 Портрети Лакота | |
| Укупнапопулација | |
|---|---|
| 8.203 (2015) | |
| Региони са значајном популацијом | |
| САД (Јужна Дакота,Северна Дакота) | |
| Језици | |
| лакотски,енглески | |
| Религија | |
| црква америчких домородаца, плес сунца, традиционална племенска религија,плес духова | |
| Сроднеетничке групе | |
| Сијукси,Команчи |
Лакота илиТетон племе, је једно од седам племенасијукшког савеза, које укључује све групе које живе западно одреке Мисури. Данас живе на резерватима Шајен Ривер, Доњи Бруле, Роузбад, Пајн Риџ и Стендинг Рок уСеверној Дакоти иЈужној Дакоти.
Тетони су подељени на седам потплемена, која се састоје од неколико мањих подгрупа:
Лакоте су типично племе са прерјском културом. Нису практиковали пољопривреду, а њихов живот зависио је од бизона (татанка), преко којих су готово у потпуности задовољавали своје потребе за месом, кожом и костима. Све што им је било потребно лако се могло добити у природи, па је сакупљање плодова природе још једна важна активност Тетона. Такође су се бавили трговином са племенима која су узгајала кукуруз у области Мисури, где је сорта кукуруза Мандани (Мандан кукуруз) посебно позната. Оброке су јели свеже припремљене, али су их и спремали за каснију употребу, па су сушили значајну количину хране на сунцу. Пемикан је било најпопуларније јело припремљено за каснију употребу. Комади бизоновог меса би се сушили и касније мрвили помоћу камења којим би тукли по њему на равним каменим плочама. Када би добили густу масу смрвљеног меса мешали су га са топљеним салом или коштаном масом и понекад додавали дивље трешње. Смеша је пакована у кожну врећицу, која би била запечаћена салом на врху. Ова врста припремљене смесе може трајати 3 до 4 године.
Насеља Тетона чинили су тапији, кожни шатори који су се састојали од дрвеног скелета прекривеног кожом бизона. У таквом шатору било је 16 до 18 кожа. Улаз у шатор чинио је отвор, који се као и отвор за дим, може отворити или затворити кожом.
Одећа Тетона направљена је од штављене коже бизона. Жене које су правиле ову одећу морале су да утроше много сати рада.
Путујући на коњима средином 1700-их, дошли су на просторе Дакоте постајући најбројнији међу свим Сијуксима, и другим племенима (Команчи). Били су стално у покрету и пратили стада бизона до зиме. За путовања на дугим стазама коришћене су за вучу два дугачка штапа повезана око коњских плећа, чији је крај био вучен по тлу. Да би прелазили преко реке, користили су чамац, направљен од прућа и прекривен бизонском кожом. Булбот, који су осим њих познавала и племена уз реку: Мандан, Хидаца и Арикара. Био је водонепропусан.
