Мексико[9] (шп.México) илиСијудад Мексико (шп.Ciudad de México),главни је и највећи градМексика, а уједно је и истоимениФедерални дистрикт.[10] Мексико је политички, привредни, транспортни и културни центар мексичке државе. У њему се налазе бројни универзитети, високе школе, позоришта, музеји и споменици културе. Историјски центар града и баште на води у четвртиСочимилко су од1987. године наУнесковој листисветске културне баштине.[11]
Према процени из 2015. у граду је живело 8.918.653 становника, а у ширем градском подручју, „Зони долине Мексика“ (Zona Metropolitana del Valle de México) живи 20,4 милиона људи. По овоме је Мексико један од највећих градова на свету. Подручје ове метрополе се сматра најбрже растућим наземљи. Тако снажан раст узрокује с једне стране велико досељавање у Мексико, а с друге висока стопаприродног прираста становништва. Ту је политичко, економско и културно средиште као и најважнији саобраћајни чвор земље с бројним универзитетима, високим школама, позориштима, музејима и грађевинским споменицима.
Свој главни град Мексиканци најчешће називајуMéxico илиEl D.F. (El De Effe). Кад се каже Мексико, уобичајено је да се то односи на град, кад се пише Mexico D.F. -Distrito Federal реч је о федералном дистрикту Федералне државеМексико. Пуно ређе, и готово искључиво у службеним документима или приликама се спомињеLa Ciudad de México. Земља, односно држава Мексико је добила име по главном граду, али је њени становници ретко називајуMéxico, углавном кажуLa República или једноставноLa Patria (Домовина). У свету се често (погрешно) користи енглески називMexico City.[9][12][13][14]
Мексико се налази на југу долине дуге 60 и широке 100 km, која се налази на средњој надморској висини од 2.308 m.[16] Ова долина је окруженавулканимаПопокатепетл иИцаксиватл, као и планинамаСијера Невада.[17][18] Услед оваквог положаја, Мексико је често покривенсмогом.[19]
Подручје метрополе "Зона Метрополитана де ла Циудад де Меxицо", у коју поред главног спадају још и 34 друга града из околине, има површину од 4.986 km².[20][21]
Ово подручје које подсећа на чинију је већ је вековима средиште државе, давно пре него што је могло бити и речи о мексичкој нацији. Долина је некада била испуњена низом језера али су ихШпанци углавном исушили. Хтели су да смање опасност одпоплава након летних киша, и да повећају површину за насељавање. Међутим, терен је у граду још увек мекан па град Мексико тоне.[16][22][23]
Град Мексико се налази на подручју угроженом потресима.[22] Потреси мањег и средњег интензитета су редовни.19. септембра1985. је потрес снаге 8,1 поРихтеру саепицентром у федералној државиМичоакан удаљеној око 350 km однео, по званичним подацима, 9.500 људских живота, а 30.000 људи је остало без крова над главом. Према подацима спасилачких екипа број мртвих је био до 45.000 људи. Укупно је оштећено 2.800 зграда, од тога их се 880 срушило. Велики број жртава је био последица неквалитетне градње зграда, а мекана подлога града је још допринијела појачању ефекта потреса.
Захваљујући свом доста високом положају град се налази уподручју умерене климе. Око поднева је јако вруће само лети, у раздобљу између априла и јуна. Од новембра до маја је сушно, а од јуна до септембра кишно раздобље кад киша пљушти углавном кратко и снажно.
Просечна годишњатемпература износи 16,5 °C,[24] а просечна количинападавина је 894 милиметара. Најтоплији месец је мај с просеком од 18,6 °C, а најхладнији децембар и јануар са 13,8 °C.[25] Највећа количина кише падне у августу, и то око 194 mm, а најмање у децембру, само 10 mm.[26]
Према записимаАстека (заправоMéxica, изговор Мехика), они су основали град1325. под именомТеночтитлан кад се групаномада са севера населила на острву у језеруТекскоко. Према њиховом предању, одУицилопочтлија су добили задатак да заснују град тамо где видеорла да седи накактусу и једезмију. И нашли су га - на острву усред језера. Орао, змија и кактус су централни мотив данашњеМексичке заставе.
Стварна историја насељавања је вероватно била ипак мало другачија. Мала острва на плитком језеру су била на првом месту стратешки добро изабран положај, а језеро их је снабдевало рибама. Како није било довољно земље за обрађивање, градили сусплавове (чији су креатори били суседниСочимилко индијанци) на којима су донијели земљу и на тако направљеним вештачким острвима узгајали су цвеће и поврће. Острва и обалу повезали су низом насипа који су кориштени за регулисање водостаја језера, тако су су могли у случају потребе, и све поплаве. Осим тога, имали су и мостове које су у случају напада могли подићи па тако спречити непријатеља да дође до њих, али и онемогућити бег.
Град на острвима је ускоро имао више од 13 km². Астеци су проширили своје подручје власти. Они су уз помоћ оружја, интрига и мењањем савезника освојили долину. Већ 100 година пре конквеста Астеци су владали огромним подручјем, трговина је била добро развијена, а чак су им и врло удаљена подручја плаћала данак.
Године 1519, сеЕрнан Кортес искрцао са само неколико стотина људи на источној обали и кренуо премаТеночтитлану. Низ околности му је ишао на руку: поседовање ватреног оружја и ефект шока који су на индијанце имали јахачи (коњ је до тада био у тим крајевима непознат, па су коња и јахача сматралиједним бићем), подршка племена с којима су Астеци били у непријатељству или рату, али и оклевање њиховог владараМонтезума II да им пружи отпор.
Владар Астека је био мисаон, дубоко религиозан човек, који је у Кортесу видио белог, брадатог богаКецалкоатла који се вратио да испуни једно старопророчанство. Дана 8. новембра1519. је пустиоШпанце у град; истина, са страхом, али уз величанствену добродошлицу. Кортес и његови пратиоци су били запањени погледом на главни град Астека. Град на језеру са 300.000 становника био је у сваком погледу сличан било ком европском великом граду тог времена.
Шпанци су заробили Монтезуму, опљачкали храмове и побили пуно свештеника. Ускоро је градом завладало незадовољство због пасивности њиховог владара и суровости његових гостију и побили су део Шпанаца заједно са својим владаром. Према извештајима Шпанаца, народ је каменовањем убио Монтезуму кад је покушао спречи побуну против незваних гостију. Шпанци су уз велике губитке истерани из града.
Кортес је с неколицином својих људи успео да побегне, и да се склони се код савезника уТласкали гдје је саградио нове бродове, реорганизовао своје снаге и након 3 месеца опсаде уз помоћ савезничких Индијанаца сломио самоубилачки отпор Астека и освојио град 13. августа1521.
До данас је сећање на тај пораз болно уписано у историјско сећање Мексиканаца. Кортеса ни мало не воле, али једнако тако ни Монтезуму ни Малинче, Кортесову преводитељку, као ни племена која су помогла Кортесу.
Како је морала бити огорчена борба за Теночтитлан види се по томе што од некад цватуће метрополе није остало готово ни трага. Један Кортесов пратилац је записао: „Све што сам тада видио је било згажено и уништено; није остао ни камен на камену“.
Шпанци су победоносно уништавали сваки траг културе Астека и градњом цркви и палата на местима њихових храмова и зграда покушали да униште и сећање на њу. Утврдили су се, исушили највећи део језера Текскоко и одавде кренули у освајања далеко на север до подручја данашњегСАД и на југ доСредње Америке.
Град Мексико је1535. постао главни град поткраљаНове Шпаније, која је обухватала све шпанске провинције у Америци северно одКостарике,Карипска острва иФилипине. Шпанскаколонијална власт трајала је пуних 300 година. Под крај 17. века, у граду је деловало 29 мушких и 22 женска самостана. Школа за Индијанце отворена је1525, а универзитет је основан1551. године. Град се одликовао најбогатијом библиотеком из колонијалног доба. Самостан босоногих кармелићанки у којему је живео и чувени романописац Матео Алеман, у 17. веку имао је око 12.000 наслова. Прву штампарију у Америци отворио је у граду Хуан Кромбергер, син севиљског монополисте Јакоба, заједно с Ломбарђанином Хуаном Паблосом (Ђиовани Паоло). Према попису становништва Нове Шпаније, који је по налогу поткраља спроведен1794. године, у граду је живело 135 000 људи.[29]
Град се полако ширио изван подручја исушених језера (диктаторПорфирио Дијаз је исушио задње остатке језера Текскоко), али је положај у више погледа био неповољан за развој у модеран град. Недовољно исушене мочваре су биле идеалне за развојмаларичних комараца, а изЕвропе су повремено стизале болести које су тешко погађале индијанско становништво. Велики број зграда је све више тонуо у мекану подлогу.
За време револуције је погинуло готово два милиона људи, а још пуно већи број их је остао без имања и крова над главом. Прилив становника у град је био врло велик. Хиљаде очајних људи је долазило у град који се индустријализирао у потрази за послом и бољим условима живота. У времену од1920. до1940. се број становника удвостручио и нарастао на 1,8 милиона, а социјални су се проблеми заоштравали.
Дана 2. новембра1968. град је показао своју окрутну страну када су на готово 250.000 студената који судемонстрирали против лоших социјалних услова, бедног стања образовања и мањкадемократије изашлитенкови и војска. Како је то било само 10 дана пре свечаног отварања мексичкихЛетних олимпијских игара, демонстрације су угушене бруталном силом. Према службеним подацима погинуло је 30, а према изјавама студената више од 500 људи.
Године 1968, је број становника прешао 6 милиона, а годишњи раст од 7% није било могуће следити ни градњом кућа, нити је већина придошлица могла то да приушти, нити је инфраструктура могла расти таквим темпом. Последица таквог вртоглавог раста је стварањесламова дивовских размера, с кућицама које људи сами некако склапају. Већина без воде и санитарија. Сваки покушај власти да ситуацију поправе ширењем инфраструктуре завршава тако, да иза слама, који се некако реши, одмах расте следећи.
Саобраћајни проблеми су били више него огромни, па је градњом и сталним ширењем мрежеподземних жељезница ситуација донекле олакшана. Раст града, односно броја становника се не зауставља. Према проценама сваки дан у град стиже нових 1.000 људи. Као једно од најгушће насељенихметрополитанско подручја на свету, град неизбежно муче многи социјални и структурни проблеми чије решење се у блиској будућности уопће не назире.
Градско позориште изграђено 1918. годинеТакоси се популарна улична храна у Мексику
Позоришна сцена је врло развијена и има просветитељску и друштвено-политичку улогу, презентовану широком лепезом савременихдраматичара. Један од најпознатијих и најважнијих културних центара у срцу града је1934. довршени Palacioo de Bellas Artes (палата лепих уметности). И национални фолклорни ансамбли са својим представама су значајни део културне сцене у граду. Овде се налазиПозориште Фру Фру.
Поред позоришта, у граду постоји читав низ музеја од којих свакако треба споменутиНационални музеј антропологије (шп.Museo Nacional de Antropologia) с најважнијом збирком претколумбијанског наслеђа Мексика и која се сматра једном од значајнијих збирки те врсте на свету.
Мексико је у свету познат по својој музичкој традицији. Сходно томе, и град је препун таквих догађања. Врло занимљива приредба се одвија на Плаза Гарибалди. Ту се сваки дан окупља стотине музичара који за опкладу свирајумаријачи. Саставе у правилу чини група од четиривиолине, 3трубе које су у правилу мало по страни, 3-4гитариста и једног певача.
Историјско језгро града је „Трг Устава" или „Зокало”. Налази се на месту где је некада била палата Астечког владара Моцтезума II (1465—1520). Окружен је објектима саграђеним између1573. и1792. Градско језгро је од1987. наУНЕСКОвом списку објекатаСветског културног наслеђа.
Теотивакан су ископине остатака града са огромнимпирамидама, око 40 km североисточно од града Мексика. То су остаци владајуће културе „Класичног" периода претходникаЦарства Астека у том подручју. Ту је живело око 300.000 људи чији се утицај простирао преко читаве земље и далеко на југ, све до подручја Маја на полуострвуЈукатан, па чак доГватемале.
На врхунцу снаге Теотивакан је са својих 75храмова и 600 радионица био, вероватно, најмоћније људско село претколумбијанског периода. Око 200 година п. н. е. саграђена су најважнија обележја града,Сунчева пирамида,Месечева пирамида и Улица мртвих. Град обухвата 23 km² од чега само Церемонијални центар има 4 km². Пирамиде су тако дивовске, да су их пре ископавања сматрали брдима.
Моћна Сунчева пирамида је најзначајније знамење Теотихуацана. Што сеантичких грађевина Мексика тиче, њену висину од 70 м надмашује самоКолула пирамида - а она је у рушевинама. За њену градњу било је употребљено 2,5 милионатона и то без кола с точковима или теретних животиња, као и без коришћења металногалат а јер ни једно ни друго старе мексичке културе нису познавале. Површина Сунчеве пирамиде је велика готово као и површинаКеопсове пирамиде, но због терасасте грађе и мање стрмине није ни приближно тако висока.
На крају Улице мртвих саграђена је Месечева пирамида. Она је мања и саграђена је нешто касније али још у време периода Теотиквана I, и тиме једна од најстаријих у земљи. Како се налази на узвишењу, њен врх је готово на истој висини као и врх Сунчеве пирамиде. Начин градње је сличан: 4 коса спрата на које се долази огромном преградом. Рушевине Теотикванаца су од1987. на листи Светског културног наслеђа.
^Diccionario Porrua de Historia, Biografia y Geografia de Mexico 6th ed. – Mexico, Cuenca de (на језику: Spanish).3. Mexico City: Editorial Porrua. 1995. стр. 2238.ISBN9789684529076.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
^Brian W. Blouet, Olwyn M. Blouet. (2009).OECD Reviews of Regional Innovation OECD Reviews of Regional Innovation: 15 Mexican States 2009.ISBN978-92-64-06012-8.. OECD Publishing. pp. 418 (p. 299).
^абYip, Maricela; Madl, Pierre (16. 4. 2002).„Air Pollution in Mexico City”. University of Salzburg, Austria: 16. Архивирано изоригинала 14. 09. 2011. г. Приступљено25. 11. 2008.
Hans G. Hofmeister:Mexico-City – Eine Metropole des Südens im globalen Restrukturierungsprozess. Kassel University Press. 2002.ISBN978-3-89958-016-7., Kassel.
Martin Heintel, Heinz Nissel, Christof Parnreiter, Günter Spreitzhofer, Karl Husa, Helmut Wohlschlägl (Hrsg):Megastädte der Dritten Welt im Globalisierungsprozess. Mexico City, Jakarta, Bombay – Vergleichende Fallstudien in ausgewählten Kulturkreisen. 2000.ISBN978-3-900830-40-3.. Institut für Geographie, Wien.
Dieter Klaus, Wilhelm Lauer, Ernesto Jauregui (1988).Schadstoffbelastung und Stadtklima in Mexiko-Stadt. Stuttgart.ISBN978-3-515-05410-2.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза) F. Steiner.
Oscar Lewis (1992).Die Kinder von Sanchez. Selbstporträt einer mexikanischen Familie.ISBN978-3-921521-62-5. Lamuv, Göttingen.
York Lohse (2005).Mexiko-Stadt im 18. Jahrhundert. Das Bild einer kolonialen Metropole aus zeitgenössischer Perspektive.ISBN978-3-631-53603-2. Peter Lang, Frankfurt.
Christof Parnreiter (2007).Historische Geographien, verräumlichte Geschichte. Mexico City und das mexikanische Städtenetz von der Industrialisierung bis zur Globalisierung. Stuttgart.ISBN978-3-515-09066-7. Franz Steiner Verlag.
Eckhart Ribbeck (2002).Die informelle Moderne – Spontanes Bauen in Mexiko-Stadt „Informal Modernism – Spontaneous Building in Mexico-City“.ISBN978-3-933093-25-7. AWF, Bensheim.
Uwe Schmengler (1992).Umweltprobleme in Mexiko-Stadt. Berlin.ISBN978-3-9801643-0-6. Schmengler. (Kopie der ursprünglichen Examensarbeit:[1],[2],[3],[4],[5].)
Ana Álvarez {Hrsg.}, Citámbulos (Mexiko), DAZ (Berlin):Citámbulos – Mexico City: Reise in die mexikanische Megacity. Berlin. 2008.ISBN978-3-939633-76-1. Jovis Verlag.
Anne Becker, Olga Burkert, Anne Doose, Alexander Jachnow und Marianna Poppitz, ур. (2008).Verhandlungssache Mexiko-Stadt. Umkämpfte Räume, Stadtaneignungen, imaginarios urbanos. Berlin.ISBN978-3-933557-89-6.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак уредника (веза) b-books.
Álvarez Arredondo, Ricardo A (2002):Historia de las formas de gobierno de la Ciudad de México. Grupo Parlamentario del Partido de la Revolución Democrática: Cámara de Diputados, LVIII Legislatura: Congreso de la Unión. México, D. F.
Rafael Bernal (1994):Mestizaje y criollismo en la literatura de la Nueva España del siglo XVI. Banco de México.
Garibay K., Ángel María (1992) [1950]:Poesía indígena de la Altiplanicie. Universidad Nacional Autónoma de México.
Gustavo Garza Villarreal (2000).La Ciudad de México en el fin del segundo milenio.ISBN978-968-12-0996-4.. El Colegio de México, Centro de Estudios Demográficos y de Desarrollo Urbano.
Instituto Nacional de Geografía, Estadística e Informática :Distrito Federal. Anuario estadístico. 2006.ISSN0188-8544.. INEGI, Aguascalientes.
Mathieu, Dominique (2004): "¿Qué significó la democratización en la gestión urbana?" En: En: Rodríguez Kuri, Ariel y Sergio Tamayo Flores Alatorre (coord.):Los primeros cien años. Los próximos cien.... Universidad Autónoma Metropolitana. pp. 173–188.
Paz, Octavio (2003):El laberinto de la soledad, Cátedra, Barcelona.
Terrazas, Óscar (2004): "La centralidad metropolitana en la Ciudad de México." En: Rodríguez Kuri, Ariel y Sergio Tamayo Flores Alatorre (coord.):op. cit. pp. 235–266.
Ward, Peter M (2004): "Gobierno y democracia en el Distrito Federal: Cárdenas, el PRD y el huevo del párroco." En: Rodríguez Kuri, Ariel y Sergio Tamayo Flores Alatorre (coord.):op. cit. pp. 189–234.
Zolov, Eric (2004): "Notas sobre la capital en su contribución hegemónica". En: Rodríguez Kuri, Ariel y Sergio Tamayo Flores Alatorre (coord.):op. cit. pp. 111–126.
.jpg)
![[икона]](/image.pl?url=https%3a%2f%2fsr.wikipedia.org%2f%2fupload.wikimedia.org%2fwikipedia%2fcommons%2fthumb%2f1%2f1c%2fWiki_letter_w_cropped.svg%2f20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png&f=jpg&w=240)
