Ломбардија спада у највећеиталијанске покрајине по пространству, а по броју становника и уделу у националном дохотку је убедљиво прва. Такође, престоница Милано је економски центар Италије и један од најзначајнијих градова уЕвропи.
Ломбардија је северна покрајинаИталије са државном границом каШвајцарској на северу.[2] Једним делом ова граница је и језерска. Са осталих страна налазе се другеиталијанске покрајине:
У оквиру Ломбардије разликује се неколико природних целина у правцу југ - север. Јужни део је равничарско подручје уз рекуПо. То је средишњи деоПадске низије, житницеИталије. Овај део заузима половину површине покрајине и ту се гаје жита и поврће. Целина предалског побрђа је средња и најмања целина (12%) је област винограда и воћњака. Северни део (40% површине) је изразито планински у оквиру системаАлпа са неколико насељенијих долина. То је сточарско подручје, једино су у долинама су развијене остале врсте пољопривреде. Занемарљиво мали део покрајине је у системуАпенинског побрђа на крајњем југу.
Клима у већем делу Ломбардије јеконтинентална клима са значајних утицајем сасредоземне са мора. Стога су зиме нешто блаже, а лета топлија и сувља него код уобичајене климе овог типа. У вишим крајевима клима је оштрија, а на планинама владапланинска клима.
Ломбардија је унутаркопненапокрајина, али има веома развијен система вода. Посебност покрајине су три великаиталијнскајезераледничког порекла -Комо,Гарда,Мађоре иИзео, која су туристички посећена. Речним системом доминира река По на југу покрајине и делимично граница каЕмилији-Ромањи. Она тече упореднички. У њу се улива већина река меридијанског правца —Тичино,Ада,Минчио,Ољо. Ове реке се користе обилато за наводњавање, а у вези са тим постоји и веома развијен систем вештачких канала.
После пропасти старог Рима кроз ову област прошло је многоварварских племена. Међутим, племеЛангобарди, које је запосело простор570. г., владало је готово два века. По овом племену је цео средишњи простор низије добио данашњи назив. Потом је следила власт страних држава,Франачке,Баварске. У10. век дошло је у овој области до наглог развоја привреде, што је искористило месно племство и осамосталило се у виду више државица. Од њих најзначајнија била је држава са седиштем уМилану. Она је веома брзо преузела првенство и доживела процват у12. и13. веку. Међутим, у следећим вековима политичка нестабилност довела је ову област у вазални однос према околним моћним државама (Хабзбуршко царство,Млетачка република,Француска,Шпанија). Такође, разни делови простора Ломбардије били су у различитим везама са околним државама.
ТокомНаполеонових ратова Ломбардија је била део његовеКраљевине Италије, да би потом била деоЛомбардо-Венеције, вазалне државеХабзбуршке монархије.1866. г. дошло је до припајања Ломбардије новооснованојИталији. Одмах је основана покрајина Ломбардија. Нова владавина је убрзо оживела привреду. Током неколико наредних деценија Ломбардија саМиланом на челу је постала економско средиштеИталије. У20. веку покрајина није претрпела знатно штете у светским ратовима и до краја века постала је једно од најразвијенијих подручјаЕвропе.
Данас Ломбардија има преко 9,5 милиона становника и то је покрајинаИталије са највише становника. То је двоструко више становника него пре једног века.
Густина насељености је преко 400 ст./км², што је знатно више од државног просека (200 ст./км²). Равничарски део покрајине је знатно гушће насељен него северно,алпско подручје. Посебно је густо насељена „економска кичма“ покрајине, линијаНовара—Милано—Бергамо—Бреша.
Етничка слика У покрајини доминираиталијанско становништво. Утицај наглог развоја покрајине огледа се и у великом уделу становништва са привременим боравком (8,4%).
Значајне индустријске гране су: металургија, машинска, хемијска, електро-техничка и текстилна. Посебно је развијен средњи појас на линијиТорино—Милано—Бреша—Венеција.
Ломбардија је важно туристичко одредиште. Милано, као важаневропски град богат историјом привлачи велики број туриста годишње. Градови попут Бреша,Кремоне иМантове значајни су наслеђу из ранијих времена. Језера су такође веома привлачна. У покрајини постоје и зимски туристички центри наАлпима (нпр.Ливињо).[3]