Лонгјербијен[1] (норв.Longyearbyen) је највећи и главни граднорвешке прекоморске територијеСвалбард. Насеље се налази наШпицбергену, највећем острвуСвалбарда односно Шпицбершких острва. У насељу живи 2.368 становника према попису из2019. У граду живе углавномНорвежани иРуси. Током2015. године насеље је погодилалавина која је уништила више кућа. Налази на више од 78 степени северне географске ширине и најсеверније је насељено место на свету.[2]
Насеље је1906. године основао амерички рударски магнатЏон Монро Лонгјер по којем је и насеље добило име што нанорвешком језику значи"Лонгјеров град", он је на овом подручју отворио прверуднике.[2] Насеље је за времеДругог светског рата1943. било срушено од странеНемаца али је убрзо по завршетку рата обновљено. До почеткадеведесетих година20. века главна делатност у насељу је билорударство односно ископавање угља.Данас Лонгјербијен нуди широку понуду активности и установа па се у њему налазе затворени базени, спортске дворане,трговине,црква, трихотела, сувенирница, итд. Године1993. у насељу је отворен и универзитетски центар.
У Лонгјербијену је законом забрањено умирање. Разлог доношења ове одлуке је заштита осталих становника. Давне1950. године откривено је да се тела која су сахрањена на градском гробљу не распадају због тога што је тло стално смрзнуто, а као резултат тогавируси у лешевима могу да преживе и постоји ризик од будућихзараза. Том приликом су се узроком заразе сматрала теладивљих животиња која су се налазила у смрзнутом тлу које се приликом наглог пораста температуре отопило. Тада је једна особа умрла, а још 90 је завршило у болници. Такође, откривено је да се вирусшпанског грипа још налази у телима људи који су умрли почетком века, а последња особа заражена том болешћу у овом норвешком граду умрла је1917. године. Ако се догоди да особа оболи и болест дође до терминалне фазе, особа мора да оде из града и да смрт дочека на неком другом месту. Ако се ипак догоди да изненада особа умре, тело бива хитно отпремљено и не постоји могућност обављање сахране у самом граду. Ово важи за све особе како за туристе тако и за особе које су цео живот провеле у граду.[3]
_2003.jpg)
