Постоје четири главна дела оперативног система Линукс. Први део је језгро оперативног система или кернел. Други део чине придружени програми за рад са системом, као што су алатке за управљањедатотекама,уређивање текста,математику,програмирање, обрадузвука, слике, видео-записа итд. Трећи дио чинекорисничке љуске, које представљају основни начин за рад са системом преко командне линије. Четврти дио чини графички систем X, који обезбјеђује рад са прозорима, менијима, иконама и другим елементима карактеристичним за данашњаграфичка корисничка окружења.[7]
Развој линукса један је од најбољих примјера сарадње на пројекту слободног софтвера. Изворни код програма може свако да користи, мијења и дистрибуира комерцијално или некомерцијално, под слободним лиценцама као што јеГНУ-ова општа јавна лиценца. Линукс је обично дистрибуиран у обликулинуксове дистрибуције, која укључује језгро и хиљаде пратећих програма. На овај начин се обезбјеђује користан радни систем одмах по инсталацији.
Дистрибуција са графичким окружењем за рад (радном површином) обично има подршку запрозорски систем Икс и графичко окружење као што јеГном илиКДЕ, или за мање хардверске захтјевеLXDE илиXfce. Серверске дистрибуције често немају графичко окружење, али укључују друге специфичне програмске пакете као што су серверски пакетАпач иSSH сервер као што јеOpenSSH. Пошто се линукс може слободно дистрибуирати, свако може направити дистрибуцију по својим потребама. Програми који се често користе на линуксовим системима суинтернет прегледачМозила фајерфокс, канцеларијски пакетЛибреофис и уређивач сликаГимп.
Оперативни системЈуникс је замишљен и створен1969. у Бел лабораторијама фирмеAT&T,САД. Главни творци били суКен Томпсон,Денис Ричи,Даглас Мекелрој иЏо Осана. Систем је први пут представљен1971. и био је у потпуности написан уасемблерском програмском језику,[18] што је била честа пракса тога времена. Године 1973, у пионирском покушају, Јуникс је поново написан упрограмском језику C, напорима Дениса Ричија, осим самог језгра и кода за рад с улазно-излазним уређајима (због брзине рада тих критичних дијелова система). Присуство оперативног система написаног у вишемпрограмском језику омогућило је лакши прелазак на различите рачунарске системе. Због правне нејасноће која је принуђавала AT&T да лиценцира оперативни систем свакоме ко би то затражио,[19] јуникс је брзо растао и постао је широко прихваћен у академским институцијама и предузећима. Године 1984, дошло је до подјеле фирме AT&T и Белових лабораторија. Пошто више није било правних препрека, Белове лабораторије су почеле да продају јуникс као приватни софтверски производ.
ПројекатГНУ, којег је1983. започеоРичард Столман, имао је за циљ стварање потпуног софтверског система који би био сагласан сјуниксом и који би се састојао искључиво од слободног софтвера. Рад на потпуно слободном ГНУ систему почео је1984. године.[20] Касније,1985, Столман је основаоЗадужбину за слободни софтвер и написао јеГНУ-ову општу јавну лиценцу током1989. До ранихдеведесетих, многи програми потребни у оперативном систему (програмске библиотеке,компилатори,уређивачи текста,љуска јуникса и графички систем) били су завршени. Недостајали су критични делови као што сувезници за уређаје, системске услуге[21] (софтверски демони), и само језгро система.[22] Пошто ГНУ није имао употребљиво језгро ни 1991. године, Линус Торвалдс је почео да програмира своје језгро оперативног система. Највише су га на то натјерали недостатак употребљивог ГНУ језгра, знатна ограничења Миникса и његова релативно висока цијена, као и нејасан правни статус BSD јуникс варијанти.[23][24][25]
Развој оперативног система386BSD, из којег су се касније развилиNetBSD иFreeBSD, почео је пре1992, дакле пре Линукса, али је био успорен и отежан правним потешкоћама око лиценцирања имена и кода Јуникса, од кога су касније потекле остале варијанте BSD јуникса.
Уз то, почетна цена за коју је 386BSD продаван 1992. износила је 995 америчких долара.[26]
Миникс је релативно једноставни минимални оперативни систем сличанјуниксу, којег је створиоЕндру Таненбаум. Направљен је за сврхе образовања урачунарским наукама. Почевши од треће верзије, Миникс 3 јеслободни софтвер и преправљен је за „озбиљну“ употребу.
Током 1991. године, док је похађаоУниверзитет у Хелсинкију,Линус Торвалдс је показао интересовање за начин рада оперативних система[25] и фрустриран проблемом слободног лиценцирања Миникса – који је омогућавао само употребу у образовне сврхе, недостатком ГНУ језгра и правним проблемима с варијантама BSD јуникса, почео је да ради на свом властитом оперативном систему, који је на крају постаојезгро линукса.
Торвалдс је започео развој линуксовог језгра на платформи Миникс, и програми написани за Миникс су такође првобитно коришћени и на линуксу. Касније је линукс сазрео и даљи развој линукса се наставио на самим линуксовим системима.[27] ГНУ програми су исто тако брзо замијенили све Миниксове делове, пошто је било у интересу пројекта да користи слободни код из ГНУ пројекта. Торвалдс је сам иницирао прелаз с изворне лиценце за линукс (која је забрањивала комерцијалну употребу) на лиценцуГНУ ГПЛ.[28] Програмери су даље радили на томе да саставе ГНУ-ове делове с линуксовим језгром да би се створио и даље развијао потпуно функционалан и слободан оперативни систем.[22]
Снимак радне површине кодУбунтуа, популарне линуксове дистрибуције.
Данас се линуксови системи користе у свим подручјима употребе, одмикроконтролера досуперрачунара,[11][29] и осигурали су мјесто у серверским инсталацијама, често као дио популарног програмског пакетаЛАМП (Linux/Apache/MySQL/Perl/Python/PHP).[30] Кориштење линукса на стоним рачунарима је у порасту.[31][32][33][34][35][36][37] Такође је порасла популарност линукса код многих локалних и националних управа и влада. Федерална владаБразила је позната по својој подршци линуксу.[38][39] Новости о томе какоруска војска прави сопствену линуксову дистрибуцију показале су се као тачне, и пројекат је завршен под називом G.H.ost.[40] Индијска државаКерала је обавезала све средње школе да користе линукс на својим рачунарима.[41][42]Кина користи искључиво линукс као оперативни систем за своју Лунгсун (Loongson) породицумикропроцесора да би постигла технолошку независност.[43] У Шпанији су неке регије развиле сопствене линуксове дистрибуције и исте се широко користе у образовању и службеним институцијама. Примјери суГнулинекс (gnuLinEx) уЕкстремадури иГуадалинекс (Guadalinex) уАндалузији.Португал користи властиту линуксову дистрибуцијуКаиша мажика (Caixa Mágica), која се користи унетбук рачунару Магалхаес (Magalhães)[44] и у државном програму образовања е-ескола (e-escola).[тражи се извор]Француска иЊемачка исто тако у све већој мјери усвајају слободни оперативни систем линукс.[45]
Линуксове дистрибуције су исто постале популарне нанетбук рачунарима, са многим уређајима који долазе са преинсталираним прилагођеним дистрибуцијама. Такви су на примјерASUS Eee PC иAcer Aspire One.[46]
Линус Торвалдс наставља да управља развојем линуксовог језгра.[тражи се извор] Ричард Столман је на челу Задужбине за слободни софтвер,[47] која подржава линукс са ГНУ-овим деловима.[48] Појединци и корпорације развијају и не-ГНУ делове. Они се састоје од великог броја програма, програмских библиотека и докумената, у језгру и ван њега. Дистрибутери линуксових дистрибуција и заједнице програмера и добровољаца сакупљају све то у цјелину. Затим дистрибуирају језгро линукса, ГНУ-ове и не-ГНУ-ове делове са додатним програмима, у видулинуксових дистрибуција.
Линуксов систем јемодуларни оперативни систем сличанјуниксу. Већи дио структуре је заснован на принципима јуникса створеним током седамдесетих и осамдесетих година. Систем користимонолитно језгро које се стара о контроли програмских процеса, периферним уређајима и приступудатотекама.Управљачки програми су интегрисани с језгром или уписани у меморију по потреби док систем ради.
ГНУ-ов кориснички простор је важан дио већине линуксових система и обезбјеђује стандарднеC датотеке, корисничку љуску и многе корисне алатке које извршавају разноврсне задатке. Графичко окружење које већина линуксових система користи је засновано на основи имплементације системаX Window.
Корисници управљају Линуксовим системом прекокомандне линије, графичког радног окружења или преко контрола прикључених на спољашње уређаје (често кодмикроконтролерских система).
За обичне корисничке системе, обично се користи графичко радно окружење, а командна линија (најчешћеbash,csh, илиsh љуска) је доступна преко програма за емулирање терминала или преко виртуелних конзола. Већина главних линуксових делова користе искључиво командну линију за рад, пошто је подесна за извођење понављајућих или временски одвојених задатака, и обезбјеђује једноставну интерпроцесну комуникацију. Графички терминалски емулатор се често користи да би се приступило командној линији и из графичког окружења. Командна линија је традиционални начин рада са линуксовим и јуниксовим системима.
Најпопуларнија графичка радна окружења суКДЕ,Гном, иXfce, иако постоји десетине алтернативних окружења. Већина их је заснована на системуX Window, често званом само „X“. Он обезбјеђује мрежну транспарентност и омогућава да се графички приказ с једног система прикаже на другом.[49]
Друга графичка окружења се могу сврстати у једноставнеX window управљаче. У ту групу спадајуFVWM,Enlightenment иWindow Maker, који обезбјеђују основну функционалност. Управљач прозорима обезбјеђује начин за контролу размјештаја и изгледа појединих апликационих прозора, и врши интеракцију са системомX Window. Графичка окружења укључују управљаче прозорима као дио својих стандардних инсталација (Матер за Гном,Квин за КДЕ,Xfwm за Xfce у јануару 2012) иако корисници могу да користе други управљач, ако то желе.
Поједностављена историја оперативни систем сличан јуниксовим оперативним система. Линукс има сличну архитектуру и концепте као и јуникс и Миникс, али са њима не дијели програмски код.
Главна разлика између линукса и многих других оперативних система данашњице је да су линуксово језгро и многи пратећи делови оперативног система бесплатни софтверотвореног кода. Линукс није једини такав систем, али је од таквих система линукс у најширој употреби.[50]Неке слободне лиценце за софтвер засноване су на принципукопилефта, који је врста реципроцитета: сваки рад изведен из софтвера под копилефтом мора исто и сам да постане копилефт софтвер. Најчешћа софтверска лиценца,ГНУ ОЈЛ, једна је од форми копилефта, и користи се за линуксово језгро и за многе делове пројекта ГНУ.
Линуксове дистрибуције су направљене и са циљем лаке интероперабилности с другим оперативним системима и са устаљеним рачунарским стандардима. Линуксови системи прате ПОСИКС (POSIX) стандард,[51]SUS,[52]ISO, иANSI стандарде гдје је то могуће. Упркос томе само једна линуксова дистрибуција је добила ПОСИКС (POSIX.1) сертификат, Linux-FT.[53][54]
Слободни софтверски пројекти, иако су развијени на принципу сарадње, су често независни један од другог. Чињеница да софтверске лиценце дозвољавају редистрибуцију, обезбјеђује основу за велике пројекте који сакупљају софтвер који су произвели мањи пројекти. Затим се ово објављује и чини свима доступно у виду линуксове дистрибуције.
Дистрибуција линукс, често скраћено названа „дистро“, је колекција софтверских пакета која је слободно доступна за снимање на диск и каснију инсталацију на рачунар. Ово дозвољава кориснику да прилагоди оперативни систем својим потребама. Дистрибуције одржавају појединци, лабави тимови, добровољне организације и комерцијални ентитети. Дистрибуција има претподешену конфигурацију линуксовог језгра, сигурности система, и софтверских пакета у јединствену кохерентну цјелину. Дистрибуције типично користе посебне програме да би се олакшала инсталација софтверских пакета. Ти такозвани менаџери пакета (package manager) су на примјерdpkg,Synaptic,YAST, илиPortage. Они омогућују инсталацију, уклањање и освјежавање (update) системског софтвера из једне централне локације.
Групе корисника линукса приликом инсталације оперативног система на више рачунара, Универзитет Рутгерс,Њу Џерзи, САД.
Дистрибуцијом углавном управља развојни тим и заједница корисника. Неке групе развијају и финансирају дистрибуције на добровољној бази. Једна од највећих таквих дистрибуција јеДебијан. Друге групе имају бесплатну верзију за заједницу, и комерцијалну верзију за корпорације. Такве дистрибуције су на примјерФедора (раније Ред хет линукс) иopenSUSE.
У многим градовима и регионима локална удружења као што сугрупе корисника линукса настоје да промовишу своју изабрану дистрибуцију и преко ње слободни софтвер. Одржавају састанке и обезбјеђују бесплатне демонстрације, тренинг, техничку подршку и инсталацију оперативног система за нове кориснике. Многе интернет заједнице такође обезбјеђују подршку линуксовим корисницима ипрограмерима. Већина дистрибуција и бесплатних софтверских пројеката користеИРЦ и интернет странице с вијестима.Форуми су још једно мјесто за помоћ, а као примјери се могу навести LinuxQuestions.org и специфични форуми за поједине дистрибуције. Такође постоје и дописне листе, често разгранате по одређеним темама.
Постоји доста технолошких сајтова којима је линукс главни тематски фокус. Штампани магазини често укључујуЦД илиDVD са софтвером или комплетним линуксовим дистрибуцијама.[55][56]
Иако су линуксове дистрибуције обично доступне бесплатно, неколико већих корпорација продаје, подржава и доприноси развоју системских делова и слободног софтвера. Анализа линуксовог језгра од децембра2008. до јануара2010. показала је да је у том периоду 75% доприноса језгру дошло од програмера који раде за корпорације, 18% од добровољаца и 7% је непознатог поријекла.[57] Неке од већих корпорација које доприносе су Дел,IBM,Хјулет-Пакард,Оракл,Сан Мајкросистемс (сад дио Оракл корпорације),Новел иНокија. Неке корпорације, каоРед хет и Новел, изградиле су значајан посао заснован на подршци линуксовим дистрибуцијама.
Разне софтверске лиценце на којима су поједини софтверски пакети засновани експлицитно дозвољавају и охрабрују комерцијализацију. Однос између линуксове дистрибуције као цјелине и појединих снабдјевача се може посматрати каосимбиоза. Чест пословни модел комерцијалних снабдјевача је наплаћивање за техничку подршку, нарочито од пословних корисника (предузећа). Неке компаније такође нуде и специјализовану пословну верзију своје дистрибуције, која додаје небесплатне пакете и алате да би се олакшала многострука инсталација или административни задаци.
Још један пословни модел је давање бесплатног софтвера да би се продао хардвер који иде уз њега. Ово је раније била норма у рачунарској индустрији, с оперативним системима као што суCP/M,Apple DOS и верзијамаMac OS-а прије 7.5 које су биле слободне за умножавање (али не и за мењање). Пошто су рачунари постали стандардизованији (и јефтинији) токомосамдесетих година, постало је теже за произвођаче да профитирају с овим приступом, пошто би оперативни систем радио и на истој хардверској архитектури другог произвођача.
Већина линуксових дистрибуција подржава програмирање на десетинамапрограмских језика. Оригиналне развојне алатке кориштене за стварање програма и самог оперативног система се могу наћи у ГНУ-овом алатном ланцу (GNU toolchain), који укључује ГНУ-ову збирку компилатора (GNU Compiler Collection, GCC) и ГНУ-ов систем за израду (GNU build system). Између осталог, ГЦЦ обезбјеђујекомпилаторе за програмске језикеада,C, C++,јава ифортран. Први пут представљен 2003, пројекат названLow Level Virtual Machine обезбјеђује алтернативни компилатор слободног кода за многе језике. Неслободни компилатори за линукс укључујуИнтел C++ компилатор,Сан стјудио и IBM XL C/C++ компилатор.Бејсик у форми сличнојвижуал бејсику је исто подржан у језицимагамбас,FreeBASIC иXBasic.
Већина дистрибуција такође нуди подршку заPHP,перл,руби,пајтон и друге динамичке програмске језике. Иако мање заступљен, линукс исто подржава и програмске језикеC# (преко софтвера Моно),вала иScheme.Јавина виртуелна машина и пратећи развојни алати исто раде на линуксу, укључујући и оригиналниСан мајкросистемс ЈВМ (Хотспот) и IBM J2SE RE. Подржани су и разни пројекти слободног кода као што су Кафе и JikesRVM.
Дистрибуције могу бити специјализоване застоне рачунаре,сервере, за подршку рачунарским архитектурама, минијатурнемикроконтролерске системе, стабилност, сигурност, локализацију за поједине језике или регионе, посебне корисничке групе, примјене у стварном времену (real-time applications) итд. Надаље, неке дистрибуције намјерно укључују само слободни софтвер. У овом тренутку, постоји преко триста дистрибуција на којима се активно ради. Од тих, десетак дистрибуција је у најширој употреби.[59]
Линуксово језгро је прилагођено за рад на великом броју рачунарских архитектура: од малихARM процесора до великихмејнфрејм система IBM System z9. Уређаји покривају распон од мобилних телефона до суперрачунара.[60] Специјализоване дистрибуције постоје за мање раширене архитектуре. ЕЛКС језгро (ELKS kernel) може да ради наИнтел 8086 илиИнтел 80286 16-битниммикропроцесорима, док језгроМикроклинукса може да ради на системима безјединице за управљање меморијом. Језгро линукса је чак прилагођено да ради и на системима који су замишљени да користе само оперативни систем од произвођача, као што суМакинтош рачунари с процесорима PowerPC и Интел,лични дигитални помоћници (PDA),видео-конзоле, преносни музички уређаји и мобилни телефони.
Постоји неколико индустријских удружења и хардверских конференција посвећених одржавању и побољшању подршке за широки спектар хардвера под линуксом. Једно од тих је FreedomHEC.
Графичко окружење КДЕ плазма десктоп, једно од многих окружења доступних на стоним рачунарима који користе линукс.LAMP skup programa (ovde zajedno saSquid-om)
Популарност линукса на стандардним стоним рачунарима илаптопима се повећавала током година. Тренутно, већина дистрибуција укључује и графичко радно окружење, с окружењимаГном,Јунити иКДЕ плазма десктоп као најпопуларнијима.
Особине линукса на стоним рачунарима су контроверзна тема. Тако је 2007. године Кон Коливас оптужио линуксову заједницу за оптимизацију перформанси језгра на серверима, и запостављање стоних рачунара. Због овога је напустио даљи развој линуксовог језгра. Након тога је дао интервју у којем је разоткрио своја мишљења о развоју линукса.[тражи се извор]Послије тога, уложен је значајан труд да би се побољшала искуства корисника на стоним линуксовим системима. Пројекти као што суАпстарт иsystemd, на примјер, раде на скраћивању времена за подизање система.
Многи популарни кориснички програми су доступни за велику већину оперативних система. ТакоМозила фајерфокс,OpenOffice.org,Либреофис иБлендер имају верзије за све веће оперативне системе. Надаље, неки програми су првобитно развијени за линукс (каоПиџин иГимп), а касније су прилагођени за друге оперативне системе као што суWindows иMac OS због своје популарности. Уз то, растући број неслободних програма за стоне рачунаре има и верзију на линуксу. На пољу анимације и визуелних ефеката, већина сложених софтверских пакета, као што суАутодеск маја,Софтимаж иЕпл шејк, постоје у верзијама за линукс, Windows и/или заMac OS X. Постоје и игре за линукс које производи неколико компанија. Најчешће су то прераде наслова прављених за Windows.
Многе врсте програма доступних на Windows-у и Mac OS-у су исто присутни на линуксу. Често постоји слободан програм који дуплицира функционалност с другог оперативног система, или постоји верзија тог програма која ради на линуксу (каоСкајп) и неке линуксовевидео-игре. Надаље, пројектВајн обезбјеђује ниво сагласности с Windows-ом, што омогућава да се неизмјењени Windows програми могу покретати и на линуксовим системима. ПрограмКросовер је неслободно рјешење засновано на Вајну које подржава покретање и рад саMicrosoft Officeом, програмимаIntuit Quicken иIntuit QuickBooks,Адоби фотошоп до верзије CS2, и играње игара као што суWorld of Warcraft иTeam Fortress 2. У другим случајевима, када нема еквивалентног линуксовог софтвера у неким областима као што је стоно издаваштво (desktop publishing)[61] и професионална обрада звука,[62][63] постоји софтвер са сличном функционалношћу.
Колаборативна природа развоја слободног софтвера дозвољава и језичку локализацију коју спроводе дистрибуирани тимови појединаца, у случајевима гдје то не би било исплативо за комерцијалне фирме. Тако је на примјер верзијаКнопикса засингалешки језик била доступна знатно прије него што је Windows XP преведен на сингалешки језик. У овом случају је локална група (Lanka Linux User Group) одиграла велику улогу у развоју локализираног система, комбинујући знање универзитетских професора, лингвиста и локалних програмера.
Инсталација, ажурирање и уклањање софтвера у линуксу се типично врши преко управљача пакетима као што суСинаптик,PackageKit, иYellow dog Updater. Већина већих линуксових дистрибуција имаризнице са десетинама хиљада пакета (програма спремних за инсталацију), али многи додатни софтверски пакети се не налазе у службеним ризницама. Ово је чест случај за неслободне софтверске пакете. Због тога, корисници могу да инсталирају пакете из неслужбених ризница, сниме већ спремне софтверске пакете са веб страница, или да сами саставе програм преко изворног кода. Све ове методе имају различити ниво тежине за извођење. Састављање изворног кода може бити захтјеван процес за почетнике, али то је ријетко и потребно у модерним линуксовим дистрибуцијама.
Линуксове дистрибуције се већ дуже користе каосерверски оперативни системи, и врло су проминентни у тој улози. Компанија Неткрафт (Netcraft) је у септембру 2006. објавила да осам од десет најпоузданијихинтернет хостинг компанија користи линуксове дистрибуције на својим серверима.[64] Од јуна 2008. Линуксове дистрибуције су заузимале пет мјеста од првих десет,FreeBSD три од десет, иWindows двије од десет.[65] Од фебруара 2010, линуксове дистрибуције држе шест од првих десет мјеста, FreeBSD 2 од 10, и Microsoft Windows једно од десет.[66]
Линуксове дистрибуције чине основуЛАМП-овог (енгл.Linux,Apache,MySQL, Perl/PHP/Python) серверског софтверског пакета који је постигао популарност међу развојним тимовима, и који је један од најчешћих платформи за послуживање (хостинг) веб-сајтова.[67]
Дистрибуције линукса су постале доста популарне и намејнфрејм рачунарима, највише захваљујући цијени и слободном софтверском моделу.[11] У децембру 2009, из рачунарског гиганта IBM-а (IBM) је напоменуто да ће углавном рекламирати и продавати Enterprise Linux Server за линукс рачунаре.[68]
Надаље, линуксове дистрибуције се често користе и као оперативни системисуперрачунара. Тако је новембра 2010. године, од пет стотина најбржих система 459 (91,8%) користило неку линуксову дистрибуцију.[69] линукс је исто одабран као оперативни систем за најмоћнији свјетски рачунар IBM Секвоја (IBM Sequoia), који је испоручен 2011.
Приказ екрана на Андроид оперативном систему (Android 4.0 "Ice Cream Sandwich").
Због своје ниске цијене и лаке прилагодљивости, линукс се користи и намикроконтролерима, и на специјализованим и преносним уређајима.Андроид оперативни систем (заснован на линуксовом језгру) је постао значајан супарникНокијином старијем оперативном системуСимбијан кориштеном у многим паметним телефонима. Током трећег квартала 2010, 25,5% проданих паметних телефона је користило Андроид (а све линукс варијанте су имале 27,6% укупног тржишта у том тренутку).[70] Мобилни телефони и лични дигитални помоћници (PDA) са линуксом су постали знатно чешћи од 2007. Примјери укључују телефоне Нокија N810, Openmoko Neo1973, и Моторола ROKR E8. Настављајући овај тренд,Палм (Palm) (касније преузет одХјулет-Пакарда) је створио нови оперативни систем базиран на линуксу,Веб-ОС, који је уграђен у нову линију Palm Pre паметних телефона. ПопуларниTiVo дигитални видео-снимач (видео-рекордер) такође користи прилагођену верзију линукса.[71] Такав је случај и са неким мрежним усмјеривачима (рутерима) и фајерволима (firewalls) од Сиска (Cisco) и Линксиса (Linksys). Музичке радне станицеKorg OASYS,Korg KRONOS, Yamaha Motif XS/Motif XF,[72] Yamaha S90XS/S70XS, Yamaha MOX6/MOX8синтисајзери, Yamaha Motif-Rack XS синтисајзери-генератори тона, и Roland RD-700GX дигиталниклавир исто користе линукс. Линукс се исто користи и за контролне системе, као на примјер за освјетљавање позорница у WholeHogIII систему.[тражи се извор]
Процјењени удио на тржишту разних оперативних система, 2011. године.
Многа квантитативна истраживања слободног софтвера се фокусирају на питања удјела на тржишту и поузданости. Многа од тих истраживања специфично истражују линукс у том погледу.[73] Тржиште за линукс нагло расте, а приходи од сервера, стоних рачунара и софтвера који ради под линуксом су по неким предвиђањима премашили 35,7 милијарде америчких долара до 2008.
Корпорација за међународне податке (International Data Corporation, IDC) је 2007. објавила извештај са податком да линукс држи 12,7% укупног тржишта за сервере у том тренутку. Ова процјена је била заснована на броју линуксових сервера који су продале разне компаније, и није укључивала сервере на којима је линукс инсталиран касније. У септембру 2008, директорМајкрософтаСтив Балмер признао је да 60% веб-сервера користи линукс, док 40% користиWindows Server.[74]
Засновано на статистикама приступа са сервера, разне компаније су извршиле процјене да се удио линукса на стоним рачунарима креће од мање од 1% до 4,8%.[75] Ради упоређивања, Мајкрософтови системи су држали више од 85% 2007. године.[31][32][33][34][35][36][37][76]
У марту 2012. године, по статистикама интернет сајта W3Counter, оперативни системи засновани на линуксу били су инсталирани на 1,76% рачунара, разне Windows верзије на 76,7%, а Еплови оперативни системи на 14,04% рачунара. Статистика је вршена бројањем броја приступа на 56.000 сајтова.[77]
Аналитичари и заговарачи линукса приписују релативни успјех линукса његовој сигурности, поузданости, ниској цијени и слободи од везања за поједине произвођаче софтвера и хардвера.[78][79]
ЕмулаторВајн дозвољава покретање многих Windows програма на линуксу.[80] Око половина кода за Вајн је потекла од добровољаца, а другу половину су спонзорирали комерцијални интереси, као на примјер компанија Кодвиверс, која прави комерцијалну верзију Вајна. Од 2009. и Гугл је обезбједио нека новчана средства за даљи развој Вајна.[81][82]
ПројекатЈедан лаптоп за свако дијете (OLPC XO-1 - XO laptop, One Laptop Per Child) ствара нову линуксову заједницу која би требало да укључи милионе дјеце и њихових породица у земљама у развоју.[83] Већи донатори овог пројекта су компанијеГугл,Ред хет иИбеј. Иако XO лаптопи имају оперативни систем Windows, углавном ће бити испоручени саФедором и користиће графичко окружењеШугар.
Линукс је већ годинама платформа за многе захтјевне задатке уфилмској индустрији. Први већи филм направљен употребом линуксовог сервера био јеТитаник из 1997. године.[84][85] Од тада су већи филмски студији као што суДримворкс анимејшон,Пиксар,Вета диџитал иИндастријал лајт енд меџик прешли на линукс.[86][87][88] По изворима из Линукс мувиз група, више од 95% свих сервера и стоних рачунара у великим компанијама заанимацију и визуелне ефекте користи линукс.[89]
Треба нагласити дакопилефт лиценца не забрањује комерцијализацију и продају линукса, већ се она односи само на кôд програма који мора остати отворен и слободан. ТакоФедора има двије дистрибуције: једну наплаћује и углавном продаје комерцијалним корисницима са специфичним захтјевима. Друга дистрибуција је потпуно слободна и бесплатна, углавном намијењена појединцима.
Линукс и већина ГНУ-ових програма су доступни подГНУ-овом општом јавном лиценцом (ОЈЛ). Та лиценца тражи од свакога ко жели да дистрибуира линукс да дозволи да изворни код програма (и све њене измене) буде доступан даљим корисницима ?— под истим условима. Други делови софтверског система могу да користе друге лиценце. Тако многе програмске библиотеке користе ГНУ-ову мању општу јавну лиценцу (МОЈЛ), варијанту ОЈЛ с мањим ограничењима. Сервер X.org, имплементацијапрозорског система Икс, користиМИТ софтверску лиценцу.
Линус Торвалдс је својевремено изјавио да се линуксово језгро неће пребацити на верзију 3 ОЈЛ, већ ће остати на верзији 2. Он лично не воли неке одредбе у новој лиценци које забрањују кориштење софтвера у DRM (енгл.digital rights management) програмима.[90][91] Исто тако би било тешко обезбиједити дозволу од свих носилаца ауторских права, који се броје у хиљадама.[92]
СтудијаРед хет линукса верзије 7.1 из2001. је пронашла да је дистрибуција тада садржавала 30 милиона линија програмског кода.[93] Користећи модел КОКОМО (енгл.COCOMO, Constructive Cost Model), студија је процјенила да је за ову дистрибуцију било потребно око осам хиљада година рада на развоју. Даље је процијењено да би то коштало око 1,08 милијарди америчких долара да је развој вршен на традиционални комерцијални начин у САД.[93]
Већина кода (71%) написана је упрограмском језику C, али су кориштени и многи други језици, укључујућиC++,лисп,асемблерски језик,перл,пајтон,фортран и разни скриптни језици. Нешто преко половине свих линија кода је лиценцирано под ОЈЛ. Линуксово језгро је само по себи имало 2,4 милиона линија кода, или 8% од укупног броја линија кода у читавом линуксовом систему.[93]
У каснијој студији из2007. је направљена иста анализа заДебијан ГНУ/линукс верзије 4.0.[тражи се извор]Ова дистрибуција је тада садржавала близу 283 милиона линија кода, и процијењено је да би требало око 73 хиљаде година и 7,17 милијарди америчких долара да би се ова дистрибуција произвела на конвенционални комерцијални начин.
У САД је имеЛинукс регистровано каоробна марка а носилац је Линус Торвалдс. На почетку га нико није регистровао, али је15. августа1994. Вилијам Р. Дела Кроче Џуниор затражио регистрацију за робну маркуЛинукс, и затим је захтјевао новац од линуксових дистрибутера, пошто користе његову робну марку. Током1996, Торвалдс и неке овим погођене организације су тужиле Дела Крочеа, да би се робна марка пребацила натраг на Торвалдса. Године 1997. је дошло до погодбе по којој Торвалдс преузима робну марку.[94] Од тада се лиценцирање робне маркеЛинукс врши преко посебног института (енгл.Linux Mark Institute). Торвалдс је изјавио да је регистровао робну марку само да би спријечио неког другог да је злоупотријеби. Институт ЛМИ је на почетку наплаћивао мали износ за сублиценцирање имена,[95] али је касније ово промијењено да би била понуђена бесплатна и вјечна свјетска подлиценца.[96]
Задужбина за слободни софтвер сматра да су линуксове дистрибуције које користе ГНУ софтвер у ствари ГНУ варијанте, и тражи да се такви оперативни системи зову ГНУ/линукс или ГНУ систем заснован на линуксу.[97] Медији и свакодневно обраћање, међутим, користе једноставно име линукс, а то чини и већина линуксових дистрибуција (нпр. СУСЕ линукс и Мандрива линукс). Неке значајне дистрибуције, као што јеДебијан ГНУ/линукс, користе такав стил назива. Питање назива је и даље предмет контроверзи.
Постоји низ организација које популаризују линукс у Србији. Једна од њих јеМрежа за слободни софтвер – ФСН. Активна заједница постоји око линуксове дистрибуције Убунту, под називом Убунту Србија.[99] На веб-сајту с вијестима групе<http://www.ubuntu-rs.org/category/vesti/>је[мртва веза] тако најављена презентација Убунтуа 12.04, 28. априла 2012. у Дому омладине Београда.[100]
Већина линуксових дистрибуција подржава локализацију, тј. инсталирање додатних језика и писама у систем. Неке дистрибуције и програми су отишле и корак даље; само корисничко окружење и менији су преведени на више језика, чиме се омогућује рад и корисницима који не знају енглески. Домаћи пројекти који су произвели верзије линукса потпуно способне за рад на српском језику су, између осталих,cp6Linux[101] наЕлектротехничком факултету, и локализација Федоре наФакултету организационих наукаУниверзитета у Београду.[102]
Подршка институција линуксу је нарочито запажена уРепублици Српској. Тако је4. јуна2011. године објављено на сајту Дебијана да ће се конференцијаДебконф 11 одржати уБањалуци.[103] Конференција је отворена 25. јула 2011, а говор је одржао и предсједник РСМилорад Додик, премијерАлександар Џомбић и министар науке и технологије Јасмин Комић.[104] Конференција је затворена 30. јула 2011. Стефано Зачироли, пројектни вођа пројекта Дебијан је изјавио: „Дебконф 11 у Бањалуци био је обострано сјајан и показао је многима од нас културу и дио свијета са којим нисмо били упознати. Вратићемо се поново!“[105]
^Torvalds, Linus (5. 1. 1992).„Release notes for Linux v0.12 (Биљешке уз представљање линукс верзије 0.12)”. Linux Kernel Archives. Приступљено23. 7. 2007. „The Linux copyright will change: I've had a couple of requests to make it compatible with the GNU copyleft, removing the “you may not distribute it for money” condition. I agree. I propose that the copyright be changed so that it confirms to GNU ─ pending approval of the persons who have helped write code. I assume this is going to be no problem for anybody: If you have grievances ("I wrote that code assuming the copyright would stay the same") mail me. Otherwise The GNU copyleft takes effect since the first of February. If you do not know the gist of the GNU copyright ─ read it.”
^„Linux Mark Institute (Институт за линукс робну марку)”. Приступљено24. 2. 2008. „LMI has restructured its sublicensing program. Our new sublicense agreement is: Free – approved sublicense holders pay no fees; Perpetual – sublicense terminates only in breach of the agreement or when your organization ceases to use its mark; Worldwide – one sublicense covers your use of the mark anywhere in the world”
