| Мађарски Чанад мађ.Magyarcsanád | |
|---|---|
 Панорама Мађарског Чанада | |
 Грб | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Мађарска |
| Регион | Регија велике јужне равнице |
| Жупанија | Чонград |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — | 1.514 |
| — густина | 31,42 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 46° 10′ 11″ С;20° 36′ 40″ И / 46.16981° С; 20.61122° И /46.16981; 20.61122 |
| Временска зона | UTC+1 (CET),летиUTC+2 (CEST) |
| Површина | 48,19 km2 |
  Мађарски Чанад Мађарски Чанад на карти Мађарске | |
| Поштански број | 6932 |
| Позивни број | 62 |
| Веб-сајт | |
| www.magyarcsanad.hu | |
Мађарски Чанад (мађ.Magyarcsanád,рум.Cenadul Unguresc) илиНови Чанад (мађ.Ujcsanád), односно првобитнаАпатфалва (мађ.Apátfalva),село је у близиниМакоа, на подручју данашњеЧонградско-чанадске жупаније уМађарској. Налази се у мађарском делуПоморишја, а лежи северно од доњег тока рекеМориш. По последњем попису из2001. године село је имало 1.629 становника.
Село је познато по присутностисрпске мањине, некада веома бројне, а данас и даље присутне (2,1% по датом попису). У селу постојиСрпска православна црква. Такође, месниСрби и даље чувају свој језик и обичаје.
Не треба га мешати са старим градомЧанадом, који јежи јужно од рекеМориша, у суседнојРумунији.
Насеље Чанад налази на неколико километара источно одМакоа камађарско-румунској граници. Чанад се налази близу рекеМориш и једно је од насељаПоморишја. Мориш је и граница премаРумунији. Површина сеоског хатара је 48,19 km².
Село је током средњег века, за времеугарске власти, носило првобитни називАпатфалва (мађ.Apátfalva), а подосманску власт је потпало средином16. века, када је привремено запустело. Место је ослобођено токомБечког рата (1683-1699), а потом је укључено у састав новостворене хабзбуршкеПоморишке војне границе (1702). Пошто је стари градЧанад, који се налазио јужно од рекеМориша, остао под османском влашћу, Апатфалва је преименована уНови Чанад (мађ.Ujcsanád). У то време, крајем 17. и почетком 18. века, насељена јесрпским граничарима. Наконраспада Аустроугарске (1918), село је остало у саставуМађарске, тако да се за ово место усталио називМађарски Чанад.
Годишње су у Чанаду одржавана по четири вашара, у терминима: 14. фебруар, 7. мај, 6. октобар и 11. новембар.[1] Године 1905. Чанад је био велика општина у Маковском срезу. Ту живи 3025 становника у 638 домова. Доминирају Румуни којих има 1861, док је Мађара 289 житеља.[2]
Село је вишенародно, јер су у насељу присутна четиринарода - по последњем попису из2001. у насељу живе:
Такође, насеље је подељено и по верској припадности и по истом попису забележени су:
У насељу постоје 4цркве: римокатоличка, калвинистичка, српска и румунска православна црква.
 | Овај чланак мождазахтевачишћењеи/илипрерађивање како би се задовољилистандарди квалитета Википедије. Ако сте у могућности,побољшајте овај чланак. (детаљније о уклањању овог шаблона обавештења) |
У историји новочанадских Срба посебно је значајан период Поморишке војне границе (1702—1751), када су насеља уПоморишју била гранична каОсманском царству. У то време новочанадскиСрби су били граничари. После развојачења ове области већи број меснихСрба напустио је своја огњишта и преселио се у јужнуРусију. За Нови Чанад постоји податак да је чак 80% месних Срба напустило насеље. По извештају до 27. јула 1751. године отишло је већ 182 Србина из места.[3] Пусту земљу убрзо су населилиМађари иРумуни.
Српска православна црква посвећена празнику Вазнесењу Господњем подигнута је 1808. године. Године 1843. парох је био Константин Ванча уједно и школски директор. Срби су је 1875. године уступили Румунима приликом канонске поделе, а себи су изградили нову мању цркву посвећену Св. Георгију.[4] Српско православно парохјско звање је поново основано 1866. године, од кад се воде и црквене матрикуле. За време градње нове цркве, бринуо је о скупљању прилога председник црквене општине у месту био је Радоје Гедош.[5] Храм српски је завршен после 1880. године, а темпло је осликаоЂока Путник.[2]
Године 1891. замонашен је у манастиру Бездину др Станимир Поповић свршени правник и богослов 4. разреда. Био је родом из М. Чанада где му је отац и сад парох. Постао је монах са новим именом Сава, након само неколико месеци искушеништва, на крају школске године.[6] Умро је у месту маја 1906. године стари парох поп Светозар Поповић у 76 години живота. Служио је као свештеник пуних 58 година у свом родном месту.[7] Њега је заменио 1906. године млади поп Душан Замуровић.
Тражен је учитељ у Мађарском Чанаду 1881. године, а понуђена основна годишња плате је била 200 ф. и приде 15 ланаца земље и друга ситнија примања.[8] Пре 1892. године умро чанадски учитељ Душан Кнежевић. Расписан је 1892. године стечај за упражњено учитељско место у М. Чанаду. Понуђена основна годишња плата је износила 200 ф. плус остала примања и друге погодности.[9] Године 1894. у Мађарском Чанаду је учитељ Никола Јовановић.[10]Учитељски конкурс из 1896. године наводи да је реч о српској вероисповедној шесторазредној, мешовитој основној школи у Мађарском Чанаду. У Чанаду је 1905. године српска народна школа са једним здањем, зиданим 1880. године. Учитељ је Петар Милетић родом из Сирига, који је осам година са службом у Чанаду. Било је 80 ђака на редовној настави, а у пофторној школи је било 25 ученика старијег узраста. У туђе школе ишло је петоро деце.[11]
За Фонд „Св. Саве” дали су прилоге мештани М. Чанаду. Арса Гедошев и Мирко Недучић су дали највише - по 2 ф., остали су били мање дарежљиви: Јован Гедошев, Милош Гедошев, Аћа Буњевац, Благоја Недучић, Живан Недучић, Јоца Поповић, Југ Поповић и Дина Воргуца. Скупљен је прилог у износу 11 ф. 40 нвчића. „Српски сион”, Карловци 1905. године
Године 1905. било је у Мађарском Чанаду Срба православаца 673 душе (или 22%) са 142 куће. Од јавних српски здања ту су православна црква и народна школа. У месту је српска црквена општина, скупштина је редовна под председништвом Јована Гедошева. Православна парохија је шесте класе, нема парохијски дом а парохијска сесија износи 39 кј. земље.[2]
У селу је и даље живео приметан бројСрба. Нпр., по попису из1910. године они су чини око 20% сеоског становништва (или око 600 душа). Међутим, послеПрвог светског рата већи део преосталогсрпског становништва се иселио у српске делове новоформиранеКраљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
Српски новинар је посетио 1925. године српска места у околини Сегедина и Макоа. За Чанад је приметио да се налази на жељезничкој прузи Мако-Арад. Ту је живело тада око 300 православних Срба у 100 домова, а поседовали су десетину атара - 1028 јутара. Црквена општина је била власник око 50 јутара земље. Стару православну цркву „отели су Румуни”, а Срби су подигли нову 1880. године. Међутим у њој 1925. године није служио парох, јер га није било.[12]
Почетком 21. века у Чанаду у центру места, постоји српска православна црква посвећена Св. Ђорђу. Темпло је барокни дуборез, а иконе су пресликане 1908. године. Српско православно гробље се налази на ивици источног дела насеља, поред главног пута бр. 47. Гробље је санирано, ограђено са улазном капијом, али су споменици углавном из 20. века. Има их 233 и сви су скоро од бетона и вештачког камена, са ћириличним натписима.[13]
