Постоје двије врсте коштане сржи — црвена (мијелоидна) и жута. Црвена и бијела крвна зрнца и крвне плочице стварају се у црвеној коштаној сржи. Нека бијела крвна зрнца се развијају у жутој сржи. Боја жуте сржи је таква због великог броја масних ћелија. Оба типа садрже мноштвокрвних судова.
При рођењу, сва коштана срж је црвена. Са годинама, све већи дио се трансформише у жуту срж. Одрастао човјек има око 2,6 kg коштане сржи од које је половина црвена. Црвена се налази само у пљоснатим костима (костикукова,грудна кост,кичма,ребра,кључна кост, костирамена и сводалобање), а код млађих особа и у проксималним епифизама надлактице и бедрене кости. Жута коштана срж се налази у дугим, цјевастим костима одраслог човјека.
У случају крварења, хипоксије и појачане разградње еритроцита, у старости и у случају одређених болести, жута коштана срж се може трансформисати у црвену да би се поспијешила производња крвних зрнаца.
Строма — ретикулско везивно ткиво (ретикулске ћелије са способношћуфагоцитозе, ретикулска влакна). Ретикулске ћелије проширењима својих изданака прилијежу узендотел синусоидних капилара (адвентицијске станице), а спљоштене уз унутрашњу плочу кости чинеендост.
Хематопоетски трачци — скупине незрелих предстадијума крвних зрнаца у окнима ретикулског ткива. Унутар скупине еритробластима налазе семакрофаги који предају еритробластимагвожђе ускладиштено уцитоплазми у облику феритина и хемосидерина и фагоцитирају њихова избачена језгра.
Синусоидни капиларие — обложени су ендотелом с пукотинама међу ћелијама (литоралне ћелије), кроз које улазе у крвни ток зрелиеритроцити,гранулоцити и лимфоцити Б који потпуно сазријевају тек у периферним лимфним органима.
Нормална коштана срж се може оштетити малигним творевинама или инфекцијама попуттуберкулозе, које воде до смањивања стварања крвних ћелија, а такође ираком бијелих крвних зрнаца (леукемија). Како би се дијагностиковале болести, може се извршити биопсија коштане сржи. Ово обично укључује узимање примјерка црвене сржи под локалноманестезијом. Подвргавањерадијацији ихемотерапији убија многа крвна зрнца која се убрзано размножавају, те имуни систем тиме бива значајно угрожен. Многи симптоми болести радијације су настали због оштећења ћелија коштане сржи.
Могуће је узети хематопоетске ћелије једне особе и убризгати их у другу, или у исту особу после неког времена. Ако су давалац и прималац компатибилни, убризгане ћелије ће путовати до коштане сржи и покренути производњу крвних ћелија. Матичне ћелије се могу узети из црвене коштане сржи кука, углавном под потпуном анестезијом. Алтернатива томе је да се даваоцу убризга одређени медикамента који проузрокује ослобађање матичних ћелија из коштане сржи у крв, одакле се једноставно ваде и преносе примаоцу.
Трансплантација се изводи у тешким случајевима болести коштане сржи; постојећа срж пацијента се прво убије уз помоћ хемотерапије или радијације, а онда се нове матичне ћелије убризгају у тијело. Прије радијације или хемотерапије се код неких пацијената хематопоетске матичне ћелије изваде, а касније врате назад у тијело када се терапија заврши како би се обновиоимунолошки систем.
Прву успјешну трансплантацију коштане сржи на свијету урадила је група француских љекара, под вођством онколога Жоржа Матеа (фр.Georges Mathé) на Клиници „Кири” у Паризу 11. новембра 1958. како би спасила живот српском научнику Радојку Максићу озраченом приликом хаварије експерименталног реактора наИнституту за нуклеарне науке Винча. Након Радојка Максића, Жорж Мате је извршио пресађивање коштане сржи на још четворо људи са института у Винчи. Добровољни даваоци коштане сржи за пресађивање су били Французи: Марсел Пабион за Радојка Максића, Одит Драги за Роксанду Дангубић, Рејмон Кастаније за Животу Вранића, Албер Бирон за Драшка Грујића, љекар болнице Леон Шварценберг за Стјепана Хајдуковића. Од последица нуклеарногзрачења умро је Живота Вранић, који је приликом гашења реактора изложио себе већој дози зрачења, како би спасио остале колеге сигурне смрти. Даваоци и преживјели примаоци коштане сржи касније су се међусобно упознали и постали доживотни пријатељи. Радојко Максић је објавио књигу „Дневник из болнице Кири”.[2]
^Од именице кост придев гласи коштан(и), што не значи само „начињен од кости“, као што неки мисле, него и „који се односи на кост“ или „који се налази у кости“. -Иван Клајн
