Кијев (укр.Київ) јеглавни инајвећи градУкрајине. Налази се на северу државе, на обали рекеДњепар. Према попису из 2021. било је 2.952.301 становника.[1] (иако су медији наводили и веће бројеве).[2] Сматра се да би тај број у реалности прешао три милиона када би се бројали свиимигранти који непријављено бораве у граду.[3] Простире се на површини од око 839 km².
Основан је у5. веку а статус града добија 1487. године. По легенди, основала су га тројица браће:Хорив,Киј иШцек.УниверзитетКијево-могиљанска академија је основан 1615. године. У граду постоји 99 високих школа, 25 музеја, планетаријум, позориште, ботанички и зоолошки вртови. Због великог броја цркава и манастира и значаја за православни свет, одсредњег века град носи надимак „Јерусалим севера“ (данас чешће: „Јерусалим истока“). Због своје историјске улоге, као престоницаКијевске Русије, Кијев је познат и као „Мајка руских градова“.
Стари део града налази се на десној обалиДњепра, док се новији део налази на левој обали. Дњепар је широк на путу кроз град, на неким местима и по два километра, на територији града уливају се у њега и још неке реке, од којих је најзначајнијаДесна, а у самом центру налази се неколико ада, од којих су три велике и углавном намењене излетницима.
Кијев је био највећи град по површини у царевиниРусији. Основан је482. године по предању три брата и сестре племићког порекла. Најстарији брат звао се Киј, по њему је град добио име. У том градуРуси су примили хришћанство, када је велики кнезВладимир988. ожениовизантијску принцезу Ану. Град је растао без икаквих проблема све до средине XIII века (50.000 становника), када ће гамонголска најезда прегазити. У међувремену тукли су се за плодну црницуУкрајинеЛитванци,Татари, Руси,Турци иПољаци. Коначно руско освајање 18. века донело је трајни мир.Индустријска револуција допринела је успону града и целе Украјине. Захваљујући томе у Кијев је почео да стиже новац, а са њим и становници — од 1870. до 1914. се учетворостручио. Ако су индустријализација и јачање социјалног статуса у претходном веку град претворили од украјинског у руски,комунистички план о масовном пресељењу становништва у градове вратио му је потпуно украјински карактер. Турбулентна времена су се и даље наставила — одвелике глади, која је од1932. однела милионе украјинских живота због комунистичке неспособности у управљању, прекоСтаљинових чистки и коначно рата, који је у Кијев стигао у јесен1941.Немци су заузели град, завели терор против локалног словенског становништва иЈевреја. После рата град се брзо опоравио и постао једно од кључних економских и друштвених седиштаСССР, све док се та земља на уласку у последњу деценију века није распала и уступила простор независној Украјини.Чернобиљска катастрофа уЧернобиљу утицала је на град, који је смештен ни 100 km од електране.
Кијев ноћу
Данас је Кијев велико индустријско, културно и трговачко средиште земље. Има јако добро развијену машинску, текстилну и електротехничку индустрију. Започет је био и програм нуклеарне енергије, који је заустављен после катастрофалне несреће у Чернобиљу, северно од Кијева.
По попису становништва из 2001. у Кијеву је живело 83% Украјинаца и 13% Руса. Остале нације које ту живе су: Јевреји, Белоруси, Пољаци, Јермени и други.
Што се тиче језика, 64% становништва тврди да им јеукрајински први језик, док јеруски језик матерњи за 34% становништва.
Кијев је седиште Украјинске православне патријаршије и Руске православне митрополије. Кијевскакатедрала Свете Софије је најстарија источнословенска катедрала. Планира се да велики архиепископгркокатоличке цркве премести овде своју резиденцију изЛавова. У Кијеву живи и мали број јеврејских и муслиманских верника. Нагрбу Кијева приказан је заштитник градаАрханђел Михаило.
Град је подељен на десет општина, седам на десној, три на левој обали. Практично све знаменитости налазе се на десној обали, јер је лева углавном састављена од стамбених насеља насталих у XX веку.
Административна подела града
Кијев и даље расте, за разлику од Украјине — град је добио око пола милиона становника за 20 година, док је држава изгубила готово шест милиона, мањим делом због беле куге, а већим због масовног исељавања у Русију и на запад.
Данас је Кијев велико индустријско, културно и трговачко средиште земље. Има јако добро развијену машинску, текстилну и електротехничку индустрију. Започет је био и програм нуклеарне енергије, који је заустављен после катастрофалне несреће у Чернобиљу, северно од Кијева.
Експанзија коју је доживео непосредно пре Првог светског рата, када је за кратко време учетворостручено становништво, донела је и проширење града, са преко 1000 изграђених објеката у последњих седам предратних година. Већина их је видљиво и данас и то чини један од занимљивијих аспеката посете Кијеву. У Кијеву, туристима су најинтересантнијецркве. Кијев је увек био место које је познато поцрквама, још од добијањахришћанства у X веку, иако се вековима борио саМонголима, пољскимкатолицима икомунистима, цркве су опстајале, са својим златним крововима и данас су најпривлачнији за све који дођу у главни украјински град.
Град је препознатљив по лескама. Кијев је веома зелен град и има две велике ботаничке баште. Најпознатији паркови су Парк Победе и Хидропарк.
Од споменика архитектуре најпознатији су Маријин Дворац, зграда Министарства иностраних послова, неколико манастирских и црквених комплекса укључујући и чувену Печерску Лавру. Најпознатије цркве су оне Свете Софије, Светог Андреја и Светог Владимира.
Цилиндрични хотелСалут, који се налази преко пута Трга Славе и гроба незнаног јунака, једна је од најпрепознатљивијих знаменитости Кијева.
Највећи градски трг је Трг Независности. Препознатљив је по великом обелиску, фонтанама и подземном тржном центру „Глобус.“
^Грешка код цитирања: Неважећа ознака<ref>; нема текста за референце под именомKiev statistical report.
^The most recentUkrainian census, conducted on 5 December 2001, gave the population of Kiev as 2 611 300 („Ukrcensus.gov.ua – Kyiv city”. Архивирано из оригинала 20. 08. 2010. г. Приступљено10. 05. 2019.CS1 одржавање: Неподобан URL (веза) Web address accessed on 4 August 2007). Estimates based on the amount of bakery products sold in the city (thus including temporary visitors and commuters) suggest a minimum of 3.5 million.„There are up to 1.5 mln undercounted residents in Kiev”.Korrespondent. 15. 6. 2005.Спољашња веза у|title= (помоћ)CS1 одржавање: Формат датума (веза)Архивирано на веб-сајтуWayback Machine (2. децембар 2008)(језик: руски)
^„Кліматичні дані по м. Києву” (на језику: Ukrainian). Central Observatory for Geophysics. Архивирано изоригинала 21. 10. 2018. г. Приступљено4. 8. 2016.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
^„Кліматичні рекорди” (на језику: Ukrainian). Central Observatory for Geophysics. Архивирано изоригинала 4. 8. 2016. г. Приступљено4. 8. 2016.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
^Cappelen, John; Jensen, Jens.„Ukraine – Kiev”(PDF).Climate Data for Selected Stations (1931–1960) (на језику: Danish). Danish Meteorological Institute. стр. 332. Архивирано изоригинала(PDF) 27. 4. 2013. г. Приступљено1. 4. 2016.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)