ЕкстазиЕкстази се најчешће појављује у формитаблета.
МДМА, генеричко имеметилендиоксиметамфетамин, познат и каоекстази, ужаргону „ексер“, је синтетичка,психоактивна дрога, дериватамфетамина. Спада у јаче психоактивне дроге, а деловање је сличнодопингу успорту. Узима се орално у обликутаблета. Доза од 75 до 100 mg почиње деловати након 20 до 40 минута, а делује od 3 do 5h.
Симптоми су проширене зенице, кочење и дрхтање вилице и зуба, пораст крвног притиска, убрзани радсрца, губитак апетита и велика издржљивост без знакова умора. Екстази појачава перцепцију околине, а након прекида су могућифлешбекови. Након попуштања деловања дроге могућа једепресија, умор и исцрпљеност.
Иако синтетизован1912. године екстази се сматра новом дрогом.[10] Често је коришћен у групацијама које слушају одређену врсту музике, данас најчешћеелектронске (рејв,техно итд.). Психеделичне дроге шездесетих које си промовисале „спиритуалност“ и „спајање суниверзумом“, забрањене су1970. године.
Екстази има потенцијалне психостимулативне и психоделичнесупстанце. Године1985. екстази је стављен на листу са другимпсиходелицима, уз наглашену забринутост због његове немедицинске употребе и „пренаглашене добронамерне подршке и бескомпромисног прозелитизма“ који се испољавајуепидемијским ширењем екстазија у популацији деце и омладине.[11][12]
Последице предозирања екстазијем могу бити смртни исходи,хиперпирексија (повећана температура),дехидрација (губљење течности) и отказивање радасрца. Постоји и „природни“ екстази — таблете које садрже жен-шен, колу и неке природне енергансе — до чије шире производње и употребе је већ дошло.[13][14][15]
По свом саставу „екстази“ је сличанамфетамину имескалину[16], па су и доминантни фармакодинамски ефекти стимулација менталне активности и илузионо - халуцинаторне „креације“. Супстанца се брзо ресорбује, прелази крвно - мождану баријеру и делује нацентрални нервни систем.
На западу злоупотребе ове супстанце достиже епидемијске размере међутинејџерима. Последице злоупотребе ове супстанце су на нивоу менталног функционисања, телесног здравља и поремећаја личности. Реакције су индивидуалне, а токсични ефекти могу бити испољени и при врло малим дозама.Међу психичким симптомима доминирају:
токсичне или тзв. декласиранепсихозе код особа које су, у неповољним животним ситуацијама или због интоксикације предиспониране да оболе од некедушевне болести
Токсичне психозе праћене су халуцинацијама, параноичним идеацијама и паничним страхом да су егзистенцијално угрожени, самоубилачким идејама и самоубиствима. Бројне су последице на соматском плану и здравље младих особа озбиљно је угрожено. Најчешћи поремећаји су: запаљењејетре ибубрега, инсуфицијенција бубрега исрца, кардио - миопатије, васкуларна крвављења, разна нервна обољења (тикови, поремећаји налик на паркинсонизам), као и конвулзије епилептичног карактера (код особа која имају личну или породичну предиспозицију).[13]
Значајно је истаћи и поремећаје личности корисника дроге. Најчешће то су опсесивно- компулзивни феномени, карактеристични по присилним поступцима, као и стереотипна понашања.
Екстази делује и на ендокрини систем, посебно наштитну жлезду и хормон раста. Забележени су случајеви застоја у развоју у деце која су користила неке од од деривата амфетамина. Описани су случајеви драматичног пропадања мишићне масе.[20]
Смртни исходи такође су зле последице интоксикације, посебно у случајевима када је дрога узета у комбинацији салкохолом, или са лековима који смањујукрвни притисак, некимантидепресивима и антималарицима.
Акутна интоксикација екстазијем резултат је прекорачења дозе у кратком временском интервалу. Манифестује се соматским и психичким дисфункцијама. Прекомерне дозе су смртоносне[21][22].
Пролонгирана интоксикација последица је хроничне употребе екстазија. Симпотми варирају у интензитету : од благе дисфорије до параноидне психозе. Корисник дроге јееуфоричан, али и забринут непријатним телесним сензацијама, или сумњичав, остећеног доживљавања реалности и окружења као угрожавајућег. Смањење сна и апетита су исто тако карактеристични симптоми.
Индукована екстази (МДМА) ансиозност објашњава се могућношћу да екстази садржаје несвесног дела психе пренесе у свест. Особа није у стању да интегрише несвесне и емоционално богате информације.Акутна интоксикација малом дозом супстанце (50 - 150 mg) праћена је благом анксиозношћу, зебњом, нервозом, грижењем вилице, а ишчекивање посебних доживљаја може изазвати стање страха.Интоксицираног треба умирити благим наступом, подршком и уверавањем да је то пролазни ефекат унесене дроге.
Акутна интоксикација средње великим дозама (250 - 300 mg) карактеристична је по одређеној психопатологији и зависи од квалитета толеранције на унесену психостимулативну супстанцу.
Визуелне „искривљености“ манифестују се виђењем светлуцавих и сјајних предмета, титрајућег кретања, геометријски улепшаних. Особа је свесна ефекта супстанце и захтева да остане сама или, пак, тражи помоћ терапеута. Особа је уплашена и терапеут мора да располаже одређеном вештином да успостави комуникацију. Некад испољавају наглашену бригу о другим особама које су такође под дрогом, тврдећи за себе да су „хај“. Могу се појавити параноидне идеације, снажна депресивност, као и изненадне промене стања свести.
Акутна интоксикација великим дозама (300 - 400 mg) зависи од претходних искустава корисника дроге (употреба стимулативних и халуциногених дрога, ПЦП-а и сл. ), толеранције и окружења.
Доминирају следећи симптоми :
анксиозност која често прераста упанику (праћену убрзаним срчаним ритмом )
Хипертензивне кризе и срчане аритмије могу угрозити цереброваскуларни систем (мозак и мождане крвне судове) и довести до појаве „слога“ или можданих крвављења (хеморагија).Треба имати на уму да је интоксицирана особа можда конзумирала и неке друге дроге :кокаин, амфетамине,марихуану,алкохол...
Пролонгиране интоксикације с великим дозама погађају чак и особе са наглашеном толеранцијом на екстази. Младе особе гутају огромне количине ове дроге и доспевају у стање физичке и психичке исцрпљености. Могу се издвојити следећи симптоми:
^Malenka RC, Nestler EJ, Hyman SE (2009). „Chapter 15: Reinforcement and Addictive Disorders”. Ур.: Sydor A, Brown RY.Molecular Neuropharmacology: A Foundation for Clinical Neuroscience (2nd изд.). New York: McGraw-Hill Medical. стр. 375.ISBN9780071481274. „MDMA has been proven to produce lesions of serotonin neurons in animals and humans.”
^Verheyden SL, Maidment R, Curran HV (2003). „Quitting ecstasy: an investigation of why people stop taking the drug and their subsequent mental health”.J. Psychopharmacol. (Oxford).17 (4): 371—8.PMID14870948.doi:10.1177/0269881103174014.
Malenka RC, Nestler EJ, Hyman SE (2009). „Chapter 15: Reinforcement and Addictive Disorders”. Ур.: Sydor A, Brown RY.Molecular Neuropharmacology: A Foundation for Clinical Neuroscience (2nd изд.). New York: McGraw-Hill Medical. стр. 375.ISBN9780071481274. „MDMA has been proven to produce lesions of serotonin neurons in animals and humans.”</ref>
| elimination_half-life = (R)-MDMA: 5.8 ± 2.2 h<ref name="Toxnet MDMA">„3,4-Methylenedioxymethamphetamine”.Hazardous Substances Data Bank. National Library of Medicine. 28. 8. 2008. Приступљено22. 11. 2014.
.svg)
