Маџуро (енгл.Majuro, маршалски:Mãjro)[1] је главни градпацифичке острвске државеМаршалска Острва. Према попису из2004. године, град има 25.400 становника. Маџуро се простире на 64 острва истоименогатола, а седиште владе се налази на острву Делап. Атол има копнену површину од 97 km2 (37 sq mi) и обухвата лагуну од 295 km2 (114 sq mi). Као и код других атола на Маршаловим острвима, Маџуро се састоји од уских копнених маса. Иматропску климу пасата, са просечном температуром од 27 °C (81 °F).
Маџуро је био насељен људима најмање 2.000 година и први су га населилиаустронезијски преци савременог народаМаршала. Године 1885, Маршалска острва су припојенаНемачком царству и Маџуро је постао њихова прва и примарна трговачка станица.[2] Град је такође био под јапанском и америчком управом. Након што су се Маршалска Острва одвојила одСавезних Држава Микронезије 1978. и формирала Републику Маршалска Острва, Маџуро је постао главни град нове земље и место окупљањаНитиџела, заменивши бившу престоницуЏалуит.
Главни популациони центар,Делап-Улига-Џерит (DUD), састоји се од три суседнамотуса и има популацију од 20.301 људи, према подацима из 2012. Маџуро има луку, трговачки кварт и разне хотеле. Маџуро имамеђународни аеродром са редовним међународним летовима за Хаваје, Савезне Државе Микронезије,Кирибати,Гвам иНауру, као и летове ка домаћим дестинацијама широм земље.[3] Његовом економијом пре свега доминирауслужни сектор.
На западном крају атола, око 50 km (30 mi) одДелап-Улига-Џерита (DUD) путем, налази се острвска заједницаЛора, експанзиона стамбена област са популарном плажом.[4] Лора има највишу тачку надморске висине на атолу, процењену на мање од 3 meters (10 feet) изнаднивоа мора.[5]Џерит је углавном стамбена област.[6]
Будући да је нешто северније одекватора, Маџуро имаклиму тропских прашума (Af), али не иекваторијалну, јерпасати преовлађују током целе године, иако су често прекидани током летњих месеци кретањемзоне међутропске конвергенције преко тог подручја.[7]Тајфуни су ретки. Температуре су релативно конзистентне током целе године са просечним температурама од око 27 °C (81 °F). Веома реткотемпература падне испод 21 °C (70 °F).[6] Маџуро добија око 3.200 mm (126 in) падавина годишње.
Дана 30. јануара 1944. године, оружане снаге Сједињених Држава извршиле су инвазију, али су откриле да су јапанске снаге евакуисале своја утврђења уКвајалеин иЕневетак око годину дана раније. Један јапанскизаставник је остављен као чувар. Његовим заробљавањем острва су обезбеђена. Ово је омогућило америчкој морнарици да користи једно од највећихсидришта уцентралном Пацифику. Лагуна је постала велика претходничка поморска база,Поморска база Маџуро, и била је највећа и најактивнија лука на свету све док се рат није померио на запад, када ју је замениоУлити (Јап,Савезне Државе Микронезије).[12]
Острво је такође било местоМаџурске декларације, декларацијеФорума пацифичких острва која је потписана 5. септембра 2013. године, да се изврши јединствена акција у вези са прилагођавањем климатским променама и међународној помоћи.[15]
Главни популациони центри су заједнице Д–У–Џ: острваДелап-Улига-Џерит (наведена од југа ка северу, на источној ивици атола).[14] Према подацима из 2011. године, Маџуро је имао 27.797 становника.[16]
^Cybriwsky, Roman A. (2013-05-23).Capital cities around the world : an encyclopedia of geography, history, and culture. Santa Barbara, California.ISBN9781610692489.OCLC862077105.
^„The Natural history of Enewetak Atoll”.Internet Archive. Oak Ridge, Tenn. : U.S. Dept. of Energy, Office of Energy Research, Office of Health and Environmental Research, Ecological Research Division. 1987. Приступљено29. 5. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
.jpg)
![[икона]](/image.pl?url=https%3a%2f%2fsr.wikipedia.org%2f%2fupload.wikimedia.org%2fwikipedia%2fcommons%2fthumb%2f1%2f1c%2fWiki_letter_w_cropped.svg%2f20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png&f=jpg&w=240)
