| Мигел Велозо | |||
|---|---|---|---|
 Велозо у дресу Португала на Евро 2012. годдине | |||
| Лични подаци | |||
| Пуно име | Miguel Luís Pinto Veloso | ||
| Датум рођења | (1986-05-11)11. мај 1986. (39 год.) | ||
| Место рођења | Коимбра,Португалија | ||
| Висина | 1,80 m | ||
| Позиција | дефанзивни везни | ||
| Клупске информације | |||
Тренутни клуб | Верона | ||
| Број | 4 | ||
| Јуниорска каријера | |||
| 1994–1999 1999–2000 2000–2005 | Бенфика СК Понтиња Спортинг Лисабон | ||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
| 2005–2010 2005–2006 2010–2012 2012–2016 2016–2018 2018–2019 2019– | Спортинг Лисабон → Оливаис е Москаваис Ђенова Динамо Кијев Ђенова Ђенова Верона | 98 28 49 78 45 21 92 | (4) (7) (2) (6) (1) (0) (5) |
| Репрезентативна каријера | |||
| 2001–2002 2002–2003 2004 2004–2005 2006 2006–2008 2007–2015 | Португалија до 16 Португалија до 17 Португалија до 18 Португалија до 19 Португалија до 20 Португалија до 21 Португалија | 10 25 5 9 2 18 56 | (0) (3) (1) (2) (1) (5) (3) |
Мигел Луис Пинто Велозо (порт.Miguel Luís Pinto Veloso;Коимбра,11. мај1986) је португалски професионалнифудбалер који игра за италијански клубВерона.[1] Углавном јеиграч средине терена, али може деловати и као левиодбрамбени играч.
Каријеру је започео уСпортинг Лисабону, за који је наступио на 165 утакмица у свим такмичењима, а провео је и две године уЂенови, пре него што се 2012. придружиоДинаму из Кијева. Након освајања четири домаћа трофеја у Украјини, вратио се у Ђенову 2016. године.
Од 2007. године, када је Велозо почео да игра заФудбалску репрезентацију Португалије, освојио преко 50 трофеја, наступајући на дваСветска првенства и исто толикоЕвропских првенстава.
Рођен уКоимбри, Мигел Велозо започео је фудбалску каријеру уБенфици, али је одбијен због незнатног вишка килограма у то време, па је прешао у омладински тимлисабонских суседаСпортинга са 14 година. Тамо је унапређен у први тим за предсезону 2004–05, која се играла углавном у Енглеској. Почео је као централни дефанзивац.[2][3]
Да би му пружио више времена за играње, Спортинг га је позајмио тиму ФК Оливаис е Москавиде тада у трећој дивизији.[4] Он им је помогао да пређу у другу лигу са седам најбољих голова у каријери.[5] Као резултат тога,Лавови су га опозвали, мада се чинило да тешко може наћи место у почетној екипи због присуства играча са много више искуства као што суАндерсон Полга, Тонел, Марко Канеира или Кустодио, ипак је одиграо 23 утакмицеПримеира лиге током сезоне 2006–07, а његов тим је (поново) завршио на другом месту. Био је импресиван и у свом дебију уУЕФА Лиги шампиона, у победи 1: 0 противИнтера из Милана, где је спречиоПатрика Вијеиру иЛуиса Фига да играју ефективно, и био проглашен за Играча утакмице.[6]
У сезони 2007–08, Велозо је играо у средишњем везном реду Спортинга, заједно саЖоаом Мотињом. Клуб је поново изгубио лигу одФК Порта, а исто се десило и наредне сезоне, с тим што је био укључен у расправе са менаџером Паулом Бентом.[7] У претходној вансезони и следећем прелазном року у јануару, привукао је интересовање неколико тимоваПремијер лиге, али ништа се није остварило.[8][9][10]
Велозо је помогао Спортингу да се пласира у међу 16 најбољих уЛиги Европе 2009-10, након победе од 4: 2 противЕвертона.[11][12] Клуб је, међутим, завршио на четвртом месту у домаћој лиги.
Велозо је, 30. јула 2010. године, продат тимуФК Ђенова у Италији.[13] Поново је променио тим и земљу 4. јула 2012. године, потписавши четворогодишњи уговор саФК Динамом из Кијева уукрајинској Премијер лиги.[14][15]
Након 127 утакмица у свим такмичењима, 14 голова и четири титуле, укључујући и двоструку у сезони 2014–15, 30-годишњи Велозо се 31. јула 2016. године вратио у Ђенову.[16] Две године касније напустио јеСтадион Луигђи Ферарис[17] али се вратио убрзо након што је пристао на нови договор.[18]
Велозо је, 20. јула 2019. године, потписао једногодишњи уговор саФК Вероном.[19] На свом дебију 25. августа, извео је слободан ударац изједначивши на 1: 1 саФК Болоњом.[20]
.jpg)
Велозо је биокапитен Португала на Европском првенству за млађе од 17 година 2003. године, помажући нацији да победи Шпанију на домаћем тлу са 2: 1 уиберијском финалу одиграном уВизеу.[21] Изабран је заЗлатног играча турнира,[22], а такође је помогао тиму да те године стигне до четвртфинала Светског првенство у фудбалу за млађе од 17 година одржаног уФинској.
После импресивних наступа наЕвропском првенству до 21. годинеу јуну, (као капитен једао два гола у три утакмице, иако на излазу из групне фазе),[23] Велозо је по први пут 14. августа 2007, позван за у саставФудбалске репрезентације Португалије, наквалификације заЕуро 2008. противЈерменије. Свој репрезентативни деби направио је 13. октобра противАзербејџана. У групној фази играо се у поразу од 0-2 одШвајцарске, у којој се одмарало девет од 11 регуларних стартера.[24]
После дужег периода неиграња за репрезентацију, тренерКарлос Кеироз позвао је Велоза на важанмеч квалификација заСветско првенство 2010. уДанској у септембру 2009, који је завршен нерешеним резултатом 1:1. У истом такмичењу постигао је свој први репрезентативни гол, пошто су 14. октобра уГимараису победилиМалту са 4:0.[25]
Велозо је, 15. новембра 2011. године, постигао погодак из слободног ударца, у победи Португалије надБосном и Херцеговином од 6:2 наСтадиону светлости у play-off за место наЕуро 2012.[26] Играо је сваки минут првенства у Пољској и Украјини, пре него што језамењен на полувремену полуфинала, које су изгубили одШпаније.[27]
У септембру 2015. године, после годину дана паузе,[28] Велоза је селекторФернандо Сантос поново позвао у португалски састав, збогпријатељске утакмице саФранцуском иквалификација заЕуро 2016 противАлбаније.[29] У тој утакмици 7. септембра, послекорнера у 92. минуту, дао је једини гол утакмице.[30]
Велозов отац,Антонио, такође је био фудбалер. Као дефанзивац, играо је годинама за Бенфику, а био је и дугогодишњи португалски репрезентативац.[7][31]
Године 2013. Велозо се оженио ћерком председника Ђеновског клуба Енрика Прециосија, Паолом.[32]
| Клуб | Сезона | Лига | Национални купови | Европа | Остало | Укупно | ||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Дивизија | Нас. | Гол. | Нас. | Гол. | Нас. | Гол. | Нас. | Гол. | Нас. | Гол.s | ||
| Оливаис Москавиде | 2005–06 | Португалска друга дивизија | 28 | 7 | 0 | 0 | — | — | 28 | 7 | ||
| Укупно | 28 | 7 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 28 | 7 | ||
| Спортинг Лисабон | 2006–07 | Примеира лига | 23 | 0 | 6 | 0 | 5 | 0 | — | 34 | 0 | |
| 2007–08 | 29 | 1 | 9 | 0 | 6 | 0 | 1 | 0 | 45 | 1 | ||
| 2008–09 | 21 | 0 | 3 | 0 | 7 | 1 | 1 | 0 | 32 | 1 | ||
| 2009–10 | 25 | 3 | 6 | 5 | 14 | 4 | — | 45 | 12 | |||
| Укупно | 98 | 4 | 24 | 5 | 32 | 5 | 2 | 0 | 156 | 14 | ||
| Ђенова | 2010–11 | Серија А | 20 | 0 | 2 | 0 | — | — | 22 | 0 | ||
| 2011–12 | 29 | 2 | 2 | 0 | — | — | 31 | 2 | ||||
| Укупно | 49 | 2 | 4 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 53 | 2 | ||
| Динамо Кијев | 2012–13 | Премијер лига Украјине | 24 | 2 | 1 | 0 | 12 | 1 | — | 37 | 3 | |
| 2013–14 | 20 | 1 | 4 | 0 | 8 | 1 | — | 32 | 2 | |||
| 2014–15 | 14 | 1 | 5 | 2 | 9 | 3 | — | 28 | 6 | |||
| 2015–16 | 20 | 2 | 4 | 1 | 5 | 0 | 1 | 0 | 30 | 3 | ||
| Укупно | 78 | 6 | 14 | 3 | 34 | 5 | 1 | 0 | 127 | 14 | ||
| Ђенова | 2016–17 | Серија А | 23 | 0 | 2 | 1 | — | — | 25 | 1 | ||
| 2017–18 | 22 | 1 | 1 | 0 | — | — | 23 | 1 | ||||
| 2018–19 | 21 | 0 | 1 | 0 | — | — | 22 | 0 | ||||
| Укупно | 66 | 1 | 4 | 1 | 0 | 0 | 0 | 0 | 70 | 2 | ||
| Верона | 2019–20 | Серија А | 21 | 2 | 1 | 0 | — | — | 22 | 2 | ||
| Ђенова укупно | 115 | 3 | 8 | 1 | 0 | 0 | 0 | 0 | 123 | 4 | ||
| Каријера | 340 | 22 | 47 | 9 | 66 | 10 | 3 | 0 | 456 | 41 | ||
| Португалија | ||
| Година | Нас | Голови |
|---|---|---|
| 2007 | 4 | 0 |
| 2008 | 3 | 0 |
| 2009 | 3 | 1 |
| 2010 | 5 | 0 |
| 2011 | 6 | 1 |
| 2012 | 13 | 0 |
| 2013 | 11 | 0 |
| 2014 | 8 | 0 |
| 2015 | 3 | 1 |
| Укупно | 56 | 3 |
Оливаис е Москавиде
Спортинг Лисабон
Динамо Кијев
Португал U-17
Састави репрезентације Португалије | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
