^Званична химнаКраљева песма(норв.Kongesangen), се користи само приликом монархијских прилика.
^Званични језици субукмол ининорск, док су додатнисамски (северни, луле и јужни) који су „козванични” у девет општина тефински у једној општини; регионални језици суквен (норвешки дијалекат финског),скандоромски иромски језик.
Модерни етимолози верују да име земље значи „северни пут” (пут према северу), што се на старомсеверногерманском писалоnor veg илиnorð vegr. На северногерманском Норвешка се звалаNóregr, наанглосаксонскомNorþ weg, а на средњовековномлатинскомNorthvegia. Данашње име Краљевине Норвешке на норвешком букмолу гласиKongeriket Norge а на наречју њорскKongeriket Noreg. Оба се само у неколико слова разликују од оригиналног назива за „северни пут”:Nor(d)-(v)eg.
Норвешка је1397. године ушла уКалмарску унију саДанском и у том савезу остала следећих 400 година. Године 1814, Норвежани су се одвојили од Данске и донели својустав.Швеђани су тада окупирали Норвешку војном силом, али су ипак допустили да Норвешка задржи свој устав под условом да остане уунији под шведском круном. Национални осећаји бујали су у19. веку а национални романтизам досегао врхунац1905. године кад је Норвешка мирним путем, референдумом изборила независност. Иако је била неутрална токомПрвог светског рата, ипак је претрпела знатне губитке у морнарици и незапамћену привредну штету. Норвешка је јавно прогласила неутралност на самом почеткуДругог светског рата, али јеНацистичка Немачка окупирала пуних пет година.
Политику неутралности напустила је1949. године и приступилаНАТО савезу.
Открићенафте игаса раних ’60-их година у норвешким територијалним водама потпуно је променило економску слику земље која је дотада била најсиромашнија скандинавска земља и спадала је у мање развијене земље Европе. На референдуму1994. грађани Норвешке одбили су придруживањеЕвропској унији. Данас им је главни задатак одржање највишег личног стандарда у Европи и планирање шта чинити кад се исцрпе резерве природних енергената. Током ’90-их, Норвешка је основала нафтни фонд с циљем да се скупи довољно средстава како би земља по нестанку нафте практично могла да живи од финансијских прихода. Вредност фонда је 2006. године премашила 200 милијарди долара.
Норвешка је смештена између 57—81°СГШ и 4—32°ИГД. Уједно се и најсевернија тачка Европе налази на норвешкој територији, врх острваМагереја односнорт Нуркин (Кнившелоден) у општиниНордкап (71° 11′ 8″ СГШ). Из наведених података се да приметити да је Норвешка веома дугачка (1.800 km) али релативно уска (80–450 km) држава. Овај велики хоризонтални распон утиче и на временске разлике унутар саме државе, те на дужину дана и ноћи током године која је веома неједнака. Ово најбоље показује податак да се на НордкапуСунчева светлост лети види кроз 76 дана.
Укупна површина државе износи 385.207 km².[1] Без Свалбарда (61.022 km², 0,6473% вода) и без Јан Мајена (377 km², 1,5915% вода) укупна површина је 323.808 km², а копнена 304.125 km².[1] Копно и глечери чине око 94% територије.[1]
Норвешка је претежно планинска земља с врло разуђеномобалом (најнеприступачнијом и најразуђенијом на свету) дужом од 25.000 km, укључујући фјордове и острва. Упоредно са разведеном морском обалом пружа сеСкандинавско горје, и то од југозапада према североистоку, у дужини од 1.700 km, настало у раздобљу каледонског набирања (силур идевон) пре 450—500 милиона година. У унутрашњости је сачињено од пространих равњака (fjell илиvidda) међусобно одељених дубокимдолинама. С равњака се издижу планински врхови који су највиши на југу (Галхепиген, 2.469 m).Горје изнад висине од 1.000 m на северу, односно 1.300 m на југу, прекривено јеледењацима од којих је највећи норвешки глечерЈостедалсбрен (60 km дужине). Према обали горје се спушта стрмо, а према истоку постепено. На крајњем северу је ниски (300 m) и пусти платоФинмарксвида. Ниска јужна обала Норвешке разведена јеријасима, а западна и северозападнафјордовима, који се усецају дубоко у унутрашњост. Највећи норвешки и други најдужи фјорд на свету јеСогнефјорд, дугачак 205 km и дубок до 1.308 m; БританацЛуис Гордон (1969) препливао га је2004. године (за 21 дан) и засада је једини човек који је то урадио.
За насељавање су повољнији крајеви удну фјорда, где у море утичу планинскереке. Уз западну и северозападну обалу протеже се низ од око 150.000 малих стеновитих острва (skjar), ледењачкиххриди и некадашњихабразијских полица, које су доспеле под воду тек у последњим миленијумима, након повлачења великог леденог покрова; они сви заједно творе острвску ограду (skjargard). У јужном делу Норвешке су нижа брда са широким ледењачким долинама, које се отварају према пространијим равницама окоОслофјорда и на обалиСкагерака, где је популацијски и привредни центар државе.
Сама Норвешка се геолошки састоји одБалтичког штита икаледонског набраног горја. Балтички штит је грађен одгнајса,гранита икристаличнихшкриљевацапреткамбријумске старости. Снижен и уравњен препалеозоика на површину избија само на југоистоку и североистоку земље. Највећи део прастаре основе прекривен је у палеозоику (камбријум—силур)седиментним стенама (кречњаци,пешчари,конгломерати), набраним за каледонске орогенезе. Заалпске орогенезе утерцијару, каледониди су местимично разломљени и спуштени, а реке су на западу усекле дубоке долине. Уплеистоцену Норвешка је била средиште глацијације, одакле селедењаци спуштају на све стране, стварајући главне облике садашњегрељефа као што су ледењачке долине, фјордови и језерске завале. Због веома различитеклиме и рељефа, у Норвешкој има велики број различитихстаништа, више него игде у Европи; постоји преко 60.000 различитих врстаживих бића у Норвешкој (безбактерија ивируса).Мора која окружују Норвешку су такође веома богата живим светом.
Речна мрежа Норвешке је веома густа.Реке се с планина сливају у фјордове и према југоистоку. Врло су кратке, великог пада, с мноштвом брзака ислапова; богате су водом. Због великог падакорита постоје услови захидроенергетско искоришћавање. Реке које теку са западног пристранка Скандинавског масива врло су кратке и не залеђују се, а реке које са источног пристранка утичу уСкагерак дуже су и залеђене до четири месеца годишње. Токови сливаБаренцовог мора залеђени су од пет до седам месеци годишње. Најдуже реке се налазе на југоистоку; најдужа јеГлома (598 km), а иза њеГудбрандсдалслеген (204 km). Око 4% површине Норвешке заузимају језера, која се налазе у долинама на југу и у планинама. Нека од њих суледењачка, јерледењаци прекривају око 4.600km² површине Норвешке. Највећа су језероМјеса (362 km²) и језераРесватн (219 km²).Хорниндалсватнет је најдубље језеро у Европи, дубоко 514 m.
Плоднатла у Норвешкој су ограничена на речне наплавине у дну долина и фјордова, те на сталнеморене у јужном делу. У осталим деловима земље тла су каменита, а на пространим подручјима у планинама и на северу је гола стеновита површина. Само 2,28% тла је обрадиво.
Планине изнад 1.000 m и север земље већином су прекривенитундром и планинским рудинама. У прошлости Норвешка је имала пуно више површине прекривене шумама, али данас се због сеча и необнављања на местима где су некад биле шуме налазебаре имочваре. Осим тога, Норвешке шуме угрожавају икиселе кише настале индустријским загађењем у суседним земљама. Шуме су за Норвешку веома важне, јер се од дрвета израђујурибарскичамци, граде куће, прави намештај и сл.; оно је важна сировина за многе индустрије, не само у шумовитим долинама, већ и у градовима. Осим шума, међу богатом и разноликом вегетацијом могу се издвојитиевропске боровнице (лат.Vaccinium myrtillus),бруснице (лат.Oxycoccus) и патуљаста жалоснабела мурва (лат.Morus alba pendula) чији су плодови скандинавска посластица.
Клима Норвешке је због утицаја топлеГолфске струје изападноатлантског океанског ветра много топлија од климе других крајева исте географске ширине; само је северни крај Норвешке под утицајем хладних маса поларног ваздуха, односно клима је тамополарна (субарктичка). У унутрашњости клима јепланинска, с нешто топлијим летима и оштрим, осетно хладнијим зимама; средње месечнетемпературе јануара су од −11 °C до −15 °C, апсолутни минимум износи −51 °C уКарашоку, а клима је ипак стабилнија од климе приморја.Приобални појас се одликује честим падавинама и ветром, уз нагле промене времена. Средња температура ваздуха креће се у јануару од −4 °C на северу до 2 °C на југу, а у јулу од 10 °C на северу до 17 °C на југу. Због топлотног утицаја Голфске струје море се уз обалу не залеђује. Највишепреципитације с максимумом зими имају западни пристранциСкандинавског масива, и то од око 1.000L/m² на северу до 3000 L/m² на југу. Североисточни и југоисточни делови земље имају најмање падавина, 600—700 L/m².Снежни покривач Норвешке траје око седам месеци годишње на северу, од девет до десет месеци на планинама, а од три до четири месеца на југоистоку.
УОслу је средња месечна температура јануара −4,7 °C а јула 17,3 °C, са 740 L/m² падавина; уБергену средња месечна температура јануара износи 1,5 °C а јула 15 °C, и има 1.958 L/m² падавина; уТрондхејму средња месечна температура за јануар је −3,8 °C а за јул 15 °C, са 3.870 L/m² падавина; уТромсеу средња месечна температура за јануар је −3,5 °C а за јул 12,4 °C, са 3.994 L/m² падавина. Из наведених података да се закључити да температурне разлике између севера и југа нису велике, али су зато велике климатске разлике између приобалног појаса и унутрашњости земље.
Због високе географске ширине Норвешке, постоје велике сезонске промене дневног светла. Од краја маја до краја јула,сунце се никада у потпуности не спушта изахоризонта у подручјима северно одАрктичког круга, а остатак земље има до 20 сати светла дневно. Насупрот овоме, од краја новембра до краја јануара, сунце се никад не диже изнад хоризонта на северу, а дневно светло врло кратко траје у остатку земље. Норвешка се назива и „Земља поларног сунца”.
Широм Норвешке наилази се на запањујући и драматичаноколиш икрајолик. Западна обала јужне Норвешке и обала северне Норвешке представљају неке од визуелно најимпресивнијих обалних предела на свету.Национална географија је уврстила норвешке фјордове међу највеће светске атракције. Норвешка се такође назива и „Земља хиљаду фјордова”, због ових својих бројних уских дубоких залива стрмих обала.
Кад је реч о томе колико је политика учинила зазаштиту животне средине, према индексу еколошке ефективности Норвешка је 2008. године била на другом месту, одмах изаШвајцарске; године 2012. је била трећа, а 2016. тек седамнаеста.
Галдхопиген је највиши планински врх у Норвешкој, Скандинавији и Северној Европи, на 2,469 m (8,10 ft) надморске висине. Налази се у општини Лом (у Оппланду), у планинском подручју Јотунхеимен.
Галдхопиген је раније био оспораван као највиши планински врх у Норвешкој у корист Глитертинда јер су нека мерења показала да је Глитертинд нешто већи, укључујући и глечер на свом врху. Овај глечер се, међутим, смањио последњих година, а Глиттертинд је сада висок само 2464 м, укључујући и глечер. Стога је спор решен у корист Галдхøпигген-а.
На врху је изграђена мала колиба, у љетним месецима се овде продају безалкохолна пића, чоколадице, разгледнице и остали предмети. Раније је Норвешка пошта имала малу поштанску филијалу - највишу у Сјеверној Европи.
Власт је подељена назаконодавни,извршни исудски огранак, како је дефинисано Уставом као највишим документом земље. Монарх службено задржава извршну власт; међутим, након увођења парламентарног система власти, дужности монарха постале су строго репрезентативне и церемонијалне, као што је формално именовање и разрешавањепредседника Владе и другихминистара извршне власти. У складу с тим, монарх је врховни заповедникНорвешких оружаних снага, врховни ауторитетНорвешке цркве и службено представља земљу у иностранству, те представља симбол јединства. Има право суспензивногвета на законске предлоге усвојене уПарламенту, али ако их Парламент квалификованом већином поновно усвоји краљ их може санкционисати. Он именује председника владе и министре, те друге високе државне службенике, с тим да предложена влада мора добити већинску подршку у Парламенту. Ако краљ нема мушког потомства може Парламенту предложити свог будућег наследника, али то не обавезује Парламент који одлуку доноси према слободној процени.[14]
Парламент (норв.Stortinget) обављазаконодавну власт. Има 169 чланова (2013), али овај број се мења за 4 до 13 чланова зависно одброја бирача. Парламент се бира на 4 године, а бирају га грађани с навршених 18 година живота — на општим, непосредним и тајним изборима, по пропорционалном систему у 19 изборних округа. За активно бирачко право предвиђен је боравишни цензус од 5 година, а за пасивно од 10 година. Новоизабрани Парламент заседа у тачно одређено време, без икаквог утицаја краља или Владе. На првом заседању новоизабрани Парламент бира једну четвртину свог чланства за чланове Горњег дома (Lagting), а преостале три четвртине чини Доњи дом (Odelsting). Парламент, Горњи дом и Доњи дом бирају свог председника. Домови су у начелу равноправни, с тим што право законодавне иницијативе има искључиво Доњи дом. О закону се прво расправља у Доњем дому, а затим у Горњем дому. У случају несагласности домова, о предлогузакона одлучује се двотрећинском већином на заједничкој седници. Прихваћене законе мора прихватити и краљ; ако одбије исти му парламент не може још једном предложити тај закон, али његова сагласност није више потребна ако закон поново донесе следећи изабрани парламент. На заједничким седницама решавају се и финансијска и важна политичка питања. Двотрећинска већина парламента је потребна и у поступку промене Устава.
НародСами има донекле право на самоодређење и утицај над својим традиционалним територијима, и то путем свог Парламента иФинског закона (Finnmarksloven).
Влада (норв.Regjering) обављаизвршну власт. Саставља је вођа странке, односно коалиције странака с већином гласова на парламентарним изборима; уз министра премијера има још најмање 7 чланова, а за свој рад је одговорна Парламенту. Положајпремијера, најважније особе у Норвешкој влади, јест да је заступник у Парламенту, може да добије поверење већине у Парламенту; обично је тренутачни вођа најјаче политичке странке, односно коалиције странака, будући да једна странка обично нема довољну подршку да сама формира Владу. Међутим, Норвешком су често владале странке које су имале мањину у Парламенту. Тренутно је премијерЕрна Солберг, која је на том положају од16. октобра2013. године.
Врховни суд (норв.Høyesterett), 5апелационих судова (appellrett/ankedomstoler) и котарски судови (tingrettene) обављајусудску власт. Заједничка седница судија Врховног суда и чланова Горњег дома има својстваУставног суда (Riksrett), који суди министрима, члановима Врховног суда и заступницима у Парламенту. Одлуку о покретању поступка доноси Доњи дом. Изван редовног судства делују мировни судови (fredsdomstoler), који постоје у свакој општини. Године 1962. установљен јеОмбудсман (Ombudsmann), који надзире рад тела управе; именује га Парламент.
Окрузима управљају непосредно изабране окружне скупштине, које бирајупрефекта. Осим тога, краљ и Влада заступљени су у сваком округу путем ’гувернера округа’ (норв.fylkesmann), који делује као префект.[16] На овај начин Влада је директно заступљена на локалном нивоу путем префектових уреда. Окрузи су додатно подељени на другом нивоу на 426 општина (норв.kommuner), којима управљају директно изабрана општинска већа на чијем је челуградоначелник илиначелник и мали извршни кабинет. Главни градОсло сматра се и округом и општином.
Норвешка има у свом саставу и две прекоморске интегралне територије:Јан Мајен иСвалбард. Постоје и три антарктичке и субантарктичке колоније: острвоБуве, острвоПетар I иЗемља краљице Мод. Статусом града има и 96 насеља; у већини случајева границе града подударају се с границама општина, а општине норвешких градова често обухватају велика неизграђена подручја (на пример, општина града Осло обухвата подручја великих шума смештених северно и југоисточно од града, а више од половине општине градаБергена су планине).
Непостојање граничних и територијалних спорова у регији погодовало је настанку норвешке државности (1905). Норвешко-шведска граница одређена је1826. узаједничкој државној унији. Након развргнућа уније1905. године, успостављена је демилитаризована зона дуж заједничке границе ради избегавања могућих сукоба. Зона је била широка око 14,5 km на свакој страни, а споразумно је укинута 1993. године. Норвешко-руска граница је одређена1829. године, а иста1918. постаје норвешко-финском границом. Руским освајањем северног финског коридора окоПетсама успостављена је стара норвешко-руска граница (1944), која је уз мање корекције потврђена новим споразумом 1947. године.Геополитичкој стабилности Норвешке доприносио је и положај на северозападном рубу Европе. Иако је и Норвешка била изложена британско-немачко-руском притиску, била је ипак изван главне зоне сукобљавања европских сила.
Геостратешка функција Норвешке манифестовала се током немачке окупације уДругом светском рату, а након тога наново се вреднује кроз чланство уНАТО-у од 1949. године. Територијална издуженост Норвешке од око 1.800 km (Скагерак — Северни рт) чини је окосницом атлантске Скандинавије.Акваторија уз северне и јужне обале Норвешке транзитна су мора руске флоте премаАтлантику. Заједно с Данском, Норвешка омогућује НАТО-у надзор морског пролазаСкагерак, а преко норвешке областиФинмарк остварује се контрола руског стратешког комплекса на полуострвуКола. Норвешко-руска граница дуга 167 km једина је граница НАТО-а и Русије у Европи, што је токомХладног рата условило њену геополитичку осетљивост.
У северним областима Норвешке (Финмарк,Тромс,Нордланд) смештене су базе и службе НАТО-а важне за контролу поморског правца измеђуИсланда и норвешке обале. Осим геостратешке важности за НАТО, северна Норвешка има и транзитну важност заШведску због изворажелезнеруде преко најпрометније норвешке лукеНарвик. Јужни део Норвешке има повољнију климу и највише обрадивог тла у земљи. Ту је државна привредна регија језгра, те лукеБерген,Ставангер иКристијансанд, из којих су најкраће поморске везе премазападној Европи. Подморје Северног мора испред јужне Норвешке привредни је значајно због лежиштанафте. По производњи нафте Норвешка је водећа западноевропска држава.
Збогриболова и производње нафте, те због надрегионалне транзитне функције акваторија и зависности државне привреде о поморском саобраћају, маритимна компонента норвешке геополитичке стабилности је међу најважнијима. Поморска оријентација потицала је Норвешку на споразумно одређивање морских граница у регији, те око норвешких прекоморских поседа. Преостали су спорови око Свалбардског архипелага, где је1994. дошло и до оружаног сукоба Норвешке обалне страже с исландским риболовцима.
Норвешка имаамбасаде у 84 земље (плус 344 конзулата у 125 земаља, те једно представништво уПалестини). С друге стране, 69 земаља има амбасаде у Норвешкој које су све смештене у престоници Ослу (плус 209 конзулата 73 земље, те по једно представништвоПалестине иТајвана).[17]
Скандинавија традиционално више оклева по питању процеса европских интеграција него остале европске земље које нису уЕвропској унији. Норвешка није следила суседне нордијске земље кад су давале молбе за приступЕвропској заједници 1962, 1967. и 1992. године. Данска, Шведска и Финска су постале чланице, а норвешки народ је одбио приступне преговоре из 1972. и 1992. године. Након пропалог референдума 1994. године, Норвешка је задржала своје чланство уЕвропском економском простору (ЕЕП), што је био договор који се сматрао предусловом за земље које је 1995. године требало да приступе Европској заједници. Овиме је Норвешкој настављено осигуравање приступа међународном тржишту Уније, под условом да имплементира оне делове законодавства Уније који се сматрају релевантним за унутрашње тржиште (отприлике седам хиљада од 2010).
Иако су на два референдума одбили чланство у Европској унији, Норвежани су задржали блиске везе са ЕУ и њеним земљама чланицама, као и саСАД. Норвешка је остала једна од земаља које највише финансијски доприносе Уједињеним нацијама и суделује са УН снагама у међународниммировним мисијама, а најзначајније су оне уАвганистану (ИСАФ,НТМ—А), наКосову (КФОР) и уСудану (АМИС ЕУ).
Норвешкеоружане снаге (норв.Forsvaret — „Одбрана”) основане1905. године тренутно броје око 16.048 активних чланова, укључујући 4.587 цивилних запосленика;[18] број се готово преполовио током последње деценије.[18] Према садашњим плановимамобилизације, снага током пуне мобилизације је отприлике 80.000 војно способних људи. Норвешка има обавезан војни рок за мушкарце (6—12 месеци обуке) и добровољно служење војске за жене.[19] Оружане снаге су подређенеМинистарству одбране (норв.Forsvarsdepartementet) и главном заповеднику, краљу Харалду V.
Норвешка војска (норв.Hæren) подељена је на родове:војска, краљевскаморнарица, краљевскеваздушне снаге и резервне снаге добровољаца. Норвешка је била једна од оснивачица војног савезаНАТО, 4. априла 1949. године. Данас суделује уМеђународним снагама за сигурносну помоћ (ИСАФ) у Авганистану,[20]Ираку,[21]Малију[22] иЈужном Судану.[23][24] Осим овога, Норвешка је суделовала и у неколико мисија у склопу Уједињених нација, НАТО-а и Заједничке сигурносне и одбрамбене политике Европске уније.
Норвешка има 5.384.576 становника (процена 2020)[3] односно 5.214.890 (попис 2015).[2] Просечна густина насељености је 14 ст./km²,[1] по чему је Норвешка друга најређе насељена европска држава (први јеИсланд са 3 ст./km²). Просечна старост становника је 39,3 година; очекивана доб за мушкарце је 80,6 година, а за жене 84,2 године (2017).[25] Више од 80% становништва живи на обали или у њеној близини, пре свега у широј околиниОсла (30% становника), на јужној и југозападној обали, те уТрондхејмфјорду. Својствено је сезонско пресељење из градова увикендице, којих има око 300.000.
Главни и највећи градОсло броји 1.000.467 становника (2018). Осталих девет највећих градова има више од 50.000 становника и то су:Берген (255.464),Ставангер/Санднес (222.697),Трондхејм (183.378),Драмен (117.510), Фредрикстаг/Сарпсборг (111.267), Порсгрун/Шијен (92.753),Кристијансанд (61.536),Олесунд (52.163) иТенсберг (51.571).[26] У градовима живи 75% становништва земље.
Број становника је од 1989. до 1994. растао брже (0,5%) него у почетку1980-их година (0,3%). То је резултат у првом реду повећањаприродног прираста (2,0 ‰ од 1981. до 1983; 3,4 ‰ од 1991. до 1993), за разлику од већине европских земаља.Наталитет је 1993. године износио 13,7 ‰, (12,4 ‰ у 1981),морталитет 10,7 ‰ (10,2 ‰ у 1981), а инфантилни морталитет 5,9 ‰ (7,5 ‰ у 1981). У другој половини 19. века и почетком 20. века, Норвешка је имала висок природни прираштај, али број становника је растао споро због великог исељавања (иселило се око 750.000 људи, највише уСеверну Америку). Становништво Норвешке је према демографским критеријумима старо. Према попису 1999. године 15% је било у доби до 14 година, 65% у доби 15—65 година и 20% старијих од 65 година; према званичним проценама за 2017. годину 19% је било у доби до 15 година, 66% у доби 16—66 година и 14,6% старијих од 67 година,[25] што значи да је данашња популација нешто млађа.
Писменост у Норвешкој је 99%. Постоје два службена језика: норвешкибукмол (ближиданском) и норвешкининорск (ближишведском). Оба језика су званично једнакоправна и у службеним списима једнако заступљена, док су према говорницима заступљени омјеру 86% —19% (број је већи од 100% јер неки подједнако добро говоре оба). Такође се и у школама уче оба. Како год, у пракси букмол броји далеко већи број говорника, а и управо се он најчешће учи када се норвешки учи као страни језик. Највећа аутохтона национална мањина у Норвешкој суСами (Лапонци или Лапи) и има их око 20.000.
Главнину становништва чинеНорвежани (75,49%), северногермански народ; на северу, на равњаку Финмарксвида живи 21.000Самија (Лапонци) и 12.000Финаца (Квени). Од странаца, који чине 18,2% становништва, највише јеШвеђана (1,6%),Пољака (1,3%),Данаца (1,0%),Немаца (0,8%),Британаца (0,7%) иПакистанаца (0,7%). Постоје и групе усељеника изРумуније, изСомалије, саТајланда, саФилипина, изРусије и изИрака.[27] Норвешка је током целе своје историје имала везе с другим земљама, па су у њу досељавали морепловци, трговци, рудари, грађевинари, али и јавни службеници. Већина досељеника потиче из суседних земаља. Многи су Норвежани потомци досељеника који су се тамо доселили пре више генерација. При поређењу с другим европским земљама, у Норвешку је у новије време доселило мало људи; стога је норвешко становништво доста хомогено. У многим деловима земље Норвежани још нису навикли на суживот с народима других култура.
У средњем веку Норвежани су, као и остали Скандинавци, били следбеници германскогпаганства.
Највећи број Норвежана, 70,6% њих, данас су паклутеранци (Црква којој аутоматски приступају рођењем); осталихпротестаната икатолика има око 1,7%, а остало су неопредељени.Норвешка црква има статус државне цркве и норвешки краљ је уједно био и њен поглавар до 2021. године, када је дошло до сепарације цркве и државе.
У новембру 2011. било је око 98.000 регистрованих католика у Норвешкој.[28] Међутим, постоји доста католика који нису регистровани са својим идентификационим бројем; тако је реална бројка вероватно око 230.000 католика, од којих је 70% рођено ван граница Норвешке.[29][30]Annuario Pontificio 2011. помиње број од 229.652 католика, што чини око 5% становништва и Норвешку ’најкатоличкијом’ земљом у Северној Европи.
Букмол говори око 85% популације Норвешке. Процењује се да у Норвешкој живи око 15.000 до 50.000 припадника народа Сами. Око 25.000 њих говори северносамским језиком, док су други самски језици угрожени и најчешће их говори свега неколико стотина људи.
Норвежани имају шести највећибруто домаћи производ (БДП) по глави становника (наконКатара,Луксембурга,Сингапура,Брунеја иКувајта).[4] Норвешка већ дуго времена држи прво место на свету премаПОУНР-овоминдексу хуманог развоја, и то осам година заредом (2000—2007) а потом седам година заредом (2009—2015).[31] Трошкови живота у Норвешкој су око 30% виши него уСАД и 50% виши него уУједињеном Краљевству.Стандард живота у Норвешкој је међу највишима на свету. ЧасописФорејн полиси сместио је Норвешку на последње место међу државама у распаду (енгл.Failed States Index) за 2009, просудивши да је Норвешка најстабилнија земља на свету и земља која најбоље функционише. Непрекидан извознафте иприродног гаса, у комбинацији са здравомекономијом и великим сакупљеним богатством, доводи до закључка да ће Норвешка у догледној будућности остати међу најбогатијим земљама света.
Норвешка економија пример јемешане економије, комбинација напреднекапиталистичкесоцијалне државе,слободног тржишта и већинског удела државе у неким кључним секторима. Норвешкасоцијална политика омогућила је бесплатнојавно здравство (изнад одређеног нивоа), а родитељи имају 12 месеци плаћен породиљски допуст.Приход који држава има из природних извора укључује значајан допринос од производње нафте, те значајан и добро управљан приход везан уз овај сектор. Норвешка има веома низак број незапослених, тренутно од 4,3%;[32] овај проценат се повећавао током последње деценије, а 2008. је био најнижи уопште и износио 2,3%.[32] До 30% радне снаге запослено је у државном сектору, највише уОЕСР-у. Од државе живи 22% становника, а 13% је неспособних за рад (највећи удео на свету). Нивопродуктивности по сату, као и просечна зарада по сату, највећи су на свету управо у Норвешкој. Вредности равноправности норвешког друштва осигуравају да разлика у плати између најниже плаћеног радника и председника управе у већини фирми јесте знатно мања ако се пореди са западним економијама. Држава је власник у кључним индустријским секторима, као што је стратешки нафтни сектор (Статоил иАкер солушонс), производња струје ухидроелектранама (Статкрафт), производњаалуминијума (Норск хидро), највећа норвешкабанка (ДНБ АСА) ителекомуникацијска компанија (Теленор). Овим великим компанијама влада контролише 30% деоница на берзи у Ослу.
Норвешка је великапоморска земља и има шесту највећу трговачку флоту на свету, са 1.412 сопственихтрговачких бродова. Поседује знатне залихе нафте, природног гаса,минерала,шума,плодова мора, свежеводе иелектричне струје из хидроелектрана. Највећи је светски произвођач нафте и природног гаса по становнику изванБлиског истока, а нафтна индустрија доноси око четвртину бруто домаћег производа. Велике залихе нафте и природног гаса откривене су шездесетих година 20. века, и то је довело до наглог развоја економије. Норвешка је постигла један од највиших стандарда живота на свету, захваљујући делимично и томе што има огромне количине природних ресурса с обзиром на број становништва. Норвешка је и други највећи светски извозникрибе (по вредности одмах наконКине) и шести највећи светски извозникоружја. Хидроелектране производе око 98—99% електричне струје у Норвешкој. Земља је задржаласкандинавски модел социјалне заштите с општим здравственим осигурањем, субвенционисаним високим образовањем и свеобухватним системом социјалне заштите. Од 2000. до 2007. и од 2009. до 2015. године Норвешка је континуирано имала највећиразвој људских потенцијала на свету.[31]
Као чланицаЕАСТ од 1. јануара 1993. године прикључила се јединственом западноевропском тржишту, али на референдуму одржаном 1994. становништво је одбило пуноправно чланство у Европској унији. До открића великих налазишта нафте и земног гаса под Северним морем поткрај1960-их година привреда се темељила нарибарству и производњи енергетски захтевних индустријских производа, као што су алуминијум и остали обојениметали, тевештачка ђубрива. Као скандинавска земља, највећи нагласак у својој економији даје интеграцији уЕвропски економски простор, у којем годишње размењује робу у вредности од близу 50 милијардиамеричких долара. Значајан је извозник нафте, деривата, хемикалија, дрвета, папира, поморских услуга, бродова, тебакалара и других прехрамбених производа. Главни трговачки партнери су јој Уједињено Краљевство, Шведска, Немачка и САД. С чланицама ЕАСТ остварује 17% извоза и 25% увоза, а са земљама ЕУ 65% извоза и 48% увоза.Норвешка круна је у свом курсном прилагођавању везана за₠, дефакто занемачку марку, па је од почетка 1990-их и норвешка монетарна политика чврсто усклађена с политиком немачкеБундесбанке. Монетарна стабилност и либерализована привреда привукле су у 1990-има многе стране улагаче, те су 1993. цене дионица на берзи у Ослу порасле за 60%.
Норвешка има само 939.000ha њива и трајних насада, што заузима 2,9% површине; и 130.000 haтравњака ипашњака, што заузима 0,4% површине. Због неповољних природних условапољопривреда је размерно скромна, премда је веома важна због насељености северног подручја и целе регије, тако да ужива потпору државе (око 150.000kr државних субвенција по поседу на годину). Осим државне субвенције, пољопривредни производи имају апсолутну предност на домаћем тржишту, јер је увоз допуштен само кад нема домаће понуде. Упркос томе број сеоских поседа се последњих деценија смањио; 1959. их је било 200.000, а 1995. само 83.000; и даље су размерно мала, у просеку величине 10,2 ha. Бројни имају додатни извор прихода у шумарству и рибарству. Пољопривреда је изразито усмерена насточарство, за које производе велик деокрме на њивама. Главна пољопривредна подручја су у речним долинама у широј околини Осла, уз јужну обалу и у дну већих фјордова.
Главни производи сујечам, којег се годишње произведе 645.000t; изоб, које се годишње произведе око 380.000 t за сточну храну. Од културних биљака издвајају сепшеница,раж,кромпир иуљана репица. На југу производе и приличне количинеповрћа. Сточарство је најважнија грана пољопривреде, пре свега млечно и месноговедарство, теовчарство; има 1,33 милиона грла говеда и 2,4 милиона оваца. У северном и западном делу земље прилично је раширен узгој крзнаша, највишеполарне иплаве лисице, теамеричке куне. На крајњем северуСами (Лапонија) узгајајусобове, којих у Норвешкој има око 150.000.
Норвешка има бројне погодности које становништву омогућавају бављењериболовом. Велик бројфјордова, који задиру дубоко у копно, погодна су места за мрешћење риба. Дно мора уз обалу прекривено јемуљем, што је повољан фактор за развој ситних морских организама који су храна рибама. Рибарска флота има 14.200 рибарскихбродова; број рибара опада, нарочито оних за које јерибарство само допунска делатност: има их око 23.000. Улов је 1995. износио 2,63Mtрибе, што државу чини 10. на свету по количини улова. Главне рибарске луке суТрондхејм,Хамерфест,Берген,Олесунд и друге. У северним деловима, пре свега наЛофотима, преовладава лов набакаларе. Јужније лове највишеслеђеве, а на подручјуСтавангера на југусрделе. Уз то се још ловелососи,шкампи ишкољке. На захтев Међународне комисије за китолов, Норвешка је 1986. престала да ловикитове; године 1992. упркос међународним просведима китолов поново почиње. Све се више уводимарикултура, и то у првом реду узгој лососа ипастрмки.
Норвешка има 88.100 km² шума, односно 24% површине; од овога је 80% игличастих и 20% лиснатих. Производњадрвета износи 9,04×106 m³, што није довољно за потребе домаће индустрије. Више од четвртине шума у приватном је власништву и оне су као примарни или секундарни извор прихода од великог значаја за бројне сеоске поседе. Норвешка је у прошлости имала пуно више шума, али како се секло а није се бринуло за обнављање велике површине шумског тла су се претвориле убаре имочваре. Данас држава улаже велика средства у узгој шума, пошумљавање и изградњу шумских путева.
Након откривањанафте иприродног гаса уСеверном мору (1969) и почетка тржишног искоришћавања (1971), Норвешка је још 1975. постала извозница а данас пети највећи извозник нафте и трећи извозник природног гаса у свету. Године 1997. је произвела 160,8 Mt нафте и 45,6×106 m³ природног гаса. На свим досад откривеним пољима јужније од 62 °CГШ (Екофиск, Елдфиск, Валхал, Ула Гида и Код усред Северног мора, те Сноре, Статфјорд, Гулфакс, Трол, Каб, Осеберг и Фрига између западних иШетландских острва) Норвешка има око 1,4% светских залиха нафте и 1% светских залиха природног гаса. Ово гориво је изврснекаквоће и лежи у политички веома стабилном делу света. За целокупну привреду важна је била одлука да Норвешка неће битно повећати производњу, тако да ће залихе достајати још дуги низ година. Претпоставља се да се богата налазишта налазе и уБаренцовом мору, но засад сРусијом нису успели склопити споразум о разграничењу тамошњег континенталног појаса. Подморско богатство искоришћава 6 нафтних компанија, од којих је највећа државнаСтатоил (55% производње). Природни гас подморским гасоводима непосредно извозе у Немачку (терминал Емден), Белгију (терминал Зебруге) и Велику Британију (терминал Ст. Фергус у Шкотској), а за домаћу употребу до терминала Корсте кодСтавангера и Колсхес кодБергена. Нафту транспортују подморским нафтоводима до терминала Монгстад северно од Бергена и Тиспорт у Великој Британији, а делимично је и танкерима превозе до рафинерије у Ставангеру.Гасовод Лангелед који иде по дну мора из Норвешке у Уједињено Краљевство други је гасовод природног гаса по дужини на свету. Средиште нафтне и производње гаса је Ставангер, где се налазе средишта компанија и исходишта за опскрбу платформи. Производњом минералних гнојива у изванредно тешким условима Норвешка је постала водећа у технологији изградње нафтних и гасних платформи.
Што се тичеенергетике, инсталирана снага свихелектрана износи 27.498MW и то готово искључиво ухидроелектранама, јер оне дају 98—99%електричне енергије. Норвешка има 23%воденог потенцијала Европе. Тај потенцијал је искоришћен већ 60%, јер имају изузетно повољне могућности за добијање електричне енергије (обилне падавине,вештачка односноакумулациона језера, језера на насељенимфјелима те хидроелектране у фјордовима). Део енергије се искоришћава у енергетски интензивнијој индустрији, а део се у оквиру удружењаНордел извози у Шведску, Данску и Њемачку.
Индустрија је у Норвешкој почела да се снажније развија у 19. веку. Само неколико грана данашње индустрије потиче из претходних векова. Најраније су се развиле индустрије које прерађују домаће сировине, као што су индустријарибе, железа и дрвета. Данас се норвешка индустрија дели на енергетски захтевнутешку индустрију (распоређену по фјордовима у непосредној близини хидроелектрана) и радно интензивну индустрију која је углавном на ширем подручју Осла, у Бергену и Трондхејму. Индустрија железа је цвала још почетком 17. века, када се за добијање овог метала користиодрвени угљен увисоким пећима, а тек почетком 20. века уместо дрвеног угљаелектрична енергија; настају топионице у Ставангеру и Ослу. Нешто се жељезне руде извози, а добар део користи у црној и обојеној металургији уз бакарну и титанијумову руду, магнезит, као ибоксит (алуминијум) који делимично увозе. Најважнија је производњаалуминијума у великим фабрикама уМушеену,Сундалсери,Ордалу,Хеијангеру,Кармеију иЛисти. Остала обојена металургија налази се уСулитјелми и уКристијансанду, где се производицинк и бакар. У Норвешкој има идрвне индустрије, за коју има највише сировине у шумама јужне Норвешке. Балвани се од тамо допремајусплаварењем до ушћа или до доњег тока река, где их преузимајупилане,стругаре и фабрике које их прераде у веома квалитетну и јефтину механичку и хемијску дрвену масу. Од ње се производипапир,бродови инамештај. По броју запослених најважнија је прехрамбена индустрија, у којој је запослено 50.000 људи. На првом месту је прерада рибе тј. сушење бакалара и конзервисање ситне рибе на чијем усавршавању раде бројни стручњаци. Конзервисана риба се у великим количинама извози у Немачку, Аустрију, Чешку, Словачку, Пољску и Мађарску. Од друге прехрамбене индустрије истиче се прерадамлека усир имаслац врхунске квалитете, производњапива ичоколаде. Производе идуванске производе за које се сировине морају увозити.Текстилна индустрија се базира претежно на увезеним сировинама, докхемијска индустрија производикалцијум-карбид и вештачкиазот у фабрикама уНотодену иРјукану. На другом месту по броју запослених јеграфичка индустрија, са 36.000 делатника, а на трећеммашинство са 22.000 радника.
Норвешка има велике потешкоће у изградњипутева због природних препрека. Само један такав пример су фјордови који продиру дубоко у копно. Ипак, веза између запада и истока била је нужна — што ради превожења људи и робе до важнијих атлантских лука, што радитуризма. Данас укупна дужина путева у Норвешкој износи 90.269 km, од чега их је 70% са савременим коловозом а 500 km чине двотрачни и четворотрачниауто-путеви.
Што се тичежелезничког саобраћаја, Норвешка има 3.999 km железничке пруге — од чега су 2.422 km електрифицирана, а размак измеђушина износи 1.435 mm. Најважније је железничко чвориште Осло, из којег воде пруге према Шведској, Ставангеру, Бергену и на север преко Трондхејма доБодеа. За извоз Шведске железне руде изузетно је важна железничка пруга одКируне до лукеНарвик. Већином железницама управљајуНорвешке државне железнице (Norges Statsbaner, NSB), које су у целости у власништву државе; 65 km пруге је у власништву пет приватних предузећа.
Важан облик саобраћаја у Норвешкој је ибродски саобраћај. У два норвешка бродска регистра 1997. године је било регистровано 1.138 трговачких бродова носивости 32,86 Mt. Да би се смањио бег норвешких бродова под туђе заставе, осим Норвешког државног регистра, године 1987. је основан и Норвешки међународни регистар (Norway International Shipping Register) у којем су на снази знатно блажи услови пословања. Због дугогодишње кризе у класичном превозништву, бројни норвешки бродари су се успешно специјализовали за делатности повезане са искоришћавањем нафте и земног гаса у мору, као што су опскрба платформи, ронилачки бродови, бродови за градњу подморских нафтовода и гасовода, покретне нафтне платформе и сл.
Највеће луке су Осло,Тенсберг, Порсгрун, Стравангер, Берген, Трондхејм теМо и Рана, као и Нарвик (утовар шведске железне руде) иКрикенес (утовар норвешке железне руде). Веома је важна и обална пловидба, пре свега тзв.Хуртигруте између Бергена и Киркенеса (око 2.500 km) — свакодневна и целогодишња путничка и теретна веза између 30 обалних насеља. Бројни мањи трајекти повезују обале дубоких фјордова и острва с континентом, а велики трајекти Норвешку с Данском (Кристијансанд—Хиртсхалс,Фредериксхавн—Осло) и Великом Британијом (Њукасл-Ставангер). Последњи саобраћаја који не треба изоставити је ваздушни саобраћај. Норвешка има 38аеродрома с редовним путничким линијама. Међународни аеродроми су Осло (Форнебу), Берген (Флесланд) и Ставангер (Сола). Највећи ваздушни превозник јеДет Норске луфтфартселскап (ДНЛ), један партнера уСкандинавијан ерлајнс систему (САС). Одмах иза њега следи превозник САФЕ (Братхенс Саут-Американ и Фар ист ертранспорт).
Норвешка има бројне културне и природнезнаменитости, што је допринело развоју туризма. Године 1996. Норвешку је посетило 3,3 милиона страних туриста, највише из Швајцарске, САД, УК и Немачке. Најпривлачнија су крстарења по фјордовима,планинарење,сплаварење на дивљим водама искијање. Неке од најважнијих природних и културних знаменитости су:
Берген, други највећи град у Норвешкој, у заливуБифјорд. У луци је стара трговачка четвртБриген или Тискебриген (Немачко пристаниште) са старим трговачким кућама и Ханзеатским музејем, који је део Унескове Светске баштине; некадашња тврђаваБергенхус на улазу у луку,Маријина црква из 12. века,Тролдхауген (кућа композитораЕдварда Грига) и музеј на отвореномГамле Берген. Ово је један од најстаријих али и најмодернији град Норвешке. Некада је био највећи и најживахнији норвешки град, а од 1445. до 1545. и немачка колонија. По својој духовној култури сврстава се одмах иза Осла.
Геирангерфјорд, један од најсликовитијихфјордова у Норвешкој, с најлепшим видицима с врхаДалсниба (1.495 m) те спуштањем у фјорд по Геирангерској цести. Такође је позната живописна Орлујска цеста (Ерневеијен) из Геирангера у Нордалсфјорд. То је простор непогодан за насељавање, али нешто становништва ипак има. Куће су саградили на терасама у висини 600–800 m.
Национални парк Хардангервида, на истоименој висоравни, који има површину 3.400 km². Красе га бројна планинска језера, пространи равњаци горске тундре, те слапВерингфос висок 183 m.
Хедал, највећа древна црква у Норвешкој, у близиниНотодена у округуТелемарк. Саграђена је око 1250. године, с богатим резбаријама и зидним сликама.
Карашок, предео у северној Норвешкој, уз рекуКарашока близу границе с Финском. Ово је Лапонско средиште с парламентомСамија, информативним центром и музејем Самија. Јужно од предела налази сеНационални парк Евре Анарјека, на пространој висоравни с тундром и великим тресетиштима. Површина му је 1.290 km².
Хамерфест, најсевернији град Европе а неки га сматрају и најсевернијим градом света; на острвуКвалеи. Налази се 70º 39′ СГШ и важна је рибарска лука и полазиште заНордкап. Сунце овде не излази од 17. маја до 28. јула, па је град лети веома живахан. Вегетација је врло оскудна, тако да на градском тргу успева једва неколико стабала. У граду се налази фабрика која одбакалара производи рибље уље па од тога цели град неугодно заудара.
Лофоти (Лофотен), низ горовитих острва испред Норвешке обале, са купастим врховима и сликовитим рибарским насељима у заливима. Нека од најпознатијих суАуствогеи са центром уСволваеру (живописниТролфјорд),Вествагеи иМоскенесеи.
Рерос, рударски град у унутрашњости средње Норвешке, на рециРеа. Красе га старе рударске куће из 17. и 18. века, рударски музеј,рудник Кристијанус сехтус који је могуће разгледати. Цели град је заштићен као део Светске баштине Унеска.
Нордкап (Северни рт), рт на острвуМагереи, на крајњем северу Европе (71° 10′ 21″ СГШ), премда се још северније пружа оближњи ртКнивскјелоден. Ово је веома отмено туристичко одредиште, доступно путем изХонигсвога. Сунце не залази од 14. маја до 30. јула.
Ставангер, град на југозападној обали који је центар за опскрбу нафтних платформи на отвореном мору. Стара је градска језгра с дрвеним кућама и романичком катедралом из 11. века.
Трондхејм, град на јужној обалиТрондхејмфјорда. До 13. века је био престоница норвешких краљева. Туристичка је атракција велебна катедрала с грбомСветог Олава, у којој се од 1814. године круне норвешки краљеви. Познат је и упечатљиви мостГамле Бибро (Биброа).
Урнешка дрвена црква на фармиОрнес, на источној обалиЛустрафјорда, северног рукавца Согнефјорда. Овде се налази једна од најстаријих древних цркава из 11. века, која је као и цело село део Унескове Светске баштине.[33]
.svg)
