Кросинг-овер је размена генетичког материјала између несестринскиххроматидахомологих хромозома. Упахитену профазе мејозе I долази до образовањахијазми (мостића) између несестринских хроматида, а затим до прекида на тим местима и међусобне размене одговарајућих делова – кросинг-овера.
Сви гени на једномхромозому називају се везанигени. Они се у потомство преносе заједно и да не постоји кросинг-овер увек би се јављали у истим комбинацијама. Сваки организам има онолико група везаних гена колико износи његовхаплоидан број хромозома. Заједничко испољавање два или више гена који се налазе на истом хромозому назива севезано наслеђивање (корелативно наслеђивање).
У стварности, међутим, није довољно да се два гена налазе на истом хромозому да би се везано наслеђивали; да би се то десило они морају бити врло близу један до другог на истом хромозому. Уколико то није случај може доћи до њиховог рекомбиновања током кросинг-овера.
У нормалној мејози свака хроматида одлази у посебангамет. Гамети који садрже хроматиде које су размењивале делове називају секросинг-овер гамети. Јединке које настају од таквих гамета називају серекомбинанти.
Вероватноћа одигравања кросинг-овера између два гена на истом хромозому зависи од њиховог међусобног растојања. Што је то растојање веће и вероватноћа да ће доћи до кросинг-овера је већа и обратно. Угеному човека постоје гени између којих је растојање толико мало да се практично кросинг-овер не одиграва. Такви скупови гена који се као целина преносе на потомство називају сехаплотипови.
Чињеница да учесталост кросинг-овера зависи од растојања између гена користи се приликоммапирања гена на хромозому (одређивање места генима на хромозому). Генетичке мапе које се добијају на основу учесталости кросинг-овера дају нам увид о релативном положају гена на хромозомима. Растојање између два гена процењује се на основу броја кросинг-овер гамета на 100 гамета (у %). При томе 1% кросинг-овера представља јединицу растојања илицентиморган (сМ), што значи да је 1сМ= 1%кросинг-овера.
Механизам вршења кросинг-овер може се најједноставније објаснити на примеру нека три везана гена обележена са А, В и С. На једном од хомологих хромозома налазе се сва тридоминантна, а на другом сва трирецесивнаалела ових гена што значи јединка јехетерозигот за сва три гена.
Кросинг-овер се може извршити:
Из ових објашњења се види да хетерозиготна особа за три везана гена може да образује 8 типова гамета који се разликују по комбинацијама алела:
Прва два типа гамета су нормални, а остали су кросинг-овер гамети. Дакле, кросинг-овер омогућава да се везани гени комбинују исто као и слободни гени.
Да би се утврдило растојање између везаних гена неопходно је да се изврши тзв.повратно укрштање, односно да се хетерозиготна јединка за две или више везане особине укрсти са рецесивним хомозиготом. Ако се у потомству не јаве рекомбинантни потомци већ само они који личе на родитеље, то значи да до кросинг-овера не долази и да су ти гени јако близу један другом.
Ако се, пак, у потомству јаве и рекомбинантне јединке у одређеном проценту тај проценат представља % кросинг-овера односно растојање између гена.
У човека, женски пол има 23 групе везаних гена (22 аутозома и једанX хромозом), а мушки 24 групе (22аутозома + X +Y хромозом).
Мада је мапирање гена човека отежано чињеницом да се код људи не могу обављати контролисана укрштања и да ми имамо мали број потомака (да би се открила рекомбинација потребно је анализирати велики број потомака) генетичке мапе начињене су и за нашу врсту.
Неке од метода које се за то користе су :
Данас постоји детаљна мапа људског генома која је добијена на основу различитих методамолекуларне биологије.
Најчешће спомињаних везаних и слободних гена чија су места на хромозомима одавно позната:
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
