Лутеранство илилутеранизам је деозападног хришћанства које се заснива на учењу реформисте из16. векаМартина Лутера.[1] Лутерови покушајиреформе теологије и црквене праксе довели су допротестантске реформације. Реакције власти и цркве на ширење Лутерових идеја (95 теза) Европом довеле су до верских ратова и поделехришћанства. За разлику од реформаторских цркви попуткалвиниста, лутерани и даље практикују многе сакраменте и литургијску праксу из пре-реформаторских цркви.
Назив „лутеранац“ је први пут у погрдном смислу употребиоЈохан Ек током дебате јула 1519.[2] Ек и другиримокатолици су следили уобичајену праксу да сејерес назива по свом вођи, тако да су сви поборници теологије Мартина Лутера означени као лутеранци.[3] Сам Мартин Лутер је одбацивао овај назив и свој реформаторски покрет је називао „јеванђеоски“ (грч.ευαγγελιον - добре вести,јеванђеље).[2] Лутеранци су и сами почели да користе овај назив средином 16. века да би се разликовали од осталих реформистичких група (филиписти,калвинисти). Теолози саУниверзитета у Витенбергу су 1597. употребили за своју цркву назив „лутеранска“.[3]
Лутеранска веронаука детаљно је изложена у„Књизи сагласја“ (Concordia). Лутеранци верују уСвето Тројство ибогочовечију природуИсуса Христа распетог на крсту, који се спустио у ад, васкрсао ивазнео се на небо, да после краја света суди живима и мртвима. Важно место у доктрини заузима концепција првобитноггреха, који може бити откупљен искључиво дејством божјеблагодати (лат.Sola Gratia), која је изражена у вери (лат.Sola Fide). Стога спасење није у праћењу црквених заповести, него у веровању. Опроштај грехова даје само божја милост (лат.Sola Gratia). Глава цркве је Исус Христос (лат.Solus Christus), а не неки овоземаљски посредник. Иако поричу улогу слободне воље у спасењу, лутерани на поричу слободну вољу у световном животу, и не верују у двојакупредестинацију већ у једнојаку предестинацију. Главни критеријум исправности вере је Библија (лат.Sola Scriptura). Допунска сведочанства су предања црквених отаца и други традиционални извори, не увек лутерански, али увек уз опаску да су они само онолико истинити колико су у сагласју са Библијом. Исти такав критички приступ примењује се на све теолошке изворе, укључујући самога Лутера, чије се дело поштује, али нема култно значење.
Лутеранци признају двесвете тајне:крштење ипричешће, додуше лутерани су историјски прихватали и трећу свету тајну тј. сакраментисповести и абсолуције.Посредством крштења људи постају хришћани. Они се причешћем учвршћују у вери. Специфичност лутеранског причешћа међу црквама западног обреда је то што се вином причешћују сви верници, а не само свештеници. То је у вези са црквеним ставом да су свештеници само проповедници (пастори) у својој заједници, и да се ничим не разликују од обичних верника. Лутеранска црква сматра да има континуитет од апостолских времена. Ово наслеђе се не схвата као директно, као на пример у православљу, већ пре у духовном смислу.
Обожавање светаца иикона није примерено божјој заповеди: „Не имај других богова“, такође они нисуиконоборци. Марија се поштује као Исусова мајка, али се не слави. Сматра се дацелибат није Исусово правило, стога се не примењује.
Лутеранске цркве широм света окупљају преко 80 милиона верника. Од тога их уНемачкој има 25,6 милиона, 19 милиона уСкандинавији, 8,5 милиона у Канади и САД. То је доминантна религија у: Шведској, Норвешкој, Данској, Финској, Исланду, Естонији и Летонији.Намибија је једина неевропска већински лутеранска земља. Значајне лутеранске заједнице постоје још у: Бразилу, Етиопији, Индонезији, Мадагаскару и Танзанији.
Статус традиционалне верске заједнице у Србији имају:Словачка eвангеличка црква аугзбуршке вероисповести у Србији (богослужбени језици: словачки, немачки и (по потреби) српски) која је и најбројнија протестантска црква или заједница у Србији, као и Евангеличка хришћанска црква (богослужбени језик: мађарски).
Од 1520, регуларне[6] лутеранске службе су одржаване уКопенхагену. Током владавинеФредерика I (1523–33), Данска—Норвешка је званично остала католичка. Иако је Фредерик у почетку обећао да ће прогонити лутеране, убрзо је усвојио политику заштите лутеранских проповедника и реформатора, најзначајнији од којих је биоХанс Таусен.[7]
Током Фредерикове владавине, лутеранизам је значајно напредовао у Данској. На отвореном састанку у Копенхагену коме је присуствовао краљ 1536. године, људи су узвикивали; „Ми ћемо стајати уз свето Еванђеље и више не желимо такве бискупе”.[6]:p. 195 Фредериков син Кристијан је био отворено лутеран, што је онемогућило његов избор на трон након смрти његовог оца. Међутим, након победе у грађанском рату који је уследио, он је постао 1537. годинеКристијан III и поспешио јереформацију у Данској—Норвешкој.
Устав по којем се данска норвешка црква, премацрквеним правилима, руководи је био „Чиста реч Бога, који језакон и еванђеље”.[6]:p. 202 У њему се не помиње[6]Аугзбуршка конфесија. Свештеници су морали да[6] довољно добро разумеју Свето писмо да би проповедали и објашњавали Еванђеље иПосланице својој конгрегацији.
Млади су подучавани[6] изЛутеровог малог катекизма, доступног наданском од 1532. Они су учени да очекују на крају живота:[6] „опроштај њихових грехова”, „да буду сматрани праведним”, и „вечном животу”. Инструкције су и даље сличне.[8]
Лутерани су у Београду имали цркву у ул. Вука Караџића, код зграде Академије - изграђена је 1860. а последња служба је одржана 1. августа 1937. Одатле су се преселили у Бирчанинову 30.[9]
Arand, Charles P, and Robert Kolb, ур. (2012).The Lutheran Confessions: History and Theology of the Book of Concord.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак уредника (веза)
Confessional & Historical Perspective: Günther Gassmann & Scott Hendrix.. Fortress Introduction to the Lutheran Confessions. Minneapolis: Fortress Press. 1999. ISBN978-0-8006-3162-8..
European Lutheran perspective: Elert, Werner.The Structure of Lutheranism: the Theology and Philosophy of Life of Lutheranism, Especially in the Sixteenth and Seventeenth Centuries, trans. by Walter A. Hansen. Saint Louis, Mo.: Concordia Publishing House, 1962.N.B.: Trans. ofMorphologie des Luthertums, vol. 1 of which was published in 1931 at Munich by C.H. Beck'sche Verlagsbuchhandlung, 1931, vol. 2 in German appearing in 1932; the t.p. of this English-language ed. states "Volume One", but there has been no publication, as part of this English ed., of vol. 2.
Fellowship of Lutheran Congregations Perspective:What True Lutherans Teach. Oak Parks, Ill.: E.L.C. Tract Center, [199?]. 11 p.N.B.: There is no personal author or specific committee credited with this brochure.
LCA Historical Worship Perspective: Reed, Luther D.The Lutheran Liturgy: a Study [especially] of the Common Service of the Lutheran Church in America. Philadelphia, Penn.: Muhlenberg Press, 1947.N.B.: This study also includes some coverage of other Lutheran liturgical services, especially of Matins and Vespers.
LCMS Perspective: Kretzschmar, Karl (198?).What Lutherans Teach. St. Louis, Mo.: Concordia Tract Mission.
LCMS Perspective: Neuhaus, Richard John (1969).The Lutherans (in "Ecumenical Series"). New York: Paulist Press.N.B.: At the time of the publication of this document, Neuhaus was still a Lutheran pastor, of the Lutheran Church–Missouri Synod.
Comparison of about 50 Lutheran church bodies in America:Brug, John F. (2009).WELS & Other Lutherans (2nd изд.). Northwestern Publishing House.ISBN978-0-8100-0543-3.
Comparison of Catholic, Lutheran, and Protestant doctrine:Jackson, Gregory L. (2007).Catholic, Lutheran, Protestant: A Doctrinal Comparison of Three Christian Confessions. Glendale, Arizona: Martin Chemnitz Press.
Moldehnke, Edward F. "Was ist denn eigentlich ein Lutheraner?" .„Was ist denn eigentlich ein Lutheraner?”.Evangelish-Lutherisches Gemeinde-Blatt.1 (8–10). 1866.. Trans. Nathaniel J. Biebert."So What Actually Is a Lutheran?"Studium Excitare. Issue #12 (2010).
![[икона]](/image.pl?url=https%3a%2f%2fsr.wikipedia.org%2f%2fupload.wikimedia.org%2fwikipedia%2fcommons%2fthumb%2f1%2f1c%2fWiki_letter_w_cropped.svg%2f20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png&f=jpg&w=240)
