Вилијам Оливер Стоун (енгл.William Oliver Stone;Њујорк,15. септембар1946) амерички је филмски режисер и сценариста.[1][2][3] Постао је познат током касних осамдесетих и раних деведесетих година због режирања серија филмова оВијетнамском рату, у којем је учествовао као члан америчке пјешадије. Његов рад је углавном фокусиран на савремене политичке и културне теме, често контроверзне. Добио је триОскара: најбољи прилагођени сценарио за „Поноћни експрес“ (1978), и најбољи режисер за „Вод смрти“ (1986) и „Рођен 4. јула“ (1989).
Многи Стоунови филмови се фокусирају на контроверзна америчка политичка питања током касног 20. века, и као такви су сматрани спорним у време њиховог објављивања. Они често комбинују различите формате камере и филма унутар једне сцене, као што је показано уЈФК (1991),Природно рођеним убицама (1994) иНиксону (1995).[4]
Попут његових тема, Стоун је постао контроверзна фигура у америчком филмском стваралаштву, а критичари су га оптуживали да промовише теорије завере и да погрешно представља догађаје и личности из стварног света у својим делима.[5][6][7][8][9][10] Често је критиковаоамеричку спољну политику и одобравао лидере као што суУго Чавес иВладимир Путин.
Стоун је рођен уЊујорку, у породици Жаклин и Луиса Стоуна. Одрастао је уМенхетну и Стамфорду. Његов отац је био Јеврејин и његова мајка, поријеклом Францускиња, католикиња. Као религијски компромис Оливер је постао чланом Америчке епископалне цркве[11][12], али је касније прешао убудизам.[13] Стоун је похађао Тринити школу, прије него што су га родитељи послали да похађа The Hill School у Потстауну (Пенсилванија). Његова мајка је често била одсутна, тако да је отац имао велики утицај у његовом животу; односи отац-син били су заступљени у каснијим Стоуновим филмовима.[14] Његови родитељи су се развели када је он имао 15 година, зато што је његов отац имао ванбрачне везе са женама пар породичних пријатеља.[15] Дипломирао је на The Hill School 1964. године.
Стоун је примљен наЈејл универзитет, али је након једне године одустао. Био је инспирисан романомЏозефа Конрада „Лорд Џим“, као и „Грком Зорбом“ и музиком Џорџа Харисона да предаје енглески на Free Pacific Institute у Јужном Вијетнаму. Стоун је предавао шест мјесеци након чега је радио на броду Трговачке морнарице Сједињених Држава који је ишао доОрегона и Мексика, прије него што се вратио на Јејл, гдје је други пут пао (због тога што је писао аутобиографију A Child's Night Dream од 1 400 страна).[15]
У септембру 1967. пријавио се у Војску Сједињених Држава, захтијевајући борбену дужност у Вијетнаму. Борио се са 25. пјешадијском дивизијом, затим са Првом коњичком дивизијом, и заслужио Бронзану звијезду и Пурпурно срце са Храстовим лишћем прије него је отпуштен 1968, након 15 мјесеци.[15]
Док је био на Јејлу, Стоун је са пријатељем Лојдом Кауфманом радио на комедији „Битка за повратак“ љубави (1971). Обојица су глумила у филму. Стоун је дипломирао на филмској школи њујоршког универзитета (гдје му је ментор биоМартин Скорсезе) 1971. године
Снимио је три филма о Вијетнаму: „Вод смрти“ (1986), „Рођен 4. јула“ (1989), и „Небо и Земља“ (1993). Ове филмове је назвао трилогијом, иако се баве различитим аспектима рата. Вод смрти је полу-аутобиографски филм о редитељевом искуству у борби. „Рођен 4. јула“ је филм базиран на аутобиографијиРона Ковика. „Небо и Земља“ је изведен из мемоара Када Небо и Земља замијене мјеста, истините приче Лилај Хејслип, вијетнамске дјевојке чији је живот рат драстично промијенио. Током истог периода, Стоун је режирао Wall Street (1987), за који јеМајкл Даглас добио Оскара за најбољег глумца; Talk Radio (1988), и The Doors (1991), у којем се појављујуВал Килмер каоЏим Морисон. Стоун је освојио три Оскара. Његов први Оскар је био за најбољи прилагођени сценарио за „Поноћни експрес“ (1978). Освојио је Оскара и за најбољу режију за Вод смрти и Рођен 4. јула.
За Годину змаја (1985) добио је номинацију заЗлатну малину у категорији „Најгори сценарио“. Други филмови у којима је учествовао као сценариста суКонан варварин (1982),Лице са ожиљком (1983), 8 милиона начина за умријети (1986) и Евита (1996). Такође је написао, или учествовао у писању свих филмова које је снимио, осимПотпуни заокрет (1997). Први филм који је професионално режирао је нејасни хорор „Seizure“ (1974).
Стоун је режираоПотпуни заокрет (1997) иAny Given Sunday (1999), филм о борби за власт унутар и око тима америчког фудбала. Године 2000, Стоун се саЧарлијем Шином и Мајклом Дагласом појавио уMoney Never Sleeps. Филм је документарац о снимању филмаВол стрит (1987) који је Стоун режирао, а у којем су се Шин и Даглас појавили. Стоун је такође режирао филмАлександар (2004), биографски филм оАлександру Великом. НаконАлександра Стоун је режирао филмWorld Trade Center, у чијем средишту су двојица Port Authority Police Department (PAPD) полицајаца токомнапада 11. септембра. Стоун је настојао да режира четврти филм о Вијетнамском рату,Pinkville, који приказује истрагу окомасакра вијетнамских цивила у Ми Лају. Стоун је написао, продуцирао и режирао биографски филм оЏорџу В. Бушу, названогБуш. Наговестио је да се у филму бави контроверзним председниковим детињством, везом са оцем, борбом са алкохолизмом, поновним открићем његове хришћанске вере, и његовим личним животом доинвазије на Ирак 2003. године. Филм је базиран на сценарију који је написао са Стенлијем Вејсером, са којим је заједно написао иВол стрит (1987).Џош Бролин је тумачио насловну улогу,Џејмс Кромвел се појавио каоЏорџ Х. В. Буш иЕлизабет Бенкс каоЛора Буш. Филм је премијерно приказан 18. октобра 2008, три месеца пре инаугурацијеБарака Обаме.
У периоду од јула 2015. до фебруара 2017. начинио је серију интервјуа са руским председникомВладимиром Путином. Разговори су приказани у виду четвороделног документарног филмаИнтервјуи са Путином, који је премијерно приказан од 12. до 15. јуна 2017. на америчком кабловском каналуШоутајм.
Постоје контроверзе везано за његову припадност Сајентологији.[тражи се извор]
Маја 2024. изјавио је да воли Србиј, да би волео да је посети и да Србија води паметну политику.[16]
^James Riordan (септембар 1996).Stone: A Biography of Oliver Stone. New York: Aurum Press. стр. 377.ISBN1-85410-444-6.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Wills, Garry (јул 1997). „Dostoyevsky Behind a Camera: Oliver Stone is Making Great American Novels on Film”.The Atlantic Monthly.280 (1): 96—101.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
