Мисионар је чланверске групе који је послат у неко подручје дапрозелитира и/или извршава министарство служби, као што суобразовање,писменост,социјална правда,здравствена заштита ипривредни развој.[1][2] Реч „мисија” потиче из 1598. када суИсусовци послали чланове у иностранство. Изведена је одлатинске речиmissionemкôд: lat је замењен кôдом: la (ном.missioкôд: lat је замењен кôдом: la) — „чин слања” илиmittereкôд: lat је замењен кôдом: la — „послати”.[3] Реч је коришћена у светлу њене библијске употребе; у латиничком преводуБиблије, Христ користи ову реч када шаље ученике да проповедајуЈеванђеље у његово име. Термин се најчешће користи за хришћанске мисије, али се може користити за било које веровање илиидеологију.[4]
^На пример, Будизам је покренуо „први велики мисионарски напор у историји светских религија” у 3. веку п. н. е. (Richard Foltz,Religions of the Silk Road (2nd изд.). 2010. стр. 37.ISBN978-0-230-62125-1.. Palgrave Macmillan, . )
Robinson, David (2004).Muslim Societies in African History.ISBN978-0-521-53366-9. (The Press Syndicate of the University of Cambridge Cambridge, UK).
Sharma, Arvind (2014).Hinduism as a missionary religion. New Delhi: Dev Publishers & Distributors.
Shourie, Arun (2006).Missionaries in India: Continuities, changes, dilemmas. New Delhi: Rupa.ISBN9788172232702.
Madhya Pradesh (India)., & Niyogi, M. B.Vindicated by time: The Niyogi Committee report on Christian missionary activities, Nagpur: Government Printing, 1956, Madhya Pradesh.
