Северна иЈужна ОсетијаКраљевина Аланија између 10. и 12. века (према осетском историчару Руслану Сулејмановичу Бзарову)Расељење осетских племена, 13-20. векОсетска ношња из 18. векаНародне ношње из Јужне ОсетијеВојници Јужне Осетије на војној паради уЦхинвалу 2009. године
Преци Осета били су познати под именомАлани. Други назив који је употребљаван за Алане био јеЈаси (намађарскомJász, нарускомJasy, нагрузинскомOsi). Сматра се да је из овог имена настало и модерно име Осета.
Од краја 1. до друге половине 4. века нове ере, преци Осета,Алани, имали су врховну власт над моћном конфедерацијомсарматских племена.Кинески извори из 3. и 5. века нове ере помињу измеђуКаспијског иЦрног мора краљевину Yancai која је променила име у краљевина Alanliao и која је била у вазалном односу према држави Kangju (Согдијани). Забележено је да су одећа и начин живота становника државе Alanliao били исти као становника Согдијане.
72 године послеХриста, Алани су у савезу са другим племенима извршили инвазију наЈерменију иМедију. У четвртом веку један део Алана се под притискомХуна сели на запад.
На крају четвртог и почетком петог века Алане налазимо у више региона ЗападнеЕвропе.406. године Алани прелазеРајну и упадају уГалију (данашњаФранцуска). Ту су се Алани поделили на две групе. Једна група је прешла у службуРимског царства и остала у Галији. Друга група је409. године упала наПиринејско полуострво, где је формирала Аланску државу. Аланску државу су418. године уништилиЗападни Готи. Под притиском Западних Гота429. године Алани,Вандали иСвеви су се преселили у СевернуАфрику, где су формирали Вандалско-Аланску краљевину, која је постојала нешто више од 100 година, док је нису уништилиВизантинци.
Алани, који су остали у Галији, су повремено били у служби Римског царства, а повремено у савезу саГотима. Године439. је формирана нова Аланска држава на подручју данашњег градаОрлеана. Међутим, и ова држава је уништена, а Алани су се касније асимиловали у друге западноевропске народе и престали да постоје као нација.
Алани који су остали у подручју Кавказа под влашћу Хуна, преселили су се нешто јужније, на саме Кавкаске планине. Између десетог и дванаестог века, Аланија је била значајна држава у кавкаском региону. Алански краљеви имали су велику моћ и међународни углед. Највећу моћ Аланија је достигла у време краљаДургулела у једанаестом веку, кога страни летописи из тог времена називају Дургулел Велики.
Један део Алана се1239. године доселио у Угарску, где су били познати под именомЈаси. Њиховипомађарени потомци данас живе у мађарској жупанијиЈас-Нађкун-Солнок, говоремађарским језиком и сматрају се етничком подскупиномМађара, али је међу њима сачувана и свест о јашком пореклу.
У 13. веку, Аланију су уништили монголски освајачи. Алани су се из својих утврђених и скривених упоришта срчано бранили од њихових напада. Отпор је потрајао неколико десетлећа и Алани су били коначно покорени тек 1277/8. године, када је Менгке-Темур заузео њихову главну тврђаву Дедјаков (вероватно Вјерхњи Џулат у данашњој Северној Осетији).[1]
У време постојањаСовјетског Савеза, потомци Алана, Осети, добили су две аутономне територије: Аутономну Републику Северну Осетију (у саставу Русије) и Аутономну Област Јужну Осетију (у саставу Грузије). После осамостаљења Грузије (1991. године), Јужна Осетија је такође прогласила сопствену независност и данас постоји као независна држава са ограниченим међународним признањем. Северна Осетија је недавно променила име у Северна Осетија — Аланија, рефлектујући тако своју везу са средњовековном краљевином.
Неки истраживачи порекла Срба и Хрвата сматрају да суСрби иХрвати такође били аланска племена,[2][3] тако да би се и Срби и Хрвати у извесном смислу могли сматрати сродницима Осета. Према овим тврдњама, Срби и Хрвати су првобитно живели у аланској постојбини северно од Кавказа, одакле су се у време хунске најезде преселили у средњу Европу, где су се временом стопили саСловенима, којима су оставили своје име (За више информација видети чланке:Иранска теорија о пореклу Срба иИранска теорија о пореклу Хрвата).
