Нигерија (енгл.Nigeria), или званичноСавезна Република Нигерија (енгл.Federal Republic of Nigeria), једржава узападној Африци.[3] На југу излази наГвинејски залив, деоАтлантског океана. Дужина обале је 853 km, а копнене границе 4047 km. На западу граничиБенином (773 km), северуНигером (1497 km), североистокуЧадом (87 km), истокуКамеруном (1690 km). Главни град је1991. године изЛагоса премештен уАбуџу, нови град изграђен од1976. до1991. године на месту изабраном због централног положаја и здраве климе 480 km западно од Лагоса. Нигерија је најмногољуднија земљаАфрике , са око 221 милиона становника и међу5 најмногољуднијих земаља света је на седмом месту . Састоји се из 36 држава и територије главног града Абуџе.[4]
Данашња Нигерија је била локација бројних краљевстава и племенских држава током миленијума. Модерна држава настала је од британске колонијалне владавине која је почела у19. веку, и спајањемЈужног нигеријског протектората иСеверног нигеријског протектората 1914. године.Британци су успоставили административне и правне структуре док су практиковалииндиректну владавину кроз традиционалнеплеменске савезе. Нигерија је постала формално независна федерација1960. године, а утонула је уграђански рат од1967. до1970. године. Од тада се прелазила између демократски изабраних цивилних влада и војних диктатура, док није постигла стабилну демократију1999. године, апредседнички избори из 2011. године се сматрају првим релативно слободним и поштеним изборима.[5]
Нигерија се често назива „Афричким гигантом“, због своје велике популације и економије.[6] Са приближно 221 милиона становника, Нигерија јенајнасељенија земља уАфрици иседма најнасељенија земља на свету. Нигерија је једна од највећих младих популација на свету.[7][8] Она јевишенационална држава, пошто је настањена са преко 500 етничких група, међу којима су три највећеХауса,Игбо иЈоруба; ове етничке групе говоре преко 500 различитих језика, и идентификоване су са широким спектром култура.[9][10] Званични језик јеенглески. Нигерија је подељена у приближно две половине измеђухришћана, који углавном живе у јужном делу земље, имуслимана у северном делу. Мањи део популације практикује урођеничке религије Нигерије, као што су изворне религијеИгбо иЈоруба етничких група.
Рељеф узокеан низије као и у унутрашњости а на северу планине (највиши врх Џос 2010 m). Планине се налазе и на истоку (Адамове планине) Степе, са севера земље, а посебно изражене на североистоку земље, ка југу постепено прелазе у саване које остају доминантне и у централној Нигерији. За овај део земље, изузев централног масива са око 2000 m надморске висине и источних камерунских планина Мандара, карактеристична је висораван са просечном надморском висином од 400–600 m. У овом делу земље израженији су кишни и сушни периоди а даље ка југу клима је доста влажнија и поприма карактер жарко тропске.
На крајњем јужном приморју речна мрежа је врло разграната, преовлађују тропске кишне шуме и продиру у унутрашњост све ушћа рекеБенуе уНигер који са својом огромном делтом југ земље чини полумочварним пределом.
Клима тропска и степска углавном на северу. Јужне делове Нигерије карактерише екваторска клима, северна тропска. Карактеристичне су високе температуре и мала температурна колебања.
Северном је Нигеријом од9. века током више од 600 година доминирало трговачко царствоКанем-Борну са седиштем окојезера Чад. Своју је моћ темељило на прекосахарској трговини са северноафричкимБерберима.Ифе иОјо, краљевства народаЈоруба у јужном Нигерији, су постала значајна у 12,[29][30], односно 14. веку[31], а на југоистоку царствоБенин народаЕдо.[32]
Европски трговци су у раздобљу од 17. до 19. века на обали успоставили постаје за трговинуробовима које су транспортирали на амерички континент. Први Европљани који су видели обалу данашње Нигерије били су чланови посаде једнепортугалске лађе1472.[33] године. Године1786. у Нигерији се могао купити роб за 2 фунте, а продати у Америци за 65 фунти. У том је добу годишње превожено преко Атлантика и више од 100 000 робова.[33][34] The majority of those enslaved and taken to these ports were captured in raids and wars.[35] Још1847, након што су многе државе начелно забраниле трговину робљем,[36] из Африке је у цели свет одаслано преко 80.000 припадника робља. У 19. су веку робови као главна роба замењени другим добрима, на пример палминим уљем. Робовање у Нигерији стављено је ван закона тек1901. године, а кућни робови постојали су и раних 1950-их.[37] Почетком19. векаисламски реформаторУсман дан Фодио подвргнуо је контроли народаФулани велик део нигеријског севера.
На прелазу 19. у 20. век подручје Нигерије колонизовала јеУједињено Краљевство, испочетка је поделивши на Северну и Јужну Нигерију. Обе су колоније уједињене1914. Британци су локалним поглаварима оставили значајна овлашћења, посебно на исламском северу,[38] док је југхристијанизован, а донекле и поевропљен, што је погодовало економском развоју и учинило југ богатијим, а његове становнике боље образованим. Лагос, стављен под британску управу тек1906, имао је раних 1950-их 270.000 становника. Од тога су тек 4.000 били Европљани, а у самоме средишту града живело је 28.000 људи на 24 ха земље.
Пирамиде у Кану, подвргнутом британској управи тек1903, одликују се тиме што свака садржи 767 ткикирикија. Из Кана су Британци одржавали ваздушну линију заМеку, како би нигеријски муслимани ходочастили. Лет је коштао 149 фунти, а године 1953. било је 1.159 путника. На исламском северу Нигерије била су поткрај колонијалног доба 52емира, а сваки је годишње добивао 7.000 фунти плате и 300 фунти за своје домаћинство. У покрајини Сокото тачно је 30 белаца уз помоћ 300 ненаоружаних црнихполицајаца владало над 1.500.000 становника. Фулани су били владајућа класа, а припаднике народа Хауса су држали каокметове пошто су их1800. под водством ратника Османа Дан Фодија подјармилиџихадом, те успоставили своје царство. У Северној Нигерији забележено је раних 1950-их чак 40.000 случајевагубе, абилхарзија је већ досегла 80%.
НаконДругог светског рата Британија је као одговор на растући нигеријски национализам започела пренос власти на домаће становништво у оквиру федералне структуре условљене антагонизмом великог броја етничких група и две главне религија, хришћанства и ислама. Поткрај колонијалнога доба у Нигерији су од око 35.000.000 становника тек 1.750 били белци.[39] Године1960. земља је постала независна федерација три регије које су задржале велик степен самоуправе.[40] Од1933. до1954. нигеријски национални доходак је ушестостручен. Те године земља је имала 509 лекара, 41биоскоп и 12 дневних листова. Само око 20.000 житеља имало је завршену средњу школу, а око 95% је билонеписмено. Универзитетски колеџ у Ибадану отворен је1952. године, а поседовао је библиотеку од 100.000 књига. Постојала је само 1.600 km дуга жељезничка пруга од Лагоса до Порто Харкорта.
У1966. у земљи су се догодила два узастопна државна удара у којима су доминацију преузели војни официри, прво с југа, а онда са севера земље. Недуго након тога југоисточна је регија у којој је већину чинио народИгбо, изложен прогонима на северу, прогласила је независност као РепубликаБиафра,[41] чиме је започео троипогодишњи грађански рат; Биафра је уз велике људске жртве побеђена.[42][43][44] У Нигерији је 1960-их вођен грађански рат након којег је влада генерала Јакобуа успоставила мир поделивши земљу на 12 савезних држава уместо на дотадашње 4 потпуно вештачке покрајине, оставштину колонијалног доба у којем су белци исцртали границе нимало не поштујући историју и етничку мапу континента.[45] У седамдесетима је у Нигерији почело вађењенафте, али приходи од њене продаје нису значајније допринели побољшању животног стандарда већине становништва.
Од1970. до1998. на власти су се смењивале војне и корумпиране цивилне владе. Посебно је злогласан био режим генералаСанија Абача (1993—1998) за време којег су погубљени бројни политички противници, међу њима и познати новинарКен Саро-Вива. Након Абачине смрти одржани су слободни председнички избори на којима је победио председникОлусегун Обасањо. Крајем маја2007. године, након одржаних избора, председник Нигерије постао јеУмару Јар'Адуа.
Данашње нигеријске границе одређене су договорима европских држава у19. веку и не подударају се с етничким, верским или језичним поделама тако да је Нигерија међу етнички најразноврснијим земљама света с око 250 народа. Највеће групе су: на северуХауса-Фулани (29%), углавноммуслимани, на југозападуЈоруба (21%) већиномхришћани уз нешто муслимана ианимиста, те на југоистокуИгбо (Ибо, 18%), хришћани. Језик Хауса припада Афро-азијатској језичној породици чији су чланови и нпр.берберски исемитски језици, док су језици Јоруба и Игбо у Бенуе-конгоанској групу Нигерско-конгоанске породице.
Народ Игбо на истоку бројио је раних 1950-их око 4.000.000 припадника, подељених на најмање 2.000 засебних јединица. Нису имали поглавице, а вршили суобрезивањежена. Невесте су куповали благом,меденим шипкама, радом,пушком или готовином. Нису познавалипољубац у уста, а њихов израз за водити љубав дословце преведен значи „гледати у очи“. Грех је водити љубав по дану или на ново поораној земљи. Још1945. догађали су се поједини случајевиканибализма у земљи Ибоа. У њиховој традицији постојали су људи-леопарди, убице из верских побуда, који се облаче улеопардова крзна и сакате жртве челичним кукама-канџама. Године1947. 70 од ових убица било је ухваћено, осуђено и смакнуто.
Народ Јоруба одликује се многим јединственим обичајима. На пример, очево имање наслеђује син, а мајчино кћи. Цене готово 400богова, а најважнији је Олорум, чије име значи „власник небеса“. Једно мање божанство је „би“, богмалих богиња (козица). До1900. био је обичај да се глава нижег поглавице, кад умре, пошаље онију од Ифе као знак поштовања. Америчкиантрополог Вилијам Т. Баском описује како су неки потомци робова из племена Јоруба наКуби задржали своје старе обичаје. Хране се и жртвују животиње као Јорубе, а веровања у нека своја божанства помешали су схришћанством. За њих јеЈован Крститељ бог Огун, а песме на мешовитом јорупско-шпанском су емитоване нахаванском радију.
Најбројнија верска заједница у земљи сухришћани (49%); а од тога 12%католика, 26%Протестанти, 9% Афрички хришћани и 2% Копти,муслимани (45%) и остатак су припадници домаћих вера.
У последњих неколико година верске су разлике избиле у први план, посебно на северу где је у неким федералним јединицама уведен у целости или деломично исламскишеријатски закон.
Има велики утицај страног капитала, али све више покушава законима да одржава барем одређени удео. Имају велико рудно благо. Све више опадапољопривреда. Нафтни сектор још увек чини 20%БДП-а, учествује са око 95% у укупном извозу и доприноси 65% прорачунских прихода. Углавном некомерцијалнипољопривредни сектор не може се носити са повећањем броја становника па је Нигерија увозник хране.
БДП је за2004. процењен на 1.000долара по становнику (мерено по ППП-у).
Руде:нафта,боксит,азбест,камени угаљ,олово,злато. За индустрију као и за руде све већи утицај жели имати држава како би их „заштитила“ од страног капитала.
^Meltem Myftyler and Myberra Yyksel, 'Turkey: A Middle Power in the New Order', inNiche Diplomacy: Middle Powers After the Cold War, edited by Andrew F. Cooper (London: Macmillan, 1997).
.svg)
![[икона]](/image.pl?url=https%3a%2f%2fsr.wikipedia.org%2f%2fupload.wikimedia.org%2fwikipedia%2fcommons%2fthumb%2f1%2f1c%2fWiki_letter_w_cropped.svg%2f20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png&f=jpg&w=240)
