Movatterモバイル変換


[0]ホーム

URL:


Пређи на садржај
Википедија
Претрага

Нејмар

Овај чланак је добар. Кликните овде за више информација.
С Википедије, слободне енциклопедије
Нејмар
Нејмар 2023.
Лични подаци
Пуно имеНејмар да Силва Сантос Млађи[1]
НадимакЖунињо, Неј
Датум рођења(1992-02-05)5. фебруар 1992.(33 год.)[2]
Мјесто рођењаМожи дас Крузес,Сао Пауло,Бразил[6]
ДржављанствоБразил
Висина1,75 m[3][4][5]
ПартнерБруна Маркезин
Позицијакрилни нападач
Клупске информације
Тренутни клуб
Сантос
Број10
Јуниорска каријера
1999—2003.Португеза Сантиста
2003—2009.Сантос
Сениорска каријера
ГодинеКлубНаст.(Гол)
2009—2013.Сантос177(107)
2013—2017.Барселона123(68)
2017—2023.Пари Сен Жермен112(82)
2023—2025.Ел Хилал3(0)
2025—Сантос20(6)
Репрезентативна каријера
2009
2011
2012—2016
2010—
Бразил до 17
Бразил до 20
Бразил до 23
Бразил
3
7
14
131
(1)
(9)
(8)
(82)

Нејмар да Силва Сантос Млађи (порт.Neymar da Silva Santos Júnior;Можи дас Крузес,5. фебруар1992), познатији каоНејмар Жуниор или простоНејмар,бразилски јефудбалер који тренутно наступа убразилској Серији А заСантос и репрезентацијуБразила, на позицијинападача, као централни или крилни нападач, а од стране многих означен је као један од најбољих фудбалера на свијету у својој генерацији.[7][8]

Каријеру је почео у млађим категоријамаСантоса, гдје је дебитовао за први тим са 17 година и помогао је клубу до освоји двије титуле првака Паулисте, један трофејКупа Бразила иКопа Либертадорес 2011, што је била прва титула за Сантос од 1963, а због својих игара, двапут је добио награду за Јужноамеричког фудбалера године: 2011. и 2012. Године 2013. прешао је уБарселону, гдје је био дио нападачког трија названогMSN, саЛионелом Месијем иЛуисом Суарезом. Освојио је троструку круну са клубом у сезони 2014/15:Ла лигу,Куп краља иЛигу шампиона и завршио је на трећем мјесту у избору заЗлатну лопту 2015, након чега је у сезони 2015/16. освојио Ла лигу и Куп краља.

У августу 2017, прешао је уПари Сен Жермен за 222 милиона евра, чиме је постао најскупље плаћени фудбалер свих времена.[Н 1] У Француској, освојио је по три путаЛигу 1 иКуп Француске, а два путаЛига куп Француске, док је у првој сезони у клубу, освојио троструку круну у домаћим такмичењима, када је такође добио награду за фудбалера године у Француској.[11] У сезони 2019/20, предводио је клуб до четвороструке круне у домаћим такмичењима, освојивши Лигу 1, Куп, Лига куп иСуперкуп Француске, уз прво финалеЛиге шампиона у историји клуба. У сезони 2020/21. по први пут није освојио титулу са клубом, након три заредом, док је Пари Сен Жермен испао у полуфиналу Лиге шампиона одМанчестер Ситија. Године 2023. придружио се Ел Хилалу.

За репрезентацију Бразила дебитовао је 2010, са 18 година, а од тада, стигао је на друго мјесто на листи најбољих стријелаца репрезентације, изаПелеа. Са младом репрезентацијом, освојио је Копа Америку 2011, гдје је био најбољи стријелац, након чега је предводио сениорску репрезентацију наКупу конфедерација 2013, гдје је освојио награду за најбољег играча турнира. На Свјетском првенству2014. и Копа Америци 2015. мање је играо због повреде, након чега је предводио репрезентацију до прве златне медаље на Олимпијским играма —2016. Двије године касније, постао је капитен репрезентације, коју је предводио на Свјетском првенству2018, гдје је Бразил испао у четвртфиналу.

Рангира се као један од најистакнутијих спортиста;SportsPro га је именовао за маркетиншки најбољег спортисту на свијету 2012. и 2013, аESPN га је сврстао на четврто мјесто најпознатијих спортиста на свијету 2016. ЧасописTime, уврстио га је на списак 100 најутицајнијих људи на свијету 2017.[12] Године 2018,France Football сврстао га је на треће мјесто најплаћенијих фудбалера.Forbes га је сврстао на треће мјесто најплаћенијих спортиста 2019.[13] и на четврто мјесто 2020.[14]

Дјетињство

[уреди |уреди извор]

Нејмар је рођен у градуМожи дас Крузес, у државиСао Пауло, од родитеља Нејмара Сантоса сениора и Надине да Силве. Добио је име по оцу, који је био фудбалер и постао је његов савјетник како је његов таленат почео да расте.[15] О улози свог оца, изјавио је: „мој отац је био уз мене откад сам био мали. Брине се о стварима, мојим финансијама и о мојој породици.“[16] Како је одрастао, играо јефутсал иулични фудбал.[17] Касније је изјавио да је футсал имао огромни утицај на њега док је одрастао, помажући му да развије технику, брзину са лоптом и способност да спроводи потезе на уском простору.[18]

Године 2003, преселио се са породицом уСао Висенте, гдје је почео да игра за Португезу.[19] Касније исте године, преселили су се уСантос, гдје се придружио млађим категоријамаСантоса.[20] Са успјехом који је остваривао играјући за Сантос и приходом који је добијао, његова породица је купила прву некретнину, кућу близу стадиона Сантоса —Виле Белмиро. Са 15 година, зарађивао је 10,000реала мјесечно, док је са 16 година зарађивао 125.000 реала мјесечно. Са 17 година, потписао је први професионални уговор, придруживши се првом тиму Сантоса и почео је да потписује прве спонзорске уговоре.[21]

Клупска каријера

[уреди |уреди извор]

Сантос

[уреди |уреди извор]

Млађе категорије

[уреди |уреди извор]

Фудбал је почео да игра у раном добу, а примијетили су га челнициСантоса, који су му понудили уговор 2003. и почео је да игра за млади тим, у коме су пониклиКлодоадо,Кутињо,Елано,Алекс иДијего. Такође, придружио сеПелеу,Робињу иПепеу, који су каријеру почели у Сантосу.[22] У академији клуба, упознао јеГанса, са којим се спријатељио. Године 2004, отпутовао је уШпанију, гдје је био на проби у академији Реал Мадрида, за који су, у том тренутку, игралиРоналдо,Зинедин Зидан,Дејвид Бекам,Роберто Карлос и Робињо. Ипак, његов отац је одлучио да је боље да се развија играјући за Сантос.[23][24]

2009: Дебитантска сезона

[уреди |уреди извор]

За први тим дебитовао је 7. марта 2009, са 17 година. Ушао је у игру у 60 минуту, у побједи од 2:1 противОестеа.[17] Недељу дана касније, постигао је први гол за клуб, противМожи Мирима. Мјесец дана касније, постигао је одлучујући гол у побједи од 2:1 противПалмеираса, у првој утакмици полуфинала шампионата Паулиста.[25] У финалу, Сантос је изгубио 4:2 одКоринтијанса,[26] а у својој првој сезони у клубу, Нејмар је постигао 14 голова на 48 утакмица.[17]

2010: Успјеси у домаћим такмичењима

[уреди |уреди извор]

„Осамнаестогодишњак је невјероватан таленат. Углађен је и спретан, способан је да побиједи дефанзивца са било које стране, способан је да добро комбинује и пун је трикова које може продуктивно искористити у казненом простору и око њега.“

— Тим Викери, Јужноамерички фудбалски новинар, о Нејмару 2010.[27]

На дан 15. априла 2010, постигао је пет голова у побједи од 8:1 противГуаранија, у квалификацијама за Куп Бразила.[28] У шампионату Паулиста, постигао је 14 голова на 19 утакмица,[22] а Сантос је освојио титулу; у финалу, побиједио је кућиСанто Андре 3:2, након чега је изгубио на гостовању 3:2, али је освојио титулу јер је завршио на првом мјесту у регуларном дијелу.[29] Нејмар је добио награду за најбољег играча такмичења,[30] а због његових партија, поређен је са другим бразилским фудбалерима, укључујући Робиња и Пелеа.[31]

Године 2010, Сантос је одбио понуду од 12 милиона фунти, од странеВест Хема,[32] након чега је одбио и понудуЧелсија од око 20 милиона фунти.[33] Упркос томе што клуб није хтио да га прода и што је Нејмар изјавио да је фокусиран само на Сантос,[34] његов агент — Вагнер Рибеиро, изјавио је: „он жели да постане најбољи фудбалер на свијету. Шансе да постигне то играјући у Бразилу су нула.“[33] Годину касније, изјавио је у интервјуу заDaily Telegraph, да је био срећан са понудом Челсија, јер му је сан да игра у Европи, али је додао да је, у том тренутку, била права одлука да остане у Бразилу.[35]

На дан 30. новембра 2010. Сантос је продао 5% од будућег новца који ће добити од продаје Нејмара, инвестиционој групи Terceira Estrela Investimentos S.A. (TEISA), за 3.549.900 реала, односно милион и по евра.[36] Претходне године, његова породица је продала 40% учешћа у спортским правима Нејмара компанији DIS Esporte group, која је дугогодишњи стратешки партнер Сантоса.[37]

Иако је имао успјешне прве двије сезоне у клубу, у којима је постигао 42 гола на 60 утакмица, уочени су многи проблеми у његовој игри, посебно склоност да пада при контакту са противничким играчима, умјесто да покуша да настави акцију. Током меча са Гоијаненсеом, 15. септембра 2010, Нејмар је у једном таквом контакту изборио пенал, а тренер Сантоса —Доривал Жуниор, није му дозволио да изведе пенал, већ је дао другом играчу. Жуниор је своју одлуку правдао чињеницом да је Нејмар промашио пенал у финалу Купа Бразила, на којем је Сантос ипак побиједио. Након одлуке, Нејмар је окренуо леђа тренеру и ушао у сукоб са капитеном клуба —Едуом Драсеном и морао је да га смирује линијски судија. Жуниор је хтио да га суспендује на двије недјеље, али се борд директора сложио са Нејмаром и отпустио тренера, а Нејмар се касније извинио због инцидента.[17] У децембру 2010, са 18 година, завршио је на трећем мјесту у избору за Јужноамеричког фудбалера године, завршивши изаАндреса д Алесандра иХуана Карлоса Верона.[38]

2011: Награда Пушкаш

[уреди |уреди извор]
Нејмар на утакмици против Барселоне, у финалу Свјетског клупског првенства 2011.

УКопа Либертадоресу 2011, постигао је шест голова, по чему је био трећи најбољи стријелац, а Сантос је стигао до финала такмичења.[39] У полуфиналу, постигао је гол у побједи надСеро Портењом.[40] У финалу, Сантос је играо противПењарола; прва утакмица завршена је 0:0 уМонтевидеу,[41] након чега су побиједили кући 1:0, а Нејмар је постигао једини гол и добио је награду за играча утакмице.[42][43] Сантос је тако освојио Копа Либертадорес по први пут након 1963, када је Пеле играо за клуб.[44][45]

У септембру 2011. предсједник Сантоса — Луис Рибеиро, запријетио је да ће пријавити Реал Мадрид код ФИФА, због тога што су наводно покушали да потпишу уговор са Нејмаром.[46] На дан 9. новембра, продужио је уговор са Сантосом, до краја Свјетског првенства 2014, а објављено је да му је плата повећана за 50%.[47] На дан 14. децембра 2011, постигао је гол у побједи од 3:1 противКашиве рејсол, у полуфиналуСвјетског клупског првенства у Јапану,[48] а у финалу, Сантос је изгубио од Барселоне 4:0.[49] Добио је награду Пушкаш, за најбољи гол године, за гол који је постигао у Бразилској Серији А, противФламенга, након соло продора. На дан 31. децембра 2011. добио је награду за Јужноамеричког фудбалера године, са рекордном разликом.[50]

2012: Најбољи фудбалер Јужне Америке

[уреди |уреди извор]

На дан 5. фебруара 2012, након што је напунио 20 година, постигао је стоти гол у каријери, противПалмеираса, у шампионату Паулиста.[51][52] На дан 25. фебруара, постигао је два гола и уписао двије асистенције, у побједи од 6:1 против Понто Прете,[53] док је 7. марта, постигао хет трик у побједи од 3:1 противИнтернасионала, у групној фази Копа Либертадореса.[54] На дан 29. марта, постигао је два гола у побједи од 5:0 против Гваратингете,[55] док је, у побједи од 3:1 противСао Паула, постигао хет трик.[56] У финалу шампионата Паулиста, постигао је два гола у првој утакмици у побједи од 3:0 на гостовању против Гуаранија,[57] док је и у реваншу постигао два гола, у побједи од 4:2.[58] Такмичење је завршио са 20 постигнутих голова, а изабран је за најбољег играча и за најбољег нападача, док је Сантос освојио титулу.[59] У Копа Либертадоресу, био је најбољи стријелац, саМатијасом Алустицом, са по осам голова,[60] а Сантос је испао у полуфиналу од Коринтијанса.[61]

На дан 25. августа, постигао је оба гола у побједи од 2:1 на гостовању Палмеирасу,[62] док је 3. новембра, у 34 колу Серије А, постигао хет трик и уписао асистенцијуФелипеу Андерсону, у побједи од 4:0 на гостовању противКрузеира.[63] У последњем колу, прво је асистираоВиктору Андрадеу за изједначење, након чега је постигао два гола, у побједи од 3:1 против Палмеираса.[64] Изгласан је за најбољег фудбалера Рекопа Судамерикане, гдје је постигао гол у финалу за побједу од 2:0 противУниверсидад де Чилеа и донио Сантосу прву титулу у такмичењу.[65] У Серији А, постигао је 14 голова, а изабран је за најбољег нападача и најбољег играча лиге.[66] Такође, добио је награде Армандо Ногера и Артур Фриденрајх, а био је један од тројице финалиста за Пушкаш награду, гдје је у избору завршио на трећем мјесту, изаМирослава Стоха иРадамела Фалкаа.[67] Изабран је за Јужноамеричког фудбалера године други пут заредом, а награду је добио испредПаола Герера.[68]

2013: Последња сезона

[уреди |уреди извор]

Сезону 2013. почео је са два гола у побједи од 3:1 против Сао Бернарда, у првом колу шампионата Паулиста.[69] Четири дана касније, 23. јануара, дао је гол у побједи од 3:0 противБотафога.[70] На дан 3. фебруара, постигао је гол и уписао двије асистенције у побједи од 3:0 против Сао Паула.[71] На дан 18. марта, изјавио је да му је сан да игра у Европи, за велике клубове, као што су Барселона, Реал Мадрид и Челси, али је додао да ће напустити Сантос кад буде хтио.[72]

На дан 13. априла, постигао је четири гола, један му је поништен и погодио је пречку, у побједи од 4:0 против Униао Барбаренсеа.[73] На дан 25. априла, његов отац и агент објавио је да Нејмар намјерава да оде у Европу прије Свјетског првенства 2014.[74] Прије последњег меча у дресу Сантоса, против Фламенга, плакао је приликом извођења бразилске химне,[75] а утакмица је завршена 0:0.[76] У избору за Јужноамеричког фудбалера године, завршио је на другом мјесту, изаРоналдиња.[77]

Барселона

[уреди |уреди извор]
Нејмар на представљању у Барселони, у јуну 2013.

На дан 24. маја 2013, Сантос је објавио да су примили двије понуде за Нејмара. Следећег дана, Нејмар је објавио да ће потписати за Барселону 27. маја и да ће се придружити клубу након Купа конфедерација. Ни Нејмар ни клубови нису објавили детаље трансфера, а потписао је уговор на пет година.[78] На дан 3. јуна 2013, представљен је у Барселони након што је прошао љекарске прегледе и потписао је уговор до јуна 2018.[79]

Представљен је наКамп ноуу пред више од 56 хиљада навијача, што је био рекорд за неког бразилског фудбалера.[80] Вицепредсједник Барселоне —Јозеп Марија Бартомеу, првобитно је објавио да је трансфер био вриједан 57,1 милион евра, а откупна клаузула 190 милиона евра.[81][82] Клупски доктор је објавио да ће Нејмар можда морати да добије на тежини како би могао да се физички такмичи у шпанском фудбалу.[83]

Истрага трансфера

[уреди |уреди извор]

У јануару 2014. тужилаштво уМадриду, почело је истрагу трансфера који је Барселона платила Сантосу.[84] Документи достављени властима на њихов захтјев, садржали су контрадикторне информације.[84] На дан 23. јануара 2014,Сандро Росели је дао оставку на мјесто предсједника Барселоне.[85] Дан касније, клуб је објавио детаље трансфера, који је коштао 86,2 милиона евра,[86][87][88] а Нејмарови родитељи су објавили да су примили 40 милиона евра.[89][90] Као посљедица, Барселона је оптужена за утају пореза.[91]

2013/14: Прва сезона и прилагођавање

[уреди |уреди извор]

На дан 30. јула 2013, дебитовао је за Барселону, у пријатељској утакмици противЛехије; у игру је ушао у другом полувремену.[92] Први гол за клуб постигао је у побједи од 7:1 против најбољих 11 Тајланда, 7. августа.[93]

Деби за Барселону у такмичарским мечевима имао је у првом колу Ла лиге, у побједи од 7:0 противЛевантеа; ушао је у игру у 63 минуту, умјестоАлексиса Санчеза.[94] На дан 21. августа, постигао је први гол на такмичарским мечевима за клуб, у првој утакмици Суперкупа Шпаније, против Атлетико Мадрида. Атлетико је водио 1:0, а Нејмар је дао гол за 1:1 седам минута након што је ушао у игру, умјестоПедра;[95] реванш утакмица је завршена 0:0 и Барселона је освојила Суперкуп, чиме је Нејмар освојио први трофеј са клубом.[96] На дан 18. септембра, дебитовао је у Лиги шампиона, гдје је уписао асистенцијуЖерарду Пикеу, у побједи од 4:0 противАјакса, у првој утакмици групне фазе.[97]

Шест дана касније, постигао је свој први гол у Ла лиги, у побједи од 4:1 против Реал Сосиједада.[98] На дан 26. октобра, постигао је гол и уписао асистенцију за Санчеза, у побједи од 2:1 против Реал Мадрида.[99] На дан 11. децембра, остварио је први хет трик у Лиги шампиона, у побједи од 6:1 противСелтика у последњој утакмици групне фазе.[100] У 30 колу Ла лиге, постигао је два гола у побједи од 3:0 противСелте, оба након асистенције Санчеза.[101] На дан 1. априла 2014. постигао је изједначујући гол у ремију 1:1 против Атлетико Мадрида у првој утакмици четвртфинала Лиге шампиона;[102] у реваншу у Мадриду, Атлетико је побиједио 1:0 и Барселона је испала из такмичења.[103]

2014/15: Трострука круна

[уреди |уреди извор]
Нејмар на утакмици противВиљареала 2015.

На дан 13. септембра 2014, у побједи од 2:0 противАтлетик Билбаа, ушао је у игру у 63 минуту, након чега је постигао два гола, оба на асистенцију Месија.[104] На дан 27. септембра, постигао је хет трик у побједи од 6:0 противГранаде,[105] након чега је постигао гол и на наредна три меча, укључујући и гол у поразу 3:1 одРеал Мадрида, уЕл Класику.[106]

На дан 24. јануара 2015, постигао је два гола и уписао двије асистенције у побједи од 6:0 противЕлчеа.[107] На дан 28. јануара, постигао је 20 гол у сезони, у побједи од 3:2 противАтлетико Мадрида, у четвртфиналу Купа краља.[108] На дан 4. марта, постигао је два гола у побједи од 3:1 противВиљареала, у полуфинала Купа краља, за пласман у финале.[109] На дан 21. априла, постигао је оба гола у побједи од 2:0 противПариз Сен Жермена, у четвртфиналу Лиге шампиона, чиме је стигао до 30 голова у сезони.[110]

У мају, постигао је гол у побједи од 3:0 противБајерн Минхена, у првој утакмици полуфинала Лиге шампиона;[111] недељу дана касније, постигао је оба гола у поразу 3:2 од Бајерна у реванш утакмици полуфинала, чиме се Барселона пласирала у финале.[112] Постигао је водећи гол у побједи од 2:0 противРеал Сосиједада, у 36 колу Ла лиге, чиме је Барселона стекла четири бода предности испред Реал Мадрида, двије утакмице прије краја првенства.[113]

Навијачи Барселоне пред финале Лиге шампиона 2015. против Јувентуса.

На дан 7. маја, постигао је гол у побједи од 1:0 против Атлетико Мадрида, чиме је Барселона осигурала титулу, након чега је постигао гол у побједи од 3:1 против Атлетик Билбаа, у финалуКупа краља, чиме је Барселона освојила дуплу круну у домаћим такмичењима.[114] Пошто је Барселона обезбиједила побједу, у финишу меча је изводио трикове са лоптом, а фудбалер Атлетик Билбаа —Андони Ираола, изјавио је да то није било спортски, док је тренер Барселоне —Луис Енрике, изјавио да треба да схвате да је такво понашање прихватљиво у Бразилу, док се Нејмар није извинио.[115]

На дан 6. јуна 2015, постигао је трећи гол у побједи од 3:1 противЈувентуса, у финалу Лиге шампиона, чиме је Барселона освојила пети пут титулу првака Европе.[116] Такође, Барселона је освојила троструку круну, поставши тако први клуб у историји који је освојио троструку круну два пута.[117] Нејмар је постао осми фудбалер у историји који је освојио и Копа Либертадорес и Лигу шампиона, као и први фудбалер који је постигао гол у финалима оба такмичења.[118] Сезону је завршио са 39 голова у свим такмичењима, од чега десет у лиги шампиона, гдје је био најбољи стријелац, заједно са Месијем иКристијаном Роналдом.[119] Постао је тако први играч, поред њих двојице, наконКаке из сезоне2006/07, који је био најбољи стријелац такмичења.[120] Нападачки трио Барселоне, назван „MSN“, који су чинилиЛионел Меси,Луис Суарез и Нејмар, постигао је 122 гола у сезони, чиме су срушили рекорд Барселоне по броју голова једног нападачког трија у сезони, из сезоне 2008/09. од 100 голова које су постигли Меси,Самјуел Ето иТијери Анри.[121] Такође, поставили су рекорд шпанског фудбала по броју голова нападачког трија у сезони, срушивши рекорд од 118 голова из сезоне 2011/12, који су поставили Кристијано Роналдо,Карим Бензема иГонзало Игуаин.[122]

2015/16: Дупла круна

[уреди |уреди извор]

Због тога што је имаозаушке, морао је да пропустиУЕФА суперкуп и Суперкуп Шпаније.[123] Први гол у сезони постигао је у побједи од 2:1 на гостовању против Атлетико Мадрида, из слободног ударца, у трећем колу Ла лиге.[124] На дан 17. октобра, постигао је четири гола у побједи од 5:2 противРајо Ваљекана, у 8 колу, чиме је стигао до осам датих голова на осам утакмица.[125] На дан 21. новембра, постигао је гол и асистирао јеАндресу Инијести, у побједи од 4:0 на гостовању против Реал Мадрида.[126] Постигао је два гола у побједи од 4:0 против Реал Сосиједада, чиме је дошао до 14 датих голова на 12 утакмица.[127] На дан 4. новембра, постигао је два гола, уз асистенцију Суарезу, у побједи од 3:0 противБате Борисова, у четвртом колу групне фазе Лиге шампиона.[128] На дан 30. новембра, нашао се на ужем списку кандидата заЗлатну лопту, заједно са Месијем и Кристијаном Роналдом, а у избору, завршио је на трећем мјесту.[129][130] На дан 22. маја, постигао је гол за побједу од 2:0 против Севиље на продужетке, чиме је Барселона освојила дуплу круну другу годину заредом.[131][132] Нападачки трио Барселоне, Меси, Суарез и Нејмар, постигао је 131 гол, чиме су срушили рекорд који су поставили претходне сезоне.[133]

2016/17: Последња сезона

[уреди |уреди извор]

„Докле постоји и 1% шанси,
имаћемо 99% вјере.“

— Нејмар након пораза 4:0 од Париз Сен Жермена,
у првој утакмици осмине финала
Лиге шампиона 2016/17.[134]

Први гол у сезони 2016/17. постигао је у побједи од 7:0, против Селтика, у првом колу групне фазе Лиге шампиона.[135] Четири дана касније, постигао је први гол у сезони у Ла лиги, у побједи од 5:1 противЛеганеса.[136] На дан 24. септембра, постигао је два гола у побједи од 5:0 на гостовањуСпортинг Хихону,[137] након чега је постигао гол у поразу од Селте 4:3; Селта је водила на полувремену 3:0, Барселона је смањила, а Нејмар је дао гол из пенала за 3:2.[138] Други гол у Лиги шампиона, постигао је у побједи од 4:0 противМанчестер Ситија, у трећем колу групне фазе.[139]

У првој утакмици осмине финала Лиге шампиона, Барселона је изгубила 4:0 на гостовању против Париз Сен Жермена.[140] У реваншу, Барселона је водила 2:0 на полувремену. У другом полувремену, Нејмар је изборио пенал из којег је Меси дао гол за 3:0; Кавани је смањио на 3:1, након чега је Нејмар дао два гола, за 5:1, у 88 минуту из слободног ударца и у 91 из пенала. У 95 минуту, асистирао јеСержију Роберту за 6:1, захваљујући чему је Барселона прошла у четвртфинале,[141][142] направивши највећи преокрет у историји Лиге шампиона.[143].[144]

У 37 колу Ла лиге, постигао је хет трик и уписао асистенцију за Суареза, у побједи од 4:1 противЛас Палмаса,[145] а Барселона је завршила на другом мјесту у лиги, три бода иза Реал Мадрида, са 116 датих голова.[146] На дан 2. априла, постигао је стоти гол за Барселону, на 177 утакмици, у побједи од 4:1 против Гранаде.[147][148] На дан 27. маја, постигао је гол у побједи од 3:1 противАлавеса, у финалу Купа краља, што му је био 105 гол за клуб.[149]

Пари Сен Жермен

[уреди |уреди извор]
Нејмар на представљању у Париз Сен Жермену
photograph of two men standing next to each other on a football pitch
Нејмар са Насером ел Хелаифијем, главним извршним директором Париз Сен Жермена

На дан 3. августа 2017. Барселона је објавила да су Нејмарови заступници платили откупну клаузулу од 222 милиона евра,[150] чиме је постао најскупље плаћени фудбалер свих времена. Клуб је обавијестио УЕФА, како би могли да окончају било какву дисциплинску одговорност везану за случај.[9]BBC у Шпанији је објавио да откупну клаузулу мора да активира играч лично. Случај је био необичан, јер је новац уплаћен директно клубу, пошто је Ла лига одбила да прими новац.[10][151] Обично, откупна клаузула се уплаћује Ла лиги, која затим просљеђује новац клубу. Ипак, Ла лига је одбила да прими новац, наводећи кршење правила финансијског фер плеја од стране Париз Сен Жермена, који је подржан новцем од заливске државеКатар.[152]

Прешао је у Пари Сен Жермен за рекордни трансфер и потписао је уговор на пет година, до 2022.[153]Хавијер Пасторе му је понудио дрес са бројем 10, који је он до тада носио, као „поклон добродошлице“.[154][155]

Тужба за кршење уговора

[уреди |уреди извор]

На дан 27. августа 2017, Барселона је покренула тужбу против Нејмара, у којој је тражила да врати бонусе које је добио за продужетак уговора, као и за 8,5 милиона евра одштете и 10% за заостале обавезе. Тврдили су да им дугује новац који је добио кроз бонусе након што је продужио уговор 2016, такође, затражили су од Париз Сен Жермена да плати уколико играч не може.[156] Његови адвокати објавили су да ће се борити за случај.[157]

2017/18: Дебитантска сезона и трострука круна у домаћим такмичењима

[уреди |уреди извор]
Нејмар на утакмици против Лила у фебруару 2018.

За нови клуб дебитовао је 13. августа 2017, када је постигао гол и уписао асистенцију за побједу од 3:0 против Генгама.[158] На утакмици трећег кола, у побједи од 6:2 противТулузе, постигао је два гола.[159] По доласку у клуб, формирао је нападачки троп са Каванијем и Мбапеом, а постигао је по гол у прва два кола групне фазе Лиге шампиона, у побједи од 5:0 противСелтика и 3:0 против Бајерн Минхена.[160][161]

На дан 17. јануара 2018, постигао је четири гола, уз двије асистенције, у побједи од 8:0 противДижона.[162] У поразу 3:0 од Марсеја, на утакмици 27 кола, повриједио је пету метатарзалну кост на десном стопалу, због чега је отишао у Бело Оризонте, гдје је имао операцију стопала.[163] Због операције, морао је да заврши сезону, у којој је постигао 28 голова на 30 утакмица у свим такмичењима.[164]

2018/19: Повреде и титула у лиги

[уреди |уреди извор]

На дан 12. августа 2018, постигао је први гол у сезони, у побједи од 3:0 против Кана, наПарку принчева.[165] На дан 18. августа, у побједи од 3:1 противГенгама, дао је гол из пенала,[166] док су на наредној утакмици, у побједи од 3:1 против Анжеа, голове постигли сва тројица из нападачког трија —Едисон Кавани,Килијан Мбапе и Нејмар.[167]

На дан 3. октобра, постигао је хет трик у побједи од 6:1 противЦрвене звезде, у другом колу групне фазе Лиге шампиона.[168] Крајем јануара 2019, доживио је повреду због које је морао да попусти утакмице осмине финала против Манчестер јунајтеда.[169] Јунајтед је прошао даље захваљујући пеналу који је досуђен у надокнади времена, након чега је Нејмар на друштвеној мрежиInstagram, увриједиоВАР судије јер су досудили пенал и кажњен је са три утакмице суспензије.[170]

На дан 27. априла, у финалу Купа Француске, уписао је асистенцију и постигао је гол за вођство од 2:0 противРена, који је касније изједначио на 2:2 и побиједио је 6:5 на пенале. Након утакмице, снимљен је како удара навијача у лице.[171] Навијач је снимао и вријеђао Нејмара, а Париз Сен Жермен је објавио да га потпуно подржава.[170] Признао је да је погријешио, додавши да би било ко други остао равнодушан, а тренер тима —Томас Тухел, изјавио је да није лако послије пораза, али да морају да покажу поштовање и да не смију да улазе у сукоб са навијачима.[171]

2019/20: Четворострука круна у домаћим такмичењима и финале Лиге шампиона

[уреди |уреди извор]
Нејмар на утакмици противЛила 2020.

У јулу 2019, клуб га је казнио дисциплински, јер није дошао на вријеме за почетак тренинга за нову сезону.[172] Прије краја трансфер периода, потврдио је да ће остати у Париз Сен Жермену, чиме је прекинуо гласине о повратку у Барселону.[173]

На дан 14. септембра 2019, постигао је једини гол у побједи од 1:0 противСтразбура, маказицама у надокнади времена у другом полувремену.[174] Недељу дана касније, постигао је гол у 88 минуту, у побједи од 1:0 против Лиона, у шестом колу.[175]

У октобру, на утакмици између Бразила и Нигерије, доживио је повреду тетиве, због чега је морао да паузира четири недеље.[176] На терен се вратио у ремију 2:2 против Реал Мадрида, у утакмици петог кола Лиге шампиона. На дан 18. фебруара 2020, на првој утакмици осмине финала Лиге шампиона, противБорусије Дортмунд, постигао је гол у поразу 2:1 наСигнал Идуна парку. У реваншу, постигао је гол у побједи од 2:0, уз асистенцијуХуану Бернату и Париз Сен Жермен је прошао даље укупним резултатом 3:2.[177]

Лига 1 је прекинута након 28 кола, збогпандемије ковида 19, а титула је додијељена ПСЖ-у, што је била Нејмарова трећа титула првака Француске.[178] На дан 24. јула, у првој утакмици након наставка сезоне, постигао је гол за побједу од 1:0 противСент Етјена, у финалу Купа, чиме је освојио свој други Куп Француске са клубом.[179] На дан 31. јула, Париз Сен Жермен је освојио Лига куп, побједом 6:5 на пенале против Лиона, након што је у регуларном дијелу било 0:0, а Париз је тако освојио троструку круну у домаћим такмичењима.[180] У четвртфиналу Лиге шампиона, у побједи од 2:1 на гостовању противАталанте, асистирао јеМаркињосу за изједначујући гол у 90 минуту, након чега јеЕрик Максим Чупо Мотинг дао гол за побједу.[181] У полуфиналу, против Лајпцига, асистирао је Ди Марији за гол, у побједи од 3:0 и Пари Сен Жермен се пласирао у финале по први пут у историји.[182] У финалу, Париз Сен Жермен је изгубио 1:0 одБајерн Минхена, голомКингслеа Комана, 23. августа.[183]

2020/21: Контроверзе и повреде

[уреди |уреди извор]

Прву утакмицу у сезони 2020/21. пропустио је јер је био позитиван на корона вирус недељу дана раније,[184] а ПСЖ је изгубио 1:0 одЛанса.[185] Тренинзима се вратио 13. септембра, прије утакмице противОлимпик Марсеја.[186] Париз Сен Жермен је изгубио од Марсеја 1:0. На мечу је показано 14 жутих и пет црвених картона, од чега је црвени картон добио и Нејмар,[187] који се сукобио саАлваром Гонзалесом у 97 минуту, након што је дошло до више сукоба између играча. Нејмар је ударио Гонзалеса у главу, због чега је добио црвени картон, а касније је објављено да га је Гонзалес увриједио на расној основи.[188]

Након утакмице, Гонзалес је на друштвеним мрежама порекао да је рекао било какав расистички коментар током меча.[189] На дан 16. септембра, кажњен је са двије утакмице суспензије, а ЛФП је покренуо истрагу против Гонзалеса.[190] Неколико дана прије изрицања казне Гонзалесу, шпанска радио станица — Cadena SER, тврдила је да има снимак како Нејмар вријеђа на расној основи играча Марсеја —Хирокија Сакаија.[191] На дан 30. септембра, ЛФП је одлучио да неће казнити ни Нејмара ни Гонзалеса, јер докази о њиховим грешкама нису били довољни.[192] Дан прије доношења одлуке, Сакаи је објавио на друштвеним мрежама да му Нејмар није упутио расистички коментар.[193]

Прва два гола у сезони постигао је у побједи од 6:1 противАнжеа, 2. октобра.[194] На утакмици, постигао је свој 72 гол за Париз Сен Жермен у свим такмичењима, чиме се изједначио саРаијем на десетом мјесту најбољих стријелаца клуба свих времена.[195] На дан 28. октобра, доживио је повреду примицача на утакмици противИстанбул Башакшехира и изашао је из игре у 25 минуту.[196] На терен се вратио 20. новембра, у поразу одМонака 3:2; Париз је водио на полувремену 2:0, а Нејмар је ушао у игру у 60 минуту умјестоАнхела ди Марије, при резултату 2:1, док јеСеск Фабрегас донио побједу Монаку, са асистенцијом и голом.[197] Први гол након опоравка постигао је у побједи од 1:0 противЛајпцига, у четвртом колу групне фазе Лиге шампиона.[198]

На дан 28. новембра, постигао је 50 гол у Лиги 1, у ремију 2:2 противБордоа. Свој 50 гол постигао је на 58 утакмица у лиги, поставши тако фудбалер Париз Сен Жермена који је најбрже стигао до 50 голова у лиги.[199] Четири дана касније, 2. децембра постигао је два гола у побједи од 3:1 на гостовању противМанчестер јунајтеда у петом колу групне фазе Лиге шампиона.[200] У последњој утакмици групне фазе, постигао је трећи хет трик у Лиги шампиона, у побједи од 5:2 против Истанбул Башакшехира, чиме је Париз Сен Жермен прошао групну фазу са првог мјеста.[201] Постао је први фудбалер у историји Купа и Лиге шампиона који је дао по 20 голова за два различита клуба у такмичењу, постигавши 20 гол на 25 утакмица за Париз Сен Жермен, након што је постигао 21 гол на 40 утакмица за Барселону.[202]

На дан 13. децембра, у поразу 1:0 одЛиона кући, повриједио је чланак у дуелу саТијагом Мендешом, због чега је морао да буде изнесен са терена.[203] Због уганућа зглоба, морао је да паузира три недеље.[204] На терен се вратио мјесец дана након повреде, на утакмици Суперкупа Француске — Трофеј шампиона, гдје је постигао гол из пенала у побједи од 2:1 против Марсеја.[205] У 22 колу Лиге 1, постигао је два гола из пенала, противЛоријена, за вођство од 2:1, након чега је Лоријен преокренуо и побиједио 3:2, голомТерема Мофија у 90 минуту.[206] У побједи од 2:1 противКана, у Купу, повриједио је лијеви примицач, због чега је морао да паузира четири недеље.[207] На терен се вратио 21. марта, у побједи од 4:2 на гостовању против Лиона, у 30 колу Лиге 1; ушао је у игру у 70 минуту, умјесто Мбапеа.[208] У 31 колу, у поразу кући од Лила 1:0, добио је црвени картон, након што је прво добио жути картон због ударања по лицуБенжамена Андреа, а затим у финишу меча, одгурнуо јеТијага Ђалоа и добио је други жути картон.[209] На дан 1. маја, постигао је гол и уписао асистенцију Маркињосу, у побједи од 2:1 против Ланса, у 35 колу.[210] Париз Сен Жермен је испао од Манчестер Ситија у полуфиналу Лиге шампиона, са два пораза, 2:1 у Паризу и 2:0 у Манчестеру; Нејмар је играо на обје утакмице и добио је жути картон на првој.[211] На дан 8. маја, продужио је уговор са тимом, до 2025.[212] Дан касније, постигао је водећи гол, из пенала, против Рена, у ремију 1:1, чиме је Париз Сен Жермен имао три бода заостатка иза Лила, два кола прије краја првенства.[213] Због броја жутих картона, није играо финале Купа, против Монака,[214] а Париз је освојио Куп побједом 2:0.[215] У 37 колу, постигао је гол из пенала, у побједи 4:0 против Ремса.[216] Лил је ремизирао са Сент Етјеном и коло је прије краја, Париз Сен Жермен је заостајао бод иза Лила.[217] У последњем колу, добио је жути картон у побједи од 2:0 на гостовању Бресту, док је Лил побиједио Анжер и освојио титулу.[218] Нејмар тако по први пут није освојио титулу са ПСЖ-ом, након три узастопне од доласка у клуб.[219]

2021/22: Титула у првенству и повреде

[уреди |уреди извор]
[икона]
Овај одељакби требало проширити.Можете помоћидодавањем садржаја.

2022/23: Повратак у форму, још једна лигашка титула и поновне повреде

[уреди |уреди извор]
[икона]
Овај одељакби требало проширити.Можете помоћидодавањем садржаја.

Ел Хилал

[уреди |уреди извор]

У августу 2023. године Нејмар је потписао уговор саЕл Хилалом, клубом изСаудијскe професионалнe лигe. Вриједност трансфера је износила око 90 милиона евра.[220]

Репрезентативна каријера

[уреди |уреди извор]
Нејмар на конференцији за новинаре у августу 2010. када је дебитовао за репрезентацију Бразила, са 18 година.

Због добрих игара у дресу Сантоса током 2010, када су освојили Куп Бразила, у којем је Нејмар био најбољи стријелац, као и шампионат Паулиста, гдје је постигао 14 голова, бивши бразилски фудбалери — Пеле и Ромарио, тражили су од Дунге да га поведе на Свјетско првенство2010.[34] Иако је мишљење да Нејмар заслужује мјесто у тиму било распрострањено међу Бразилцима, који су скупили 14.000 потписа петиције да се укључи у тим,[34][221] и вршен је велики притисак на Дунгу да га изабере,[222] изостављен је са коначног списка од 23 играча,[223][224] као и са списка потенцијалних резерви, у случају отказивања играча.[225] Дунга га је описао као „изузетно талентованог“, али је изјавио да није тестиран довољно у репрезентацији како би заслужио мјесто на првенству и да није импресионирао довољно када је био у тиму.[226]

Нејмар прославља гол за Бразил противШкотске.

На дан 26. јула 2010, позван је први пут усениорску репрезентацију Бразила, од стране новог селектора —Маноа Манезеса, за пријатељску утакмицу противСједињених Америчких Држава у августу. На дан 10. августа 2010. дебитовао је за репрезентацију против САД, са 18 година; почео је меч у стартној постави и носио је дрес са бројем 11. Након 28 минута на дебију, постигао је први гол, на асистенцијуАндреа Сантоса, у побједи од 2:0.[227] На дан 1. марта 2011. изјавио је: „бити у тиму Бразила је привилегија. Ту има неких величанствених играча и веома сам срећан што сам међу њима.“[16] На дан 27. марта 2011. постигао је оба гола у побједи од 2:0 противШкотске, наЕмирејтсу.[228] Током утакмице, на терен је убачена банана након што је дао гол из пенала, због чега се жалио на константни подсмјех и атмосферу расизма од стране навијача Шкотске.[229][230] Шкотски званичници су изјавили да је Нејмар извиждан јер је глумио повреду, а њемачки студент, који је био на стадиону међу навијаче Бразила, изјавио је да је бацио банану без расистичке намјере. Након објаве, фудбалски савез Шкотске затражио је извињење од фудбалског савеза Бразила, због оптуживања њихових навијача за расизам.[231][232] Нејмар је одбио да се извини, изјавивши да није оптужио ниједну особу нити групу навијача.[233][234]

Септембра 2021. у току квалификација за Светско првенство на утакмици против Перуа постиже погодак и постаје фудбалер који је постигао највише голова за репрезентацију Бразила у мечевима квалификација за Светско првенство са укупно постигнутих 12 голова.[235]

Првенство Јужне Америке за младе и Копа Америка

[уреди |уреди извор]

Завршио је првенство Јужне Америке за младе играче као најбољи стријелац, са девет голова, од чега два у финалу против Уругваја, у побједи од 6:0.[236] Укључен је у састав тима за Копа Америку2011. уАргентини. Постигао је два гола у побједи од 4:2 противЕквадора у трећем колу групне фазе, а изабран је за играча утакмице у првом колу противВенецуеле, која је завршена 1:1. У четвртфиналу, Бразил је испао одПарагваја, изгубивши 2:0 на пенале, након што је у регуларном дијелу било 0:0, а Нејмар је изашао из игре у 80 минуту.[237]

Олимпијске игре 2012. и први хет трик

[уреди |уреди извор]
Нејмар на утакмици против Бјелорусије на Олимпијским играма2012.

На дан 11. маја 2012, уврштен је у састав тима за Олимпијске игре2012, уЛондону.[238] На првој припремној утакмици пред почетак турнира, 20. јула, у побједи од 2:0 противВелике Британије, асистирао је Сандру код првог гола, након чега је постигао гол из пенала.[239]

На дан 26. јула, постигао је први гол на Играма, у побједи од 3:2 против Египта, у првом колу групне фазе.[240] На утакмици другог кола, против Бјелорусије, наОлд Трафорду, постигао је гол са 30 метара, након чега је асистираоАлешандреу Пату иОскару, за побједу од 3:1, чиме је Бразил осигурао пласман у четвртфинале. Након утакмице, изјавио је: „погодио сам и направио сам двије асистенције, тако да је за мене савршено.“[241][242]

На дан 5. августа, у четвртфиналу против Хондураса, дао је гол из пенала и асистирао јеЛеандру Дамијау, за побједу од 3:2 након преокрета.[243] На дан 11. августа, Бразил је изгубио у финалу од Мексика, наВемблију 2:1.[244]

На дан 10. септембра, постигао је први хет трик за репрезентацију, у побједи од 8:0 противКине, уРецифеу.[245] Девет дана касније, постигао је гол у побједи од 2:1 противАргентине, у првој утакмици Суперкласика де лас Америкас.[246]

Куп конфедерација 2013.

[уреди |уреди извор]
Нејмар на утакмици противШпаније, у финалу Купа конфедерација 2013.

Изабран је у тим селектораЛуиса Фелипеа Сколарија за Куп конфедерација2013, а за турнир, узео је дрес са бројем 10, након што је претходно носио број 11.[247]

Први гол на турниру постигао је у побједи од 3:0 против Јапана, 15. јуна, у првом колу групне фазе.[248] У другом колу, дао је гол у деветом минуту, након чега је асистираоЖоу у 90 минуту, за побједу од 2:0 противМексика.[249] На последњој утакмици у групи, постигао је свој трећи гол на турниру, у побједи од 4:2 противИталије и добио је награду за играча утакмице на трећој утакмици заредом.[250][251]

У полуфиналу, 30. јуна, учествовао је у акцији из које јеФред постигао водећи гол противУругваја; изједначио је Кавани, након чега је Нејмар асистираоПаулињу у 86 минуту, за побједу од 2:1.[252] У финалу, противШпаније, учествовао је у акцији из које је Фред постигао гол у другом минуту, након чега је сам дао гол у 44 минуту, а Фред је у 47 постигао трећи гол, за побједу од 3:0.[253] Због издања, добио је златну лопту, за најбољег играча турнира.[254]

Свјетско првенство 2014.

[уреди |уреди извор]

На дан 5. марта 2014, постигао је хет трик у побједи од 5:0 противЈужноамеричке Републике, уЈоханезбургу. Након што је судија свирао крај утакмице, дјечак је утрчао на терен; обезбјеђење је почело да га изводи са терена, али је Нејмар реаговао, како га не би избацили и упознао га је са осталим играчима Бразила, а затим су га бацали увис у току прославе.[255][256]

Нејмар на утакмици првог кола групне фазе Свјетског првенства, противХрватске.
Нејмар на утакмици противМексика, у другом колу групне фазе.

На дан 2. јуна, уврштен је у састав тима за Свјетско првенство2014.[257] Пред почетак првенства, очекивало се да Нејмар, као највећа звијезда тима, предводи Бразил до шесте титуле првака свијета и прве титуле у домовини.[258] Недељу дана прије прве утакмице, дао је гол и уписао двије асистенције у побједи од 4:0 противПанаме, у пријатељској утакмици.[259]

Своју 50 утакмицу за репрезентацију одиграо је у првом колу групне фазе, противХрватске, у Сао Паулу. У 26 минуту, при резултату 1:0, ударио јеЛуку Модрића, због чега је добио жути картон.[260] Многи су изјавили да је казна била блага и да је требало да добије црвени картон.[261][262][263] Изједначио је прије краја првог полувремена, ударцем ван шеснаестерца, након чега је постигао гол за вођство од 2:1 из пенала у 71 минуту, док је Оскар постигао гол за побједу од 3:1.[264] На утакмици трећег кола групне фазе, постигао је два гола у побједи од 4:1 противКамеруна и Бразил се пласирао у нокаут фазу.[265] Утакмица осмине финала, противЧилеа, завршена је 1:1, Бразил је побиједио 3:2 на пенале, а Нејмар је постигао одлучујући гол.[266]

У четвртфиналу, у побједи од 2:1 противКолумбије, асистирао јеТијагу Силви за водећи гол у 7 минуту из корнера;[267] то му је била друга асистенција из корнера, након што је асистирао за голДавиду Луизу против Чилеа.[266] У 88 минуту,Хуан Камило Зунига га је фаулирао, због чега је морао да напусти игру на носилима. Скенер је показао да је доживио прелом кичме и да ће морати да пропусти остатак првенства.[268] У полуфиналу, без Нејмара, Бразил је изгубио 7:1 одЊемачке, што је био највећи пораз репрезентације у историји.[269]

На дан 11. јула, нашао се на скраћеном списку од десет играча, кандидата за најбољег играча првенства.[270] Добио је бронзану копачку, као трећи најбољи стријелац и уврштен је у идеални тим првенства.[271]

Копа Америка 2015.

[уреди |уреди извор]

Пошто Тијаго Силва није играо због повреде, селектор Бразила —Дунга, именовао је Нејмара за новог капитена репрезентације, објавивши да ће остати капитен за стално.[272] На дан 14. октобра 2014, постигао је четири гола на једној утакмици по први пут у репрезентацији, у побједи од 4:0 противЈапана, у пријатељској утакмици уСингапуру.[273] Са 22 године, постигао је 40 голова на 58 утакмица и постао је пети најбољи стријелац у историји репрезентације Бразила, прескочивши Роналдиња иРивалда.[273][274] На дан 26. марта 2015, постигао је други гол у побједи од 3:1 противФранцуске, уПаризу.[275]

На дан 14. јуна, у првој утакмици групне фазе Копа Америке, постигао је изједначујући гол, након чега је асистираоДагласу Кости за побједу од 2:1 противПеруа.[276] На утакмици другог кола, Бразил је изгубио 1:0 од Колумбије, а Нејмар је добио жути картон због играња руком. Након што је судија свирао крај утакмице, намјерно је шутнуо лопту уПабла Армера, због чега га јеКарлос Бака гурнуо и обојица су добили црвени картон.[277]КОНМЕБОЛ га је казнио са четири утакмице суспензије и 10.000 долара.[278]

Летње олимпијске игре 2016.

[уреди |уреди извор]
Нејмар у финалу Олимпијских игара, против Њемачке.

Фудбалски савез Бразила хтио је да Нејмар игра и на Копа Америци и на Олимпијским играма, током љета 2016, али је, након захтјева тренера Барселоне — Луиса Енрикеа, одлучено да прескочи Копа Америку.[279] Крајем јуна 2016, уврштен је у тим Бразила за Олимпијске игре2016, као један од три фудбалера старија од 23 године и постављен је за капитена репрезентације.[280][281]

У четвртфиналу, постигао је први гол из слободног ударца и асистираоЛуану код другог гола, у побједи од 2:0 против Колумбије.[282] У полуфиналу, постигао је два гола, први и последњи на утакмици, у побједи од 6:0 против Хондураса.[283]

У финалу, против Њемачке, наМаракани, 20. августа, постигао је гол за вођство Бразила из слободног ударца;Макс Мејер је изједначио у другом полувремену и утакмица је завршена 1:1. На пенале, Бразил је побиједио 5:4, а Нејмар је погодио одлучујући пенал и донио репрезентацији Бразила прву златну медаљу на Олимпијским играма.[284][285] И прије и послије турнира, критикован је због понашања на терену и ван њега, а велики број бивших бразилских фудбалера, изјавио је да Нејмар није дорастао да буде капитен репрезентације.[286] Након освајања Игара, одустао је од тога да буде капитен.[287]

Свјетско првенство 2018.

[уреди |уреди извор]
Нејмар слави погодак противКостарике наМундијалу 2018. уРусији.

У мају 2018. уврштен је у састав тима за Свјетско првенство2018, уРусији.[288] На дан 3. јуна, вратио се у репрезентацију након три мјесеца паузе због повреде стопала и постигао је гол у побједи од 2:0 противХрватске, наЕнфилду.[289] Наредне недеље, у побједи од 3:0 противАустрије, постигао је 55 гол за репрезентацију, чиме се изједначио на трећем мјесту листе стријелаца репрезентације, саРомариом.[290] На утакмици другог кола групне фазе Свјетског првенства, играној 22. јуна, постигао је гол у судијској надокнади, за побједу од 2:0 противКостарике.[291] Са голом, престигао је Ромарија на листи, оставши само изаПелеа иРоналда.[292]

На дан 2. јула, постигао је свој други гол на првенству и асистирао јеРоберту Фирмину, у побједи од 2:0 противМексика у осмини финала.[293] Након утакмице,BBC Sport је написао да, без обзира на добру игру, Нејмар остаје непопуларан међу неутралним навијачима, због његове дрскости и глуме. Бразилски часопис —O Globo, написао је да је Нејмар шармирао Бразил, али да је изнервирао остатак свијета.[294] На дан 6. јула, Бразил је изгубио у четвртфиналу одБелгије и испао је са првенства; у надокнади времена,Тибо Куртоа је врховима прстију одбранио ударац Нејмара за изједначење.[295]

Квалификације за Свјетско 2022.

[уреди |уреди извор]

У мају 2019, уврштен је у тим за Копа Америку2019, у Бразилу.[296] На дан 5. јуна, доживио је повреду чланка у побједи од 2:0 противКатара и отписан је за учешће на турниру, јер је морао да паузира најмање четири недеље.[297][298][299]

На дан 10. октобра 2019, одиграо је стоту утакмицу за репрезентацију, у ремију 1:1 противСенегала, у пријатељској утакмици.[300] На дан 13. октобра 2020, постигао је хет трик у побједи од 4:2 против Перуа, уквалификацијама за Свјетско првенство 2022, чиме је престигао Роналда на другом мјесту листе стријелаца Бразила.[301]

Свјетско првенство 2022.

[уреди |уреди извор]
[икона]
Овај одељакби требало проширити.Можете помоћидодавањем садржаја.

Профил

[уреди |уреди извор]

Стил игре и пријем

[уреди |уреди извор]
Нејмар (десно) иЛионел Меси, након Свјетског клупског првенства 2011, на којем је Барселона побиједила Сантос.[302]

Нејмар углавном игра на позицији централног нападача, другог или крилног нападача, као и офанзивног везног, а описан је као „прави феномен“.[303][304] Обично игра на позицији лијевог крилног нападача и за клуб и за репрезентацију, у формацији 4–3–3, одакле се повлачи ближе центру, захваљујући добром темпу и плејмејкерским способностима; овакво позиционирање, омогућава му да шутира са јачом ногом или да асистира саиграчима.[304] Његове вјештине, дриблинзи и трикови, довели су до поређења са Роналдињом. Главне особине су му креативност, визија, дриблинзи, завршетак, финте и техника, а описан је као „електричан“ и „експлозиван“.[305][306][307] Често изводи трикrainbow flick,[308] а као добар голгетер,[309] иако је дешњак, способан је да даје голове и лијевом и десном ногом, главом, као и из слободних удараца и пенала.[304][310] Изјавио је: „увијек сам се трудио да усавршим све — дриблинг, ударац, игру главом и контролу. Увијек можете да се побољшате.“[16] Током дјетињства, био је инспирисан са Месијем, Кристијаном Роналдом,Андресом Инијестом,Чавијем иВејном Рунијем.[311]

Нејмар, у дресу Бразила 2011, често је поређен саПелеом иРоналдињом.

Сматран је једним од највећих талената у младости,[312] а Роналдињо је рекао да сматра да ће постати најбољи фудбалер на свијету, изјавивши 2013: „Нејмар је млад и не могу да објасним како ће специјалан постати. У наредне двије или три сезоне, постаће најбољи фудбалер.“[313] Роналдо је такође рекао да вјерује да Нејмар може да постане најбољи на свијету, изјавивши: „логично, Меси је бољи сада, али Нејмар је велики таленат који ће показати свијету да ће бити број 1.[314] Бивши спортски директор Реал Мадрида —Хорхе Валдано, изјавио је: „волим Нејмара много. Већина његових индивидуалних акција се завршава голом и обично је то потез који се дешава само са њим на терену.“[315] Након што је прешао у Барселону, почео је да се развија у једног од најбољих фудбалера.[316][317]

„И тако, циркус Нејмар је стигао у Дортмунд. Бразилска расположења, глума, дрскост и успјеси у постизању голова била су видљива у свим фасцинантним и очаравајућим детаљима.“

Forbes, након утакмице између Борусије Дортмунд и Париз Сен Жермена, у фебруару 2020.[318]

Ипак, познат је по томе што лако пада и симулира прекршаје,[319][320][321][322] за шта је Пеле изјавио: „он је играч са тијелом које не може да издржи много удараца. Доста пута ће пасти јер не може да уради ништа друго, али превазилази то. Чак и када је фаулиран, не може да направи спектакл од тога.“[323] Током Свјетског првенства 2018, његови потези изазвали су „Нејмар челенџ“ на друштвеним мрежама, за драматично падање.[324][325] Као главна звијезда репрезентације и већине клубова у којима је играо, обично је играч којег противнички играчи највише циљају; године 2018. био је највише фаулиран играч у пет најјачих европских лига.[326] Често је оптуживан да преувеличава повреде;Ерик Кантона је изјавио: „Нејмар је сјајан глумац. Једва да га додирнете и врти се сатима и сатима.“[327][328] У одговору на критике, након Свјетског првенства 2018, признао је да није могао да се носи са фрустрацијом која је допринјела да буде театралан на терену и обећао је да ће се промијенити на боље.[329] Такође, током каријере, борио се са разним повредама.[330]

Поређења

[уреди |уреди извор]

Медији га обично пореде са Пелеом,[310] јер посједује сличну грађу, а исто као и Пеле, поникао је у академији Сантоса. Изјавио је да му је Пеле узор, додавши: „не волим да правим поређења са Пелеом.“[331] Такође, често је поређен са Роналдињом.[332]

Временом, репутација му је расла, због чега су га и медији и бивши играчи поредили са Месијем, о чему је Нејмар изјавио: „Меси је изнад свих, нема сврхе поредити ме са њим. Он је најбољи фудбалер на свијету, а ја сам увијек инспирисан када гледам добар фудбал.“[333] Роналдо је изјавио: „Нејмар је велики таленат. Најбоље што имамо ми у Бразилу. Веома је сличан Месију.“Зико је изјавио: „видим Нејмара као Кристијана Роналда и Месија, типа који се појављује и омогућује да се ствари десе.“[334] Након што је постигао хет трик у побједи од 3:1 против Интернасионала у Копа Либертадоресу и Месијевих пет голова у Лиги шампиона, изјавио је: „ја сам Месијев фан. Речено ми је шта је урадио данас. Подржавам га да постигне што више лијепих голова, тако да могу да га копирам и имитирам.“[335][336] Године 2017. Дејвид Бекам је изјавио: „Лионел Меси и Кристијано Роналдо су добили новог ривала — и Нејмар је спреман да повуче свој потез.“[12]

Ван фудбала

[уреди |уреди извор]

Приватни живот

[уреди |уреди извор]
Нејмар изражава хришћанску вјеру након освајања златне медаље на Олимпијским играма 2016.

На дан 13. августа 2011, добио је сина, са дјевојком Каролином Дантас, коме су дали име Дави Лука.[337] Има близак однос са сестром Рафаелом Бекран, чије лице је истетовирао на руци, док је она истетовирала његове очи на руци.[338]

Нејмар јехришћанин,[339][340] а припадник јепантекостализма.[341] О својој вјери, изјавио је: „живот једино има смисла када је наш највећи идеал да служимоХристосу!“[342] Такође, повремено носи траку за косу са натписом „100% Христос“.[343]Према наводима, 10% од својих прихода даје цркви у коју иде, а као вјерског узора навео јеКаку.[344] Сваке године, организује хуманитарну утакмицу са бразилским фудбалеромНенеом, у градуЖундијаи, родном граду Ненеа, са циљем да прикупе храну и средства за угрожене породице.[345] Поредпортугалског, говори ишпански језик.[346][347]

У јулу 2019, полиција је саопштила да је истрага која је спровођена против њега због силовања, одбачена због недовољно доказа.[348]

На дан 2. септембра 2020, објављено је да је, заједно са саиграчима из Париз Сен Жермена — Анхелом ди Маријом иЛеандром Паредесом, био позитиван на корона вирус. ЧасописL'Équipe, објавио је да су њих тројица били на одмору наИбизи, а због позитивног резултата били су у карантину недељу дана.[349][350]

Богатство и спонзорства

[уреди |уреди извор]

Потписао је велики број спонзорских уговора откако је његова репутација почела да расте када је имао 17 година. У марту 2011. потписао је уговор на 11 година са америчком компанијом за производњу спортске опреме —Nike,[351] који је завршен у августу 2020. и промијенио је компанију након 15 година, јер је претходно носио њихову опрему у млађим категоријама.[352] Након тога, потписао је уговор са њемачком компанијомPuma.[353] У марту 2011,Panasonic је платио 2,4 милиона долара за двогодишњи уговор. Прије него што је потписао за Барселону,France Football га је сврстао на 13 мјесто фудбалера са највећом зарадом 2012, са укупном зарадом од 18,8 милиона долара.[354][355] Такође, потписао је спонзорске уговоре са компанијамаVolkswagen, Tenys Pé Baruel, Lupo,Ambev,Claro,Unilever иSantander.[356][357][358][359] Године 2018,France Football га је сврстао на треће мјесто на листи најплаћенијих фудбалера на свијету, са укупном зарадом од 81,5 милиона евра, односно 95 милиона долара, рачунајући плату у клубу, бонусе и спонзорске уговоре.[360] Године 2019,Forbes га је сврстао на треће мјесто најплаћенијих спортиста на свијету, иза Месија и Кристијана Роналда, са укупном зарадом од 105 милиона долара.[13]

На дан 8. маја 2013, часописSportsPro, сврстао га је на прво мјесто најпродаванијих спортиста на свијету, испред Месија.[361] Истог мјесеца, компанија Nike, произвела је модел копачкиNike Hypervenom, за Нејмара, који их је преставио на промоцији у Рио де Жанеиру.[362] У новембру 2012, маркетиншка агенција — Loducca, креирала је његов лични логотип бренда,[363] на којем су слова Н, Ј и Р, што представља његово име — Нејмар Млађи (порт.Neymar Junior), а Н је стилизовано тако да одговара његовом броју 11, који је тада носио на дресу.[363] Учествовао је у реклами заBeats Electronics 2014, заједно са другим фудбалерима, као што су Тијери Анри и Луис Суарез, а тема је била ‚игра прије игре‘, у којем се приказује ритуал играча о слушању музике прије почетка утакмице.[364]

Медији

[уреди |уреди извор]
Нејмар на утакмици измеђуЊујорк ред булса иЛос Анђелес галаксија 2011.

Нејмар је био на насловници сјеверноамеричке верзије видео игараPro Evolution Soccer 2012. иPro Evolution Soccer 2013, које дистрибуираKonami,[365] придруживши се тако Кристијану Роналду на насловници.[366][367] Године 2018, потписао је заEA Sports и појавио се на насловници видео игреFIFA 18, једној од серија видео игараFIFA.[368] Појавио се на насловници ултимативног издања видео игреFIFA 19, заједно са Кристијаном Роналдом, а његова препознатљива прослава гола је такође укључена у игру.[369][370] У оригиналном издању игре, на насловници је био Кристијано Роналдо у дресу Реал Мадрида, али након што је прешао у Јувентус, FIFA је објавила ултимативно издање, на којем су на насловници Кристијано Роналдо у дресу Јувентуса и Нејмар у дресу Париз Сен Жермена.[371]

У фебруару 2013, нашао се на насловној страни часописаTime, поставши тако први бразилски спортиста који се појавио на насловници. Издање је укључивало и чланак, који је Боби Гош назвао „нови Пеле“, док је у поднаслову писало „како каријера бразилске фудбалске звијезде, Нејмара, објашњава економију његове државе“.[372]

На насловној страни бразилског фудбалског часописа —Placar, приказан је Нејмар са крстом, а у наслову чланка писало је „Нејмарово крштење“, док је у поднаслову писало „бразилски ас се претвара у жртвеног јарца у спорту у којем сви остали играју прљаво“, што је изазвало доста контроверзи.[373]

У априлу 2013, бразилски карикатуриста —Маурисио де Соуза, објавио је стрипMonica's Gang, у којем се налази млађа верзија Нејмара, под именом Нејмар Јр. који је главни лик.[374]

У мају 2013, часописSportsPro, прогласио га је за најпродаванијег спортисту на свијету другу годину заредом, испред Месија,Рорија Мекилроја,Јусејна Болта и Кристијана Роналда.[375] Листа се формира на основу новчане вриједности, година, харизме и њиховог тржишног потенцијала у наредне три године.[375] У марту 2015, био је на четвртом мјесту по ренкингу спортиста на друштвеним мрежама, иза Кристијана Роналда, Лионела Месија иДејвида Бекама, са 52 милиона пратилаца на мрежиFacebook.[376][377] До априла 2021, има преко140 милиона пратилаца на друштвеној мрежиInstagram, по чему је међу 15 најпраћенијих налога на мрежи и на трећем мјесту од спортиста, иза Кристијана Роналда и Месија.[378] НаESPN листи активних спортиста 2016, рангиран је на четвртом мјесту најпопуларнијих спортиста на свијету, иза Кристијана Роналда,Леброна Џејмса и Месија, а испредРоџера Федерера.[379] У априлу 2017, укључен је на листу часописаTime од 100 најутицајнијих људи на свијету.[12] Године 2019, ESPN га је поново рангирао на четврто мјесто најпопуларнијих спортиста на свијету, поново иза Кристијана Роналда, Леброна Џејмса и Месија, а испредКонора Макгрегора.[380]

Како би обиљежили почетак Свјетског првенства 2014. у Бразилу, у јуну 2014, Нејмар се појавио на насловној страни бразилске верзије часописаVogue, са манекенкомЖизел Биндшен, супругомТома Брејдија.[381] У новембру 2014. учествовао је у кампањи ФИФА 11 противеболе, у којој су учествовали још Кристијано Роналдо,Гарет Бејл,Чави иДидије Дрогба.[382] Под слоганом „Заједно, можемо да побиједимо еболу“, у сарадњи са Афричком фудбалском организацијом —КАФ и здравственим стручњацима, играчи су држали 11 порука како би подигли свјесност о болести и начине за борбу против ње.[382][383]

Музика

[уреди |уреди извор]

Постао је познат по промовисању бразилске модерне поп музике, посебно жанраMúsica sertaneja. Видео у којем плеше у свлачионици Сантоса, испред саиграча, који су га снимали док је слушао пјесмуМишела ТелаAi se eu te pego!, постао јевиралан. Плес је почео да изводи и након постизања голова, а појавио се уживо на једном концерту заједно са Телом. Такође, присуствовао је концертуГустава Лиме, гдје је, заједно са њим, пјевао пјесмеBalada иFazer Beber. Године 2012, учествовао је у видео споту за пјесму дуаЖоао Лукас и МарселоEu Quero Tchu, Eu Quero Tcha. Године 2013, учествовао је у видео споту репераMC GuimPaís do Futebol.[384]

Телевизија и филмови

[уреди |уреди извор]

Године 2017, глумио је самога себе у филмуXXX: Повратак Зандера Кејџа, трећем наставку филмске трилогијеXXX, у којем у главним улогама, између осталих, глумеВин Дизел,Дипика Падуконе,Дони Јен иНина Добрев.[385] Године 2019. појавио се у три епизоде серијекућа од папира, гдје је глумио улогу Моње Жаоа.[386]

ГодинаНазивУлогаНапоменаТип
2012.(fdp)ЕнканадорТВ серија
2017.Os Parçasсам себеФилм
2017.XXX: Повратак Зандера Кејџасам себеФилм
2019.Кућа од папираМоње ЖоаоТВ серија

Статистика каријере

[уреди |уреди извор]

Клубови

[уреди |уреди извор]
Ажурирано након утакмице игране 23. маја 2021.[387][388]
КлубСезонаЛигаКуп[а]Државна лига[б]КонтиненталноОсталоУкупно
ЛигаУтак.Гол.Утак.Гол.Утак.Гол.Утак.Гол.Утак.Гол.Утак.Гол.
Сантос2009.Серија А3310311234814
2010.311781119142[в]06042
2011.211311413[г]62[д]14724
2012.1714162012[г]82[ђ]14743
2013.104118122313
Укупно1025415137553271442225136
Барселона2013/14.Ла лига2693110[е]42[ж]14115
2014/15.33226712[е]105139
2015/16.3424549[е]31[д]04931
2016/17.3013639[е]4004520
Укупно123682015402131186105
Пари Сен Жермен2017/18.Лига 12019127[е]62[з]13028
2018/19.1715326[е]52[и]12823
2019/20.1513227[е]33[з]12719
2020/21.189319[е]61[ј]13117
Укупно70569729208411687
Укупно у каријери295178443575539556157528329
  1. ^УкључујеКуп Бразила,Куп краља иКуп француске
  2. ^УкључујеШампионат Паулиста
  3. ^Наступ(и) уКопа Судамерикани
  4. ^абНаступ(и) уКопа Либертадоресу
  5. ^абНаступ(и) наСвјетском клупском првенству
  6. ^Наступ(и) уРекопа Судамерикани
  7. ^абвгдђежНаступ(и) уЛиги шампиона
  8. ^Наступ(и) уСуперкупу Шпаније
  9. ^абНаступ(и) у лига купу Француске
  10. ^Један наступ и један гол у Лига купу, један наступ у Суперкупу Француске
  11. ^Наступ у Суперкупу Француске

Репрезентација

[уреди |уреди извор]
Нејмар на утакмици противХрватске, на Свјетском првенству 2014.
Ажурирано након утакмице игране септембра 2021. [389]
Наступи и голови за репрезентацију по годинама
РепрезентацијаГодинаНаступиГолови
Бразил201021
2011137
2012129
20131910
20141415
201594
201664
201783
2018137
201951
202023
2021105
Укупно11369

Голови за репрезентацију

[уреди |уреди извор]
Кључ
Гол из пенала
Голови за репрезентацију, по датумима, са приказом стадиона, противника, резултата и такмичења.
БројНаступДатумСтадионПротивникГол заКоначан резултатТакмичењеРеф.
1110. август 2010.Стадион Метлајф,Ист Радерфорд, САД Сједињене Државе1:02:0Пријатељска[390]
2327. март 2011.Емирејтс,Лондон, Енглеска Шкотска1:02:0[391]
32:0‡
4813. јул 2011.Стадион Марио Алберто Кемпес,Кордоба, Аргентина Еквадор2:14:2Копа Америка 2011.[392]
54:2
61010. август 2011.Мерцедес-Бенц арена,Штутгарт, Њемачка Њемачка2:32:3Пријатељска[393]
71328. септембар 2011.Олимпико до Пара,Белем, Бразил Аргентина2:02:0Амерички Суперкласико 2011.[394]
8148. октобар 2011.Национални стадион,Сан Хозе, Костарика Костарика1:01:0Пријатељска[395]
91730. мај 2012.Федексфилд,Ландовер, САД Сједињене Државе1:0‡4:1[396]
102210. септембар 2012.Стадион Аруда,Рецифе, Бразил Кина2:08:0[397]
115:0
126:0
132319 September 2012Стадион Сера Дурада,Гојанија, Бразил Аргентина2:1‡2:1Амерички Суперкласико 2012.[398]
142411 October 2012Стадион Сведбанк,Малме, Шведска Ирак5:06:0Пријатељска[399]
152516 October 2012Градски стадион,Вроцлав, Пољска Јапан2:04:0[400]
163:0
172615. новембар 2012.Стадион Метлајф,Ист Радерфорд, САД Колумбија1:11:1[401]
18316. април 2013.Стадион Рамон Тахуичи АгвилераСанта Круз де ла Сијера, Боливија Боливија2:04:0[402]
193:0
203224. април 2013.Минеирао,Бело Оризонте, Бразил Чиле2:12:2[403]
213515. јун 2013.Стадион Мане Гаринча,Бразилија, Бразил Јапан1:03:0Куп конфедерација 2013.[404]
223619. јун 2013.Стадион Кастелао,Форталеза, Бразил Мексико1:02:0[405]
233722. јун 2013.Арена фонте нова,Салвадор, Бразил Италија2:14:2[406]
243930. јун 2013.Маракана,Рио де Жанеиро, Бразил Шпанија2:03:0[407]
25417. септембар 2013.Стадион Мане Гаринча,Бразилија, Бразил Аустралија3:06:0Пријатељска[408]
264210. септембар 2013.Стадион Жилет,Фоксборо, САД Португалија2:13:1[409]
274312. октобар 2013.Стадион за Свјетско првенство,Сеул, Јужна Кореја Јужна Кореја1:02:0[410]
28475. март 2014.Сокер сити,Јоханезбург, Јужноафричка Република Јужна Африка2:05:0[411]
293:0
305:0
31483. јун 2014.Стадион Сера Дурада,Гојанија, Бразил Панама1:04:0[412]
325012. јун 2014.Арена Коринтијанс,Сао Пауло, Бразил Хрватска1:13:1Свјетско првенство 2014.[413]
332:1‡
345223. јун 2014.Стадион Мане Гаринча,Бразилија, Бразил Камерун1:04:1[414]
352:1
36555. септембар 2014.Стадион Хард рок,Мајами Гарденс, САД Колумбија1:01:0Пријатељска[415]
375814. октобар 2014.Национални стадион у Сингапуру,Каланг, Сингапур Јапан1:04:0[416]
382:0
393:0
404:0
415912. новембар 2014.Стадион Сукру Сараоглу,Истанбул, Турска Турска1:04:0[417]
424:0
436126. март 2015Стад де Франс,Сен Дени, Француска Француска2:13:1[418]
446414. јун 2015.Стадион Мунисипал Херман Бекер,Темуко, Чиле Перу1:12:1Копа Америка 2015.[419]
45678. септембар 2015.Стадион Жилет,Фоксборо, САД Сједињене Државе2:04:1Пријатељска[420]
464:0
47711. септембар 2016.Олимпико Атахуалпа,Кито, Еквадор Еквадор1:0‡3:0Квалификације за Свјетско првенство 2018.[421]
48726. септембар 2016.Арена Амазонија,Манаус, Бразил Колумбија2:12:1[422]
49736. октобар 2016.Арена дас Дунас,Натал, Бразил Боливија1:05:0[423]
507410. новембар 2016.Минеирао,Бело Оризонте, Бразил Аргентина2:03:0[424]
517623. март 2017.Стадион Сентенарио,Монтевидео, Уругвај Уругвај
3:1
4:1[425]
527727. март 2017.Арена Коринтијанс,Сао Пауло, Бразил Парагвај
2:0
3:0[426]
538210. новембар 2017.Стадион Пјер Мороа,Вилнев д’Аск, Француска Јапан
1:0
3:1Пријатељска[427]
54843. јун 2018.Енфилд,Ливерпул, Енглеска Хрватска
1:0
2:0[428]
558510. јун 2018.Стадион Ернст Хапел,Беч, Аустрија Аустрија
2:0
3:0[429]
568722. јун 2018.Стадион Санкт Петербург,Санкт Петербург, Русија Костарика
2:0
2:0Свјетско првенство 2018.[430]
57892. јул 2018.Самара арена,Самара, Русија Мексико
1:0
2:0[431]
58917. септембар 2018.Стадион Метлајф,Ист Радерфорд, САД Сједињене Државе2:0‡2:0Пријатељска[432]
599211. септембар 2018.Федексфилд,Ландовер, САД Салвадор1:0‡5:0[433]
609516. новембар 2018.Емирејтс,Лондон, Енглеска Уругвај1:01:0[434]
61986. септембар 2019.Хард рок срадион,Мајами Гарденс, САД Колумбија2:22:2[435]
6210313. октобар 2020.Национални стадион,Лима, Перу Перу1:1‡4:2Квалификације за Свјетско првенство 2022.[436]
633:2‡
644:2

Успјеси

[уреди |уреди извор]

Клупски

[уреди |уреди извор]

Сантос[2]

Барселона[2]

Пари Сен Жермен

Ел Хилал

Репрезентативни

[уреди |уреди извор]

Млада репрезентација Бразила[2]

Бразил

Индивидуални

[уреди |уреди извор]
Нејмар са Златном лоптом за најбољег играча Купа конфедерација 2013.

Награде

  • Тим године бразилске Серије А(3): 2010, 2011, 2012[446][447][448]
  • Чутеира де Оро(3): 2010, 2011, 2012
  • Бола де Прата(2): 2010, 2011
  • Бола де Оро(1): 2011
  • Најбољи фудбалер бразилске Серије А(1): 2011[447]
  • Млади фудбалер године по избору часописаWorld Soccer(1): 2011
  • Најкориснији играч Копа Либертадореса(1): 2011
  • Бронзана лопта на Свјетском клупском првенству(1): 2011
  • Јужноамерички фудбалер године: 2011, 2012
  • Награда Пушкаш(1): 2011
  • Кандидат за награду Бола де Оро(1): 2012
  • Златна лопта на Купу конфедерација(1): 2013
  • Бронзана копачка на Купу конфедерација(1): 2013
  • Идеални тим на Купу конфедерација(1): 2013
  • Бронзана копачка наСвјетском првенству:2014
  • Идеални тим на Свјетском првенству:2014
  • Самба голд(3): 2014, 2015, 2017[449]
  • Тим сезонеЛиге шампиона(2):2014/15,[450]2019/20[451]
  • Најбољи фудбалер из остатка свијета у Ла лиги(1): 2014/15[452]
  • Играч мјесеца Ла лиге(1): новембар 2015[453]
  • Играч године Лиге 1(1): 2017/18[454]
  • Тим године Лиге 1(2): 2017/18,[455] 2018/19[456]
  • Играч мјесеца Лиге 1(2): децембар 2017,[457] јануар 2020[458]
  • УЕФА тим године(2): 2015,[459] 2020[460]
  • FIFPro најбољих 11(2): 2015,[461] 2017[462]
  • FIFPro најбољих 11 други тим(4): 2013,[463] 2014,[464] 2016,[465] 2018[466]
  • FIFPro најбољих 11 номинација(2): 2019 (шести нападач),[467] 2020 (шести нападач)[468]
  • IFFHS најбољи плејмејкер бронзана награда: 2017[469]
  • IFFHS тим године(1): 2017[470]
  • IFFHS најбољи фудбалер деценије 2011–2020: 4 мјесто[471]
  • ESM тим године(1): 2017/18[472]
  • IFFHS КОНМЕБОЛ тим деценије 2011–2020[473]

Перформансе

  • Најбољи стријелац Купа Бразила(1): 2010
  • Најбољи стријелац првенства Јужне Америке за младе(1): 2011
  • Најбољи стријелац шампионата Паулиста(1): 2012
  • Најбољи стријелац Копа Либертадореса1): 2012(изједначен саМатијасом Алустицом)
  • Други најбољи асистент Копа Либертадореса(1): 2012[474]
  • Најбољи стријелац Купа краља(1): 2014/15[475]
  • Најбољи стријелац Лиге шампиона(1): 2014/15(изједначен са Кристијаном Роналдом и Лионелом Месијем)
  • Најбољи асистент на Свјетском клупском првенству(1): 2015[476]
  • Најбољи асистент Лиге шампиона(2):2015/16,2016/17[477]

Напомене

[уреди |уреди извор]
  1. ^Иако Барселона није класификовала његов прелазак као трансфер, јер је искоришћена откупна клаузула од 222 милиона евра, рачуна се као трансфер јер је раскинуо тадашњи уговор који је имао са Барселоном, што се ради и код трансфера. Објештећење које је уплаћено Барселони учинило га је најскупљим фудбалером свих времена у том тренутку.[9][10]

Референце

[уреди |уреди извор]
  1. ^„2018 FIFA World Cup Russia: List of players: Brazil”(PDF). FIFA. 10. 6. 2018. стр. 4. Архивирано изоригинала(PDF) 19. 6. 2018. г. Приступљено11. 6. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  2. ^абвг„Neymar”. FC Barcelona.Архивирано из оригинала 12. 8. 2017. г. Приступљено11. 8. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  3. ^„2014 FIFA World Cup Squadlists”(PDF).FIFA.Архивирано из оригинала 11. 6. 2015. г. Приступљено7. 2. 2015. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  4. ^„Neymar”.ESPN FC.Архивирано из оригинала 10. 2. 2015. г. Приступљено7. 2. 2015. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  5. ^"Neymar Jr. Profile"Архивирано 24 април 2014 на сајтуWayback Machine. FC Barcelona.com. Retrieved 9 May 2014
  6. ^„Player Profile – Neymar Jr.”.www.sportycious.com.Архивирано из оригинала 21. 1. 2014. г. Приступљено23. 1. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  7. ^„Neymar is the most decisive player in the world”.MARCA in English (на језику: енглески). 18. 8. 2020.Архивирано из оригинала 19. 8. 2020. г. Приступљено19. 8. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  8. ^„Neymar now back on track to replace Lionel Messi as the world's best player”.Squawka (на језику: енглески). 13. 8. 2020.Архивирано из оригинала 27. 9. 2020. г. Приступљено19. 8. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  9. ^аб„FC Barcelona communiqué on Neymar Jr” (Саопштење). FC Barcelona. 3. 8. 2017.Архивирано из оригинала 3. 8. 2017. г. Приступљено3. 8. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  10. ^аб„Neymar: Paris St-Germain sign Barcelona forward for world record 222m euros”. BBC. 3. 8. 2017.Архивирано из оригинала 3. 8. 2017. г. Приступљено4. 8. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  11. ^„Neymar named Ligue 1 Player of Year as PSG dominate”.Goal.Архивирано из оригинала 26. 10. 2019. г. Приступљено13. 7. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  12. ^абв„Neymar Belongs on Time's '100 Most Influential People'; David Beckham Explains Why”.NESN. 20. 4. 2017.Архивирано из оригинала 21. 4. 2017. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  13. ^аб„Lionel Messi edges out Cristiano Ronaldo to head Forbes top 100 highest paid athletes”. BBC.Архивирано из оригинала 24. 11. 2020. г. Приступљено12. 6. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  14. ^„The World's Highest-Paid Athletes 2020 - Forbes”.Forbes. 21. 5. 2020. Приступљено30. 11. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  15. ^„Soccer prodigy Neymar is at home in Brazil”.The Age. Melbourne.Архивирано из оригинала 9. 11. 2013. г. Приступљено10. 7. 2012. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  16. ^абв„Work and play – Brazil's samba star Neymar has it all”. CNN. 1. 3. 2012.Архивирано из оригинала 9. 4. 2012. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  17. ^абвг„Neymar da Silva Santos Júnior – The World's Hottest Property?”.Back Page Football.Архивирано из оригинала 17. 11. 2011. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  18. ^„Top 10 Pros Playing Today Who Started Off with Street Football and Futsal”.FutsalFeed. 12. 5. 2020.Архивирано из оригинала 13. 8. 2020. г. Приступљено15. 1. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  19. ^„Performance by the under-12 Briosa almost did Neymar hit with São Paulo”. 7. 1. 2013.Архивирано из оригинала 28. 9. 2013. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  20. ^„The Trajectory of a Soccer Star – Neymar”. 7. 1. 2013. Архивирано изоригинала 13. 6. 2013. г. Приступљено7. 1. 2013. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  21. ^„Neymar: without Pep Guardiola on the Barce bench”.Merca Foot. Архивирано изоригинала 11. 6. 2015. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  22. ^аб„Atacantes – Neymar” (на језику: португалски). Santos Futebol Clube. Архивирано изоригинала 4. 12. 2012. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  23. ^"Soccer Prodigy, at Home in Brazil"Архивирано 5 август 2017 на сајтуWayback Machine.The New York Times. Retrieved 22 May 2014
  24. ^Neymar Sr.'s own words explaining the decision, as translated in the referred source: “We’re from a humble family, and in a humble family there is always the question of cultural values,” he said. “We thought he had to grow up in Brazil. That was the first serious choice we had to make.”
  25. ^„Neymar dá vantagem ao Santos no duelo com Palmeiras” (на језику: португалски). Terra. 11. 4. 2009.Архивирано из оригинала 31. 3. 2012. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  26. ^„Invicto, Corinthians segura Santos e é campeão paulista” (на језику: португалски). Terra. 3. 5. 2009.Архивирано из оригинала 8. 10. 2012. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  27. ^"Neymar hailed for Premier League snub"Архивирано 11 јун 2015 на сајтуWayback Machine. BBC Sport. Retrieved 14 January 2015
  28. ^„Santos SP vs Guarani SP”. wsn.com. 15. 4. 2010.Архивирано из оригинала 12. 6. 2010. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  29. ^„Santos take the Paulista – but only just.”. Pitaco do Gringo. 3. 5. 2010.Архивирано из оригинала 3. 1. 2011. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  30. ^„Meninos da Vila comandam a festa de encerramento do Paulistão 2010”.GloboEsporte (на језику: португалски). 4. 5. 2010.Архивирано из оригинала 7. 5. 2010. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  31. ^„Sky Sports Scout – Neymar”. Sky Sports. 8. 4. 2010. Архивирано изоригинала 12. 4. 2010. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  32. ^„West Ham chasing Brazilian Neymar”.Telegraph. 1. 7. 2010.Архивирано из оригинала 9. 11. 2020. г. Приступљено14. 1. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  33. ^абChelsea continue Neymar chaseАрхивирано 17 август 2010 на сајтуWayback Machine Sky Sports, 15 August 2010
  34. ^абв„Brazilians want young striker Neymar in World Cup”.Taiwan News. 15. 4. 2010.Архивирано из оригинала 25. 8. 2013. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  35. ^Brazilian Starlet Neymar Makes It Clear He Wants Chelsea MoveАрхивирано 30 август 2011 на сајтуWayback Machine caughtoffside
  36. ^„NOTA OFICIAL: Santos FC esclarece relação com a Terceira Estrela Investimentos S.A.”.Santos FC (на језику: португалски). 2. 12. 2010. Архивирано изоригинала 3. 7. 2012. г. Приступљено21. 1. 2011. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  37. ^„Parceiro do Peixe negocia compra de Neymar e garoto deve renovar vínculo”.GloboEsporte (на језику: португалски). 18. 2. 2009.Архивирано из оригинала 12. 11. 2011. г. Приступљено5. 6. 2011. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  38. ^"D'Alessandro named Latin America player of the year"Архивирано 23 мај 2014 на сајтуWayback Machine. Reuters. Retrieved 22 May 2014
  39. ^„Estadísticas Copa Santander Libertadores – Información de equipos al instante – Fox Deportes”.Fox Sports.Архивирано из оригинала 9. 3. 2011. г. Приступљено12. 3. 2013. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  40. ^„Ficha del partido”. Архивирано изоригинала 9. 9. 2011. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  41. ^„Ficha del partido”. Архивирано изоригинала 10. 9. 2011. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  42. ^„Ficha del partido”. Архивирано изоригинала 9. 9. 2011. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  43. ^„Santos take home Copa Libertadores crown”.Goal.com.Архивирано из оригинала 15. 10. 2012. г. Приступљено12. 3. 2013. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  44. ^Sturtridge, Tim (23. 6. 2011).„Neymar delivers Copa Libertadores triumph to Santos – World Cup 2014 – Football”.The Independent. London.Архивирано из оригинала 20. 12. 2013. г. Приступљено19. 3. 2014. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  45. ^„Neymar helps Brazil's Santos wins Copa Libertadores”. ESPN. 23. 6. 2011.Архивирано из оригинала 25. 2. 2013. г. Приступљено12. 3. 2013. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  46. ^„Santos president warns Real Madrid over Neymar deal”.Mirror Football. 15. 9. 2011. Архивирано изоригинала 18. 9. 2011. г. Приступљено8. 12. 2011. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  47. ^„Neymar signs new contract with Santos – ESPN Soccernet”. ESPN FC. 9. 11. 2011.Архивирано из оригинала 12. 1. 2012. г. Приступљено12. 3. 2013. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  48. ^„Report: Kashiwa Reysol v Santos FC – FIFA Club World Cup – ESPN Soccernet”. ESPN FC. 14. 12. 2011.Архивирано из оригинала 11. 6. 2015. г. Приступљено12. 3. 2013. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  49. ^„Club World Cup 2011 » Final » Santos FC - FC Barcelona 0:4”.worldfootball.net. Приступљено4. 4. 2021. 
  50. ^"Neymar is Barca's latest Brazilian star"Архивирано 23 мај 2014 на сајтуWayback Machine. ESPN. Retrieved 22 May 2014
  51. ^„Neymar scores 100 career goals, gets abused with cake ingredients”.Yahoo! Sports.Архивирано из оригинала 13. 2. 2012. г. Приступљено3. 3. 2012. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  52. ^„Neymar scores 100th career goal in Brazil”.Sports Illustrated. 5. 2. 2012.Архивирано из оригинала 20. 4. 2012. г. Приступљено3. 3. 2012. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  53. ^„Santos FC 6 – 1 AA Ponte Preta”. ESPN.Архивирано из оригинала 11. 6. 2015. г. Приступљено25. 2. 2012. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  54. ^„Neymar treble lifts Santos to victory”. FIFA.Архивирано из оригинала 14. 5. 2012. г. Приступљено8. 3. 2012. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  55. ^„Santos FC 5 – 0 Guaratinguetá”. ESPN.Архивирано из оригинала 11. 6. 2015. г. Приступљено29. 3. 2012. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  56. ^„São Paulo 1 – 3 Santos FC”. ESPN.Архивирано из оригинала 11. 6. 2015. г. Приступљено29. 4. 2012. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  57. ^„Guarani 0 – 3 Santos FC”. ESPN. Архивирано изоригинала 31. 12. 2013. г. Приступљено5. 5. 2012. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  58. ^„Santos FC 4 – 2 Guarani”. ESPN. Архивирано изоригинала 31. 12. 2013. г. Приступљено13. 5. 2012. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  59. ^„VÍDEO: Santos vence, chega ao 20º título e é tricampeão paulista após 43 anos”. ESPN Brasil. Архивирано изоригинала 2012-07-19. г. Приступљено2013-02-02. 
  60. ^„Copa Libertadores 2012 » Top Scorer”.worldfootball.net. Приступљено4. 4. 2021. 
  61. ^„Copa Libertadores 2012 » Semi-finals”.worldfootball.net. Приступљено4. 4. 2021. 
  62. ^„Palmeiras 1 – 2 Santos FC”. ESPN. Архивирано изоригинала 31. 12. 2013. г. Приступљено25. 8. 2012. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  63. ^„Cruzeiro 0 – 4 Santos FC”. ESPN. Архивирано изоригинала 31. 12. 2013. г. Приступљено3. 11. 2012. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  64. ^„Santos FC 3 – 1 Palmeiras”. ESPN. Архивирано изоригинала 30. 12. 2012. г. Приступљено1. 12. 2012. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  65. ^„Recopa Sudamericana 2012 » Final » Santos FC - Universidad de Chile 2:0”.worldfootball.net. Приступљено4. 4. 2021. 
  66. ^Bola de Prata – HistóricoАрхивирано на веб-сајтуWayback Machine (27. јул 2018),ESPN.com.br, June 29, 2017
  67. ^„FIFA Puskás Award 2012 – Results”(PDF). FIFA. Архивирано изоригинала(PDF) 23. 1. 2013. г. Приступљено4. 2. 2013. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  68. ^„Selección Ideal de América”.El País. 31. 12. 2012. Архивирано изоригинала 3. 1. 2013. г. Приступљено7. 4. 2013. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  69. ^„Sao Bernardo 1–3 Santos FC”. ESPN.Архивирано из оригинала 11. 6. 2015. г. Приступљено19. 1. 2013. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  70. ^„Santos FC 3–0 Botafogo (RP)”. ESPN.Архивирано из оригинала 11. 6. 2015. г. Приступљено23. 1. 2013. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  71. ^„Santos FC 3–1 São Paulo”. ESPN.Архивирано из оригинала 11. 6. 2015. г. Приступљено3. 2. 2013. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  72. ^„Neymar open to Chelsea move”. ESPN.Архивирано из оригинала 2. 12. 2014. г. Приступљено18. 3. 2013. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  73. ^„Barca zero-in on Neymar who nets four”. Zeenews. 14. 4. 2013.Архивирано из оригинала 22. 5. 2014. г. Приступљено18. 5. 2014. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  74. ^„Neymar 'off to Europe after World Cup'. ESPN FC. 25. 4. 2013.Архивирано из оригинала 31. 12. 2013. г. Приступљено30. 6. 2013. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  75. ^Lang, Jack (31. 5. 2014).„Brazil says goodbye to Neymar, the 21-year-old who outgrew his home”.Guardian Sport Network.Архивирано из оригинала 22. 5. 2014. г. Приступљено18. 5. 2014. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  76. ^„Brazil » Série A 2013 » 1. Round » Santos FC - Flamengo RJ 0:0”.worldfootball.net. Приступљено4. 4. 2021. 
  77. ^Pierrend, José Luis.„South American Coach and Player of the Year”.rsssf.com. Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation. Приступљено6. 5. 2021. 
  78. ^„Brazilian forward Neymar says he is joining Barcelona, will sign the contract on Monday”.FOX News. 25. 5. 2013.Архивирано из оригинала 14. 1. 2021. г. Приступљено14. 1. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  79. ^„Brazilian Neymar unveiled by Barcelona as striker completes transfer in five-year deal”.Mirror. 3. 6. 2013.Архивирано из оригинала 8. 8. 2013. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  80. ^FootballEspana – Tue, 4 June 2013 09:10 BST (4. 6. 2013).„Liga – Neymar presentation draws 56,500 fans – Yahoo Eurosport UK”. Yahoo!. Архивирано изоригинала 23. 10. 2013. г. Приступљено19. 3. 2014. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  81. ^„Detailed figures of Neymar transfer”. FC Barcelona. 24. 1. 2014. Архивирано изоригинала 24. 5. 2015. г. Приступљено25. 5. 2015. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  82. ^„Neymar excited by Messi alliance”. UEFA. 3. 6. 2013.Архивирано из оригинала 21. 12. 2014. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  83. ^„Barcelona doctor reveals concerns over Neymar's weight”.The Independent. Reuters. 19. 6. 2013.Архивирано из оригинала 22. 5. 2014. г. Приступљено18. 5. 2014. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  84. ^аб„Staatsanwaltschaft untersucht Transfer von Neymar”.Die Welt (на језику: немачки). 10. 1. 2014.Архивирано из оригинала 10. 1. 2014. г. Приступљено10. 1. 2014. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  85. ^„Sandro Rosell resigns as president of Barcelona with immediate effect”.The Guardian. 23. 1. 2014.Архивирано из оригинала 11. 12. 2014. г. Приступљено27. 9. 2014. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  86. ^„Barcelona: Neymar deal has damaged brand of La Liga club”. BBC Sport. 10. 3. 2014.Архивирано из оригинала 22. 1. 2016. г. Приступљено21. 1. 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  87. ^„Barcelona reveal details of deal to sign Brazil star Neymar”. Sky Sports. 24. 1. 2014.Архивирано из оригинала 11. 12. 2014. г. Приступљено27. 9. 2014. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  88. ^„Barcelona offers Neymar deal details”.ESPN. 24. 1. 2014.Архивирано из оригинала 24. 10. 2014. г. Приступљено27. 9. 2014. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  89. ^„Barcelona paid Neymar's parents £34m for Brazil striker”.BBC. 24. 1. 2014.Архивирано из оригинала 27. 1. 2014. г. Приступљено27. 9. 2014. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  90. ^Jenson, Pete (26. 1. 2014).„Barcelona's Neymar saga: You want to sign our son? That will be 40 million euros, please”.The Independent.Архивирано из оригинала 29. 8. 2014. г. Приступљено27. 9. 2014. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  91. ^„Barcelona charged with tax fraud over Neymar signing”. Sky Sports. 20. 2. 2014.Архивирано из оригинала 11. 12. 2014. г. Приступљено27. 9. 2014. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  92. ^„Liga – Friendlies: Sub Neymar denied victory on Barcelona debut – Yahoo Eurosport UK”. Yahoo!. 30. 7. 2013. Архивирано изоригинала 23. 10. 2013. г. Приступљено19. 3. 2014. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  93. ^„Neymar bags first goal for FC Barcelona in 7–1 Thai rout”.NDTV Sports. Agence France-Presse. 7. 8. 2013. Архивирано изоригинала 10. 6. 2014. г. Приступљено18. 5. 2014. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  94. ^Greenberg, Chris (18. 8. 2013).„Barcelona Routs Levante 7–0: Messi Scores Two Goals, Neymar Debuts”.The Huffington Post.Архивирано из оригинала 22. 8. 2013. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  95. ^„Spain » Supercopa 2013 » Final » Atlético Madrid - FC Barcelona 1:1”.worldfootball.net. Приступљено4. 4. 2021. 
  96. ^„Neymar cancels out David Villa as Barcelona held by Atlético Madrid”.The Guardian. 21. 8. 2013.Архивирано из оригинала 15. 12. 2016. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  97. ^„Champions League 2013/2014 » Group H » FC Barcelona - AFC Ajax 4:0”.worldfootball.net. Приступљено4. 4. 2021. 
  98. ^„Lionel Messi, Neymar lead Barcelona past Real Sociedad”. CNN. 24. 9. 2013.Архивирано из оригинала 28. 9. 2013. г. Приступљено27. 10. 2013. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  99. ^„Barcelona 2–1 Real Madrid”. BBC.Архивирано из оригинала 26. 10. 2013. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  100. ^„Barcelona 6–1 Celtic”. BBC. 21. 12. 2013.Архивирано из оригинала 11. 12. 2013. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  101. ^„Spain » Primera División 2013/2014 » 30. Round » FC Barcelona - Celta Vigo 3:0”.worldfootball.net. Приступљено4. 4. 2021. 
  102. ^„Champions League 2013/2014 » Quarter-finals » FC Barcelona - Atlético Madrid 1:1”.worldfootball.net. Приступљено4. 4. 2021. 
  103. ^„Champions League 2013/2014 » Quarter-finals”.worldfootball.net. Приступљено4. 4. 2021. 
  104. ^„Spain » Primera División 2014/2015 » 3. Round » FC Barcelona - Athletic Bilbao 2:0”.worldfootball.net. Приступљено4. 4. 2021. 
  105. ^„Barcelona 6–0 Granada”. BBC. 27. 9. 2014.Архивирано из оригинала 28. 9. 2014. г. Приступљено27. 9. 2014. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  106. ^„Real Madrid outclass Barcelona after Ronaldo's penalty turns tide”.The Guardian. 26. 10. 2014.Архивирано из оригинала 5. 3. 2017. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  107. ^„Barcelona hit Elche for six with Lionel Messi and Neymar doubles”.The Guardian. 25. 1. 2015.Архивирано из оригинала 5. 3. 2017. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  108. ^„Atletico Madrid 2 Barcelona 3, match report: Neymar double sees of nine-man Atletico in Copa del Rey”.The Daily Telegraph. 28. 1. 2015.Архивирано из оригинала 15. 2. 2015. г. Приступљено15. 2. 2015. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  109. ^„Villarreal 1–3 Barcelona”. BBC. 4. 3. 2015.Архивирано из оригинала 5. 3. 2015. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  110. ^„Barcelona 2-0 Paris St-Germain (agg 5-1)”.BBC. 21. 4. 2015.Архивирано из оригинала 27. 10. 2020. г. Приступљено14. 1. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  111. ^„Messi double puts Barça in control against Bayern”. UEFA. 6. 5. 2015.Архивирано из оригинала 9. 5. 2015. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  112. ^„Bayern Mun 3–2 Barcelona”. BBC. 12. 5. 2015.Архивирано из оригинала 12. 5. 2015. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  113. ^„Neymar and Pedro secure vital Barcelona win – ESPN FC”. ESPN FC.Архивирано из оригинала 12. 5. 2015. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  114. ^„Ath Bilbao 1–3 Barcelona”. BBC. 30. 5. 2015.Архивирано из оригинала 2. 6. 2015. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  115. ^„Iraola: Neymar 'rainbow' unsporting”.Four Four Two. 31. 5. 2015.Архивирано из оригинала 21. 6. 2015. г. Приступљено20. 6. 2015. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  116. ^„Barcelona see off Juventus to claim fifth title”. UEFA. 6. 6. 2015.Архивирано из оригинала 8. 6. 2015. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  117. ^„Barça make history with second treble!”.FC Barcelona. 6. 6. 2015. Архивирано изоригинала 7. 6. 2015. г. Приступљено7. 6. 2015. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  118. ^„Neymar joins exclusive Libertadores-Champions League club”.Goal. 7. 6. 2015.Архивирано из оригинала 9. 6. 2015. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  119. ^„Hot-shot Neymar realises Champions League dream”. Agence France-Presse. 6. 6. 2015. Архивирано изоригинала 10. 6. 2015. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  120. ^„Neymar, Messi and Ronaldo top scoring charts”. UEFA. 6. 6. 2015.Архивирано из оригинала 5. 12. 2015. г. Приступљено13. 4. 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  121. ^„Messi, Suárez and Neymar Jr end season with 131 goals”.barcafan-club.com. 6. 6. 2015. Архивирано изоригинала 15. 01. 2021. г. Приступљено1. 4. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  122. ^„Barcelona's Luis Suárez, Leo Messi and Neymar too good for Juventus”.The Guardian. 6. 6. 2015. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  123. ^„Neymar: Barcelona striker out for two weeks with mumps”. BBC Sport. 9. 8. 2015.Архивирано из оригинала 10. 8. 2015. г. Приступљено9. 8. 2015. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  124. ^„Spain » Primera División 2015/2016 » 3. Round » Atlético Madrid - FC Barcelona 1:2”.worldfootball.net. Приступљено4. 4. 2021. 
  125. ^„Barcelona 5–2 Rayo Vallecano”. BBC. 17. 10. 2015.Архивирано из оригинала 17. 10. 2015. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  126. ^„Suarez scores twice as Barca thrash Real”. BBC.Архивирано из оригинала 20. 11. 2015. г. Приступљено21. 11. 2015. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  127. ^„Barcelona 4–0 Real Sociedad”. BBC. 1. 12. 2015.Архивирано из оригинала 1. 12. 2015. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  128. ^„Champions League 2015/2016 » Group E » FC Barcelona - BATE Borisov 3:0”.worldfootball.net. Приступљено4. 4. 2021. 
  129. ^"Lionel Messi wins Ballon d'Or over Cristiano Ronaldo & Neymar"Архивирано 12 јануар 2016 на сајтуWayback Machine. BBC Sport. Retrieved 12 January 2016
  130. ^„Nominees for the FIFA Ballon d'Or 2015 awards revealed”.FIFA. 30. 11. 2015.Архивирано из оригинала 2. 12. 2015. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  131. ^„Messi sirve el doblete” [Messi hands out double].Marca (на језику: шпански). 22. 5. 2016.Архивирано из оригинала 22. 5. 2016. г. Приступљено23. 5. 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  132. ^Adriana Garcia (23. 5. 2016).„Barca's double double hailed in Spanish media”.Reuters.Архивирано из оригинала 17. 6. 2016. г. Приступљено23. 5. 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  133. ^„Messi, Suárez and Neymar Jr end season with 131 goals”.Barca Fan Club.Архивирано из оригинала 15. 1. 2021. г. Приступљено15. 1. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  134. ^„Neymar says Barcelona have 1% chance of reaching Champions League quarters after 4-0 hammering by PSG”.Mirror. 15. 2. 2017.Архивирано из оригинала 30. 9. 2020. г. Приступљено15. 1. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  135. ^„Champions League 2016/2017 » Group C » FC Barcelona - Celtic FC 7:0”.worldfootball.net. Приступљено4. 4. 2021. 
  136. ^„Spain » Primera División 2016/2017 » 4. Round » CD Leganés - FC Barcelona 1:5”.worldfootball.net. Приступљено4. 4. 2021. 
  137. ^„Spain » Primera División 2016/2017 » 6. Round » Sporting Gijón - FC Barcelona 0:5”.worldfootball.net. Приступљено4. 4. 2021. 
  138. ^„Spain » Primera División 2016/2017 » 7. Round » Celta Vigo - FC Barcelona 4:3”.worldfootball.net. Приступљено4. 4. 2021. 
  139. ^„Champions League 2016/2017 » Group C » FC Barcelona - Manchester City 4:0”.worldfootball.net. Приступљено4. 4. 2021. 
  140. ^„Champions League 2016/2017 » Round of 16 » Paris Saint-Germain - FC Barcelona 4:0”.worldfootball.net. Приступљено4. 4. 2021. 
  141. ^Ryan, Danny (30. 3. 2017).„Neymar's seven defining minutes of unparalleled genius against Paris Saint-Germain”.These Football Times.Архивирано из оригинала 26. 6. 2019. г. Приступљено11. 4. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  142. ^Dev, Sarthak (13. 3. 2018).„Barcelona 6–1 PSG: When Neymar introduced anarchy in 7 minutes”.Football Paradise.Архивирано из оригинала 15. 8. 2020. г. Приступљено14. 3. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  143. ^„Barcelona 6 PSG 1: Miracle at the Nou Camp as Barca complete greatest ever European comeback in football history!”.Daily Telegraph. 8. 3. 2017. Приступљено20. 12. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  144. ^„Barcelona vs. Paris Saint-Germain – Football Match Report – March 8, 2017”. ESPN. 8. 3. 2017.Архивирано из оригинала 29. 12. 2020. г. Приступљено5. 6. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  145. ^„Spain » Primera División 2016/2017 » 37. Round » UD Las Palmas - FC Barcelona 1:4”.worldfootball.net. Приступљено4. 4. 2021. 
  146. ^„Spain » Primera División 2016/2017 » 38. Round”.worldfootball.net. Приступљено4. 4. 2021. 
  147. ^„Luis Enrique hails Neymar after Brazilian scores 100th Barcelona goal”. Sky Sports. 3. 4. 2017.Архивирано из оригинала 4. 4. 2017. г. Приступљено3. 4. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  148. ^Marsden, Stuart (2. 4. 2017).„Neymar scores 100th Barcelona goal; Luis Enrique hopes for 'another 900'.ESPN.Архивирано из оригинала 3. 4. 2017. г. Приступљено3. 4. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  149. ^„Barcelona 3 Alaves 1”. BBC Sport. 27. 5. 2017.Архивирано из оригинала 30. 5. 2017. г. Приступљено31. 5. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  150. ^champ (20. 3. 2019).„10 Most Valuable Football Transfer Contracts So Far”.Sportycious (на језику: енглески).Архивирано из оригинала 29. 9. 2020. г. Приступљено16. 10. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  151. ^„Neymar: Paris St-Germain's new signing said he left Barcelona for a new challenge”. BBC Sport. 4. 8. 2017.Архивирано из оригинала 5. 8. 2017. г. Приступљено4. 8. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  152. ^„Neymar: Barcelona say Paris St-Germain target has paid his buyout clause”. BBC Sport. 3. 8. 2017.Архивирано из оригинала 25. 11. 2020. г. Приступљено25. 7. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  153. ^„Neymar Jr signs with Paris Saint-Germain!”. Paris Saint-Germain. 3. 8. 2017. Архивирано изоригинала 3. 8. 2017. г. Приступљено3. 8. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  154. ^Guérin, Vincent (3. 8. 2017).„Pastore: 'A welcome gift'.PSG.fr. Paris Saint-Germain Football Club. Архивирано изоригинала 5. 8. 2017. г. Приступљено14. 9. 2017. „Paris Saint-Germain midfielder Javier Pastore has offered his No.10 jersey to the neo-Parisian Neymar Jr. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  155. ^„Neymar Jr will wear the No.10”.PSG.fr. Paris Saint-Germain Football Club. 3. 8. 2017. Архивирано изоригинала 14. 9. 2017. г. Приступљено14. 9. 2017. „Paris Saint-Germain's new forward Neymar Jr will wear the No.10 jersey. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  156. ^„FC Barcelona statement | FC Barcelona”.FC Barcelona (на језику: енглески).Архивирано из оригинала 11. 11. 2020. г. Приступљено23. 8. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  157. ^„PSG's Neymar to contest Barcelona lawsuit over world-record move” (на језику: енглески). BBC Sport. 23. 8. 2017.Архивирано из оригинала 6. 12. 2020. г. Приступљено23. 8. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  158. ^„Neymar feels 'more alive than ever' after scoring on PSG debut”. BBC Sport. 14. 8. 2017.Архивирано из оригинала 16. 8. 2017. г. Приступљено15. 8. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  159. ^„Neymar at the double as PSG hit back to thump Toulouse”.Eurosport. 20. 8. 2017. Приступљено21. 8. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  160. ^„MBAPPE CREATES CHAMPIONS LEAGUE HISTORY WITH GOAL FOR PSG AGAINST CELTIC”.Goal. 12. 9. 2017.Архивирано из оригинала 18. 10. 2020. г. Приступљено29. 9. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  161. ^„PSG 3 Bayern Munich 0: Kylian Mbappe, Edinson Cavani and Neymar star in Champions League heavyweight battle”.London Evening Standard. 30. 9. 2017.Архивирано из оригинала 8. 1. 2021. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  162. ^„France » Ligue 1 2017/2018 » 21. Round » Paris Saint-Germain - Dijon FCO 8:0”.worldfootball.net. Приступљено4. 4. 2021. 
  163. ^„Neymar leaves hospital after 'successful' surgery on injured foot”.SkySports. 4. 3. 2018.Архивирано из оригинала 5. 9. 2018. г. Приступљено4. 3. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  164. ^„Neymar: Paris St-Germain's injured forward out for 'six to eight weeks'.BBC Sport. 28. 2. 2018.Архивирано из оригинала 9. 11. 2020. г. Приступљено14. 1. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  165. ^„Neymar: Paris St-Germain striker scores as his side open Ligue 1 season with 3–0 win over Caen”. BBC. 13. 8. 2018.Архивирано из оригинала 20. 10. 2020. г. Приступљено13. 8. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  166. ^„Mbappe scores twice in Lique 1 return to seal PSG fight-back”. BBC. 18. 8. 2018.Архивирано из оригинала 2. 12. 2019. г. Приступљено19. 8. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  167. ^„Cavani, Mbappe & Neymar all score as PSG maintain 100% start”. BBC. 25. 8. 2018.Архивирано из оригинала 11. 12. 2019. г. Приступљено26. 8. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  168. ^„Neymar scores a hattrick as PSG beat Red Star Belgrade 6–1”. BBC. 3. 10. 2018.Архивирано из оригинала 26. 6. 2019. г. Приступљено30. 11. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  169. ^Mather, Victor (28. 1. 2019).„P.S.G.'s Neymar Joins Growing Champions League Injury List”.The New York Times.Архивирано из оригинала 8. 11. 2020. г. Приступљено8. 3. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  170. ^абPugmire, Jerome.„Neymar appears to aim punch at fan goading him after defeat”.Associated Press.Архивирано из оригинала 19. 12. 2020. г. Приступљено4. 5. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  171. ^абBairner, Robin (1. 5. 2019).„Will Neymar be banned for fan punch? PSG star's possible sanctions”.goal.com.Архивирано из оригинала 4. 5. 2019. г. Приступљено4. 5. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  172. ^„Neymar: Brazil forward fails to attend PSG pre-season training”. BBC Sport. 8. 7. 2019.Архивирано из оригинала 29. 11. 2020. г. Приступљено8. 7. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  173. ^„Neymar: Paris Saint-Germain forward agrees to stay after Barcelona talks break down”.Sky Sports. 1. 9. 2019.Архивирано из оригинала 7. 11. 2020. г. Приступљено6. 9. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  174. ^„Last-gasp win!”. Paris Saint-Germain F.C. 14. 9. 2019.Архивирано из оригинала 10. 7. 2020. г. Приступљено15. 9. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  175. ^„Lyon 0–1 Paris St-Germain”. BBC Sport. 23. 9. 2019.Архивирано из оригинала 14. 8. 2020. г. Приступљено25. 7. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  176. ^„Neymar out 4 Weeks with Hamstring Injury; Expected to Miss PSG's Next 6 Matches”. Bleacher Report. 14. 10. 2019.Архивирано из оригинала 25. 7. 2020. г. Приступљено25. 7. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  177. ^„PSG 2–0 Borussia Dortmund”. UEFA. 11. 3. 2020. Приступљено27. 9. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  178. ^„Ligue 1: Paris St-Germain awarded French title as season finished early”. BBC Sport. 30. 4. 2020.Архивирано из оригинала 7. 11. 2020. г. Приступљено30. 4. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  179. ^аб„PSG edge ASSE for Coupe de France win!”.www.ligue1.com. 24. 7. 2020.Архивирано из оригинала 3. 11. 2020. г. Приступљено25. 7. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  180. ^аб„Paris St-Germain beat Lyon in French League Cup final for another treble”. BBC Sport. 31. 7. 2020.Архивирано из оригинала 16. 11. 2020. г. Приступљено31. 7. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  181. ^„Atalanta dealt cruelest of exits by PSG late show”. AS.com. 13. 8. 2020.Архивирано из оригинала 8. 12. 2020. г. Приступљено24. 8. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  182. ^„RB Leipzig 0-3 Paris St-Germain: PSG reach first Champions League final”. BBC Sport. 18. 8. 2020.Архивирано из оригинала 4. 9. 2020. г. Приступљено24. 8. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  183. ^„Bayern Munich beat Paris Saint-Germain to win Champions League”. ESPN. 23. 8. 2020.Архивирано из оригинала 4. 9. 2020. г. Приступљено23. 8. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  184. ^„Lens 'not favourites' against depleted PSG”.Ligue 1. 8. 9. 2020.Архивирано из оригинала 10. 9. 2020. г. Приступљено18. 9. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  185. ^„Lens 1-0 Paris Saint-Germain: Champions League finalists beaten by Ligue 1 newcomers”.Sky Sports,Sky Sports. 10. 9. 2020.Архивирано из оригинала 12. 9. 2020. г. Приступљено18. 9. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  186. ^„PSG: Neymar back as Tuchel complains about Le Classique”.AS.com (на језику: енглески). 12. 9. 2020.Архивирано из оригинала 28. 10. 2020. г. Приступљено18. 9. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  187. ^„Neymar Among 5 Sent Off in PSG-Marseille, Alleges Racial Abuse”.Sports Illustrated. 14. 9. 2020.Архивирано из оригинала 24. 10. 2020. г. Приступљено18. 9. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  188. ^„Neymar regrets not hitting Alvaro in the face after red card”.The World Game. 14. 9. 2020.Архивирано из оригинала 25. 9. 2020. г. Приступљено18. 9. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  189. ^„Álvaro denies Neymar's racism accusations”.AS.com (на језику: енглески). 14. 9. 2020.Архивирано из оригинала 27. 10. 2020. г. Приступљено18. 9. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  190. ^„Neymar given ban as Ligue 1 release full set of sanctions from shocking brawl”.talkSPORT. 16. 9. 2020.Архивирано из оригинала 30. 9. 2020. г. Приступљено18. 9. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  191. ^„'Chinese s**t': The video which could land Neymar in hot water for alleged racist insult”.FOX Sports. 30. 9. 2020.Архивирано из оригинала 2. 12. 2020. г. Приступљено1. 10. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  192. ^„Neymar and Alvaro Gonzalez avoid disciplinary action following bust-up”.Sky Sports. 30. 9. 2020.Архивирано из оригинала 2. 12. 2020. г. Приступљено1. 10. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  193. ^Thomas, Josh (1. 10. 2020).„Neymar defended by Marseille's Sakai over racism claim”.Goal.Архивирано из оригинала 9. 12. 2020. г. Приступљено3. 10. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  194. ^da Silva, Michael (2. 10. 2020).„NEYMAR GRABS TWO AS PSG ROUT ANGERS”.Eurosport.Архивирано из оригинала 26. 10. 2020. г. Приступљено3. 10. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  195. ^„Neymar rentre dans le top 10 des meilleurs buteurs de l'histoire du PSG” [Neymar enters the top 10 of the best scorers in the history of PSG].Paris Fans (на језику: француски). 3. 10. 2020.Архивирано из оригинала 24. 10. 2020. г. Приступљено3. 10. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  196. ^„PSG's Neymar in 'discomfort' after adductor injury and will undergo further tests”.CBS Sports. 28. 10. 2020.Архивирано из оригинала 1. 11. 2020. г. Приступљено29. 10. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  197. ^„Monaco Beat PSG”.Bleacher Report. 20. 11. 2020.Архивирано из оригинала 11. 12. 2020. г. Приступљено14. 1. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  198. ^„PSG 1-0 RB LEIPZIG: NEYMAR FIRES PSG TO CRUCIAL WIN AGAINST RB LEIPZIG”.Eurosport. 24. 11. 2020.Архивирано из оригинала 3. 12. 2020. г. Приступљено14. 1. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  199. ^„Neymar reaches 50 Ligue 1 goals in record time in 21st century”.beIN Sports. 28. 11. 2020.Архивирано из оригинала 28. 11. 2020. г. Приступљено28. 11. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  200. ^„Man Utd beaten at home by PSG”.BBC Sport. 2. 12. 2020.Архивирано из оригинала 6. 12. 2020. г. Приступљено2. 12. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  201. ^„Hat-trick: Neymar Jr's gala performance on the Champions League”.www.neymarjr.com. 9. 12. 2020. Приступљено10. 12. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  202. ^Zavala, Steve (10. 12. 2020).„Neymar is the First Player Ever to Score 20 Champions League Goals for Two Different Teams”.PSG Talk (на језику: енглески).Архивирано из оригинала 10. 12. 2020. г. Приступљено10. 12. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  203. ^„Neymar raises injury alarm bells after being stretchered off against Lyon | Goal.com”.www.goal.com. 14. 12. 2020.Архивирано из оригинала 20. 12. 2020. г. Приступљено14. 12. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  204. ^Barker, Gabby (15. 12. 2020).„Neymar's fracture is ruled out, which points to three weeks KO”.Sports Finding (на језику: енглески).Архивирано из оригинала 14. 1. 2021. г. Приступљено15. 12. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  205. ^Hoskin, Rob (13. 1. 2021).„Neymar mocks Alvaro Gonzalez in celebration after terrible tackle during PSG vs Marseille”.givemesport.com.Архивирано из оригинала 15. 1. 2021. г. Приступљено14. 1. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  206. ^„France » Ligue 1 2020/2021 » 22. Round » FC Lorient - Paris Saint-Germain 3:2”.worldfootball.net. Приступљено7. 5. 2021. 
  207. ^„Neymar to miss Champions League Round of 16 first leg match vs. Barcelona”. Draft Kings. 15. 2. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  208. ^„Football: Neymar makes PSG return from injury against Lyon”.CNA (на језику: енглески). Архивирано изоригинала 20. 03. 2021. г. Приступљено2021-03-30. 
  209. ^„Šok u Parizu, Lil tukao PSŽ! Nejmar izgubio kontrolu i zaradio crveni, Dejvid junak (VIDEO)”.mozzartsport.com. 3. 4. 2021. Приступљено7. 5. 2021. 
  210. ^„Nejmar i Markinjos vratili PSŽ na vrh”.b92.net. 1. 5. 2021. Приступљено7. 5. 2021. 
  211. ^„Istorija! Siti Prvi Put U Finalu Lige Šampiona: Rasulo Psž-a U Mančesteru, Gvardiola Za Trofej Posle 10 Godina!”.mondo.rs. 4. 5. 2021. Приступљено16. 5. 2021. 
  212. ^„Нејмар продужио уговор са Пари Сен Жерменом до јуна 2025. године”.zurnal.rs. 8. 5. 2021. Приступљено15. 5. 2021. 
  213. ^„PSŽ se okliznuo i u Renu, Lil na korak od prve šampionske titule posle 10 godina”.telegraf.rs. 9. 5. 2021. Приступљено16. 5. 2021. 
  214. ^„Parižani u problemu, Nejmar ne igra finale Kupa Francuske”.mozzartsport.com. 14. 5. 2021. Приступљено4. 6. 2021. 
  215. ^„PSŽ osvojio utešni trofej u Kupu: Ikardi i Embape srušili Monako, Kneževi pucali sami sebi u noge”.telegraf.rs. 19. 5. 2021. Приступљено4. 6. 2021. 
  216. ^„PSŽ "napunio" gol Rajkovića, pa dobio fantastične vesti iz Lila: Imamo ludilo pred poslednje kolo!”.telegraf.rs. 16. 5. 2021. Приступљено4. 6. 2021. 
  217. ^Obrenović, Aleksandar (16. 5. 2021).„Komplikuje se, Sent Etjen igrao za velikog neprijatelja, i u Francuskoj odlučuje poslednje kolo!”.sportske.net. Приступљено4. 6. 2021. 
  218. ^„Lil šampion Francuske posle 10 godina, "deda" Jilmaz okončao vladavinu PSŽ-a”.telegraf.rs. 23. 5. 2021. Приступљено4. 6. 2021. 
  219. ^„Kraj surove vladavine: Lil šampion Francuske, Monako u Ligi šampiona, Nant ostao ispod crte (VIDEO)”.mozzartsport.com. 23. 5. 2021. Приступљено4. 6. 2021. 
  220. ^/football/story//id/38185951/psg-agree-90m-neymar -deal-saudi-side-al-hilal-sources „Neymar agrees deal to join Saudi Arabian club Al Hilal” Проверите вредност параметра|url= (помоћ). 
  221. ^„World Cup watch ... 37 days to go”.The Guardian. UK. 4. 5. 2010.Архивирано из оригинала 5. 3. 2017. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  222. ^„Brazil coach Dunga faces World Cup selection challenge”. BBC Sport. 7. 5. 2010.Архивирано из оригинала 11. 6. 2015. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  223. ^„Ronaldinho left out of Brazil World Cup squad”. BBC Sport. 11. 5. 2010.Архивирано из оригинала 5. 8. 2017. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  224. ^„Brazil's Dunga unfazed by critics”. CNN. 18. 5. 2010.Архивирано из оригинала 21. 5. 2010. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  225. ^„Tottenham Hotspur's Sandro Ranieri on Brazil's World Cup2010 reserve list”. Picato do Gringo. 11. 5. 2010.Архивирано из оригинала 16. 5. 2010. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  226. ^„Ronaldinho misses Brazil cut”. ESPN Soccernet. 11. 5. 2010. Архивирано изоригинала 14. 5. 2010. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  227. ^„Neymar scores on Brazil debut”.ESPN Soccernet. 11. 8. 2010.Архивирано из оригинала 2. 11. 2012. г. Приступљено13. 8. 2010. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  228. ^„Scotland 0–2 Brazil”. BBC Sport. 27. 3. 2011.Архивирано из оригинала 11. 6. 2015. г. Приступљено29. 3. 2011. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  229. ^Murray, Ewan (27. 3. 2011).„Brazil's Neymar answers back after banana is thrown in Scotland match”.The Guardian. London.Архивирано из оригинала 5. 3. 2017. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  230. ^„Brazil-Scotland friendly marred by Neymar banana incident”. BBC Sport. 27. 3. 2011. Архивирано изоригинала 28. 7. 2011. г. Приступљено29. 3. 2011. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  231. ^Murray, Ewan (29. 3. 2011).„German teenager admits throwing banana during Brazil v Scotland match”.The Guardian. London.Архивирано из оригинала 5. 3. 2017. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  232. ^„Scottish FA seeks apology from Brazil over racism claim”. BBC Sport. 31. 3. 2011.Архивирано из оригинала 11. 6. 2015. г. Приступљено31. 3. 2011. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  233. ^Murray, Ewan (31. 3. 2011).„Scottish FA demands apology from Brazil over claims of racism”.The Guardian. London.Архивирано из оригинала 5. 3. 2017. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  234. ^„Brazil's Neymar refuses to apologise to Scotland for racism claims”.The Guardian. London. 1. 4. 2011.Архивирано из оригинала 5. 3. 2017. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  235. ^„Neymar Jr. chega a 12 gols e se torna maior artilheiro do Brasil em Eliminatórias”. Приступљено12. 09. 2021. 
  236. ^„Brazil hit heights once more”. FIFA.com. 21. 8. 2016.Архивирано из оригинала 5. 3. 2017. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  237. ^„Brazil v Paraguay – As it happened”.The Guardian. 21. 8. 2016.Архивирано из оригинала 10. 8. 2014. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  238. ^„Neymar Profile for 2012 Olympics”. London: Sky Sports. 29. 6. 2012. Архивирано изоригинала 23. 6. 2012. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  239. ^„Team GB were outclassed by Neymar”. London: BBC Sport. 20. 7. 2012.Архивирано из оригинала 4. 9. 2012. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  240. ^„Brazil 3–2 Egypt”. London: BBC Sport. 26. 7. 2012. Архивирано изоригинала 31. 7. 2012. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  241. ^„Neymar lifts Brazil”. ESPN. 29. 7. 2012.Архивирано из оригинала 11. 6. 2015. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  242. ^„Brazil 3–1 Belarus”. London: BBC Sport. 29. 7. 2012. Архивирано изоригинала 30. 7. 2012. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  243. ^„Brazil 3–2 Honduras”. London: BBC Sport. 4. 8. 2012. Архивирано изоригинала 5. 8. 2012. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  244. ^„Mexico 2–1 Brazil: Olympic final match report”.The Telegraph (12 August 2012). 9. 4. 2015.Архивирано из оригинала 6. 10. 2015. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  245. ^Edwards, Daniel (10. 9. 2012).„Brazil 8–0 China: Neymar nets hat trick in crushing victory”.Goal.com.Архивирано из оригинала 26. 7. 2014. г. Приступљено12. 6. 2014. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  246. ^„Brazil edge rivals Argentina”. FIFA. 22. 11. 2012.Архивирано из оригинала 9. 7. 2014. г. Приступљено30. 6. 2014. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  247. ^„Neymar renews Brazil's number 10 love affair”.Inquirer. 16. 6. 2013.Архивирано из оригинала 20. 6. 2013. г. Приступљено18. 6. 2013. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  248. ^„Three and easy for Brazil”. FIFA. 15. 6. 2013.Архивирано из оригинала 22. 5. 2014. г. Приступљено18. 5. 2014. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  249. ^„Neymar, Brazil beat Mexico in Confederations Cup”.Sports Illustrated. Associated Press. 19. 6. 2013.Архивирано из оригинала 3. 12. 2013. г. Приступљено18. 5. 2014. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  250. ^„Fred brace sees Brazil top group”. FIFA. 22. 6. 2013. Архивирано изоригинала 22. 5. 2014. г. Приступљено18. 5. 2014. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  251. ^„Man of the match”. FIFA. Архивирано изоригинала 22. 5. 2014. г. Приступљено18. 5. 2014. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  252. ^„Confederations Cup 2013 Brazil » Semi-finals » Brazil - Uruguay 2:1”.worldfootball.net. Приступљено4. 4. 2021. 
  253. ^абBen Smith (1. 7. 2013).„Brazil 3–0 Spain”. BBC Sport.Архивирано из оригинала 8. 8. 2019. г. Приступљено2. 9. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  254. ^„Neymar wins best player, and yes, Torres picks up another award”.NBC. 30. 6. 2013.Архивирано из оригинала 2. 7. 2013. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  255. ^"Watch the heartwarming moment Neymar and Brazil embraced a jubilant young South African fan"Архивирано 3 јун 2014 на сајтуWayback Machine. The Mirror. Retrieved 3 June 2014
  256. ^"An adorable kid ran on to the field during the Brazil-South Africa game"Архивирано 6 јун 2014 на сајтуWayback Machine. USA Today. Retrieved 3 June 2014
  257. ^„Brazil World Cup 2014 squad”.The Telegraph. 2. 6. 2014.Архивирано из оригинала 2. 6. 2014. г. Приступљено24. 6. 2014. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  258. ^„Pele worried about great expectations for Neymar”.Daily Nation. 11. 6. 2014.Архивирано из оригинала 22. 1. 2016. г. Приступљено24. 6. 2014. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  259. ^"Neymar leads Brazil to 4–0 win over Panama"Архивирано 5 јун 2014 на сајтуWayback Machine. ABC News. Retrieved 3 June 2014
  260. ^Hamouda, Omar (12. 6. 2014).„Brazil 3–1 Croatia: Neymar and Oscar complete Brazil turnaround in Group A opener”.Squawka News.Архивирано из оригинала 17. 6. 2014. г. Приступљено25. 6. 2014. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  261. ^„Japanese fans express regret over Nishimura's call”.The Tampa Tribune. Associated Press. 13. 6. 2014. Архивирано изоригинала 2. 7. 2014. г. Приступљено1. 7. 2014. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  262. ^„Japan FA defends ref Nishimura”.Independent Online.South African Press Association. 16. 6. 2014.Архивирано из оригинала 22. 6. 2014. г. Приступљено17. 6. 2014. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  263. ^Perera, Ayeshea (13. 6. 2014).„Brazil Live: In Japan football fans 'ashamed' of referee Nishimura”.Firstpost.Архивирано из оригинала 15. 6. 2014. г. Приступљено17. 6. 2014. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  264. ^„Brazil 3–1 Croatia”. BBC Sport. 12. 6. 2014.Архивирано из оригинала 8. 7. 2014. г. Приступљено12. 6. 2014. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  265. ^„Cameroon 1–4 Brazil”. BBC. 23. 6. 2014.Архивирано из оригинала 24. 6. 2014. г. Приступљено24. 6. 2014. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  266. ^аб"Brazil 1–1 Chile"Архивирано 9 јул 2014 на сајтуWayback Machine. BBC Sport. Retrieved 30 June 2014
  267. ^„World Cup – Neymar out of finals as Brazil overcome stubborn Colombia”.Eurosport. 4. 7. 2014. Архивирано изоригинала 14. 7. 2014. г. Приступљено6. 7. 2014. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  268. ^„Neymar: Injured Brazil forward ruled out of World Cup”. BBC Sport. 4. 7. 2014.Архивирано из оригинала 5. 7. 2014. г. Приступљено5. 7. 2014. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  269. ^Wallace, Sam (8. 7. 2014).„Brazil vs Germany match report World Cup 2014: Utter humiliation for hosts as Thomas Muller and Toni Kroos help Germany hit seven past Selecao”.The Independent.Архивирано из оригинала 2. 1. 2020. г. Приступљено2. 1. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  270. ^„World Cup 2014: Fifa announces Golden Ball shortlist”. BBC. 11. 7. 2014.Архивирано из оригинала 12. 7. 2014. г. Приступљено12. 7. 2014. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  271. ^"adidas Golden Boot"Архивирано 31 децембар 2014 на сајтуWayback Machine. FIFA. Retrieved 16 July 2014
  272. ^"Neymar replaces Thiago Silva as Brazil captain"Архивирано 11 новембар 2014 на сајтуWayback Machine. ESPN. Retrieved 11 November 2014
  273. ^аб„Brazil 4–0 Japan” (14 October 2014). 13. 4. 2016.Архивирано из оригинала 18. 10. 2014. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  274. ^"Goalscoring for Brazil National Team"Архивирано 6 децембар 2011 на сајтуWayback Machine. Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation. Retrieved 17 May 2014
  275. ^„France 1–3 Brazil” (26 March 2015). 13. 4. 2015.Архивирано из оригинала 22. 1. 2016. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  276. ^„Brazil 2–1 Peru”. BBC. 15. 6. 2015.Архивирано из оригинала 15. 6. 2015. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  277. ^„Copa America: FT: Brazil 0–1 Colombia”. BBC. 17. 6. 2015.Архивирано из оригинала 18. 6. 2015. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  278. ^„Neymar suspended for remainder of Copa America tournament”. ESPN. 19. 6. 2015.Архивирано из оригинала 20. 6. 2015. г. Приступљено19. 6. 2015. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  279. ^Corrigan, Dermot (11. 5. 2016).„Neymar absence for Brazil at Copa due to Luis Enrique's 'strong arguments'. ESPN.Архивирано из оригинала 11. 5. 2016. г. Приступљено11. 5. 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  280. ^„Neymar, Douglas Costa named in Brazil Olympics squad”. ESPN FC. 29. 6. 2016.Архивирано из оригинала 9. 8. 2016. г. Приступљено8. 8. 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  281. ^„Neymar to captain Brazil in Japan friendly, Rodrigo Micale confirms”. ESPN FC. 29. 7. 2016.Архивирано из оригинала 9. 8. 2016. г. Приступљено8. 8. 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  282. ^„Brazil 2–0 Colombia”. BBC. 16. 8. 2016.Архивирано из оригинала 17. 8. 2016. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  283. ^„Rio Olympics 2016: Neymar scores after 14 seconds as Brazil reach final”. BBC.Архивирано из оригинала 18. 8. 2016. г. Приступљено18. 8. 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  284. ^Andrew Downie (20. 8. 2016).„Soccer: Neymar hands Brazil football gold medal”.Reuters.Архивирано из оригинала 5. 3. 2017. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  285. ^„Rio Olympics 2016: Brazil beat Germany on penalties to win men's football gold”. BBC Sport.Архивирано из оригинала 21. 8. 2016. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  286. ^Corrigan, Dermot (10. 8. 2016).„Neymar not up to Brazil captaincy at Olympics”.ESPN.Архивирано из оригинала 14. 8. 2016. г. Приступљено21. 8. 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  287. ^„Neymar stands down as Brazil captain after penalty clinches Olympic gold”.ESPN. 21. 8. 2016.Архивирано из оригинала 22. 8. 2016. г. Приступљено21. 8. 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  288. ^„World Cup: Neymar named in Brazil's 23-man squad”.BBC Sport. 14. 5. 2018.Архивирано из оригинала 16. 11. 2020. г. Приступљено14. 1. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  289. ^„Neymar makes spectacular return as Brazil beats Croatia”. Sportsnet.Архивирано из оригинала 13. 6. 2018. г. Приступљено3. 6. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  290. ^„Neymar joins Romario in third on Brazil's all-time scoring chart”.Four Four Two. 10. 6. 2018.Архивирано из оригинала 31. 10. 2020. г. Приступљено10. 6. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  291. ^„Brazil 2-0 Costa Rica: Philippe Coutinho, Neymar seal dramatic late win for Tite's side”.Sky Sports. 22. 6. 2018.Архивирано из оригинала 6. 12. 2019. г. Приступљено14. 1. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  292. ^„Willian, Neymar, and all the rest frustrate in Brazil's 2-0 win over Costa Rica”.We Ain't Got No History. 23. 6. 2018.Архивирано из оригинала 23. 6. 2018. г. Приступљено14. 1. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  293. ^„Brazil beat Mexico to reach last 8”. BBC. 2. 7. 2018.Архивирано из оригинала 9. 11. 2020. г. Приступљено14. 1. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  294. ^„World Cup 2018: Divisive Neymar 'charms Brazil, but annoys whole world'. BBC Sport. 2. 7. 2018.Архивирано из оригинала 2. 6. 2019. г. Приступљено7. 7. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  295. ^Johnston, Neil (6. 7. 2018).„World Cup 2018: Belgium produce masterclass to knock out Brazil with 2–1 win”.BBC Sport.Архивирано из оригинала 27. 11. 2020. г. Приступљено7. 7. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  296. ^„Brazil name Copa America squad”. Football Italia. 17. 5. 2019.Архивирано из оригинала 6. 11. 2020. г. Приступљено21. 5. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  297. ^Gallagher, Jack.„Paris Saint-Germain Confirm Neymar Will Be Out for 4 Weeks But Injury Will Not Require Surgery”.90Min.Архивирано из оригинала 29. 6. 2019. г. Приступљено9. 6. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  298. ^„Neymar ruled out for four weeks with ankle injury - PSG”.SBS News. Special Broadcasting Service. 9. 8. 2019.Архивирано из оригинала 5. 4. 2020. г. Приступљено9. 6. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  299. ^„Neymar to miss Copa America after suffering ankle injury”. Goal. 6. 6. 2019.Архивирано из оригинала 22. 9. 2020. г. Приступљено6. 6. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  300. ^„Neymar became the seventh man to win 100 caps for Brazil in a friendly draw with Senegal in Singapore”.BBC Sport. 10. 10. 2019.Архивирано из оригинала 10. 12. 2019. г. Приступљено14. 1. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  301. ^„Neymar surpasses Ronaldo as Brazil's second-highest goalscorer”.Goal. 13. 10. 2020.Архивирано из оригинала 2. 12. 2020. г. Приступљено14. 1. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  302. ^„I want to help Messi remain the best, Neymar says”.Reuters. 3. 6. 2013.Архивирано из оригинала 24. 6. 2018. г. Приступљено14. 1. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  303. ^„Messi better than Neymar, says Dani Alves”.Goal.com. 12. 7. 2012.Архивирано из оригинала 16. 7. 2012. г. Приступљено12. 7. 2012. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  304. ^абвFrancesco Letizia (17. 3. 2009).„Neymar, la clonazione è permessa”.Tutto Mercato (на језику: италијански).Архивирано из оригинала 27. 9. 2015. г. Приступљено15. 6. 2015. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  305. ^„Brazil star Neymar goes green this summer”. Financial. 13. 7. 2012. Архивирано изоригинала 23. 1. 2013. г. Приступљено13. 7. 2012. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  306. ^Graham Hunter (24. 1. 2017).„Luis Suarez at 30: Barcelona has made him better, and he's made Barca better”. ESPN FC.Архивирано из оригинала 26. 1. 2017. г. Приступљено2. 8. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  307. ^Webb, Tom (30. 12. 2015).„Neymar Shows Off Outrageous Control as Barcelona Beat Real Betis”. Bleacher Report.Архивирано из оригинала 27. 6. 2020. г. Приступљено27. 6. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  308. ^„Neymar pulls off ridiculous spinning rainbow flick to score in charity match”.Independent. 23. 12. 2014.Архивирано из оригинала 23. 12. 2014. г. Приступљено14. 1. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  309. ^Cox, Michael (17. 3. 2016).„Michael Cox: How Neymar's development is continuing to mirror Messi's”. FourFourTwo.com.Архивирано из оригинала 27. 6. 2020. г. Приступљено27. 6. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  310. ^абMassimo Tanzillo (15. 1. 2011).„NEYMAR: 1992 – BRASILE” (на језику: италијански). Generazione Talenti.Архивирано из оригинала 24. 9. 2015. г. Приступљено15. 6. 2015. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  311. ^"Neymar cools Messi comparison"Архивирано 10 децембар 2013 на сајтуWayback Machine. Sky Sports. Retrieved 9 May 2014
  312. ^Daniels, Tim (25. 5. 2013).„Neymar to Barcelona: Barca Officially Signs Brazilian Star”. Bleacher Report.Архивирано из оригинала 11. 11. 2020. г. Приступљено27. 6. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  313. ^„Ronaldinho: Neymar will emulate Messi”.Goal.com. 5. 2. 2013.Архивирано из оригинала 10. 2. 2013. г. Приступљено30. 6. 2013. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  314. ^„Ronaldo: Neymar can be better than Messi”.GiveMeSport. Архивирано изоригинала 28. 3. 2014. г. Приступљено30. 6. 2013. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  315. ^„Signing Neymar would be a huge coup for Real Madrid – Valdano”.Goal.com. 26. 5. 2013.Архивирано из оригинала 10. 6. 2013. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  316. ^Pettigrove, Jason (11. 3. 2015).„Why Neymar Is the 3rd-Best Player in the World on Current Form”.Bleacher Report.Архивирано из оригинала 15. 3. 2015. г. Приступљено15. 1. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  317. ^Haisley, Billy (10. 12. 2020).„Neymar Is Finally The Best Player In The World”.Defector.Архивирано из оригинала 10. 12. 2020. г. Приступљено15. 1. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  318. ^Kunti, Samindra (18. 2. 2020).„Champions League: Petulant Neymar And PSG Toppled By Dortmund Prodigy Haaland”.Forbes. Архивирано изоригинала 14. 01. 2021. г. Приступљено15. 1. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  319. ^„Neymar and the Art of the Dive”.New York Times. 5. 7. 2018.Архивирано из оригинала 5. 1. 2021. г. Приступљено14. 1. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  320. ^„Neymar can be the best in the world but he has to grow up first”.The Guardian. 5. 7. 2018.Архивирано из оригинала 9. 11. 2020. г. Приступљено14. 1. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  321. ^„Neymar Dive in Mexico Game Enrages Twitter”.Bleacher Report. 5. 7. 2018.Архивирано из оригинала 20. 9. 2020. г. Приступљено14. 1. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  322. ^„Neymar Theatrical Diving Is Already Corrupting The Youth”.Deadspin. 5. 7. 2018.Архивирано из оригинала 25. 9. 2020. г. Приступљено14. 1. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  323. ^„Pele says he told young star Neymar to stop diving”.The Times of India. 23. 6. 2011. Архивирано изоригинала 21. 8. 2012. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  324. ^Hoffman, Ashley.„The 'Neymar Challenge' Is Spreading Laughter Across the World”.Time.Архивирано из оригинала 28. 11. 2020. г. Приступљено4. 5. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  325. ^Allison, Alexis.„Fans diving into Neymar Challenge in dramatic fashion”.CBC Sports.Архивирано из оригинала 9. 11. 2020. г. Приступљено4. 5. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  326. ^„PSG's Neymar the most fouled player in Europe's top leagues”. ESPN. 3. 7. 2018.Архивирано из оригинала 9. 11. 2020. г. Приступљено14. 1. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  327. ^„Manchester United legend Eric Cantona issues Neymar warning”.Manchester Evening News.Eurosport. 30. 6. 2018. Архивирано изоригинала 16. 01. 2021. г. Приступљено14. 1. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  328. ^Stokes, Aaron.„Neymar: Brazil star BRUTALLY mocked again by former Man Utd star Eric Cantona”.The Daily Express.Архивирано из оригинала 3. 7. 2018. г. Приступљено2. 7. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  329. ^Gillette Brasil (29. 7. 2018),Um Novo Homem Todo Dia | Gillette & Neymar Jr., Приступљено31. 7. 2018 CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  330. ^Castro, Jorge (29. 8. 2019).„Neymar ahead of Bale for time out through injury”. AS.com.Архивирано из оригинала 13. 8. 2020. г. Приступљено27. 6. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  331. ^„Pelé – Neymar's role model”.FourFourTwo. 13. 11. 2012. Архивирано изоригинала 11. 6. 2015. г. Приступљено13. 11. 2012. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  332. ^„Fabregas: Neymar is at Ronaldinho's level, Messi liked having him in his team”.MARCA. 1. 5. 2020. Приступљено27. 6. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  333. ^„Neymar cools Messi comparisons”. Sky Sports. 10. 3. 2012.Архивирано из оригинала 14. 3. 2012. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  334. ^Green, Sam (19. 5. 2011).„Next Big Thing”.The Daily Telegraph. London.Архивирано из оригинала 24. 1. 2012. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  335. ^„Hat-trick hero Neymar inspired by Messi”. FIFA. 8. 3. 2012.Архивирано из оригинала 10. 3. 2012. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  336. ^Polden, Jake (10. 10. 2019).„Neymar compares himself to Lionel Messi because he's "important".Mirror.Архивирано из оригинала 10. 10. 2019. г. Приступљено10. 10. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  337. ^„Taxman nets Barcelona striker Neymar's private jet and yacht in £33m raid”.Evening Standard. 16. 2. 2016.Архивирано из оригинала 21. 8. 2016. г. Приступљено4. 8. 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  338. ^"Neymar reveals new tattoo of his sister's face on his arm"Архивирано 28 август 2015 на сајтуWayback Machine. The Independent. Retrieved 1 August 2015
  339. ^„neymarjr”.Архивирано из оригинала 28. 7. 2014. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  340. ^„neymarjr”.Архивирано из оригинала 28. 7. 2014. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  341. ^„Neymar's Religion Helps Ease Burden Amid Concern of Divisiveness”.Архивирано из оригинала 9. 1. 2015. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  342. ^„neymarjr”.Архивирано из оригинала 28. 7. 2014. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  343. ^„Archived copy”.Архивирано из оригинала 9. 8. 2017. г. Приступљено8. 8. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  344. ^„Barcelona : Neymar regularly offers 10% of his earnings to the Church!”.Modern Ghana. 30. 5. 2013.Архивирано из оригинала 2. 4. 2015. г. Приступљено18. 6. 2014. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  345. ^"L'ancien joueur du PSG a convié le néo-capitaine de la Seleçao Neymar pour les bienfaits de son match de bienfaisance Fome So de Bola."Архивирано 14 фебруар 2015 на сајтуWayback Machine. PSG.com. Retrieved 3 September 2015
  346. ^„Neymar: "Messi y Suárez son dos genios".YouTube. La Liga. Приступљено14. 6. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  347. ^„Neymar Jr - Exclusive Interview”.YouTube. FC Barcelona. Приступљено14. 6. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  348. ^„Neymar rape case dropped over lack of evidence”.BBC News. 30. 7. 2019.Архивирано из оригинала 29. 6. 2019. г. Приступљено27. 8. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  349. ^„PSG's Neymar tests positive for coronavirus - sources”.ESPN. 2. 9. 2020.Архивирано из оригинала 3. 11. 2020. г. Приступљено14. 1. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  350. ^„Report: Neymar among positive COVID-19 tests at PSG”. NBC Sports. 2. 9. 2020.Архивирано из оригинала 24. 11. 2020. г. Приступљено3. 9. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  351. ^„Neymar nets long-term deal with Nike”. Sports Pro Media. 24. 3. 2011.Архивирано из оригинала 25. 4. 2011. г. Приступљено24. 3. 2011. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  352. ^„Neymar, Nike part ways after 15 years”. Yahoo! Sports. 30. 8. 2020.Архивирано из оригинала 29. 10. 2020. г. Приступљено30. 8. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  353. ^„Neymar Jr. Signs Long-Term Deal With Puma”. Sneaker News.Архивирано из оригинала 26. 11. 2020. г. Приступљено26. 11. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  354. ^„Messi tops football rich list ahead of Beckham and Cristiano Ronaldo”.goal.com. 19. 3. 2012.Архивирано из оригинала 21. 3. 2012. г. Приступљено19. 3. 2012. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  355. ^„13.Neymar – Top 20 highest-paid football players 2012”. china.org.cn. 16. 4. 2012.Архивирано из оригинала 17. 4. 2012. г. Приступљено16. 4. 2012. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  356. ^„The world's 17th most marketable athlete – Neymar”. Sports Pro Media. 25. 5. 2011.Архивирано из оригинала 19. 11. 2011. г. Приступљено25. 5. 2011. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  357. ^„Living Large: Football star Neymar and his new yacht”. Brazilian Bubble. 8. 4. 2012.Архивирано из оригинала 10. 4. 2012. г. Приступљено8. 4. 2012. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  358. ^„Vettel asks fans to vote for Neymar”. Setanta Blog.Архивирано из оригинала 11. 6. 2015. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  359. ^„Com Claro, Neymar fecha nono contrato publicitário”. Lance Net. 2. 12. 2011. Архивирано изоригинала 5. 12. 2011. г. Приступљено2. 12. 2011. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  360. ^„Lionel Messi devance largement Cristiano Ronaldo au classement des joueurs les mieux payés au monde”.France Football. 23. 4. 2018.Архивирано из оригинала 20. 11. 2020. г. Приступљено14. 1. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  361. ^„50 Most Marketable 2013 – Neymar”.SportsPro. 8. 5. 2013.Архивирано из оригинала 7. 6. 2013. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  362. ^„New Nike Hypervenom boots launched by Neymar in Rio”.T3 (на језику: енглески). 28. 5. 2013.Архивирано из оригинала 7. 8. 2018. г. Приступљено7. 8. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  363. ^аб„NJR – New Brand Logo for Neymar”. FootballBoots.co.uk. 28. 11. 2012.Архивирано из оригинала 9. 2. 2013. г. Приступљено29. 11. 2012. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  364. ^"Neymar, Thierry Henry and Luis Suarez star in thrilling new World Cup advert"Архивирано 9 јун 2014 на сајтуWayback Machine.London Evening Standard. Retrieved 5 September 2014
  365. ^„PES 2012 cover adds Neymar in North America”. new game network. 9. 9. 2011.Архивирано из оригинала 4. 10. 2011. г. Приступљено9. 9. 2011. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  366. ^Harvey, Mike (8. 9. 2011).„Neymar Joins Ronaldo on PES 2012 US Cover”. only pro evolutions.Архивирано из оригинала 7. 12. 2013. г. Приступљено8. 9. 2011. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  367. ^„Pro Evolution Soccer release new demo”. GMF.Архивирано из оригинала 31. 8. 2012. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  368. ^„How to Sign Neymar on FIFA 18 and the Earliest PSG Are Willing to Negotiate”.Sports Illustrated. 11. 6. 2018.Архивирано из оригинала 6. 12. 2018. г. Приступљено14. 1. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  369. ^„FIFA 19 to include Champions League, new commentators – full details, direct from the development team”.Four Four Two. 9. 6. 2018.Архивирано из оригинала 8. 4. 2019. г. Приступљено13. 8. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  370. ^„UPDATED FIFA 19 new celebrations and tutorial, ft Cristiano Ronaldo, Paul Pogba and Neymar”. Talksport. 3. 9. 2018.Архивирано из оригинала 10. 12. 2020. г. Приступљено11. 10. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  371. ^„FIFA 19 to include Champions League, new commentators – full details, direct from the development team”.Four Four Two. Приступљено13. 8. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  372. ^„Neymar featured on cover of Time Magazine”.Terra Sports. 21. 2. 2013.Архивирано из оригинала 22. 5. 2014. г. Приступљено18. 5. 2014. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  373. ^Dan Kilpatrick (1. 10. 2012).„Brazil Prodigy Neymar Depicted As Christ on the Cross For Football Magazine”. CaughtOffside.com. Архивирано изоригинала 6. 12. 2013. г. Приступљено8. 7. 2013. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  374. ^„Neymar now a comic book character”.3 News NZ. 19. 4. 2013. Архивирано изоригинала 6. 12. 2013. г. Приступљено19. 4. 2013. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  375. ^аб„Neymar tops list of most marketable athletes in the world”.SportsPro Media. 8. 5. 2013.Архивирано из оригинала 7. 6. 2013. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  376. ^„Cristiano Ronaldo overtakes Shakira as Facebook's most 'liked' person”. Yahoo.com. 10. 2. 2017.Архивирано из оригинала 11. 2. 2017. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  377. ^"Neymar Jr. – Atleta"Архивирано 22 јануар 2016 на сајтуWayback Machine. Facebook. Retrieved 8 October 2014
  378. ^„Top 100 Instagram Users by Followers- Socialblade Instagram Stats – Instagram Statistics”.Socialblade. Приступљено3. 10. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  379. ^„ESPN World Fame 100”. ESPN. 3. 6. 2016.Архивирано из оригинала 13. 7. 2016. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  380. ^„World Fame 100 – 2019”.ESPN.Архивирано из оригинала 4. 1. 2021. г. Приступљено14. 9. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  381. ^„Neymar And Gisele Bündchen Are The 'Dream Team' For Vogue Brazil”. Huffington Post. 7. 12. 2017.Архивирано из оригинала 15. 1. 2021. г. Приступљено22. 9. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  382. ^аб"Top players, FIFA, CAF and health experts unite against Ebola"Архивирано 30 март 2015 на сајтуWayback Machine. FIFA. Retrieved 4 March 2015
  383. ^"Neymar, Piqué and Xavi in FIFA campaign against Ebola"Архивирано 16 март 2015 на сајтуWayback Machine. FC Barcelona. Retrieved 4 March 2015
  384. ^"'Parça’ de Neymar, MC Guimê explica sucesso de ‘País do Futebol’"Архивирано 24 септембар 2015 на сајтуWayback Machine. Fox Sports. Retrieved 22 May 2014
  385. ^„Full Cast & Crew: xXx: Return of Xander Cage (2017)”.imdb.com. Приступљено4. 4. 2021. 
  386. ^„Full Cast & Crew: Money Heist (2017– )”.imdb.com. Приступљено4. 4. 2021. 
  387. ^Нејмар на веб-сајту Soccerway. Retrieved 12 February 2015.
  388. ^„Neymar Stats, News, Bio”. ESPN.Архивирано из оригинала 22. 10. 2013. г. Приступљено3. 12. 2013. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  389. ^„Neymar”. National Football Teams.Архивирано из оригинала 21. 10. 2014. г. Приступљено26. 3. 2015. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  390. ^„Brazil 2 USA 0 | Match Report”.The Daily Telegraph. 11. 8. 2010.Архивирано из оригинала 6. 2. 2020. г. Приступљено4. 2. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  391. ^Campbell, Andy (27. 3. 2011).„Scotland 0–2 Brazil”.BBC Sport.Архивирано из оригинала 3. 8. 2020. г. Приступљено4. 2. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  392. ^„Brazil 4–2 Ecuador: Neymar and Pato strike to set up Paraguay rematch in Copa America quarter-finals”.Goal. 13. 7. 2011.Архивирано из оригинала 4. 2. 2021. г. Приступљено2021-02-04. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  393. ^McCauley, Kim (2011-08-10).„Germany Vs. Brazil, 2011 Friendly: Full Time, Germans Win 3–2”.SB Nation (на језику: енглески).Архивирано из оригинала 8. 1. 2013. г. Приступљено2021-02-04. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  394. ^Reuters Staff (2011-09-29).„Young guns fire Brazil to 2–0 win over Argentina”.Reuters (на језику: енглески).Архивирано из оригинала 4. 2. 2021. г. Приступљено2021-02-04. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  395. ^„Costa Rica 0–1 Brazil: Neymar goal gives toothless Selecao slender friendly win”.Goal. 8. 10. 2011.Архивирано из оригинала 4. 2. 2021. г. Приступљено2021-02-04. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  396. ^„Brazil brush aside USA”.Sky Sports. 31. 5. 2012.Архивирано из оригинала 12. 6. 2018. г. Приступљено21. 2. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  397. ^„Neymar scores hat trick as Brazil routs China 8–0”.USA Today. 11. 9. 2012.Архивирано из оригинала 13. 6. 2018. г. Приступљено21. 2. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  398. ^„Brazil beat Argentina 2–1 with last-gasp penalty”.Reuters. 20. 9. 2012. Архивирано изоригинала 22. 2. 2018. г. Приступљено21. 2. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  399. ^„Brazil 6–0 Iraq | International Match”.Sky Sports (на језику: енглески). 11. 10. 2012.Архивирано из оригинала 6. 2. 2021. г. Приступљено2021-02-06. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  400. ^„Japan humbled by Brazil in heaviest defeat under Zaccheroni”.The Japan Times. 18. 10. 2012.Архивирано из оригинала 12. 6. 2018. г. Приступљено21. 2. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  401. ^„Brazil settles for 1–1 draw with Colombia”.Fox Sports (на језику: енглески). 15. 11. 2012.Архивирано из оригинала 6. 2. 2021. г. Приступљено2021-02-06. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  402. ^„Neymar brace boosts Brazil over Bolivia, 4–0”.Sports Illustrated. 6. 4. 2013.Архивирано из оригинала 12. 6. 2018. г. Приступљено21. 2. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  403. ^„Ten-man Brazil and Chile draw 2–2 in friendly at Mineirao Stadium”.Sky Sports. 25. 4. 2013.Архивирано из оригинала 21. 2. 2018. г. Приступљено21. 2. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  404. ^Smith, Ben (15. 6. 2013).„Brazil 3–0 Japan”.BBC Sport.Архивирано из оригинала 29. 11. 2020. г. Приступљено31. 3. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  405. ^Keeney, Tim (20. 6. 2013).„Mexico vs. Brazil 2013: Neymar Puts on Stunning Show in 2–0 Win”.Bleacher Report (на језику: енглески).Архивирано из оригинала 6. 2. 2021. г. Приступљено2021-02-06. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  406. ^„Brazil resist Italy comeback in thriller”.UEFA (на језику: енглески). 2013-06-22.Архивирано из оригинала 6. 2. 2021. г. Приступљено2021-02-06. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  407. ^Peters, Jerrad (30. 6. 2013).„Neymar and Fred Score as Brazil Defeats Spain 3–0 in Confederations Cup Final”.Bleacher Report (на језику: енглески).Архивирано из оригинала 4. 7. 2013. г. Приступљено2021-02-06. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  408. ^„Neymar on song as Brazil crush poor Australia”.Eurosport. 7. 9. 2013.Архивирано из оригинала 12. 6. 2018. г. Приступљено31. 3. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  409. ^„Neymar sparkles as Brazil down Portugal”.Eurosport. 11. 9. 2013.Архивирано из оригинала 12. 6. 2018. г. Приступљено31. 3. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  410. ^Bryant, Tom (12. 10. 2013).„South Korea 0–2 Brazil – as it happened!”.The Guardian.Архивирано из оригинала 12. 6. 2018. г. Приступљено2. 4. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  411. ^Agencies (2014-03-06).„Neymar scores hat-trick as Brazil thrash South Africa in Johannesburg”.The Guardian (на језику: енглески).Архивирано из оригинала 20. 11. 2015. г. Приступљено2021-02-06. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  412. ^„Neymar scores one goal and sets up two in Brazil defeat of Panama”.The Guardian. Associated Press. 3. 6. 2014.Архивирано из оригинала 12. 6. 2018. г. Приступљено2. 4. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  413. ^Glendenning, Barry (2014-06-12).„Brazil 3–1 Croatia: World Cup 2014 – as it happened”.The Guardian (на језику: енглески).Архивирано из оригинала 26. 1. 2021. г. Приступљено2021-02-06. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  414. ^Murray, Scott (2014-06-23).„Cameroon v Brazil: World Cup 2014 – as it happened”.The Guardian (на језику: енглески).Архивирано из оригинала 18. 1. 2017. г. Приступљено2021-02-06. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  415. ^Parker, Graham (5. 9. 2014).„Brazil 1–0 Colombia – as it happened”.The Guardian.Архивирано из оригинала 13. 12. 2019. г. Приступљено2. 4. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  416. ^Johnston, Patrick (2014-10-14).„Ailing Neymar scores all four as Brazil rout Japan”.Reuters (на језику: енглески).Архивирано из оригинала 6. 2. 2021. г. Приступљено2021-02-06. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  417. ^„Turkey 0–4 Brazil”.BBC Sport. 12. 11. 2014.Архивирано из оригинала 28. 11. 2019. г. Приступљено6. 4. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  418. ^„France 1–3 Brazil | International Friendly Match Report”.The Guardian (на језику: енглески). 2015-03-26.Архивирано из оригинала 8. 11. 2020. г. Приступљено2021-02-06. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  419. ^„Brazil 2–1 Peru”.BBC Sport. 15. 6. 2015.Архивирано из оригинала 25. 6. 2018. г. Приступљено6. 4. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  420. ^Parker, Graham (9. 9. 2015).„USA 1–4 Brazil — as it happened”.The Guardian.Архивирано из оригинала 6. 4. 2018. г. Приступљено6. 4. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  421. ^„Ecuador 0–3 Brazil: Gabriel Jesus scores twice on full international debut”.Sky Sports. 2. 9. 2016.Архивирано из оригинала 12. 6. 2018. г. Приступљено6. 4. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  422. ^„Brazil 2–1 Colombia: Neymar scores winner for Selecao”.Sky Sports. 7. 9. 2016.Архивирано из оригинала 6. 4. 2018. г. Приступљено6. 4. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  423. ^„Neymar's face left covered in blood during Brazil's World Cup qualifier against Bolivia”.The Daily Telegraph. 7. 10. 2016.Архивирано из оригинала 7. 4. 2018. г. Приступљено6. 4. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  424. ^„Brazil 3–0 Argentina: Neymar & Coutinho score as hosts win World Cup qualifier”.BBC Sport. 11. 11. 2016.Архивирано из оригинала 2. 7. 2018. г. Приступљено6. 4. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  425. ^„Brazil thrash Uruguay to close on World Cup place as Argentina edge past Chile”.The Guardian. Associated Press. 24. 3. 2017.Архивирано из оригинала 6. 4. 2018. г. Приступљено6. 4. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  426. ^„Brazil qualify for 2018 World Cup after Coutinho and Neymar down Paraguay”.The Guardian. 29. 3. 2017.Архивирано из оригинала 28. 3. 2018. г. Приступљено6. 4. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  427. ^Hytner, David (10. 11. 2017).„Neymar leaves Brazil press conference in tears after friendly win over Japan”.The Guardian.Архивирано из оригинала 6. 4. 2018. г. Приступљено6. 4. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  428. ^„Neymar's wonder goal on return from injury helps Brazil sink Croatia”.The Guardian. 3. 6. 2018.Архивирано из оригинала 3. 6. 2018. г. Приступљено4. 4. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  429. ^„Brazil beat Austria in final warm-up game”.BBC Sport (на језику: енглески). 10. 6. 2018.Архивирано из оригинала 15. 1. 2021. г. Приступљено2021-02-06. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  430. ^„Brazil 2–0 Costa Rica: Philippe Coutinho, Neymar seal dramatic late win for Tite's side”.Sky Sports (на језику: енглески). 22. 6. 2018.Архивирано из оригинала 15. 1. 2021. г. Приступљено2021-02-06. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  431. ^„Brazil beat Mexico to reach last eight”.BBC Sport (на језику: енглески). 2. 7. 2018.Архивирано из оригинала 14. 1. 2021. г. Приступљено2021-02-06. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  432. ^„Neymar and Firmiho fire Brazil past punchless USA in friendly”.The Guardian. 7. 9. 2018.Архивирано из оригинала 8. 9. 2018. г. Приступљено7. 9. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  433. ^„Brazil 5–0 El Salvador: Richarlison hits double on first international start”.Sky Sports (на језику: енглески). 12. 9. 2018.Архивирано из оригинала 8. 12. 2019. г. Приступљено2021-02-06. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  434. ^„Brazil 1–0 Uruguay: Neymar penalty earns victory at the Emirates”.Sky Sports (на језику: енглески). 16. 11. 2018.Архивирано из оригинала 6. 2. 2021. г. Приступљено2021-02-06. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  435. ^„Sellout crowd of 65,232 sees Neymar score as Brazil ties Colombia 2–2 in Miami”.Miami Herald. 6. 9. 2019.Архивирано из оригинала 16. 9. 2019. г. Приступљено6. 9. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  436. ^„Peru 2–4 Brazil”.FIFA. 13. 10. 2020.Архивирано из оригинала 10. 10. 2020. г. Приступљено13. 10. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  437. ^„PSG wrap up Ligue 1 title with Monaco win | Goal.com”.Goal. 15. 4. 2018.Архивирано из оригинала 14. 11. 2020. г. Приступљено15. 4. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  438. ^„PSG Champions as Lille held at Toulouse”.www.ligue1.com. 21. 4. 2019. Архивирано изоригинала 26. 6. 2019. г. Приступљено21. 4. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  439. ^„Prvi trofej u vreme pandemije - PSŽ je šampion Francuske”.rts.rs. 30. 4. 2020. Приступљено4. 6. 2021. 
  440. ^„Paris Saint-Germain set record with fourth straight Coupe De France crown”.Goal. 8. 5. 2018.Архивирано из оригинала 14. 12. 2020. г. Приступљено8. 5. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  441. ^„Sveci osvojili utešnu nagradu, Kup u rukama 14. put (VIDEO)”.mozzartsport.com. 19. 5. 2021. Приступљено4. 6. 2021. 
  442. ^„Mbappé stars as PSG beat Monaco to lift cup”. Ligue 1. 31. 3. 2018. Приступљено15. 1. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  443. ^„PSG thrash Monaco to win French Super Cup as Neymar plays 15 minutes”. ESPN. 4. 8. 2018.Архивирано из оригинала 27. 3. 2020. г. Приступљено4. 8. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  444. ^„Neymar and Icardi fire Pochettino to first title”.www.ligue1.com. 13. 1. 2021.Архивирано из оригинала 15. 1. 2021. г. Приступљено13. 1. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  445. ^„"I Couldn't Give Them Much" – Injured Neymar Hints About Future With Al Hilal Following Saudi Pro League Triumph”.Essentially Sports. 5. 5. 2024. Приступљено14. 5. 2024. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  446. ^„Prêmio Craque do Brasileirão” (на језику: португалски). Globo Esporte. 6. 12. 2010.Архивирано из оригинала 10. 11. 2020. г. Приступљено19. 5. 2009. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  447. ^аб„Os eleitos do Prêmio Craque do Brasileirão!” (на језику: португалски).Lance!. 6. 12. 2011. Архивирано изоригинала 26. 4. 2012. г. Приступљено24. 12. 2011. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  448. ^„Conheça os grandes vencedores do futebol brasileiro” [Meet the big winners of Brazilian football] (на језику: португалски). CBF. 23. 11. 2012. Архивирано изоригинала 30. 11. 2012. г. Приступљено23. 11. 2012. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  449. ^„Neymar wins his first Samba Gold”. Samba Foot. 31. 12. 2014.Архивирано из оригинала 24. 9. 2015. г. Приступљено10. 6. 2015. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  450. ^„UEFA Champions League squad of the season”. UEFA. 9. 6. 2015.Архивирано из оригинала 11. 6. 2015. г. Приступљено9. 6. 2015. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  451. ^„UEFA Champions League Squad of the Season”.UEFA.com. 28. 8. 2020.Архивирано из оригинала 14. 11. 2020. г. Приступљено28. 8. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  452. ^„Messi beats Ronaldo to top prize at La Liga awards”.Four Four Two. 30. 11. 2015. Архивирано изоригинала 1. 4. 2019. г. Приступљено8. 3. 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  453. ^Neymar named Liga BBVA Player of the Month for NovemberАрхивирано 12 септембар 2017 на сајтуWayback Machine; LFP.es 8 December 2015
  454. ^„Trophées UNFP : Neymar, Mbappé... Découvrez le palmarès 2018”. RTL.Архивирано из оригинала 6. 1. 2021. г. Приступљено14. 5. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  455. ^„Trophées UNFP : Neymar élu joueur de Ligue 1, Le PSG rafle tout ou presque”.Архивирано из оригинала 13. 12. 2020. г. Приступљено13. 5. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  456. ^„Mbappé Wins Awards Double”.www.ligue1.com. 19. 5. 2019. Архивирано изоригинала 25. 5. 2019. г. Приступљено19. 5. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  457. ^„Neymar et Cristisn Lopez, joueurs du mois de Décembre !” (на језику: француски). UNFP. 23. 1. 2018.Архивирано из оригинала 22. 7. 2020. г. Приступљено25. 1. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  458. ^„Neymar Jr, jouer du mois de Janvier !” (на језику: француски). UNFP. 20. 2. 2020.Архивирано из оригинала 31. 10. 2020. г. Приступљено21. 2. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  459. ^„Team of the Year 2015”. UEFA. 8. 1. 2016.Архивирано из оригинала 16. 6. 2020. г. Приступљено8. 1. 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  460. ^„UEFA.com fans' Team of the Year 2020 revealed”. UEFA. 20. 1. 2021. Приступљено20. 1. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  461. ^„2015 FIFA FIFPro World XI revealed”.FIFA.com. 11. 1. 2016. Архивирано изоригинала 26. 09. 2019. г. Приступљено15. 1. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  462. ^„HISTORY - THE FIFA FIFPRO WORLD 11 OF 2017”.FIFPRO. 24. 10. 2017.Архивирано из оригинала 7. 12. 2020. г. Приступљено15. 1. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  463. ^„FifPro announces reserve Teams of the Year – but Luis Suarez and Arjen Robben won't be laughing while Iker Casillas is somehow named the second best goalkeeper of 2013”.The Independent. 15. 1. 2014.Архивирано из оригинала 9. 10. 2020. г. Приступљено1. 10. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  464. ^„FIFA FIFPro World XI: the reserve teams – FIFPro World Players' Union”. FIFPro.org. 15. 1. 2015. Архивирано изоригинала 14. 4. 2019. г. Приступљено1. 10. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  465. ^„2016 World 11: the reserve teams – FIFPro World Players' Union”. FIFPro.org. 9. 1. 2017. Архивирано изоригинала 9. 4. 2019. г. Приступљено1. 10. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  466. ^„World 11: The Reserve Team for 2017–18”. FIFPro.org. 24. 9. 2018. Архивирано изоригинала 26. 6. 2019. г. Приступљено25. 9. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  467. ^„Rankings: How All 55 Male Players Finished”.FIFPro World Players' Union. 23. 9. 2019. Архивирано изоригинала 09. 04. 2020. г. Приступљено04. 04. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  468. ^„THE FIFA FIFPRO MEN'S WORLD 11 OF 2019-2020”.FIFPRO. 17. 12. 2020.Архивирано из оригинала 9. 1. 2021. г. Приступљено15. 1. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  469. ^„THE WORLD'S BEST PLAYMAKER 2017 : ONE MORE FOR LIONEL MESSI”. IFFHS. 7. 12. 2017. Архивирано изоригинала 15. 01. 2021. г. Приступљено15. 1. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  470. ^„THE IFFHS MEN WORLD TEAM 2017”. IFFHS. 12. 12. 2017. Архивирано изоригинала 15. 01. 2021. г. Приступљено15. 1. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  471. ^„IFFHS (International Federation of Football for History & Statistics”.www.iffhs.de. Приступљено13. 2. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  472. ^„ESM Top-Elf: Ein Bayern-Star in Europas Elite”.Abendzeitung (на језику: корејски). Приступљено22. 6. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  473. ^„IFFHS MAN TEAM - CONMEBOL - OF THE DECADE 2011-2020”.IFFHS. 26. 1. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  474. ^„Copa Libertadores 2012 » Assists”.World Football.Архивирано из оригинала 10. 6. 2020. г. Приступљено15. 1. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  475. ^„Copa del Rey Top Scorer: 2014–15”. World Football.Архивирано из оригинала 26. 11. 2020. г. Приступљено24. 5. 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  476. ^„Club World Cup 2015 » Assists”.World Football.Архивирано из оригинала 15. 1. 2021. г. Приступљено15. 1. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  477. ^„Champions League 2016/2017 " Assists”. WorldFootball.Архивирано из оригинала 5. 8. 2020. г. Приступљено25. 10. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)

Спољашње везе

[уреди |уреди извор]
Састави Бразила
Куп европских шампиона
Лига шампиона
наградаEl Mundo
наградаEl País
Међународне
Државне
Академске
Уметничке
Остале
Спорт
Портали:
Нејмар насродним пројектима Википедије:
Медији на Остави
Новости на Викиновостима
Цитати на Викицитатима
Подаци на Википодацима

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Нејмар&oldid=30498938
Категорије:
Сакривене категорије:

[8]ページ先頭

©2009-2025 Movatter.jp