Јачина расвете од 1 lx има површину од 1 m2 ако на њу падасветлосни ток од 1 lm. Може се и овако рећи:Јачина расвете од 1 lx има она тачка неке површине на коју пада нормално светлост од извора светлости 1 cd, који је од ње удаљен 1 m. Што се површина даље одмиче од извора светлости, то је њена расвета слабија, јер се исти ток светлости подели на већу површину. Према томе јачина расвете је управно сразмерна (пропорционална) са светлосним током, а обрнуто пропорционална с величином површине на коју тај ток пада.
Већа мерна јединица (застарела) од 1 lx је 1фот (ph):
Мања мерна јединица (застарела) од 1 lx је 1 noks (nx):
Разлика између лукса и лумена је та што лукс рачуна површину над којом се светлосни флукс шири. 1000 лумена, концентрисаних у површину једног квадратног метра, осветљују тај квадратни метар са осветљењем од 1000 лукса. Истих 1000 лумена, раширених на десет квадратних метара, стварају пригушеније осветљење од само 100 лукса.
Достизање осветљења од 500 лукса је могуће у кухињи са једним фиксиранимфлуоресцентним светлом од 12 000 лумена. Да би се осветлио под фабрике са на десетине већом површином од кухиње, потребно је на десетине више таквих сијалица. Па тако, осветљивањем веће површине са истом количином лукса захтева више лумена.
Осветљеност није директна мера енергије светла, већ осветљења које оно пружа, као што перципира људскооко. Па тако, коефицијенти конверзије тих јединица зависе од композицијеталасне дужине итемпературе боје светлости. На 555nm, срединивидљивог спектра, један lx је једнак са 1,46mW/m².
сунчева светлост на просечном дану варира од 32 000 (32 klx) до 100.000 лукса (100 klx)
ТВ студији одају око 1 000 лукса (1 klx)
светла канцеларија има око 400 лукса илуминације
месечева светлост представља око 1 лукс
звездана светлост износи само 0,00005 лукса (50 μlx)
Луксметар за мерењеосветљења (илуминације) у радним условима.Фотометар.Функција осетљивостиока приказана је на дијаграму којему се на апсциси налазеталасне дужине приближно је симетрична крива с оштрим максимумом једнаким јединици на таласној дужини 555нм за дневну осетљивост (црно) и 507 nm за ноћну осетљивост (зелено). Њена је вредност за таласну дужину 600 nm 0,63, а за таласне дужине 380 и 780 nm износи 0.Линеарни видљиви спектарСтандарднаЛЕД светиљка електричнеснаге 7W и светлосне снаге 470лумена.Електрична сијалица електричнеснаге 40W и светлосне снаге 325лумена.
Мерна јединица осветљења је лукс (lx = lm/m²).Сунце узениту даје на осветљеном тлу осветљење од приближно 100 000 lx, а на границиЗемаљске атмосфере око 200 000 lx, пунМесец даје осветљење 0,25 lx, светлостзвезда даје 0,0003 lx, осветљење за читање треба бити барем 50 lx.
Зависност осветљења некеповршине, због радијалног ширења светлости из тачкастог извора, обрнуто је размерна квадрату удаљености од извора светлости:
где суE1 иE2 осветљења наудаљеностима од извораr1 иr2.
Зависност осветљења неке површине о упадном углу светлости описујеЛамбертовкосинусни закон:
где је:E0 - осветљење површине нормалне на зраке светлости, аφ - упадниугао зрака светлости у односу на нормалу.[5]
Фотометрија је гранаоптике која се бавимерењем својставасветлости (својстава извора светлости, светлосног тока и осветљења површина). Историјска фотометријска мерења обављана су помоћуљудског ока, а савремена фотометријска мерења, иако користеелектронске фотометре, прилагођена су осетљивости људскога ока. Обухватају само онај деоспектра електромагнетских таласа који запажа људско око, то јест ограничена су наталасне дужине од приближно 380 до 780nm. Како људско око није једнако осетљиво на све таласне дужине видљиве светлости, за сваку се таласну дужину помоћу фотометријског еквивалента и функције осетљивости вида одређује еквивалентна вредност стандардног проматрача (премаМеђународној организацији за нормизацију ИСО). Мерењима својстава целокупногаелектромагнетског спектра бави серадиометрија.[6]
Количина светлости коју тачкасти изворсветлости шаље (емитује) у простор у свим правцима у једнојсекунди, назива се светлосни ток или луминацијски флукс. Опколи ли се тачкасти извор светлости јачине 1канделе (cd)кугломпречника 1метар (m), онда је количина светлости што пролази кроз 1m2 куглемерна јединица за светлосни ток и зове се 1лумен (lm).Просторни угао који припада равни од 1 m2 је јединични просторни угао и зове сестерадијан (sr). Будући да је површина кугле 4r2π, те је површина јединичне кугле (r = 1 m) једнака 4π или 12,57 m2. Значи кугла полупречника 1 m има 12,57 стерадијана. Према томе може се рећи:1 лумен је онај светлосни ток који даје тачкасти извор светлости од 1 канделе у просторном углу од 1 стерадијана.
Ако извор светлости шаље светлостt секунди, онда је укупна количина светлости коју он даје једнака умношку времена:
Светлосна енергија мери се луменсекундама или лумен секундама (lm∙s) или луменсатима (lm∙ h). Како изворсветлости јачине 1кандела шаље у 1 стерадијан ток светлости од 1 лумена, онда ће кроз површину од 4π = 12,57 m2 слати светлосни ток 12,57 lm. Генерално, извор светлости јачинеIs (у канделама) даће светлосни ток (у луменима):
^абвгдSchlyter, Paul (1997—2009).„Radiometry and photometry in astronomy”. Starlight illuminance coincides with the human eye's minimum illuminance while moonlight coincides with the human eye's minimum colour vision illuminance (IEE Reviews, 1972,page 1183).
^Kyba, Christopher C. M.; Mohar, Andrej; Posch, Thomas (1. 2. 2017). „How bright is moonlight?”.Astronomy & Geophysics.58 (1): 1.31—1.32.doi:10.1093/astrogeo/atx025.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^абPears, Alan (јун 1998). „Chapter 7: Appliance technologies and scope for emission reduction”.Strategic Study of Household Energy and Greenhouse Issues(PDF).Sustainable Solutions Pty Ltd. Department of Industry and Science, Commonwealth of Australia. стр. 61. Архивирано изоригинала(PDF) 2. 3. 2011. г. Приступљено2008-06-26.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
