Уколико сте тражили дериват нафте, погледајте чланакДизел гориво.
Уколико сте тражили споразум о слободној трговини у Северној Америци, погледајте чланакНАФТА.
Сирова нафта
Нафта је течна до получврста природна материја, налази се у земљиној кори, састављена је претежно од смеше бројних угљоводоника,[1] а увек садржи исумпор,азотна и кисеоникова органска једињења, те у врло малим уделима тешке метале. Најчешће је браон - зелене до смеђе-црне боје. Сирова нафта је смеша различитихугљоводоника, претежно парафинских, изхомологног низаалкана, односно виших чланова тог низа, затим нафтенских угљоводоника -циклоалкана,ароматичних угљоводоника и других органских једињења. Олефинских угљоводоника практично и нема у сировој нафти, али су зато присутни у продуктима њене прераде. Према овим групама које садрже, нафте се деле на парафинске, нафтенске и мешане.[2]
Нафта настаје одбеланчевина,угљених хидрата имасти као остатака нискоразвијених биљних и животињскихпланктона ибактерија које су живеле у води и у мору. Ти органски остаци се могу посебним геохемијским процесима претворити у нафту иземни гас. Ти процеси се одвијају током дугог временског периода, чак и по геолошким стандардима, са повишеном температуром и притиском (који су последица наслага седимената) као основним иницијаторима.
Као гориво, нафта се убраја у природна течна горива.
Називнафтаперсијског је порекла, настао од глагола нафата, знојити се (зној земље), а петролеј, с истим значењем, сложеница је одгрчке речи Петрос (камен) илатинске речи олеум (уље).[3]
Пореклонафте у стенама које су старе од десет до четири стотине милиона година, процес њеног постанка као и порекло материјала од кога је настала још увек је питање истраживања и коначни одговори тек треба да се пронађу. Питањима порекла и генезе нафте и гаса бавили су се прво хемичари игеолози, а потом и минералози, биолози, бактериолози и биохемичари, а у новије време највише геохемичари. На темељу различитих сазнања и размишљања створено је више различитих хипотеза па и њихових варијаната. Међутим, о пореклу и токовима генезе нафте и гаса не постоји потпуно слагање ни данас.
Постоји више теорија о настанку нафте, од стране различитих истраживача, научника. Неке хипотезе се могу објединити у две групе и то:
хипотезе о неорганском или абиогеном и
хипотезе о органском или биогеном пореклу нафте.
Прве теорије су почеле још из времена старогрчког филозофаАристотела. Аристотел је веровао да камење, руде и фосили формирају као депозити (остаци) од издисаја, дубоко унутар Земље, и који су заробљени у порама и пукотинама. Влажни издисаји производе метале, а суви камење. Аристотелови следбеници предложили су да непријатан мирис повезан са већином битуменом, указује да је то облик течног сумпора, једињење чије се настајање приписује сувим издисајима.
Две теорије о пореклу нафте развиле су се током ренесансе. Популарнија је била она коју је предложио Агрикола (Agricola), немачки лекар, присталица Аристотела. Он је 1546. године написао у свом уџбенику орударству и минералима, да се битумен формирао издисањем сумпора дубоко у земљу.
Данас преовладава мишљење да је нафта настала од масних и воштаних супстанци различитих ситних животињских и биљних морских организама -планктона. Под повољним условима, који су владали у далеким геолошким добима, живеле су и размножавале се у топлим морским заливима велике количине тих организама; угинувши оне су се таложиле на морско дно.
Најраширенија варијанта анорганске теорије је, да се порекло нафте налази у ужареној утроби Земље.Угљеник иводоник из усијане Земљине масе продирали су у тврду Земљину кору, деловањем високог притиска и температуре и уз присуство неких материја као катализатора, спајали су се у различите угљоводонике од којих се и састоји нафта. Овако настала нафта у великим дубинама, касније се пробијала кроз пукотине у више делове Земљине коре, ближе површини, и накупљала се у шупљикавим и пропусним слојевима где је и данас налазимо.
У средини сиромашнојкисеоником почело је, због деловањаанаеробнихбактерија, разарањебеланчевина и других лако распадљивих органских материја. Отпорније масне и воштане супстанце гомилале су се онда у облику муља - сапропела. Тај основни материјал морао је после, наносом речног муља, бити покривен заштитним слојем. Под притиском земљаних слојева, и код нешто повишене температуре, маст се претварала најпре у прабитумен, а онда у нафту.
Присуство компликованих високомолекулских спојева (холестерола,хормона,хлорофила и др.) који нису могли настати једноставном синтезом и оптичка активност нафте доказују органско порекло нафте. И састав слане воде, која прати нафту, сведочи о њеном морском пореклу.
С друге стране постоји мишљење да нафта потиче из неиспитаних и недовољно познатих дубина Земље. Томе у прилог говоре налази нафте у вулканским подручјима (наКамчатки), нагомилавање нафте у великим дубинама у минералима кристаластог порекла (Венецуела) и налази нафте у пукотинама литосфере у днуИндијског океана.
По свом хемијском саставу нафта је мешавина великог броја различитихугљоводоника и малих количина једињењасумпора,кисеоника иугљеника (од трагова и до 7%). У њој су заступљени угљоводоници са једном до 50 и више угљеникових атома у молекулу, и то претежно парафинског (метановог) низа (нпр. пенсилванијска нафта) или нафтног низа (нпр. неке совјетске нафте).[4]
Мање су заступљени ароматични угљоводоници (нпр. неке румунске нафте). У нафти су, без обзира на врсту угљоводоника, заступљени више или мање, сви чланови појединог низа: од лакохлапљивих до тешкохлапљивих као и крутих са великим бројем угљеникових атома. О већој или мањој заступљености, нижих односно виших чланова, зависи густина нафте. Лагане нафте које код прерађивања дају више лаганих фракција, или их уопште не дају.
У хемијском саставу по проценту масе доминира угљеник, затимводоник, и кисеоник, сумпор иазот којих има релативно мало. У зависности од састава и услова настанка, то је мрко-жута/зелена до црна вискозна течност густине мање од воде (820—920kg/m³). Редовни пратилац нафте у њеним налазиштима језемни гас.
Густина – Густина и релативна густина угљиководичних нафтних фракција две су карактеристике које имају широку примену за њихову прелиминарну карактеризацију. Густоћа се још изражава и у степенима °АПИ (АРI, American Petroleum Institute)
Вискозитет – је најважнија карактеристика течности, која утиче на течљивост нафте и нафтних производа и мера је унутрашњег отпора померања течности које изазивају кохезионе силе међу молекулима или молекулским агломератима.
Нафта или сирова нафта је позната од најстаријих времена. Археолози су доказали да се почела вадити и користити око 5-6.000 година п. н. е. Најстарији познати извори нафте су они наИфрејти (Пенсилванија) иКерчу, покрајинаИсфахан у Ирану (стара Персија), и у кинеској покрајиниСичуан. У САД (државаЊујорк) 1627. г. и 1640. г. уМодени у Италији откривени су први извори нафте и реализоване прве бушотине које су се експлоатисале 200 година. Петролеј добивен из те нафте кориштен је углавном за расвету, као што је то било уобичајено у првим применама нафте, за уличну расвету у Ђенови и Парми (1803. г.).[5] Њена се лежишта могу очекивати у седиментним слојевима оних подручја где је у давним геолошким добима било море. Дубина нафтоносних слојева је различита; од неколико метара до 7600 метара и више. Што је већа дубина, већи је и притисак под којим се нафта налази. Најдубља до сада постигнута истражна бушотина од 9169 налази се уОклахоми (САД).[6]
Нафта и природни гас избијају на многим местима сами из земље. Оваква природна врела нису нимало важна за производњу нафте. Велике количине нафте добијају се данас у свету из дубљих слојева земље изливањем (еруптирањем) из бушотина на принципуартешких бунара. Прва бушења обављана су насумице. Данас се пре постављања дубинске сонде спроводе геолошка и геофизичка истраживања, која дају податке о геолошкој структури подземних слојева; на тај се начин знатно смањује број јалових бушења. Савремена техника бушења развила се из ручног бушења, обављаног у потрази за сољу и водом. Сва се бушења данас изводе машинама.
Постоје два начина бушења: ударно и окретно. Код ударног бушења длето, причвршћено на доњем крају алатки, диже се 30 до 40 cm, а затим се пушта да падне на дно бушотине. Савремено окретно бушење готово је потпуно истиснуло старије ударно бушење. Длето, причвршћено на крају цеви, својим ротацијским стругањем мрви камен и продире у дубину. Кад цев уђе својом целом дужином у земљу на њу се, цевном спојницом надовеже друга цев. То се понавља тако дуго док бушотина не досегне нафтоносни слој. Изнад бушотине налази се торањ челичне конструкције, висок до 54 метра, с дизалицама за придржавање и извлачење алатки и цеви, као и с погонским и контролним уређајима. За време бушења издробљени материјал се непрестано испире с дна бушотине, и то јаким млазом ретке суспензије глине у води, која се утискује у цев. Да се бушотина не заруши, у њу се спуштају заштитне цеви. Од продора подземних вода бушотине се заштићују цементирањем.
Кад бушотина допре до нафтоносног слоја, нафта и плин навиру у бушотину терани природним притиском, који, ако је довољно велик, може избацити нафту на површину земље. Код врло високих притисака настају снажне „ерупције“, при чему се млаз нафте диже десетак метара изнад површине земље. Овакве дивље ерупције некад су често изазивале катастрофалне пожаре, које је врло тешко, па и немогуће угасити. Данас се то спречава посебним уређајима који затварају сонду и регулишу притисак при излазу нафте. Код недовољних притисака нафта се мора црпити помоћу посуда или црпки. Нафтоносни слој се никада не може потпуно исцрпити. Кад се тензија нафте нафтоносног слоја у суседном подручју изједначи с притиском у бушотини, нафта престаје притицати. Велике количине нафте које, упркос свим савременим методама вађења, остају у земљи (више од 50%), могле би се извадити само на рударски начин.
Нафта је данас у свету један од најзначајнијих стратешких производа (обично се назива „црно злато"). Због тога земље произвођачи нафте имају велику моћ у геополитичким односима, а контрола над извориштима нафте један је од најзначајнијих узрока криза у свету. Земље које су највећи извозници нафте (али не увек и произвођачи) су груписане у интересну организацијуОПЕК (Организација петролеумских експортних земаља).[7][8][9]
УВојводини, специјално уБанату, тражили су нафту још у19. веку, али безуспешно. Банат се налази у североисточном делуСрбије и ограшчен је рекомТисом са западне стране, рекомДунавом са југозападне и дужне стране, док се на североисточној страни налази државна граница саРумунијом. Претежни део територије Баната је непрегледна равница, испресецана низом малих река које се уливају у Тису и Дунав.
Прва бушотина из кој је почела де се комерцијално експлоатише нафта, у јуну1953. године, била је у пределуВелике Греде и нафтоносног ревира уЛоквама, у раније слабо или никако, а данас већ врло добро познатим Јерменовцима (северозападно одВршца). Прво индустријски продуктивно врело нафте давало је дневно већ око 20 t сирове нафте.
Нафтна пумпа у Војводини.
„The US Geological Survey” је у 2006. извршио процену процењује даВелика Мађарска низија, као део система панонског басена, са 95% вероватноће садржи најмање 43,67 милиона тона нафте и са 5% шансе да садржи око 232,5 милиона тона неоткривених залиха. Једна трећина ове нафтног система у терцијарним седиментима је у земљишту на северуСрбије, па се на основу тога врло грубо може проценити да се залихе нафте у Србији крећу од лабаво имплицира да свој удео ресурса креће се од 14,5 милиона до 154,3 милиона тона.
Цена нафте је на светском тржишту ушестостручена у раздобљу од 2000. године до данас. Претпоставља се да ће у блиској будућности производња нафте доћи до врхунца а до 2050. ће бити исцрпљене све залихе. Истовремено се потражња повећава, посебно због великог привредног раста Кине и Индије. Због тога би врло брзо могло доћи до кризе великих размера у светској привреди.
^LeClair, Mark S. (8. 7. 2016). „The History and Evlauation of Significant commodity Cartels”.International Commodity Markets and the Role of Cartels (reprint изд.). Abingdon: Routledge. стр. 81.ISBN9781315500881. Приступљено11. 6. 2023. „OPEC, the most notorious of the modern cartels, functioned effectively for only thirteen years.”CS1 одржавање: Формат датума (веза)
