Нигер[3][4] (фр.Niger), или званичноРепублика Нигер (фр.République du Niger),[3][4]подсахарска је земља узападној Африци, која је име добила по реци Нигер. Граничи се саНигеријом иБенином на југу,Буркином Фасо иМалијем на западу,Алжиром иЛибијом на северу иЧадом на истоку. Главни град Нигера јеНиамеј на југозападном углу.[5] Нигер покрива површину од скоро 1270000 km², што га чини највећом земљом уЗападној Африци. Преко 80% његове копнене површине лежи уСахарској пустињи. Предоминантноисламска популација ове земље са око 0 милиона[6] становника, живи углавном у кластерима на далеком југу и западу земље.
Нигер језемља у развоју, која се конзистентно рангира при днуИндекса хуманог развоја (HDI)Уједињених нација; он је био рангиран 187. од 188 земаља за 2015. и 189. од 189 земаља у извештају из 2018. године.[7] Већи део непустињских порција земље је подложан периодичним сушама идезертификацији. Економија је концентрисана око самоодрживе пољопривреде, са нешто мало извозне пољопривреде у плоднијем јужном делу, и извозом сировина, а посебноуранијумске руде. Нигер се суочава са озбиљним развојним изазовима због своје позиције без излаза на море, пустињског терена, неефикаснепољопривреде, високе стопенаталитета у одсуствуконтроле рађања, и консеквентнепренасељености,[8] ниског образовног нивоа и сиромаштва његовог становништва, недостатка инфраструктуре, лоше здравствене заштите и деградације животне средине.
Бројни археолошки налази и цртежи на камену указују на присуство човека на подручју Нигера из праисторијских времена. У суседној државиЧад пронађени су остаци прачовека лат.Australopithecus bahrelghazali стари 2 до 3,5 милиона година. Значајан број доказа указује да су пре 60000 година људи насељавали подручје Нигера које је данас пустињаСахара, а које је у то време било плодна равница.[9] Најмање 7000 година п. н. е.. људи су у том подручју градили насеља, узгајали овце и козе.[10] Након што је Сахара пресушила око 2000 година п. н. е.,[11] подручје Нигера је постало данашња пустиња, а већина становника и трговачких рута задржала се уз планинеАир на северу, на западу уз обалејезера Чад и оазе у подручју Каоуара, те на југу и југозападу уз границу са Нигеријом. Већ од 5. века п. н. е.. трговачке руте које су повезивалеКартагу идревни Египат са ондашњима државама Сахела пролазиле су кроз подручје данашњег Нигера, што се наставило у времеРимског царства. Сматра се да су већину трговине обављали посредници који су обитавали на подручју те су знали сигурне путеве кроз пустињу. У11. веку готове сви становници су примили ислам. Делови подручја данашње државе Нигера су кроз средњи век били под контролом различитих држава, тако је делом владалоСонгајско царство,[12]Малијско царство,[13] на њему су биле бројне државе народаХауса. Конфедерација племенаТуарега су се кроз данашњи Нигер ширила према југу, те се сукобљавала саФуланским царством које је под контролом држало подручје Нигера до краја 18. века.
Европљани су дошли у контакт са овим подручјем у 19. веку, аФранцуска је започела колонизацију на прелазу у 20. век. Нигер је укључен у саставФранцуске западне Африке и доживео је, слично другим француским колонијама у Африци, нагли раст броја становника и комерцијализацију пољопривреде. Крајем 1950-их је добио широку самоуправу, а1960. и независност.
Први председник НигераАмани Диори је збачен у војном удару1974. који је предводио пуковникСејни Кунше, председник до1987. године. Први слободни избори су одржани1993, али је већ1996. избио нови државни удар. Новим изборима1999. Нигер се вратио цивилној власти.
Од седамдесетих година земља се суочава са учесталошћу суша што доводи до пада пољопривредне производње и појаве глади, а током раних деведесетих потресла ју је и побуна Туарега, номадских становникаСахаре.
Дана19. фебруара2010. године војска Нигера извршила је државни удар и збацила актуелног председника. Нови демократски избори били су одржани2011. године.
Нигер је земља у западној Африци, без излаза на море између Сахаре и подсахарских региона. Има површину од 1.267.000 km² од чега 300 km² воде. Нигер се граничи са седам држава и има укупну границу дужине 5,697 km. Најдужу границу има са Нигеријом на југу 1,497 km, следе Чад на истоку 1,175 km, Алжир на северу-северозападу 956 km, Мали на западу 821 km, Буркином Фасо на југу 628 km, Либијом на северу 354 km, и Бенином на југу 266 km.
Нигер је подељен у 7 департмана, који су подељени у 35 арондисмана, који су даље подељени у 129 комуна. Главни град Ниамеј представља посебан дистрикт.
Нови устав Нигера је усвојен 31. октобра 2010. Њиме је обновљен полупредседнички систем власти устава из 1999. године (Пета република) према коме се председник републике бира путемуниверзалног права гласа на петогодишњи мандат, а премијер кога именује председник делиизвршну власт.
Као одраз растуће популације Нигера,једнодомнаНародна скупштина је проширена 2004. године на 113 посланика изабраних на пет година према већинском систему заступања. Политичке странке морају остварити најмање 5% гласова како би добиле место у парламенту.
Устав такође предвиђа народне изборе општинских и локалних званичника, а први успешни општински избори одржани су 24. јула 2004. године. Народна скупштина је у јуну 2002. године усвојила низ закона о децентрализацији. Као први корак, административне области су расподељене међу 265 општина (локалних већа); у каснијим фазама, регије и одели су успостављени као децентрализовани ентитети. Усвојен је нови изборни закон који одражава контекст децентрализације. Земља је тренутно подељена на 8 регија, које су подељене у 36 округа (одела). Главног администратора (гувернера) у сваком одељењу именује влада и он функционише првенствено као локални агент централне власти.
ПредседникТанџа је 26. маја 2009. године распустио парламент након што је уставни суд земље пресудио против планова за одржавање референдума о томе да ли му се одобри трећи мандат. Према уставу, нови парламент је изабран у року од три месеца.[15] То је покренуло политичку борбу између Танџе, који је покушавао да прошири своја мандатом ограничена овлаштења након 2009. године путем оснивања Шесте републике, и његових противника који су захтевали да се повуче на крају свог другог мандата у децембру 2009. године. ПогледајтеНигерску уставну кризу из 2009. године. Војска је преузела земљу и председник Танџа је стављен у затвор, оптужен за корупцију.
Војска је одржала обећање да ће земљу вратити демократској цивилној власти. Одржани су уставни референдум и национални избори. Председнички избори су одржани 31. јануара 2011. године, али пошто се није појавио јасан победник, други избори су одржани 12. марта 2011. године.Махамаду Исуфу iyНигеријске партије за демократију и социјализам је изабран за председника. Парламентарни избори су одржани у исто време.[16][17][18]
Највећа етничка група у Нигеру јеХауса 56%, који такође чине највећу етничку групу у Нигерији, и Ђерма-Сонгај 22%, који такође живе и у деловима Малија. Обе групе заједно са народом Гурманче су седелачки пољопривредници који живе у плодном јужном делу земље, за разлику од номадских и полуномадских народаФулани 8,5% иТуарега 8%, Канури, Арапа и Тубу. Смртност деце у узрасту од 1 до 4 године је изузетно велика, 248 на 1000, због лоших здравствених услова и неадекватне исхране већине деце. Међутим Нигер има највећу стопу плодности, 7,2 детета по жени, тако да скоро половина (49%) нигерске популације има мање од 15 година. 80% становништва су муслимани док остатак чине хришћани и анимисти.
Привреда Нигера се пре свега ослања на пољопривреду која представља 40% бруто домаћег производа и упошљава 90% становништва. Пољопривредну производњу угрожавају све учесталије суше и претварање плодних подручја у пустиње. Осим пољопривреде развијено је и рударство. Залихе урана су међу највећим на свету. 14% бруто домаћег производа Нигера долази од сточарства, узгајају се камиле, козе, овце и говеда.
.svg)
![[икона]](/image.pl?url=https%3a%2f%2fsr.wikipedia.org%2f%2fupload.wikimedia.org%2fwikipedia%2fcommons%2fthumb%2f1%2f1c%2fWiki_letter_w_cropped.svg%2f20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png&f=jpg&w=240)
