Обожавање је чинрелигијске посвећености (девоције) углавном усмерене премабожанству. Чин обожавања се може обављати индивидуално, или у неформалној или формалној групи, или преко одређеногвође. Такви чинови су иодавање почасти на разне начине (један је заједничкамолитва у некој форми, нпр.намаз).[1]
Обожавати означава чињење молитве или одређене врстеобредаБогу илибожанству, али и сматрање чегаидолом и/иликултом; представља синоним речибогослужење,богослужје иклањање. Сва ова значења термина се своде на једно: подизање ентитета који се разматра на степен божанства од свега оног што се уопштено сматра божанством — осећањима, речју тј. делом.[2]
У савременомдруштву исоциологији, неки аутори коментаришу начине на које људи више не обожавају препозната божанства него и (или уместо тога) обожавају потрошачкебрендове,[3] спортске тимове и друге људе (селебретије / познате личности).[4] Социологија стога проширује овај аргумент да би се сугерисало да је ван религије обожавање процес у којем друштво обожава себе, као облик самовалоризације (самовредновања) и самоочувања.[5] У муслиманском свету, речобожавање (у дословном контекстуобожавања) забрањено је користити ако се односи на неки објекат или радњу а не искључиво наАлаха.[2]
Обожавање Бога управослављу није теолошки термин, али је реч која одређује значење за низ теолошких појмова.Пост, молитва,покајање, богослужење су речи истог семантичког поља. Међутим, и поред тога, у православљу постоји потреба да се реч „поштовање Бога” користи као термин, који раздваја појмове „иконопоштовање” и „обожавање Бога”, пратећиранохришћанску традицију, према којој поштовање тзв. светиња (икона,моштију,крста, на коме јеХристос разапет), поштовање светиња и поштовањесветитеља иБогородице. Директно служење Богу означава се изразом „обожавање Бога“, што одговара грчком латреиа, што значи непосредно служење Богу, заобилазећи једно или друго посредовање.
^Fergusson, David (2008). „The Theology of Worshp: A Reformed Perspective”. Ур.: Forrester, Duncan B.; Gay, Doug.Worship and Liturgy in Context: Studies and Case Studies in Theology and Practice. Norwich: Hymns Ancient and Modern Ltd. стр. 71.ISBN9780334041689. Приступљено28. 12. 2018. „The English term 'worship' itself derives from an Anglo-Saxon word for 'honour' (weorthscipe) suggesting again that worship is an action honouring one who is worthy.”
Stevens, James H. S.Worship In The Spirit - Charismatic Worship In The Church of England. 2002.ISBN1-84227-103-2., Paternoster.
Ward, Pete (2005).Selling Worship - How What We Sing Has Changed The Church.ISBN1-84227-270-5., Paternoster.
Warner, Rob (2007).Reinventing English Evangelicalism 1966-2001 - A Theological And Sociological Study.ISBN978-1-84227-570-2., Paternoster, . Chapter 2 includes a study of changing worship styles.
Lupia, John N (1995),Censer, The New Grove's Dictionary of Art (Macmillan Publishers, London)