Movatterモバイル変換


[0]ホーム

URL:


Пређи на садржај
Википедија
Претрага

Кобасица

С Википедије, слободне енциклопедије
Кобасице на роштиљу
Салама

Кобасица је прерађевина од меса. Користи се у људској исхрани. Пошто се обично не једе одмах по производњи, него се сачека да се осуши спада у сувомеснате производе.

Индустријска производња кобасица

[уреди |уреди извор]
Пољске кобасице
Куване нирнбершке свињске кобасице,кисели купус и пиво у Немачкој
Мађарске кобасице
Пуни шкотски доручак
Финска кобасица

Индустријска производња има за циљ што ниже трошкове и што већу зараду. Индустријске кобасице се праве:

  • од неквалитетнијег меса
  • додаје сесоја уместо меса
  • додају сенитрити каоконзерванси (иначе не баш корисни по људскоздравље)
  • уместо природних свињских црева користе се пластична
  • процес димљења и сушења се драстично скраћује да би се добило у времену и да се не би губилавлага а тиме и тежина.
  • иде се чак дотле да се димљење дешава у атмосфери засићеној воденом паром да кобасица не би губила воду.

Због тога постоје трајне и полутрајне кобасице које не могу да стоје дуго као домаће, јер се због високог процентавлаге лакше и брже кваре.

Неке познате врсте кобасица

[уреди |уреди извор]
Кобасице на жару
Сушене кобасице
  • Суџук је кобасица произведена од говеђег меса да могу да је једу имуслимани који иначе не једу свињско месо.
  • Крањска кобасица је познати словеначки бренд. Чувено је јелоКрањске клобасе в киселом зељу (Кобасице сакиселим купусом).
  • Бела кобасица је познатибренд уНемачкој.
  • Дебрецинер - кобасица измађарског градаДебрецин.
  • Пеглана кобасица - пљосната кобасица од три врсте меса, карактеристична за Пирот и околину.
  • Крвавица - врста куване кобасице која се, као и друге врсте куваних кобасица, прави од мање квалитетних комада меса.

Други сувомеснати производи из фамилије кобасица

[уреди |уреди извор]

Сви други сувомеснати производи који се производе на сличан начин (млевено месо у цреву +зачини) се могу сврстати у фамилију кобасица:

Историја

[уреди |уреди извор]
Прављење кобасица код куће
Тањир немачких кобасица:јагдвурст,јетрена кобасица,крвавица,вестфалска шунка

Акадска клинописна плоча бележи јело од цревних омота испуњено неком врстоммесне мешавине.[1]

Описана јекинеска врста кобасице,луп чеонг () изЈужне и Сјеверне династије (589. п. н. е. -420. п. н. е.), направљена од козјег и јагњећег меса са сољу, са укусом зеленог лука,сосом од пасуља, ђумбиром, и бибером. Савремени типлуп чеонга има релативно дугрок трајања, углавном због високог садржајалактобацила; толико високо да га многи сматрају киселим.[2]

Грчки песникХомер је уОдисеји поменуо неку врстукрвавице,Епихарм је написао комедију под насловомКобасица, аАристофанова драмаВитезови говори о продавцу кобасица који је изабран за вођу. Докази указују на то да су кобасице већ биле популарне и кодстарих Грка и кодРимљана и највероватније код различитих племена која су заузимала већи део Европе.[3]

Најпознатија кобасица у древној Италији била је изЛуцаније (данашњаБазиликата) и звала селуканика, име које живи у разним модерним кобасицама на Медитерану.[4] Током владавине римског цараНерона, кобасице су биле повезане са фестиваломЛуперкалија.[5] Рано у 10. веку за времеВизантијског царства,Лав VI Мудри је забранио производњукрвавица након случајеватровања храном.[5]

Навлаке

[уреди |уреди извор]

Традиционално, црева за кобасице су се правила од очишћених црева,[6] или желуца у случајухагиса и других традиционалних пудинга. Данас се, међутим, природне овојнице често замењујуколагеном,целулозом или чак пластичним омотачима, посебно у случају индустријски произведених кобасица.

Састојци

[уреди |уреди извор]

Кобасица се састоји од меса исеченог на комаде или самлевеног, помешаног са другим састојцима, и напуњеног у омотач. Састојци могу укључивати јефтиноскробно пунило, попут мрвица или житарица, зачине и ароме, а понекад и друге састојке, попут јабуке и празилука.[7] Месо може бити од било које животиње, али је често свињско, говеђе илителеће, или живинско.Однос немасног меса и масти зависи од стила и произвођача. Означени садржај меса може премашити 100%, што се дешава када тежина меса прелази укупну тежину кобасице након што је направљена, понекад укључује процес сушења који смањује садржај воде.

У неким јурисдикцијама храна описана као кобасице мора задовољити прописе који уређују њихов садржај. На пример, у Сједињеним ДржавамаМинистарство пољопривреде прецизира да садржај масти у различитим дефинисаним врстама кобасица не сме прелазити 30%, 35% или 50% по тежини; неке кобасице могу садржати везива или продуживаче.[8][9]

Многи традиционални стилови кобасица из Азије и континенталне Европе не користе пунила на бази хлеба и укључују само месо (немасно месо и маст) и ароме.[10] У Великој Британији и другим земљама са традицијоменглеске кухиње, многе кобасице садрже значајан део хлеба и пунила на бази скроба, који могу да чине 30% састојака. Пунило у многим кобасицама помаже им да задрже облик док се кувају. Како се месо скупља на врућини, пунило се шири и упија влагу и масноћу из меса.[11]

Када прехрамбено-прерађивачка индустрија производи кобасице по нискојцени, готово сваки део животиње може завршити у кобасицама, у распону од јефтиних, масних примерака пуњених месом прикупљеним с трупова (механички прерађено месо) идвопека. С друге стране, најбољи квалитет садржи само одабране комаде меса и зачине.[7] У Британији је „месо” декларисано на етикетама у прошлости могло укључивати масноће, везивно ткиво и само месо. Ови састојци се и даље могу користити, али морају бити означени као такви, а до 10% воде може бити укључено без означавања.[11]

Кобасице су производи типаемулзије. Састоје се од чврстих масних куглица, распршених у раствору протеина. Протеини функционишу тако што облажу масти и стабилизују их у води.[12]

Вегетеријанске верзије

[уреди |уреди извор]

Вегетаријанске ивеганске кобасице су такође доступне у неким земљама или се могу направити код куће.[13] Оне могу бити направљене одтофуа,sејтана,ораха,махунарки,микопротеина, протеинасоје, поврћа или било које комбинације сличних састојака који ће се држати заједно током кувања.[14] Ове кобасице, као и већина производа за замену меса, генерално спадају у две категорије: неке су обликоване, обојене, са укусом и зачињене како би што прецизније репликовале укус и текстуру меса; друге, попут кобасицеГламорган се ослањају на зачине и поврће да би дали природну арому производу, и не покушава се да се имитира месо.[15] Иако није вегетаријанска, сојина кобасица је измишљена 1916. године у Немачкој. Првобитно позната под именомKölner Wurst („Келнска кобасица”) по покојном немачком канцеларуКонраду Аденауеру (1876–1967).[16]

Референце

[уреди |уреди извор]
  1. ^Bottéro, Jean (март 1985). „The Cuisine of Ancient Mesopotamia”.The Biblical Archaeologist.48 (1): 36—47.JSTOR 3209946.doi:10.2307/3209946. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  2. ^Zeuthen, Peter (2007).„1. A Historical Perspective of Meat Fermentation. Early Records Of Fermented Meat Products. Raw Cured Ham”. Ур.: Toldrá, Fidel.Handbook of fermented meat and poultry (на језику: енглески). John Wiley & Sons. стр. 4.ISBN 978-0-470-37643-0.OCLC 1039150137.Архивирано из оригинала 3. 9. 2021. г. Приступљено22. 4. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  3. ^Eleonora Trojan, Julian Piotrowski (2008).Tradycyjne wędzenie. AA Publishing.ISBN 978-83-61060-30-7. 
  4. ^Riley, Gillian (2007).The Oxford companion to Italian food (на језику: енглески). Oxford:Oxford University Press. стр. 301—302.ISBN 978-0-19-860617-8.OCLC 602719737.Архивирано из оригинала 3. 9. 2021. г. Приступљено22. 4. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  5. ^аб„All About Sausages”.www.victoriahansenfood.com. 24. 8. 2014.Архивирано из оригинала 11. 12. 2018. г. Приступљено3. 6. 2015. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  6. ^Oster, Kenneth V. (2011).The Complete Guide to Preserving Meat, Fish, and Game: Step-by-step Instructions to Freezing, Canning, and Smoking (на језику: енглески). Atlantic Publishing Company.ISBN 9781601383433.Архивирано из оригинала 19. 11. 2017. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  7. ^аб„BBC: Pork sausage recipes”. 26. 12. 2013. Архивирано из оригинала 26. 12. 2013. г. Приступљено27. 09. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)CS1 одржавање: Неподобан URL (веза).. "The meat may be mixed with breadcrumbs, cereals or other ingredients such as leek or apple."
  8. ^„USDA Standards of Identity; see Subparts E, F and G”. Архивирано изоригинала 19. 12. 2007. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  9. ^„PART 319—DEFINITIONS AND STANDARDS OF IDENTITY OR COMPOSITION, parts E, F, and G”(PDF).Архивирано(PDF) из оригинала 12. 1. 2014. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  10. ^Joy of Cooking, Rombauer and Becker;The Fine Art of Italian Cooking, Bugialli
  11. ^аб„What's in the great British banger?”. 27. 9. 2002.Архивирано из оригинала 27. 12. 2007. г. — преко news.bbc.co.uk. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  12. ^„Small-scale sausage production”.www.fao.org.Архивирано из оригинала 22. 12. 2016. г. Приступљено15. 12. 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  13. ^Peery, Susan Mahnke; Reavis, Charles G. (2002).„Vegetarian Sausages”.Home Sausage Making (3rd изд.). North Adams, Mass.: Storey Books. стр. 201—212.ISBN 978-1-58017-471-8.Архивирано из оригинала 11. 5. 2016. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  14. ^Lapidos, Juliet (8. 6. 2011).„Vegetarian Sausage: Which imitation pig-scrap-product is best?”.Slate.Архивирано из оригинала 27. 5. 2013. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  15. ^Godwin, Nigel (27. 2. 2009).„St David's Day recipes: Glamorgan sausages”.The Daily Telegraph. London.Архивирано из оригинала 24. 5. 2012. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  16. ^„Bibliografische Daten: GB131402 (A) ― 28 August 1919”. Espacenet.Архивирано из оригинала 28. 2. 2016. г. Приступљено24. 7. 2013. CS1 одржавање: Формат датума (веза)

Литература

[уреди |уреди извор]
  • United States Bureau of Animal Industry (1908).Report. U.S. Government Printing Office. стр. 380. 
  • Wei, D.y.; Wang, M.l.; Guo, Z.y.; Wang, S.; Li, H.l.; Zhang, H.n.; Gai, P.p. (1. 6. 2009). „GC/MS Method for the Determination of Adipate Plasticizers in Ham Sausage and Its Application to Kinetic and Penetration Studies”.Journal of Food Science.74 (5): C392—C398.PMID 19646033.doi:10.1111/j.1750-3841.2009.01183.xСлободан приступ. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • „Development and application of a method for analysis of phthalates in ham sausages by solid-phase extraction and gas chromatography–mass spectrometry”.84 (3). Meat Science. март 2010: 484—490. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • Tao, Xiaoqi; Jiang, Haiyang; Yu, Xuezhi; Zhu, Jinghui; Wang, Xia; Wang, Zhanhui; Niu, Lanlan; Wu, Xiaoping; Shen, Jianzhong (2013). „Simultaneous determination of chloramphenicol, florfenicol and florfenicol amine in ham sausage with a hybrid chemiluminescent immunoassay”.Food Additives & Contaminants: Part A.30 (5): 804—812.ISSN 1944-0049.PMID 23697836.S2CID 5624463.doi:10.1080/19440049.2013.781685. 
  • Bonwich, Joe (19. 2. 2013).„Best Bites: Benne's Best Meat Ham Sausage”.St. Louis Post-Dispatch. Приступљено21. 5. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)

Спољашње везе

[уреди |уреди извор]
Државне
Остале
Портал:
Кобасица насродним пројектима Википедије:
Медији на Остави
Подаци на Википодацима
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кобасица&oldid=30549077
Категорије:
Сакривене категорије:

[8]ページ先頭

©2009-2025 Movatter.jp