Мормонизам јерелигија коју практикујумормони и доминантна је верска традицијапокрета Светаца последњих дана. Овај покрет је основаоЏозеф Смит почетком 1820-их, као обликхришћанског примитивизма. Током 1830-их и 1840-их, мормонизам се постепено удаљавао од традиционалногпротестантизма. Мормонизам данас представља нову, непротестантску религију, која вуче корене из Смитових проповеди из 1840-их. Након Смитове смрти, већина мормона је следилаБригама Јанга доСтеновитих планина, каоцрква Исуса Христа светаца последњих дана. У друге гране мормонизма спадајумормонски фундаментализам, који настоји да одржи праксе и доктрине којих се одрекла Црква Исуса Христа светаца последњих дана (као што јеполигамија), као и друге мање заједнице.[1] Историчар,Сидни Е. Олстром, писао је 1982. године: „Не може се чак ни са сигураношћу утврдити да ли је [мормонизам] секта, мистериозни култ, нова религија, црква, народ, нација или америчка подкултура; заиста, у различито време и на различитим местима, он је све то".[2][3] Међутим, научници и теолози унутар покрета Светих последњих дана, укључујући Смита, често су користили „мормонизам“ да опишу јединствена учења и доктрине покрета.[4]
Ново издање Мормонове књиге из 1830.
Израз мормон потиче одМормонове књиге, једног од светих текстова ове религије.[5] На основу имена те књиге, рани следбеници Џосефа Смита названи су мормони, а вера мормонизам. Термин је првобитно сматран увредљивим, али се више не сматра таквим (мада мормони више воле да се ословљавају као свеци последњих дана). Мормонизам дели заједнички скуп веровања са остатком покрета Светаца последњих дана, укључујући веровање уБиблију, као и друге верске текстове, укључујући Мормонову књигу иДоктрине и завети. Разликује се од других традиција покрета Светаца последњих дана (као што сузаједница Христа) у томе што такође прихватаДрагоцени бисер као део свог верског канона, као и по проповедањувечног брака,вечног напредовања, и вишечланог брака (иако је Црква Исуса Христа светаца последњих дана напустила полигамију почетком 20. века). Културни мормонизам представља животни стил који промовишу мормонске институције, а обухватакултурне мормоне који се идентификују са културом, али не нужно и са мормонском теологијом.
Сама теологија није једнообразна; већ 1831. године, а још значајније наконСмитове смрти, различите групе су се одвојиле одХристове цркве коју је Смит основао.[6] Осим разлика у вођству, ове групе се најзначајније разликују у својим ставовима о полигамији, коју је црква LDS из Јуте забранила 1890. године, иСветом Тројству, који црква LDS не потврђује. Грана теологије која настоји да одржи праксу полигамије позната је каомормонски фундаментализам и укључује неколико различитих цркава.[7] Друге групе подржавају тринитаризам, попутХристове заједнице (раније Реорганизована црква Исуса Христа светаца последњих дана) и описују своју доктрину као тринитарнахришћанска рестаурација.[8]
Културни мормонизам је термин који су сковаликултолошки мормони који се идентификују са културом, посебно оном присутном у Јути и Ајдаху, али се нужно не идентификују са теологијом.[9][10]
McConkie, Bruce R (1979).Mormon Doctrine.ISBN0-88494-446-8.. Second ed. Salt Lake City, Utah: Bookcraft. 856 p. The contents are brief articles arranged alphabetically in the form of a topical dictionary.
Shields, Steven L (1990).Divergent Paths of the Restoration: a History of the Latter Day Saint Movement.ISBN0-942284-00-3.. Fourth ed., rev. and enl. Los Angeles: Restoration Research. 336 p., ill. with b&w photos.
Backman, Milton V. Jr (1969), „Awakenings in the Burned-over District: New Light on the Historical Setting of the first Vision”,BYU Studies,9 (3): 301—315
Norton, Walter A. (1991),Comparative Images: Mormonism and Contemporary Religions as Seen by Village Newspapermen in Western New York and Northeastern Ohio, 1820–1833, Ph.D. dissertation,BYU.
Porter, Larry C. (1969), „Reverend George Lane—Good "Gifts", Much "Grace", and Marked "Usefulness"”,BYU Studies,9 (3): 321—40
Porter, Larry C. (1971),A Study of the Origins of the Church of Jesus Christ of Latter-day Saints in the States of New York and Pennsylvania, 1816–1831, Ph.D. dissertation,BYU.
Quinn, D. Michael (2006), „Joseph Smith's Experience of a Methodist 'Camp-Meeting' in 1820”,Dialogue: A Journal of Mormon Thought. Dialogue Paperless. (3).
