Минхен (нем.München,бав.Minga) у старим српским изворимаМонаково, је главни и најнасељенији градБаварске, друге најнасељеније савезне државеНемачке. Са становништвом од око 1,5 милиона, трећи је град по броју становника у Немачкој, послеБерлина иХамбурга, а дванаести је највећи град уЕвропској унији. Градска метрополитанска област је дом за нешто више од 6 милиона људи. Простирући се на обалама рекеИзар (притокаДунава) северно одБаварских Алпа, град је седиште баварскеадминистративне регијеГорња Баварска и уједно је општина са највећомгустином насељености у Немачкој (око 4.500 стан./км²). Минхен је други највећи град набаварском говорном подручју, одмах послеаустријске престоницеБеча.
Град је глобално средиште уметности, науке, технологије, финансија, издавалаштва, културе, иновација, образовања, пословања и туризма и има веома висок стандард и квалитет живота, што га је поставило на прво место у Немачкој и треће у свету премаМерсер истраживању 2018. године. а проглашен је и најбољим градом за живота према Монокловом истраживању 2018. године. Према Институту за истраживање глобализације и светско рангирање, Минхен се сматра алфа градом од 2015. године. Минхен је главно међународно средиште инжењерства, науке, иновација и истраживања, што доказује присуство два истраживачка универзитета, мноштво научних институција у граду и његовој околини, као и свјетски познати технолошки и научни музеји као што су Немачки музеј и Бе-ем-веов музеј. У Минхену се налази мноштво мултинационалних компанија и његова привреда је заснована високој технологији, аутомобилима, услужном сектору и креативној индустрији, као и информационим технологијама, биотехнологији, инжењерству и електроници између осталих.
Минхен се први пут помиње 1158. године. Католички Минхен се снажно одупирао реформацији и био је политичка тачка дивергенције током Тридесетогодишњег рата, али је остао физички нетакнут упркос окупацији протестантских Швеђана. Када је Баварска успостављена као суверена краљевине 1806. године, постала је европско средиште уметности, архитектуре, културе и науке. Током Немачке револуције 1918. године, владајућадинастија Вителсбах, која је Баварском владала од 1180. године, приморана је да абдицира у Минхену и проглашена је краткотрајна социјалистичка држава.
Двадесетих година 20. века, Минхен је постао дом за неколико политичких организација, међу којима је била и Нацистичка партија. Прво покушај нацистичкој покрета да преузме немачку владу 1923. године уПивничком пучу зауставила је баварска полиција у Минхену пуцњевима. Након ступања нациста на власт, Минхен је проглашен „престоницом покрета”. Током Другог светског рата, Минхен је тешко бомбардован и 50% целог града и 90% историјског средишта града је уништено. Након послератне америчке окупације 1949. године, током годинаЕкономског чуда (њем.Wirtschaftswunder) дошло је до великог раста броја становника и економске моћи. За разлику од осталих немачких градова који су тешко бомбардовани, Минхен је обновио већину свог традиционалног крајолика и био је домаћинЛетњих олимпијских игара 1972. године. Осамдесете године 20. века биле су године снажног економског раста, високотехнолошке индустрије и научних институција, као и раста броја становника. Град је дом великим корпорацијама, као што суБе-ем-ве,Сименс,МАН,Линде,Алијанц иМинхен Ре.
У Минхену се налазе многи универзитети, музеји и позоришта. Бројне архитектонске атракције, спортски догађаји, изложбе и годишњи Октобарфест привлаче значајан број туриста. Минхен је један од најпросперитетнијих и најбрже растућих градова у Њемачкој. Налази се на самом врху миграцијских дестинација. У Минхену живи више од 530.000 људи страног порекла, што чини 37,7% укупног становништва.
Минхен се налази на обалама рекеИзар, на самим обронцимаАлпа и на надморској висини од 530 m. Пошто су се у старом и средњем веку овде укрштали путеви од запада према истоку и од севера према југу Минхен је постао јако значајна раскрсница путева као и трговачки центар те регије. Захваљујући овом географском положају Минхен и дан данас представља важну раскрсницу путева како копнених тако и ваздушних.
Први подаци о Минхену потичу из6. века нове ере када су Баварци, племеАлемана, основали више насеобина на рециИзар. Место тих насеобина дан данас можемо препознати по наставку –инг, као што су делови Минхена: Швабинг, Аубинг, Сендлинг... Крајем10. века и почетком11. века монаси оснивају манастир који се звао Апуд Мунихен. Од тога потиче данашње име за овај град.1158. годинеХенрик Лав оснива град коме даје име Минхен. Краљевска породицаВителсбах1180. проглашава Минхен за резиденцију краљевске породице. Већ1390. године Минхен има око 10.000 становника. У15. веку почиње процват Минхена док се уренесанси ибароку граде многе грађевине које дан данас представљају најлепше споменике у Минхену. Најзначајнији владар, коме Минхен дугује данашњи изглед, је краљЛудвиг I (владао од 1825—1848). Он је Минхен уздигао до културне и духовне престоницеЕвропе у то доба и спречио индустријализацију, зато дан данас Минхен представља један од ретких градова уНемачкој који је успео да фабрике удаљи од града. НаконПрвог светског рата долази до великих промена у Минхену када наступају глад и сиромаштво. Овакве корените промене су довеле до тога да Минхен постане центарнационал-социјалиста.Адолф Хитлер1923. предузимамарш на Минхен, који бива брутално угушен од стране власти, али већ 10 година касније Минхен је у чврстим рукама „Фирера“. УДругом светском рату Минхен је претрпео огромне штете а као доказ томе служи податак да је су неки делови града потпуно уништени а да је чак 70% зграда срушено. Почетком1950. нагло долази до развоја Минхена и већ1962. Минхен пробија Милионску границу. Међутим, највећи напредак Минхен је остварио за времеЛетњих олимпијских игара 1972, као и за време Светског првенства уфудбалу1974. Олимпијске игре из 1972. остаће и забележене збогтерористичког напада на делегацију и спортисте из Израела.
Подаци показују да Минхен (са околином) данас има око 2 милиона становника и тиме представља трећи по величини град уНемачкој изаБерлина иХамбурга. Процењује се да у Минхену живи више од 400.000 странаца од којих најбројније мањине чинеТурци, који се у Минхену познати као продавци бурека и пита и као власници оријенталних радњи,Италијани, који се баве махом увозом специјалитета изИталије,Југословени, као иГрци продавцигироса. Највише заступљена религија је католичка (око 40% становника), коју следи протестантска и евангелистичка (30%) као и муслиманска (10%). Оволико велики број странаца довео је до тога да Минхен поприми обележја једног космополитског града а да његови становници буду јако љубазни и гостопримљиви према сваком. Велики број странаца довео је и до формирања делова града у којима искључиво живе мањине.
Архитектонску слику Минхена карактеришу више фаза од којих прва почиње већ1294. године. Када је царЛудвиг IV Баварски Минхену дао монопол над продајом соли почели су радови на зидинама како би се град заштитио од напада разбојника и непријатеља. Тако Минхен добија прве зидине које су стајале до18. века. Остаци ових зидина могу се дан данас видети на:
Тргу Сендлингер тор
1310. године су изграђене куле које су представљале капије-улаз у град као и осматрачницу
Тргу Исар Тор
Када се град проширивао1330. године Исартор је добио улогу источног улаза у град и ту се граде стражарске куле. Главни торањ је завршен1337.
Године1302. је Карлстор саграђен као западни улаз у град.
Најстарија црква у Минхену потиче из овог периода, Црква светог Петра, међутим од старог изгледа цркве су остали само темељи док је остали део урађен у барокном стилу.
Након више година стагнирања крајем почетком15. века почиње архитектонски и уметнички успон Минхена. Архитекта Јоерг фон Халсбах почиње радове на Фрауенкирхе (женска црква)1468. а завршава1488. када Фрауенкирхе постаје црква са највећом халом у Немачкој. Фрауенкирхе данас представља заштитни знак Минхена са своја два 99 m висока звоника, која су додата1525. и 109 m дугачком халом. Радови на старој градској скупштини су почели у истом периоду од истог архитекте, а завршени су1480. године. Већи део старе градске скупштине су уништене у пожару тако да се данас види само реконструкција која је завршена1977. За време конфликта између Католичке цркве и РеформистаМартина Лутера, војводаВилхелм V је стао на страну Католичке цркве и постао центар контрареформе. Језуити, који су тада дошли у град, обележили су и архитектуру тог времена и уз помоћ Вилхелмовог наследникаМаксимилијана гради се антикварница Резиденције (1569—1571) која представља најзначајнији споменик ренесансе северно од Алпа. Цела резиденција породицеВителсбах завршена је тек1610. и данас је једна од најлепших грађевина у Минхену.
После опште пропасти Немачког царства за времеТридесетогодишњег рата и заузимања Минхена од странеГустава Адолфа краљаШведске, крајем17. века архитекте опет имају пуне руке посла. Италијанске архитекте Барели и Цукали граде Театинер цркву (1663—1688) која је истовремено служила као резиденција са 70 m високим звоницима. Између Театинер цркве и Резиденциград јеи се четврт у француском стилу са бројним палатама које дан данас красе овај део Минхена.Дворац Нимфенбург представља ремек-дело овог периода. Градња је почела1664. године а завршена тек1820. Налази се изван центра Минхена и заправо је поклонФердинанда Марије својој жениАделаиде од Савоје у част рођења синаМаксимилијана Емануела. Прави назив овог здања је Кастело деле Нифе.1745. завршено је позориште Кувиље које представља почетакрококоа у Немачкој. Већ тада је Минхен представљао један од највећих градова у Немачкој а1780. броји 35.000 становника. Значајан утицај на даљи развој града било је рушење градских зидина1791, чиме се Минхен шири на околна места. Већ тада Карлстор добија свој други назив Штахус. Порекло овог имена није разјашњено али се претпоставља да су две приче кумовале називу: власник једне кафане у близини Карлстора се звао Еустахије или да је постојала кафана код Штахелгартена што у преводу значи код самострела-Штахел. 1791. почињу и радови на енглеском парку у центру града. Овај јавни парк представља један од највећих своје врсту на целом свету (5 km × 1 km), у склопу ког се налазиКинеска Кула иМоноптерос.
Највећи утицај на архитектуру града без сумње је оставиоЛудвиг I који је проширио град и изградио монументалне грађевине на улици под његовим именом, под вођством архитекте Леа фон Кленцеа:
Зграда Министарства Финансије 1816—1821. која је идентична као
Зграда Министарства Баварске 1826—1828. са концертном салом 34mx22m
Велики Базар 1824—1826. у коме се налази један од најстаријих Кафеа
Ратно Министарство 1827—1830.
Стара Пинакотека 1826—1836. највећи музеј са укупном дужином од 137 m
Лео фон Келнце такође гради Краљевски трг са Глиптотеком (1816—1830) и Пропилејима (1846—1862) и Национално позориште (1811—1818) са 2100 седишта.
АрхитектаФридрих фон Гертнер гради такође на Лудвиговој улици следеће зграде:
Један од највећих архитектонских подухвата тог доба представља изградња Максимилијанове улице (1853—1865) са хотелом Четири годишња доба, Скупштином Доње Баварске и Максимилијанеумом који представља скупштинуБаварске и репликуПартенона уАтини.
Крајем 19. и почетком 20. века граде се једне од највећих и најлепших зграда у Минхену.
Градска Пивница 1896—1897. први пут јавно точење пива
Војни Музеј 1900—1905. са 32 m високом куполом
Баварска Хипотекарна-кредитна банка 1895—1896. најзначајнијабарокна зграда
Агустинска Пивница 1897—1898. са 2000 места највећи ресторан у Минхену
Палата правде 1891—1898. новобарокна зграда са лифтовима и климатизацијом
Анђео Мира1895. који је опточен златом и пружа предиван поглед на Минхен
Немачки Музеј чија изградња је трајала скоро 90 година 1906—1982.
Мостови наИзару 1899—1905. налик на мостове уФиренци укупно 8
Након Првог и Другог светског рата у коме је Минхен срушен до темеља почиње период рестаурације и реконструкције града. Убрзо наконДругог светског рата,1950. године, Градска скупштина доноси одлуку да се све зграде које су срушене у бомбардовању поново изграде у свом стилу. Тако Минхен постепено постаје реплика старог Минхена а радови на срушеним зградама се завршавају тек крајем20. века. Када се Минхен кандидовао као место одржавања летњих Олимпијских игара почела је велика изградња и Минхен почиње да гради у новијим стиловима али ван центра града тако да данас постоји својеврсни контраст у Минхену. Улица Сунца која се налази на месту срушених зидина налик наПариз илиБарселону, представља границу између старог и новог Минхена. За потребе Олимпијских игара проширени су Минхенски аеродром и железничка станица и изграђен сајам.
.svg)
![[икона]](/image.pl?url=https%3a%2f%2fsr.wikipedia.org%2f%2fupload.wikimedia.org%2fwikipedia%2fcommons%2fthumb%2f1%2f1c%2fWiki_letter_w_cropped.svg%2f20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png&f=jpg&w=240)
