Movatterモバイル変換


[0]ホーム

URL:


Пређи на садржај
Википедија
Претрага

Младеновац

Координате:44° 26′ 11″ С;20° 41′ 34″ И / 44.4365° С; 20.692833° И /44.4365; 20.692833
С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте страницуМладеновац (вишезначна одредница).
Младеновац
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваСрбија
ГрадБеоград
Градска општинаМладеновац
Основан2. август 1893.; пре 132 године (1893-08-02)
Становништво
 — 2022.22.346
Географске карактеристике
Координате44° 26′ 11″ С;20° 41′ 34″ И / 44.4365° С; 20.692833° И /44.4365; 20.692833
Временска зонаUTC+1 (CET), летиUTC+2 (CEST)
Младеновац на карти Србије
Младеновац
Младеновац
Младеновац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број11400
11401
11410
Позивни број011
Регистарска ознакаBG

Младеновац је градско насеље уградској општини Младеновац уграду Београду. Према попису из2022. има 22.346 становника (према попису из2011. било је 23.609 становника).[1] Градска насеља Младеновца су Центар, 25. мај, Дедиње, Драпшин, Селтерс бања, и Баташево.

Историја

[уреди |уреди извор]
Младеновац између1914. и1918.

Варошица лежи удолиниВеликог Луга, на главној прузиБеоград-Лапово-Ниш и на друмуБеоград-Топола-Крагујевац. На месту на коме јеварошица, до1882. године није било ни једнекуће, већ само неколико колибасела Младеновца. Те је године, на друму, подигнута кафана звана„Космај“. Кад је прорадилапруга Београд-Ниш почели су се појединци насељавати и себи подизатистанове, затим дућане,кафане ирадионице итд. Међу првим досељеницима, који су дошли у Младеновац били су; Стојан Ђорђевић изВелике Крсне, Цветко Ђорђевић изМеђулужја, Наум Анастасијевић изТетова и Никола Ђорђевић изКовачице. Као и већина млађих варошица иМладеновац је насељен махом становништвом из суседних села и из села суседних области. Највећи део дошао из села среза космајског. (подаци крајем1921. године).[2][3]

Дан Општине је2. август, дан када је Младеновац Указом Краља1893. проглашен заварошицу.

Географија

[уреди |уреди извор]

Младеновац има повољангеографски положај јер се налази на главним саобраћајним правцима Србије. Кроз њега пролази моравско-вардарско-нишавска железничка пруга, Београд-Ниш-Софија, што омогућава изванредне железничке комуникације. Територијом општине пролази иауто-пут Београд-Ниш, од којег се уМалом Пожаревцу одвајамагистрални пут за Младеновац, тако да град има кратку везу са овом најважнијом српском саобраћајницом. У Младеновцу се од магистралног пута заКрагујевац одвајају регионални путеви заСмедерево иСмедеревску Паланку, тако да је општина одлично повезана са околним градовима. Младеновац има одличну саобраћајну везу и саБеоградом, и тоауто-путем (54 km), и прекоРаље иАвале (56 km). Путну мрежу чини 118 kmрегионалних, 28 kmмагистралних и 162 kmлокалних путева.

Кроз Младеновац пролази и магистрални гасовод и у значајној мери је спроведена гасификација индустрије и стамбених објеката, док јетопловод прошао кроз готово целоградско насеље.

Клима

[уреди |уреди извор]

Подручје Младеновца има карактеристикеумерено-континенталне климе, са просечном годишњом температуром од 10,7 °C и са просеком падавина од 649 mm.

Култура

[уреди |уреди извор]

И поред тога што је у близиниБеограда као великог културног средишта, Младеновац има и своје аутентичне културне манифестације и установе културе.

Библиотека „Деспот Стефан Лазаревић” садржи преко 60.000 књига. Основана је 1968. године и садржи два одељења: одељење одраслих и дечје одељење. Од 1987. године у библиотеци се одржава књижевни фестивалШумадијске метафоре. У оквиру библиотеке, почетком 2005. почела је са радом Драмска радионица са тенденцијом да временом прерасте у позориште.

Центар за културу и туризам је културна установа у центру Младеновца са савременом биоскопском салом од 332 места, великом позорницом и галеријом у којој се одржавају концерти, позоришне представе, пројекције филмова, изложбе слика, радионице и друго. Основан је 1953. године.[4] Организатор је многобројних културних дешавања међу којима се издвајају Ликовна колонија, позоришни фестивалТеатар у једном дејству и филмски фестивалВалтер фест.

У Музеју Младеновца се могу наћи разне сталне и повремене поставке и археолошка, етнографска, историјска и уметничка збирка у којој се чува културно-историјско богатство Младеновца. Музеј је након десет година, када је био у критичном стању и ван функције, реконструисан и свечано отворен на дан општине, 2. августа 2018.[5]

У Младеновцу се одржава и манифестација „Ваздухом хлађена страст” која представља изложбу аутомобила са ваздушним хлађењем мотора.

У Младеновцу се налазеЦрква Успења Пресвете Богородице у Младеновцу,Споменик палим ратницима 1912—1918 иЖелезничка станица Младеновац, као иЗапис Стеванчевића храст иЗапис платан код цркве. Дана 29. децембра 2019. откривен је споменик деспоту Стефану Лазаревићу у младеновачком парку.[6]

Образовање

[уреди |уреди извор]

На територији Младеновца налази се три основне школеОШ „Коста Ђукић”,ОШ „Свети Сава” иОШ „Момчило Живојиновић”.

Гимназија Младеновац је основана 1950. као виша гимназија. Од 1960. ученици гимназије су свршени ученици осмогодишње школе уместо раније ниже гимназије, што је трајало до укидања гимназије 1980. због увођења такозваног усмереног образовања. Школске 1966/67. гимназија добија своју нову зграду. Од школске 1990/91. Младеновац је поново добио гимназију. Постоје четири смера: природно-математички, друштвено-језички, општи и смер за ученике са посебним способностима за рачунарство и информатику.

Техничка школа у Младеновцу постоји од 1907. и највећи је регионални центар средњошколског образовања ученика у области техничко-занатских занимања. Има преко 50 верификованих образовних профила у три образовна смера: електротехника, машинство и текстил. Поседује 6 модерних радионица машинске струке, 3 радионице за занимања електротехничке струке и 2 текстилне радионице.

Такође, у Младеновцу се налазе иШкола за основно образовање одраслих „Младеновац” иОсновна музичка школа „Стеван Христић” у којој се одржава турнир музичких школа Меморијал Аца Панић.

Спорт

[уреди |уреди извор]

Међу најпопуларнијим спортовима у Младеновцу су фудбал, одбојка и карате и спортисти из тих спортова бележе и најзапаженије резултате. Постоје и многи други актуелни спортови у Младеновцу који су сви заједно координирани од стране Спортског савеза Младеновца који организује разне акције за децу и одрасле као што су Дани изазова, Улична трка, Базар спорта и други.

Поред бројних спортских терена на отвореном, ту је и спортско-рекреативни центар „Љубомир Ивановић Геџа” за организовање такмичења.

Демографија

[уреди |уреди извор]

У насељу Младеновац (варош) живи 17758 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,4 година (37,9 код мушкараца и 40,8 код жена). У насељу има 7434 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,94.

Ово насеље је великим делом насељеноСрбима (према попису из2002. године).

Демографија[7]
ГодинаСтановника
1948.4.833
1953.6.231
1961.10.943
1971.15.858
1981.21.016
1991.23.29922.576
2002.22.11423.191
2011.23.609
2022.22.346
Етнички састав према попису из2002.‍[8]
Срби
  
20.74693,81%
Роми
  
5582,52%
Црногорци
  
1030,46%
Југословени
  
860,38%
Македонци
  
630,28%
Хрвати
  
540,24%
Бугари
  
160,07%
Горанци
  
140,06%
Мађари
  
130,05%
Албанци
  
120,05%
Муслимани
  
80,03%
Словенци
  
70,03%
Румуни
  
70,03%
Руси
  
60,02%
Украјинци
  
50,02%
Словаци
  
30,01%
Бошњаци
  
20,00%
Русини
  
10,00%
Буњевци
  
10,00%
непознато
  
2070,93%
Становништво према полу и старости[9]
м
?93
  
  
86
80+90
  
  
225
75—79196
  
  
394
70—74401
  
  
615
65—69587
  
  
715
60—64528
  
  
687
55—59537
  
  
603
50—54882
  
  
1.032
45—49862
  
  
1.032
40—44769
  
  
863
35—39664
  
  
711
30—34674
  
  
699
25—29751
  
  
836
20—24811
  
  
787
15—19764
  
  
761
10—14715
  
  
663
5—9569
  
  
555
0—4455
  
  
502
Просек:37,940,8
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа1948.1953.1961.1971.1981.1991.2002.
Број домаћинстава1.7292.0853.5905.0866.5547.2667.434


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова12345678910 и вишеПросек
Број домаћинстава1.4931.7161.5841.650604273642310172,94
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
ПолУкупноНеожењен/НеудатаОжењен/УдатаУдовац/УдовицаРазведен/РазведенаНепознато
Мушки8.6092.6715.21733433849
Женски10.0462.2625.3281.66675139
УКУПНО18.6554.93310.5452.0001.08988
Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
ПолУкупноПољопривреда, лов и шумарствоРибарствоВађење руде и каменаПрерађивачка индустрија
Мушки3.933710161.641
Женски3.40535171.183
Укупно7.3381061232.824
ПолПроизводња и снабдевањеГрађевинарствоТрговинаХотели и рестораниСаобраћај, складиштење и везе
Мушки17514144999344
Женски4220467117104
Укупно217161916216448
ПолФинансијско посредовањеНекретнинеДржавна управа и одбранаОбразовањеЗдравствени и социјални рад
Мушки28164304144206
Женски49136172294689
Укупно77300476438895
ПолОстале услужне активностиПриватна домаћинстваЕкстериторијалне организације и телаНепознато
Мушки1080043
Женски694016
Укупно1774059

Галерија

[уреди |уреди извор]
Панорама зграда у насељу 25. мај
  • Храм Успења Пресвете Богородице у Младеновцу
    Храм Успења Пресвете Богородице у Младеновцу
  • Меморијални парк др Елзе Инглис и шкотских жена
    Меморијални парк др Елзе Инглис и шкотских жена
  • Младеновачки трг
    Младеновачки трг
  • Западни улаз у Младеновац, тзв. Самачки хотел
    Западни улаз у Младеновац, тзв. Самачки хотел

Познате личности

[уреди |уреди извор]

Референце

[уреди |уреди извор]
  1. ^„Попис у Србији према полу и старости по насељима”(PDF).stat.gov.rs. Приступљено21. 1. 2024. 
  2. ^Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26. др. Б. М. Дробњаковић Космај ) и из „Летописа“ општине Младеновац варош.
  3. ^Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 — 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били досељеници чиме се бавили мештани
  4. ^„O nama”.Centar za kulturu i turizam Mladenovac (на језику: српски). Архивирано изоригинала 24. 10. 2019. г. Приступљено16. 02. 2020. 
  5. ^„Otvoren renovirani Muzej Mladenovca: Posle 10 godina mogu ponovo da vide kulturno blago (FOTO)”.Telegraf.rs (на језику: српски). 2. 8. 2018. 
  6. ^„Otkriven spomenik despotu Stefanu Lazareviću u Mladenovcu/video/”.Info M (на језику: српски). 
  7. ^„Књига 9”.Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима(PDF).webrzs.stat.gov.rs. Београд:Републички завод за статистику. мај 2004.ISBN 86-84433-14-9. 
  8. ^„Књига 1”.Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима.webrzs.stat.gov.rs. Београд:Републички завод за статистику. фебруар 2003.ISBN 86-84433-00-9. 
  9. ^„Књига 2”.Становништво, пол и старост, подаци по насељима.webrzs.stat.gov.rs. Београд:Републички завод за статистику. фебруар 2003.ISBN 86-84433-01-7. 

Литература

[уреди |уреди извор]
  • Извор Монографија Подунавске области 1812—1927 објављено (1927)„Напредак Панчево,,
  • „Летопис“:Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани

Спољашње везе

[уреди |уреди извор]
Насеља Младеновца
Верска здања
Знаменитости и културна добра Младеновца
Спорт у Младеновцу
Саобраћај у Младеновцу
Нормативна контрола: ДржавнеУреди на Википодацима
Портали:
Младеновац насродним пројектима Википедије:
Медији на Остави
Подаци на Википодацима
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Младеновац&oldid=30489965
Категорија:
Сакривене категорије:

[8]ページ先頭

©2009-2025 Movatter.jp