Математика (грчки:μαθηματική што значиучење) јеформална и егзактна наука која је настала изучавањем фигура и рачунањем с бројевима. Под математиком се у ширем смислу подразумева да је она наука о количини (аритметика), структури (алгебра), простору (геометрија) и промени (анализа).[1]
Један од најранијих познатих математичара био јеТалес из Милета (око 624–546. п. н. е.); он се сматра првим правим математичаром и првом познатом особом којој је приписано математичко откриће.[2] Он је заслужан за прву употребу дедуктивног расуђивања примењеног на геометрију, тако што је извео четири последицеТалесове теореме.
Број познатих математичара је порастао када јеПитагора са Самоса (око 582–507. п. н. е.) основаоПитагорејску школу, чија је доктрина била да математика влада универзумом и чији је мото био „Све је број“.[3] Питагорејци су сковали термин „математика” и са њима почиње проучавање математике ради ње саме.
Прва жена математичар забележена у историји била јеХипатија Александријска (350-415. године). Она је наследила свог оца на месту библиотекара у Великој библиотеци и написала многа дела из примењене математике. Због политичког спора, хришћанска заједница у Александрији ју је казнила претпостављајући да је умешана, тако што су је састругали њену кожу шкољкама (неки кажу да је кориштен цреп).[4]
Наука и математика у исламском свету током средњег века следиле су различите моделе и начине финансирања који су варирали првенствено на бази научника. Обимно покровитељство и снажна интелектуална политика коју су спроводили специфични владари су омогућили развој научног знања у многим областима. Финансирање превода научних текстова на друге језике је трајало све време владавине појединих халифа,[5] и показало се да су поједини научници постали стручњаци за дела која су преводили и заузврат добијали даљу подршку за наставак развоја одређених наука. Како су ове науке добиле ширу пажњу елите, више научника је било позвано и финансирано да проучавају одређене науке. Пример преводиоца и математичара који је имао користи од ове врсте подршке био је Мухамед ел Хорезми. Значајна карактеристика многих научника који су радили под муслиманском влашћу у средњем веку је да су често били полимати. Примери укључују рад наоптици,математици иастрономијиИбн Хeјсамa.
Ренесанса је Европи донела све већи нагласак на математици и науци. Током овог периода транзиције од углавном феудалне и црквене културе ка претежно секуларној, многи значајни математичари су имали друга занимања:Лука Пачоли (оснивачрачуноводства);Николо Фонтана Тартаља (познати инжењер и књиговођа);Ђироламо Кардано (најранији оснивач вероватноће и биномске експанзије);Роберт Рекорд (лекар) иФрансоа Вијет (адвокат).
Како је време пролазило, многи математичари су гравитирали универзитетима. Нагласак на слободном мишљењу и експериментисању почео је на најстаријим британским универзитетима почевши од седамнаестог века у Оксфорду са научницимаРобертом Хуком иРобертом Бојлом, и на Кембриџу где јеИсак Њутн биоЛукасијански професор математике и физике. Прелазећи у 19. век, циљ универзитета широм Европе еволуирао је од подучавања „регургитације знања“ до „подстицања продуктивног размишљања“.[6] Године 1810. Хумболт је убедио пруског краља да изгради универзитет у Берлину. на основу либералних идејаФридриха Шлајермахера; циљ је био да се демонстрира процес откривања знања и да се ученици науче да „у свим својим размишљањима воде рачуна о фундаменталним законима науке“. Тако су семинари и лабораторије почели да се развијају.[7]
Британски универзитети овог периода усвојили су неке приступе познате италијанским и немачким универзитетима, али пошто су већ уживали суштинске слободе иаутономију, промене су тамо почеле са добомпросветитељства, истим утицајима који су инспирисали Хумболта. Универзитети уОксфорду иКембриџу су нагласили важностистраживања, вероватно аутентичније имплементирајући Хумболтову идеју о универзитету него чак и немачки универзитети, који су били подложни државним властима.[8] Све у свему, наука (укључујући математику) постала је фокус универзитета у 19. и 20. веку. Студенти су могли да спроводе истраживања насеминарима илилабораторијама и почели да израђују докторске тезе са више научног садржаја.[9] Према Хумболту, мисијаБерлинског универзитета је била да се бави научним сазнањима.[10] Немачки универзитетски систем је подстицао професионална, бирократски регулисана научна истраживања која се обављају у добро опремљеним лабораторијама, уместо истраживања које су радили приватни и индивидуални научници у Великој Британији и Француској.[11] Заправо, Риег тврди да је немачки систем одговоран за развој модерног истраживачког универзитета, јер се фокусирао на идеју „слободе научног истраживања, наставе и студирања“.[12]
Неколико познатих математичара написало је аутобиографије делимично да би објаснили широј публици шта је то у математици због чега су желели да посвете своје животе њеном проучавању. Они пружају неке од најбољих увида у то шта значи бити математичар. Следећа листа садржи нека дела која нису аутобиографије, већ есеји о математици и математичарима са јаким аутобиографским елементима.
Abattouy, Mohammed; Renn, Jürgen; Weinig, Paul (2001). „Transmission as Transformation: The Translation Movements in the Medieval East and West in a Comparative Perspective”.Science in Context. Cambridge University Press.14 (1–2): 1—12.S2CID145190232.doi:10.1017/S0269889701000011.
Needham, Joseph;Wang, Ling (1995) [1959].Science and Civilization in China: Mathematics and the Sciences of the Heavens and the Earth.3. Cambridge: Cambridge University Press.ISBN978-0-521-05801-8.
Needham, Joseph; Wang, Ling (2000) [1965].Science and Civilization in China: Physics and Physical Technology: Mechanical Engineering.4 (reprint изд.). Cambridge: Cambridge University Press.ISBN978-0-521-05803-2.
Straffin, Philip D. (1998).Liu Hui and the First Golden Age of Chinese Mathematics.Mathematics Magazine.71. стр. 163—81.doi:10.1080/0025570X.1998.11996627.
„Occupational Outlook: Mathematicians”. Архивирано из оригинала 06. 02. 2007. г.CS1 одржавање: Неподобан URL (веза). Information on the occupation of mathematician from the US Department of Labor.
„Sloan Career Cornerstone Center: Careers in Mathematics”. Архивирано из оригинала 09. 06. 2007. г.CS1 одржавање: Неподобан URL (веза). Although US-centric, a useful resource for anyone interested in a career as a mathematician. Learn what mathematicians do on a daily basis, where they work, how much they earn, and more.
