Број становника Малија је око 20 милиона (17.994.837). Процењује се да је чак 67% становништва у 2017. години било млађе од 25 година.[8]Суверена држава Мали сe састоји од осам региона, а њене границе на северу се протежу дубоко у средиште пустињеСахара, док јужни део земље, где живи већина становника, чине рекеНигер иСенегал. Економија земље је центрирана на пољопривреди и рударству. Један од најистакнутијих природних ресурса Малија језлато, при чему је Мали трећи највећи произвођач злата на афричком континенту,[9] исоли.[10]
Царство је формирано у горњем току рекеНигер и достигло је врхунац у 14. веку. ГрадовиЂене иТимбукту су тада били центри трговине и исламских студија. Царство је опало у значају као резултат унутрашњих интрига.
Мароканска инвазија 1591. и успостављање поморских трговачких путева означили су крај значаја ове регије као трговачког раскршћа. Најгора забележена глад десила се између 1738. и 1756. када је умрло око половине становништва Тимбуктуа.[11]
Споменик борцима Другог светског ратаФотографија Туарег сепаратиста (2012)
Мали је стекао потпуну унутрашњу аутономију 25. новембра 1958. Дана 4. априла 1959, Француски Судан је саСенегалом формирао Федерацију Мали. Федерација се распала 20. августа 1960,[7] када ју је напустио Сенегал. Независна Република Мали је проглашена 22. септембра исте године.[7]
У Малију се новембра1968. догодио миран државни удар,[7] председник - диктатор постајеМуса Траоре (владао до 1991). Економске реформе је зауставила катастрофална суша која је трајала од 1968. до 1974. Демонстрације против владе из 1991. довеле су до промене власти и до новог устава. Од тада је Мали био једна од политички и друштвено најстабилнијих држава Африке.[12] Године 2002. дошло је до прве демократске смене власти када је на председничким изборима[7] независни кандидатАмаду Тумани Туре победио кандидата дотада владајуће странке Малијског савеза за демократију.
Јануара 2012. избила јаТуарешка побуна са циљем добијања шире аутономије или независности за север Малија, у областиАзавад.Национални покрет за ослобођење Азавада, организација чији је циљ да од Азавада направи домовину за народТуарега, контролисала је област од априла 2012.
Председник Малија Амаду Тумани Туре је збачен у државном удару 22. марта 2012. због свог поступања у кризи, месец дана пре предвиђених председничких избора.[13] Побуњени војници, који себе називају Национални комитет за обнову демократије и државе, је преузео власт и суспендовао устав. Као последица нестабилности изазване државним ударом, три највећа града у МалијуКидал,Гао иТимбукту, су за три дана пали под власт побуњеника. Након што су освојили град Дуенца, Национални покрет за ослобођење Азавада је изјавио да је испунио своје циљеве и зауставио офанзиву. Следећег дана покрет је прогласио независност Азавада од Малија.[14]
Национални покрет за ослобођење Азавада је у почетку подржавалаисламистичка групаАнсар Дине. Након што је војска Малија потиснута из Азавада, Ансар Дине је почела да уводишеријатски закон. НПОА и исламисти су се затим покушали да помире супротстављене визије о будућности проглашене државе. Као последица тога, НПОА је почела да се бори против Ансар Дине и других исламистичких група, укључујући и покрета за јединство и џихад у западној Африци, ћелијеАл Каиде у исламскомМагребу. До 17. јула 2012. исламисти су преузели контролу над већином градова у северном Малију од НПОА.
Председник ФранцускеФрансоа Оланд је 11. јануара 2013. одобрио захтев владе Малија за страну помоћ и наредио француској војсци да се укључи у сукоб.[15]
Кроз Мали (као и Гвинеју, Мали, Нигер и Нигерију) пролази рекаНигер, дужине од око 4.200 км, и улива се уГвинејски залив. Њена дубина варира у зависности од дела године, тј. у једном делу године врло је дубока, а у другом може да се препешачи. Узводно од градаТимбуктуа има веома густу речну мрежу. Поред ње, значајна је и рекаСенегал која је дугачка око 1.800 км и улива се уАтлантски океан.
По уставу Малија из 1992, председник се бира на 5 година. Председник је шеф државе и врховни командант оружаних снага. Такође именује председника владе. Устав дефинише Мали као вишепартијску демократију.
Слабо је развијена, а слабе су и природне могућности. Од 1981-1985. постојао је петогодишњи план за образовање државних добара, какопољопривреде тако ииндустрије. Данас, највећи удео има пољопривреда са 40%. Пољопривреду чине културе:памук,дуван,шећерна трска,кукуруз,ананас,банане. Развија се у долинама река. Руде:манган,злато,боксит,гвоздена руда,фосфати. Индустрија: текстилна, индустрија намештаја, прехрамбена, машине...
Број становника је 2009. износио 14.517.176.[16] Више од 90% њих живи на југу земље, нарочито у престонициБамаку, који је милионски град. Становништво је углавном рурално (68% 2002), док је 5–10% популацијеномадско.
Становништво се састоји од великог броја народа, међу којима доминирају: Манде 50% (Бамбара (36,5%),Малинке,Сонинке),Фулани 17%, Волта народи 12%,Сонгаји 6%,Туарези иМаври 10%, остали 5%.
^The Department of Economic and Social Affairs of the United Nations. стр. 51–55. Приступљено 11. 8. 2013.„United Nations Maintenance Page”. Архивирано изоригинала 04. 07. 2014. г. Приступљено29. 05. 2014.
^„Human Development Indices”(PDF). јануар 2008. Архивирано изоригинала(PDF) 12. 01. 2012. г. Приступљено1. 6. 2009.CS1 одржавање: Формат датума (веза), Table 3: Human and income poverty, p. 6..
„Constitution of Mali”(PDF) (на језику: French). Архивирано изоригинала(PDF) 20. 9. 2018. г. Приступљено2. 4. 2008.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза) A student-translated„English version”(PDF). Архивирано изоригинала(PDF) 12. 09. 2012. г. is also available.
.svg)
.jpg)
![[икона]](/image.pl?url=https%3a%2f%2fsr.wikipedia.org%2f%2fupload.wikimedia.org%2fwikipedia%2fcommons%2fthumb%2f1%2f1c%2fWiki_letter_w_cropped.svg%2f20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png&f=jpg&w=240)
.jpg)
.jpg)
