и рецепт.[5]
Јело је грчко-римског порекла.[6] Године 350. п. н. е., древни грчки песници Архестрат иАнтифан први пут помињуплакус.[6] Кратко делоКатона Старијег „О земљорадњи“ из око 160. п.н.е укључује разрађен рецепт за плаценту.[6] Палачинке и данас носи исто име својих грчких и римских предака.[6]
Порекло имена потиче од латинске речи placenta, која је заузврат изведена из грчке речи plakous за танке или слојевите хлебове.[7] Назив јела пратио је траг позајмљивања у неколико језикаЦентралне иЈугоисточне Европе; јело потиче из римског доба средње Европе и сматра се да је аустријско-немачки изразpalatschinke(n) позајмљен из чешке речиpalačinka, то пак из мађарске речиpalacsinta, а оно из румунское речиPlăcintă (торта, пита ), где на крају потиче од латинске речи placenta.[8]
Централноевропски палачинке су танке палачинке сличне француским. Главна разлика између француске и средњоевропске верзије јела је у томе што се смеша може одмах употребити за разлику од палачинки за које се препоручује да одстоји неколико сати. Палачинке се праве тако што се од јаја, пшеничног брашна, млека и соли направи тесто и пржи у тигању са путером или уљем. За разлику од дебљих врста палачинки, обично се сервирају са различитим врстама пуњења и једу за ручак или вечеру.
Палачинке се традиционално филују џемовима од кајсије,[9] јагоде или шљива и декоришу са шећером у праху. Бадеми, ораси, чоколадни намази су чести састојци за фил.
Позната мађарска верзија је палачинка Гундел, направљена од млевених ораха, сувог грожђа, кандиране коре поморанџе, цимета и фила од рума, сервирана фламбирана у сосу од тамне чоколаде направљена од жуманца, павлаке и какаа.
.jpg)
Нормативна контрола: Државне |
|---|
