Литар је метричка јединица зазапремину. Литар нијеСИ јединица, али је (заједно са јединицама као што су сати и дани) уврстана као једна од „јединица ван СИ које су прихваћене за употребу у оквиру СИ“. СИ јединица за запремину јекубни метар (m³). Литар је једнак са 1кубнимдециметром (dm³), 1.000кубних центиметара (cm³) или 1/1.000кубног метра. Кубни дециметар (или литра) заузима запремину од 10×10×10 центиметара (погледајте слику) и стога је једнака једној хиљадитини кубног метра.
Симбол за литар је мало (l) или велико (L) слово. Курзивно мало слово l (ℓ) се такође користи, али гаМеђународни биро за тежине и мере не прихвата.
Оригинални францускиметрички систем је користио литар каоосновну јединицу. Речлитар је изведена из старе француске јединице,litron, чије име је потекло изгрчког — где је то била јединица тежине, а не запремине[2] — преко латинског, и која је била једнака са приближно 0,831 литра. Литар је исто тако кориштен у неколико следећих верзија метричког система и био јеприхваћен за употребу са СИ,[3] мада званично нијеСИ јединица.
Један литар течности воде имамасу од скоро тачно једногкилограма, пошто је килограм оригинално дефинисан 1795. године као кубни дециметар воде на температури топљења леда. Накнадне редефиниције метра и килограма су узроковале да тај однос више не постоји.[4]
Maßkrüge, пивске кегле од једног литра, токомОктоберфеста у Немачкој 2006. године
Од 1901. до 1964, литар је дефинисан као запремина једног килограма чисте воде при максималној густини и стандардном притиску. Килограм је био дефинисан као маса платинумског/иридијумског цилиндра који се чува уСевру у Француској, која је намерно изабрана да буде иста са масом горе поменутог литра воде. Касније је откривено да је цилиндар био око 28 делова на милион превелик и да је стога један литар једнак са око 1.000028 dm³. Додатно, однос масе и запремине воде (као и сваког флуида) зависи од температуре, притиска, чистоће и изотопске униформности. Године 1964, дефиниција којом се повезује литар са масом је напуштена у корист садашње дефиниције. Мада литар није СИ јединица, њега је организацијаCGPM (стандардно тело које дефинише СИ) прихватила за употребу. CGPM дефинише литар и његове прихватљиве симболе.
Не постоји међународни стандард у погледу тога када се требају користи литри, а када кубни метри. У пракси, литре се најчешће користе за ствари мерене по њиховом капацитету или величини посуде у којима се налазе (као што су течности и бобице), док се кубни метри (и изведене јединице) најчешће користе за ствари мерене по њиховим димензијама или количини истиснуте течности. Литар се такође често користи у неким прорачунатим мерењима, као што је густина (kg/L), што омогућава лако поређење са густином воде.
Литар је једнак по запремини самилистером, једном застареломметричком јединицом изван СИ која се обично користи као мера за количинусуве робе (нпр. метар дрва).
Литри се најчешће користе за ставке (флуиде и чврсте материјале који се могу сипати) који се мере по капацитету или величини њиховог контејнера, док се кубни метри (као изведене јединице) најчешће се користе за предмете мерене по димензијама или запремином течности коју истискују. Литар се често користи у неким композитним мерама, као што је густина (kg/L), што омогућава лако поређење са густином воде.
Један литар воде имамасу од скоро тачно једногкилограма кад је мерен при својој максималној густини, до чега долази на око 4 °C. Слично томе: један милилитар (1 mL) воде има масу од око 1 g; 1.000 литара воде имају масу од око 1.000 kg (1тона). Ова веза важи јер је грам оригинално био дефинисан као маса 1 mL воде; међутим, ова дефиниција је напуштена 1799. године, јер се густина воде мења са температуром и, врло благо, са притиском.
Сада је познато да густина воде зависи и од изотопских односа атома кисеоника и водоника у одређеном узорку. Модерна мерењаБечког стандарда средње океанске воде, која је чиста дестилована вода са репрезентативномизотопском композицијом просека светских океана, показују да она има густину од6999999975000000000♠0,999975 ±6994100000000000000♠0,000001 kg/L при својој тачки максималне густине (3,984 °C) под стандардним атмосферским условима (760тора, 101.325kPa) притиска.[5]
Литар није званична СИ јединица, али се може користити саСИ префиксима. Најчешће коришћена изведена јединица је милилитар, дефинисан као један хиљадити део литра, а такође се често назива и именом СИ изведене јединице „кубни центиметар”. Он се често користи, посебно у медицини, кувању и аутомобилском инжењерству. Остале јединице могу се наћи у доњој табели, где су често коришћени термини подебљани. Међутим, поједини органи власти не саветују употребу дела тих умножака; на пример, у Сједињеним Државама,НИСТ заговара употребу милилитара или литра уместо центилитра.[6]
Један литар је нешто више од једног америчког течног кварта и нешто мање од једног империјалног кварта или једног америчког сувог кварта. Амнемоник за његову запремину релативно на империјалну пинту је „литар воде је пинта и три четвртине”.
Литар је запремина коцке са странама од 10 cm, што је нешто мање од коцке са странама од 4 инча (или једне трећине стопе). Једна кубна стопа би садржала тачно 27 таквих коцки (четири инча на свакој страни), што чини једну кубну стопу приближно једнаком са 27 литара. Једна кубна стопа има тачну запремину од 28,316846592 литара, што је унутар 5% од 27-литарске апроксимације.
Литар течне воде има масу скоро тачно једнаку са једнимкилограмом. Једна рана дефиниција килограма била је постављена као маса једног литра воде. Због тога што се запремина мења с температуром и притиском, а притисак користи јединице масе, дефиниција килограма је промењена. Пристандардном притиску, један литар воде има масу од 0,999975 kg на4 °C, и 0,997 kg на25 °C.[7]
Симбол за литар је првобитно биоl (мало слово л). Да би се смањила конфузија са бројем 1,L (велико слово Л) је прихваћено као алтернативни симбол1979. године.Амерички Национални институт за стандарде и технологију предлаже коришћење великог слова L.[8] Велико L је такође пожељније уКанади иАустралији. Симболи за изведене јединице (користећи велико L) су следећег облика: µL, mL, kL, ML...
Пре 1979, симболℓ је ушао у честу употребу у неким државама; на пример предложен је од стране публикације М33 Јужноафричког бироа за стандарде1970их година. Овај симбол је остао у честој употреби, али гаМеђународни биро за тежине и мере званично не признаје.
1795. године, литар је уведен уФранцуској као једна од нових „републиканских мера“, а дефинисан је као један кубни дециметар. Име му је изведено из старије француске јединице, литрона, чије је име дошло одгрчког преколатинског језика.[10] Један литар воде имамасу од скоро тачно једногкилограма, услед тога што је грам дефинисан 1795. године као један кубни центиметар воде на температури топљења леда.[4] Оригинална дециметарска дужина је била 44,344 линија (фр.lignes), што је ревидирано 1798. на 44,3296 линија. То је учинило оригинални литар једнаким са7000100097400000000♠1,000974 данашњег кубног дециметра. На бази таквог литра је конструисан килограм. 1879. године,Међународни комитет за тежине и мере је усвојио дефиницију литра, као и симболl.
1901. године, на трећојГенералној конференцији тежина и мера, литар је редефинисан као простор испуњен једним килограмом чистеводе на температури своје највеће густине (3.98 °C) под притиском од 1atm. По овоме, један литар је био једнак са приближно 1.000028 dm³ (ранија дела често наводе 1.000027 dm³).
1964. године, на дванаестој Генералној конференцији тежина и мера, литар је поново дефинисан у тачној релацији са метром, као још једно име за кубни дециметар, тј. тачно 1 dm³.[11]
1979. године, на шеснаестој Генералној конференцији тежина и мера, алтернативни симболL је усвојен. Конференција је такође изразила жељу да се у будућности само један од ова симбола задржи, али је1990. речено да је још увек прерано да се то уради.[12]
^„Visite Générale au Musée des arts et métiers”(PDF). Paris:Musée des arts et métiers. Архивирано изоригинала(PDF) 9. 11. 2013. г. Приступљено5. 8. 2013. „Comment s’est appelé cet étalon de mesure avant de s’appeler le litre ? - Le Cadil [What was the name of this measurement before called being called a litre? - a Cadil].”
^„Décret relatif aux poids et aux mesures du 18 germinal an 3 (7 avril 1795)” [Weights and measures decree dated 18 Germinal, Year 3 (7 April 1795)] (на језику: French). Association Métrodiff. 7. 4. 1795. Архивирано изоригинала 24. 06. 2018. г. Приступљено15. 06. 2017. „'Litre, la mesure de capacité, tant pour les liquides que pour les matières sèches, dont la contenance sera celle du cube de la dixièrne partie du mètre.'”CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза) English translation: ‘Litre: unit of capacity for both liquids and solids which will be equivalent to a cube of [with sides] one tenth of a metre.’
„Table 6”. Архивирано изоригинала 1. 10. 2009. г.CS1 одржавање: Формат датума (веза) (Non-SI units accepted for use with the International System). Приступљено 2008-08-24
National Institute of Standards and Technology (11. 11. 2000).„Appendix C: General tables of units of measurement”.NIST Handbook 44: Specifications, Tolerances, and Other Technical Requirements for Weighing and Measuring Devices. National Institute of Standards and Technology. Архивирано изоригинала 10. 12. 2011. г. Приступљено9. 10. 2006.
Taylor, B.N. and Thompson, A. (Eds.). (2008a).„The International System of Units (SI)”(PDF). Архивирано изоригинала(PDF) 03. 06. 2016. г. Приступљено15. 06. 2017.. United States version of the English text of the eighth edition (2006) of the International Bureau of Weights and Measures publicationLe Système International d’ Unités (SI) (Special Publication 330). Gaithersburg, MD: National Institute of Standards and Technology. Приступљено 2008-08-18.
