Оригинална, првобитна верзија, ПК заробљена у Авганистану 1984.
Главни артиљеријски директорат СССР-а је 1955. расписао спецификације за новим универзалним митраљезом за подршку пешадије на нивоу чете и батаљона, у службеном пушчаном калибру 7,62x54Р. Инжињери Г. И. Никитин и Јуриј М. Соколов су већ 1958. представили прототип свог митраљеза, који је успешно прошао сва тестирања и 1960. је одлучено да митраљез Никитин-Соколов уђе у серијску производњу у Ковровској механичкој фабрици.
Када је овај пројекат Никитина и Соколова био готово при крају, конструкторски тим изИжевска, на чијем челу се нашаоМихаил Калашњиков се такође укључио у такмичење са својим прототипом. Њихов прототип је функционисао по принципу позајмице барутних гасова и ротирајућег затварача као код пушкеАК-47. Оба прототипа, Калашњиков и Никитин-Соколов су тестирани уцентралној Азији,Одеси иБалтику.
Артиљеријски директорат и Министарство одбрамбене индустрије су више ценили Калашњиковљев прототип јер је био поузданији, мањи, компактнији и лакши за производњу. На крају је 1961. победио прототип Калашњикова и уведен је у службу као „Пулемет Калашникова”, скраћено ПК/ПКС, а за производњу је била задужена Ковровска фабрика Дегтјарев. За нови митраљез Калашњикова су коришћени исти троножац за ослон и кутија са реденицима, претходно направљене за Никитин-Соколов митраљез. На крају је сам Митраљез Никитин-Соколов, уз мање измене завршио као тешки митраљез 12,7mmНСВ.
Конструкционо, ПК је дериват добро познате конструкцијеАК-47, наравно, уз извесне измјене. Механизам је преокренут, тако да је систем гасне позајмице лоциран са доње стране цеви, чиме је олакшана њена брза замена. Ротациони затварач са два масивна забрављујућа брега је поједностављен, а на његовом челу је фиксна ударна игла, будући да ПК као већина модерних митраљеза пуца из отвореног затварача, што олакшава хлађење цеви и спречава самоопаљење метка при интензивном коришћењу. Сандук је израђен од два слоја лима дебелог 1,5 m спојенихзакивцима и тачкасто заварених на критичним местима, што је донело мању масу, уз одговарајућу чврстину. Поклопац сандука је везан шарком, а ручица за запињање је са десне стране. Необично је што се и реденик уводи с десне стране. Људи су већином десноруки и нишане десним оком. Чауре се избацују улево,гасни регулатор има три положаја за различите услове и интензитет употребе/запрљаности. На дну кундака је склопиви ослонац за раме, који прилично помаже у контроли дугих рафала. Унутар десне склопиве ножице је троделна шипка за чишћење цеви.
ПКС- ојачана верзија, намењена за монтирање на возила.
ПКМ- модернизована верзија, ("ПК Модернизированный"). Уведена 1969. и представља најбројнији модел, а сама породица митраљеза се управо по њему често назива само ПКМ.
ПКМН- верзија са могућношћу монтирања ноћног нишана. ПКМН-1 може монтирати ноћни нишан 1ПН51, док ПКМН-2 може 1ПН58 или 1ПН93.
ПКМС- тежа верзија која се поставља на Степанов 6Т5 троножац .
ПКМСН- модел сличан ПКМН са ноћним нишаном.
ПКТ- тенковска верзија развијена за постављање утенк.
ПКМТ- модернизована верзија ПКТ-а.
ПКБ- модел без кундака, намењен монтирању на врх возила.
ПКП Печенег- најмодернија верзија, развијена 1999. Модел Печенег је краће дужине ради лакшег руковања и поседује низ других измена због којих се може сматрати и потпуно новим митраљезом.
Norinco Type 80- кинеска копија коју производи компанија Норинко (China North Industries).
Арсенал МГ, МГ-М1, МГ-М1С и МГ-1М- бугарске верзије које производи компанија Арсенал изКазанлака. У задње време је доступна и верзија за извоз, у стандардномНАТО калибру 7,62x51mm.
Cugir Mitraliera md. 66- румунска верзија митраљеза ПК из 1966.
UKM-2000- пољски модел у стандардномНАТО калибру 7,62x51mm.
^https://fas.org/man/dod-101/sys/land/row/weg2001.pdf OPFOR Worldwide Equipment Guide, Sep 2001, DEPARTMENT OF THE ARMY, TRADOC DCSINT, Threat Support Directorate, 700 Scott Avenue, Bldg 53, FORT LEAVENWORTH, KS, 66027- (1323). стр. 1-5