| Наутуз Бег | |
|---|---|
 Убиство Кулпа-кана и Наутузов долазак на власт. | |
| Лични подаци | |
| Датум смрти | 1360. |
| Породица | |
| Супружник | Taidula |
| Династија | Династија Бориџигин |
| Кан Златне Хорде | |
| Период | 1360. -1360. |
| Претходник | Кулпа-кан |
| Наследник | Хизр-кан |
Наутуз Бег је био канЗлатне хорде од1360. године све до своје смрти исте године. Владао је из градаСараја[1][2] на доњојВолги[1], тј. на рециАтхуба[2].
Наутуз Бег је као кан Златне хорде владао:
Наутуз Бег удара намет на освојене руске земље и поставља тамо управљаче,баскаке, са мањим одредима војника који имају дужност да надгледају становништво, које је преостало после Татарске најезде. Татарски чиновници су пребројавали становништво да би му наметнули порез. Једино су свештена лица била ослобођена пореза, и: уопште узев, Татари остављају православној руској цркви све њене повластице и не прогоне је.
Осим скупљања данка, они се не мешају у послове освојених области, које остављају руским кнежевима, али задржавају право да их потврђују у томе звању; зато руски кнежеви морају да одлазе у Хорду[2], у Сарај[1] и траже од Наутуз Бега[2]јарлик (повељу)[2] на кнежевину[1] који им даје кнежевску власт[2][1].
Русија је потпадала под Златну Хорду као скуп вазалних кнежевина. Он није имао своје власти у Русији, али су кнежеви заступали свој народ непосредно пред Наутуз Беговим повереницима (даруга) уСарају и да сами скупљајуданак (харач) на основу врло строго спроведеног пописа становништва и његове имовине. Како је текла његова владавина све је слабија била његова власт у Русији[1]. Татари од тад нису дирали у политичку организацију Русије, већ су једнимјарликом подарили једноме од руских кнежева титулу великога кнеза обавезујући га да прикупља и предаје Хорди данак свих осталих кнежева. Преостали кнежеви покоравају се такође; понекад они чак обуздавају покушаје побуне становништва, које губи стрпљење због глобљења и насиља што га врше скупљачи пореза[2].
Татарски јарам је имао као велику последицу то, да је одвојио Русију од Западне Европе. Затим, он је допринео знатно суровости и грубости народних обичаја и административне праксе. Много оријенталског ушло је преко Татара у руски живот. Позајмила је Русија, управоМосква, можда и понеку корисну црту у организацији власти, финансија, статистике, али се ова позитивна добит сасвим губи при упоређењу са големим злом, које су зла времена несумњиво донела[1].
За време његове владавине Русијом је владалавелика кнежевина Владимир и била је подељена на:
Московска кнежевина, захваљујући своме географском положају и извесним економским посебностима, привлачи велики број становника, те та чињеница много олакшава московским кнежевима њихову улогу „ујединитеља”. Веома шумовита, заштићена од спољних напада суседним кнежевинама, она пружа противу могућних најезди Татара и Литванаца много боље услове безбедности него што их имају остали делови Североисточне Русије. Осим тога, речни путеви који олакшавају живу трговину укрштају се ту и привлаче насељенике, којима годи могућност да заради од трговине додају још и добит од пољопривреде. Овај прилив нових становника, увећавајући материјално богатство московских кнежева, појачава истовремено и њихову политичку улогу и припрема им успех, који они себи обезбеђују стављајући се у службу Наутуз Бегових предака[2].
У богатој кнежевини природно је, да су и кнежеви били богати; зато су они могли водити политику, основану на јачој и широј економској бази, него њихови суседи. Они су успели:
Та Кнежевина је била омиљена Наутуз Бегу, у његовомхарему и код њихове владе. Он је, помажући Московској кнежевини, високо дизао њен ауторитет и моћ и тако је сам, до душе несвесно, поткопавао темеље своје властите моћи. Московски кнежеви су са својим одредима помагали Наутуз Бег и у њиховим казненим експедицијама. Међутим је сама Московска кнежевина била поштеђена од татарских најезда[1].
