Младеновац | |
|---|---|
Споменик палим ратницима 1912—1918. у Младеновцу | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Град | Београд |
| Градска општина | Младеновац |
| Основан | 2. август 1893.; пре 132 године (1893-08-02) |
| Становништво | |
| — 2022. | 22.346 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 26′ 11″ С;20° 41′ 34″ И / 44.4365° С; 20.692833° И /44.4365; 20.692833 |
| Временска зона | UTC+1 (CET), летиUTC+2 (CEST) |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 11400 11401 11410 |
| Позивни број | 011 |
| Регистарска ознака | BG |
Младеновац је градско насеље уградској општини Младеновац уграду Београду. Према попису из2022. има 22.346 становника (према попису из2011. било је 23.609 становника).[1] Градска насеља Младеновца су Центар, 25. мај, Дедиње, Драпшин, Селтерс бања, и Баташево.

Варошица лежи удолиниВеликог Луга, на главној прузиБеоград-Лапово-Ниш и на друмуБеоград-Топола-Крагујевац. На месту на коме јеварошица, до1882. године није било ни једнекуће, већ само неколико колибасела Младеновца. Те је године, на друму, подигнута кафана звана„Космај“. Кад је прорадилапруга Београд-Ниш почели су се појединци насељавати и себи подизатистанове, затим дућане,кафане ирадионице итд. Међу првим досељеницима, који су дошли у Младеновац били су; Стојан Ђорђевић изВелике Крсне, Цветко Ђорђевић изМеђулужја, Наум Анастасијевић изТетова и Никола Ђорђевић изКовачице. Као и већина млађих варошица иМладеновац је насељен махом становништвом из суседних села и из села суседних области. Највећи део дошао из села среза космајског. (подаци крајем1921. године).[2][3]
Дан Општине је2. август, дан када је Младеновац Указом Краља1893. проглашен заварошицу.
Младеновац има повољангеографски положај јер се налази на главним саобраћајним правцима Србије. Кроз њега пролази моравско-вардарско-нишавска железничка пруга, Београд-Ниш-Софија, што омогућава изванредне железничке комуникације. Територијом општине пролази иауто-пут Београд-Ниш, од којег се уМалом Пожаревцу одвајамагистрални пут за Младеновац, тако да град има кратку везу са овом најважнијом српском саобраћајницом. У Младеновцу се од магистралног пута заКрагујевац одвајају регионални путеви заСмедерево иСмедеревску Паланку, тако да је општина одлично повезана са околним градовима. Младеновац има одличну саобраћајну везу и саБеоградом, и тоауто-путем (54 km), и прекоРаље иАвале (56 km). Путну мрежу чини 118 kmрегионалних, 28 kmмагистралних и 162 kmлокалних путева.
Кроз Младеновац пролази и магистрални гасовод и у значајној мери је спроведена гасификација индустрије и стамбених објеката, док јетопловод прошао кроз готово целоградско насеље.
Подручје Младеновца има карактеристикеумерено-континенталне климе, са просечном годишњом температуром од 10,7 °C и са просеком падавина од 649 mm.
И поред тога што је у близиниБеограда као великог културног средишта, Младеновац има и своје аутентичне културне манифестације и установе културе.
Библиотека „Деспот Стефан Лазаревић” садржи преко 60.000 књига. Основана је 1968. године и садржи два одељења: одељење одраслих и дечје одељење. Од 1987. године у библиотеци се одржава књижевни фестивалШумадијске метафоре. У оквиру библиотеке, почетком 2005. почела је са радом Драмска радионица са тенденцијом да временом прерасте у позориште.
Центар за културу и туризам је културна установа у центру Младеновца са савременом биоскопском салом од 332 места, великом позорницом и галеријом у којој се одржавају концерти, позоришне представе, пројекције филмова, изложбе слика, радионице и друго. Основан је 1953. године.[4] Организатор је многобројних културних дешавања међу којима се издвајају Ликовна колонија, позоришни фестивалТеатар у једном дејству и филмски фестивалВалтер фест.
У Музеју Младеновца се могу наћи разне сталне и повремене поставке и археолошка, етнографска, историјска и уметничка збирка у којој се чува културно-историјско богатство Младеновца. Музеј је након десет година, када је био у критичном стању и ван функције, реконструисан и свечано отворен на дан општине, 2. августа 2018.[5]
У Младеновцу се одржава и манифестација „Ваздухом хлађена страст” која представља изложбу аутомобила са ваздушним хлађењем мотора.
У Младеновцу се налазеЦрква Успења Пресвете Богородице у Младеновцу,Споменик палим ратницима 1912—1918 иЖелезничка станица Младеновац, као иЗапис Стеванчевића храст иЗапис платан код цркве. Дана 29. децембра 2019. откривен је споменик деспоту Стефану Лазаревићу у младеновачком парку.[6]
На територији Младеновца налази се три основне школеОШ „Коста Ђукић”,ОШ „Свети Сава” иОШ „Момчило Живојиновић”.
Гимназија Младеновац је основана 1950. као виша гимназија. Од 1960. ученици гимназије су свршени ученици осмогодишње школе уместо раније ниже гимназије, што је трајало до укидања гимназије 1980. због увођења такозваног усмереног образовања. Школске 1966/67. гимназија добија своју нову зграду. Од школске 1990/91. Младеновац је поново добио гимназију. Постоје четири смера: природно-математички, друштвено-језички, општи и смер за ученике са посебним способностима за рачунарство и информатику.
Техничка школа у Младеновцу постоји од 1907. и највећи је регионални центар средњошколског образовања ученика у области техничко-занатских занимања. Има преко 50 верификованих образовних профила у три образовна смера: електротехника, машинство и текстил. Поседује 6 модерних радионица машинске струке, 3 радионице за занимања електротехничке струке и 2 текстилне радионице.
Такође, у Младеновцу се налазе иШкола за основно образовање одраслих „Младеновац” иОсновна музичка школа „Стеван Христић” у којој се одржава турнир музичких школа Меморијал Аца Панић.
Међу најпопуларнијим спортовима у Младеновцу су фудбал, одбојка и карате и спортисти из тих спортова бележе и најзапаженије резултате. Постоје и многи други актуелни спортови у Младеновцу који су сви заједно координирани од стране Спортског савеза Младеновца који организује разне акције за децу и одрасле као што су Дани изазова, Улична трка, Базар спорта и други.
Поред бројних спортских терена на отвореном, ту је и спортско-рекреативни центар „Љубомир Ивановић Геџа” за организовање такмичења.
У насељу Младеновац (варош) живи 17758 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,4 година (37,9 код мушкараца и 40,8 код жена). У насељу има 7434 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,94.
Ово насеље је великим делом насељеноСрбима (према попису из2002. године).
![]() |
| |||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из2002.[8] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 20.746 | 93,81% | ||
| Роми | 558 | 2,52% | ||
| Црногорци | 103 | 0,46% | ||
| Југословени | 86 | 0,38% | ||
| Македонци | 63 | 0,28% | ||
| Хрвати | 54 | 0,24% | ||
| Бугари | 16 | 0,07% | ||
| Горанци | 14 | 0,06% | ||
| Мађари | 13 | 0,05% | ||
| Албанци | 12 | 0,05% | ||
| Муслимани | 8 | 0,03% | ||
| Словенци | 7 | 0,03% | ||
| Румуни | 7 | 0,03% | ||
| Руси | 6 | 0,02% | ||
| Украјинци | 5 | 0,02% | ||
| Словаци | 3 | 0,01% | ||
| Бошњаци | 2 | 0,00% | ||
| Русини | 1 | 0,00% | ||
| Буњевци | 1 | 0,00% | ||
| непознато | 207 | 0,93% | ||
| Година пописа | 1948. | 1953. | 1961. | 1971. | 1981. | 1991. | 2002. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Број домаћинстава | 1.729 | 2.085 | 3.590 | 5.086 | 6.554 | 7.266 | 7.434 |
| Број чланова | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 и више | Просек |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Број домаћинстава | 1.493 | 1.716 | 1.584 | 1.650 | 604 | 273 | 64 | 23 | 10 | 17 | 2,94 |
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 8.609 | 2.671 | 5.217 | 334 | 338 | 49 |
| Женски | 10.046 | 2.262 | 5.328 | 1.666 | 751 | 39 |
| УКУПНО | 18.655 | 4.933 | 10.545 | 2.000 | 1.089 | 88 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 3.933 | 71 | 0 | 16 | 1.641 |
| Женски | 3.405 | 35 | 1 | 7 | 1.183 |
| Укупно | 7.338 | 106 | 1 | 23 | 2.824 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 175 | 141 | 449 | 99 | 344 |
| Женски | 42 | 20 | 467 | 117 | 104 |
| Укупно | 217 | 161 | 916 | 216 | 448 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 28 | 164 | 304 | 144 | 206 |
| Женски | 49 | 136 | 172 | 294 | 689 |
| Укупно | 77 | 300 | 476 | 438 | 895 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 108 | 0 | 0 | 43 | |
| Женски | 69 | 4 | 0 | 16 | |
| Укупно | 177 | 4 | 0 | 59 | |
