Под називомМиГ-9 постојала су два авиона: Први је био модификација ловачког авионаМиГ-3 са уграђеним радијалним мотором М-82А и нешто промењеним димензијама који је први пут полетео 1941. године а други је авион на млазни погон, који је први пут полетео 1946. године о коме је у овом чланку реч.
Са освајањем производње копијањемачких млазних мотора, конструкторски биро Микојана и Гурјевича је почео са пројектовањем прототипа И-300. То је био један од првих совјетских авиона са ламинарним аеропрофилом крила и први са трицикл стајним трапом који је ушао у наоружање ВВС (Совјетско ратно ваздухопловство). Имао је 2 млазна мотора изведена од њемачких BMW-003, монтирана у трупу један до другог. Граничник усисника је носиотоп од 37 mm.
Први лет прототипа је изведен24. априла 1946. године, а авион је ушао у серијску производњу крајем 1946. Произведено је укупно 598 серијских авиона.
Због исхитреног развоја уочен је читав низ проблема. При опаљењу централног топа је долазило до увода барутних гасова у усисник мотора, што није добро утицало на моторе и пилота. Постојали су проблеми и са моторима, стабилношћу при великим брзинама и низ других.
Авион је углавном због тога био намијењен за нападе на земаљске циљеве.