Крез (лидијски:𐤨𐤭𐤬𐤥𐤦𐤮𐤠𐤮Krowiśaś;[1]фригијски:Akriaewais;[2]антички грчки:Κροῖσος,Kroisos;лат.Croesus) је био последњи краљ античкеЛидије. Рођен је око595. п. н. е. а владао је од560. до546. п. н. е.[3] Година смрти му није прецизно позната, али се традиционално узима да се ради о 546. п. н. е. Због његовог изузетно великог богатства и дан данас у великом броју језика постоји изрека „богат као Крез“.
За њега је везан велики број легенди. По једној од најпознатијих, када га је заробиоперсијски краљКир, Крез је био осуђен на смрт на ломачи.[4][3] Егзекуцији је присуствовао лично Кир, желећи да види да ли ће искрснути нека од наводних Крезових моћи и спасити га смрти. Ватра је запаљена и Кир је приметио како Крез изговара реч: "Солон". Питао је Креза зашто изговара ту реч и овај му је објаснио како је Солон долазио ка њему и говорио му да се ни за кога, пре него што умре, не може рећи да је био срећан, упозоравајући га тиме на променљивост среће. Кир га је после тога поштедео и Крез му је наводно био саветник до краја живота.
Крез је био познат по свом богатству;Херодот иПаусанија су забележили да су његови дарови сачувани уДелфима.[5] Крезов пад је имао дубок утицај на Грке, обезбеђујући фиксну тачку у њиховом календару. „Барем до петог века“, приметио јеЈ. А. С. Еванс, „Крез је постао лик мита, који је стајао изван конвенционалних ограничења хронологије.“[6]
Име Креза није посведочено у савременим натписима налидијском језику. Д. Сасевил и К. Ојлер су 2019. објавили истраживање лидијских новчића који су очигледно ковани током његове владавине, где је име владара написано каоQλdãns.[7]
Крез је рођен 620. п. н. е. као син краљаАлијата од Лидије и једне од његових краљица,каријске племкиње чије име још увек није познато. Крез је имао најмање једну пуну сестру,Аријену, као и полубрата по имену Панталеон, рођеног од Алијатове женејонскогрчког порекла.[8][9]
Лидијине границе под краљем Крезом
За време владавине свог оца, Крез је био гувернер Адрамитијума, који је Алијат поново изградио као центар операција за војне акције противКимеријаца, номадског народа изПонтске степе који је напао западну Азију као и Лидију током неколико инвазија, при чему су убили Алијатовог прадедуГига, а вероватно и његовог дедуАрдиса и његовог оцаСадијата. Као гувернер Адрамитијума, Крез је морао свом оцу да обезбеди јонске грчке плаћенике за војни поход на Карију.[10][11][8]
Када је Крезов положај краља био сигуран, он је одмах покренуо војну кампању против јонског градаЕфеса. Владајућа династија Ефеса била је у пријатељским односима са Лидијом консолидованим дипломатским браковима од владавине Гига до владавине Алијата: ефески тиранин Пиндар, који је раније подржавао Панталеона у борби за наследство Лидије, био је син Алијатове ћерке, и тако је био Крезов нећак. Након што је Пиндар одбио Крезовог посланика који је захтевао да се Ефес потчини Лидији, лидијски краљ је почео да врши притисак на град и захтевао је да га Пиндар напусти и оде у изгнанство. Након што је Пиндар прихватио ове услове, Крез је припојио Ефес Лидијском царству. Након што је Ефес био под влашћу Лидије, Крез је обезбедио покровитељство за реконструкцијуАртемидиног храма, коме је понудио велики број мермерних стубова као посвету богињи.[8]
У међувремену, јонски град Милет је добровољно слао данак Лидији у замену за поштеду од лидијских напада, јер је свргавање последњих градских тиранина, Тоаса и Дамасенора, и замена тираније системом магистрата, поништили пријатељске односе које су остварили Алијат и бивши милетски тиранинТрасибул.[8]
Крез је наставио са нападима на друге грчке градове западне обале Мале Азије све док није потчинио целуЈонију,Еолис иДорис, али је одустао од својих планова о анексији грчких градова-држава на острвима и уместо тога је закључио уговоре пријатељства са њима, што му је могло помоћи да учествује у уносној трговини коју су егејски Грци водили са Египтом кодНаукратиса.[8]
Лидијци су већ освојили Фригију под влашћу Алијата, који је искористио слабљење различитих држава широм Анатолије кимеријским нападима и као и недостатак централизоване фригијске државе и традиционално пријатељске односе између лидијске и фригијске елите да проширили лидијску власт на исток до Фригије. Лидијско присуство у Фригији је археолошки потврђено постојањем лидијске цитаделе у фригијској престонициГордиону, као и лидијским архитектонским остацима у северозападној Фригији, као што јеДаскилијум, и на Фригијској висоравни у градуМидас. Лидијске трупе су могле бити стациониране на горепоменутим локацијама, као и уХацитугрулу,Афионкарахисару иКонији, што би Лидијском краљевству омогућило приступ производима и путевима Фригије. Присуство лидијске плоче од слоноваче уКеркенес Дагу сугерише да се Алијатова контрола Фригије можда проширила источно од рекеХалис и укључила градПтерију, уз могућност да је он можда обновио овај град и тамо поставио фригијског владара. Стратешка локација Птерије била би корисна у заштити Лидијског царства од напада са истока, а њена близина Краљевском путу учинила би град важним центром од којег би се могли заштитити каравани.[2][12] Фригијом под лидијском влашћу и даље су управљале њене локалне елите, као што је владар града Мидаса који је имао фригијске краљевске титуле као што суlawagetai (краљ) иwanaktei (заповедник војске), али су били под ауторитетом лидијских краљева Сарда и имао је лидијско дипломатско присуство на њиховом двору, пратећи оквире традиционалних вазалских уговора који су коришћени од периодаХетитског иАсирског царства, а према којима је лидијски краљ наметао вазалним владарима „уговор о вазализму“ који је дозвољавао локалним фригијским владарима да остану на власти, у замену за шта су фригијски вазали имали дужност да пруже војну подршку и понекад нуде богат данак Лидијском краљевству.[2]
Ова ситуација се наставила и под Крезовом влашћу, са једним натписом који потврђује присуство Крезовог синаАтиса на двору једног локалног владара града Мидаса, који се звао Мидас. У граду Мидасу, Атис је заузимао положај свештеника свете ватре мајке богиње Аријастине, а преко њега је Крез давао покровитељство над изградњом религиозног споменика у граду који је данас познат као Мидасов споменик.[2]
Атисово присуство на овом двору можда је инспирисало легенду коју је испричао Херодот, према којој је Крез уснео сан у којем је Атис убијен гвозденим копљем, након чега је спречио свог сина да води војне активности, али Атис је ипак пронашао смрт док је ловио дивљу свињу која је пустошила Лидију, при чему га је случајно погодило копље које је бацио фригијски принцАдраст, који се претходно протеран у Лидију пошто је случајно убио рођеног брата.[13]
Крез је такође довеоКарију, чији су различити градови-државе још од Гига били у савезу са династијом Мермнада, и одакле потиче Крезова мајка, под директну контролу Лидијског царства.[8]
Дакле, према Херодоту, Крез је владао свим народима западно од реке Халис –Лидијцима,Фригијцима,Мизијцима,Маријандинцима,Халибама,Пафлагонима,Тинима иБитинима,Трачанима,Каријцима,Јоњанима,Дорима,Еолцима иПамфилцима. Међутим, само подаци о односима Лидијаца и Фригијаца посведочени су у литерарним и у археолошким изворима, а нема података о односима између осталих поменутих народа и лидијских краљева; штавише, с обзиром да је то била ситуација коју је Херодот детаљно описао за време Крезеове владавине, врло је вероватно да је један број ових популација већ био покорен под Алијатом. Једина популација за коју је Херодот тврдио да је независна од Лидијског царства били суЛикијци, који су живели у планинској земљи која не би била доступна лидијској војсци, иКиликијци, које је већ покорилоНово-Вавилонско царство. Савремене процене ипак сугеришу да није немогуће да су Лидијци потчинили Ликију, с обзиром да је ликијска обала била важна за Лидијце јер је била близу трговачког пута који је повезиваоЕгејско подручје,Левант иКипар.[2] Модерне студије такође сматрају сумњивим да је традиционални приказ рекеХалис од стране грчко-римских историчара постављен као граница између Лидијског и Медијанског краљевства, што се чини да је била ретроактивна наративна конструкција заснована на симболичкој улози коју су Грци доделили Халису као раздвајање између Доње Азије и Горње Азије, као и Халиса у смислу касније провинцијске границе унутарАхеменидског царства. Источна граница Крезовог краљевства би стога била даље источно од Халиса, на неодређеној тачки у источној Анадолији[14][15][2][16][17]
^Among them a lion of gold, which had tumbled from its perch upon a stack of ingots when thetemple atDelphi burned but was preserved and displayed in the Treasury of the Corinthians, where Pausanias saw it (Pausanias 10.5.13). The temple burned in the archonship of Erxicleides, 548–47 BC.
^Accepting Dale's dating of Croesus's reign starting in 585 BCE and Leloux's assumption of Croesus being 35 years old at the beginning of his reign provides a birth date of 620 BCE
^Diakonoff 1985, стр. 94–55. sfn грешка: no target: CITEREFDiakonoff1985 (help)
^Diakonoff 1985, стр. 125–126. sfn грешка: no target: CITEREFDiakonoff1985 (help)
^Leloux, Kevin (децембар 2016).„The Battle of the Eclipse”.Polemos: Journal of Interdisciplinary Research on War and Peace. Polemos.19 (2).hdl:2268/207259. Приступљено2019-04-30.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
