Movatterモバイル変換


[0]ホーム

URL:


Пређи на садржај
Википедија
Претрага

Киргистан

С Википедије, слободне енциклопедије
Киргиска Република
Кыргыз Республикасы  (киргиски)
Киргизская Республика  (руски)
Крилатица: Алга Кыргызстан!
Химна: Државна химна Киргиске Републике
(кирг.Республикасынын Мамлекеттик Гимни)
(рус.Государственный гимн Киргизской Республики)
Положај Киргистана
Главни градБишкек
Службени језиккиргиски,руски[1]
Владавина
 — ПредседникСадир Жапаров
 — ПремијерАдилбек Касималиев
 — Председник Јогорћу КенешаНурланбек Шакиев
Историја
Независност31. децембар1991. одСССР
Географија
Површина
 — укупно205.900 km2(86)
 — вода (%)3,6
Становништво
 — 2025.[2]7.200.000(112)
 — густина34,97 ст./km2
Привреда
Валутасом
 — стоти део валуте‍KGS‍
Остале информације
Временска зонаUTC +6 (KGT)
Интернет домен.kg
Позивни број+996

Киргистан илиКиргизија (кирг.Кыргызстан;[3]рус.Киргизия, Кыргызстан), званичноКиргиска Република (кирг.Кыргызстан Республикасы;рус.Киргизская Республика, Кыргызская Республика),[4][5] је држава усредњој Азији[6]. Граничи се саНР Кином,Казахстаном,Таџикистаном иУзбекистаном. Главни град Киргистана јеБишкек.

Већи део Киргистана заузимају планински ланацТјен Шан и његови огранци. У њему се, на крајњем истоку земље, налази и највиши врх, Џенгиш чокусу (Врх победе, 7.439 m). На истоку је и највеће киргиско језероИсик Кул. На југу земље се налазе огранци планинског ланцаПамира. Већина становништва концентрисана је у планинским котлинама и пограничним подручјима која се настављају на низије и пригорја у суседним државама. Око 70% становништва чинеКиргизи[7] чији језик, врло сроданказашком, припадатуркијској групи и који су традиционалномуслимани сунити. У Киргистану живе иУзбеци (око 14,5%) иРуси (око 9%).[8]

Распад Совјетског Савеза тешко је погодио киргистанску привреду. Главни сектори супољопривреда ирударство. Извози се и електрична енергија произведена у хидроелектранама. У 1999.БДПпо глави становника износио је 2.300УСД мерено по ППП-у.[9][10][11] Од независности,суверена држава је званично билаунитарнапарламентарна република, иако наставља да испашта услед етничких конфликата,[12][13] побуна,[14] економских проблема,[15][16] транзиционих влада[17] и политичких сукоба.[18] Киргистан је чланЗаједнице независних држава,Евроазијске економске уније од14. маја2015,Организације уговора о колективној безбедности,Шангајске организације за сарадњу,Организације исламске сарадње,Туркијског савета, заједницетуркофона иУједињених нација.

Географија

[уреди |уреди извор]

Положај

[уреди |уреди извор]

Киргистан је континентална држава усредњој Азији. Граничи се саКазахстаном,Кином,Таџикистаном иУзбекистаном. Површина државе износи 199.951,0 km².

Геологија и рељеф

[уреди |уреди извор]
Планински венацТјен Шан у Киргистану

Око 80% површине државе чине планине високе преко 1500 m, а скоро половина њих је висока преко 3000 m. Планински венацТјен Шан заузима преко 80% територије државе, док остали део државе чине долине и котлине. Највећи врх државе налази се у венцуКакшал-Ту, који представља границу са Кином. ВрхЖениш чокусу са висином од 7439 m је највиши врх у земљи.

Киргистан има велике резерве руда метала, међу којима сузлато иметали ретке земље. Због доминантног планинског терена у држави, мање од 8% земљишта се обрађује, а обрадиво земљиште је сконцентрисано у северним низијама и у џеповима долине Фергана.

Воде

[уреди |уреди извор]

ЈезероИсик Кул у североисточномТјен Шану је највеће језеро у Киргистану и друго највеће планинско језеро на свету послеТитикаке. Велики снегови који падну током зиме изазивају пролећне поплаве које често изазивају велике штете.

Најважнија река у Киргистану јеКара Дарја, која тече крозФерганску долину у Узбекистан. Ова река са другом киргинстанком рекомНарином у Узбекистану образују рекуСир Дарју.

Флора и фауна

[уреди |уреди извор]
[икона]
Овај одељакби требало проширити.Можете помоћидодавањем садржаја.

Клима

[уреди |уреди извор]
[икона]
Овај одељакби требало проширити.Можете помоћидодавањем садржаја.

Историја

[уреди |уреди извор]
Главни чланак:Историја Киргистана
Главни град Бишкек

Киргизи су билиномадски народ који су живели у просторустепа средње Азије од рекеЈенисеј прекоАлтаја доБајкалског језера. 840. године су победили државуУјгура и основали своју властиту државу у простору Алтаја и Тјен Шана. С временом су се селили према југу у простор средње Азије где данас живе. У том простору су живела разна туркијска племена. 1207. су их победили Монголи (наследнициЏингис-кана). Киргизи су током века били под великим утицајемМонгола,Кинеза и муслимана те су се мешали с разним народима. У 17. ст. су Киргизи ратовали против монголскихЏунгура, а у 18. ст. су признали власт Кинеског царства за времединастије Ћинг. У 19. веку је на простору Киргистана настао исламскиКанат Коканд унутар којег су Киргизи прихватили ислам. Године 1876. Руси суокупирали Канат Коканд и тада су Киргизи постали деоРуске Империје. Многи Киргизи су иселили у данашњи Авганистан.

Године 1918, на власт долазе комунисти након великих борби између комуниста и њихових противника који су имали значајан утицај у средњој Азији. Киргистан постаје деоСовјетског Савеза. 1924. је основано Кара-Киргиско аутономно подручје, а 1926. Киргиска Аутономна Совјетска Социјалистичка Република у склопу Руске Совјетске Социјалистичке Републике. 1936. је проглашенаКиргиска Совјетска Социјалистичка Република која је била посебна република унутар Совјетског Савеза и није била део Русије. Под совјетском влашћу је дошло до драматичних промена у киргиском друштву. Забрањује се номадизам и оснивају нови градови и села у које се насељавају Киргизи. Оснива се индустрија и модернизује пољопривреда и сточарство. Развија се култура и књижевност те се стандардизује киргиски језик који је 1928. прихватиолатиницу (дотад се писало арапским писмом), а 1941.ћирилицу.

Године 1990, долази до тензија између Киргистана и Узбекистана унутар Совјетског Савеза око подручја градаОш где живи већина Узбека. Дошло је до борби у којима је погинуло 300 особа. 1990. слаби моћ комуниста, а јача Киргиски демократски покрет чији представници улазе у парламент. У августу 1990. је изабран нови председникАскар Акајев. 1991. је главни град Фрунзе преименован у Бишкек. Наконраспада Совјетског Савеза Киргистан је 31. августа 1991. прогласио независност. Акајев је победио на првим демократским изборима. У држави слаби привреда и јача сиромаштво. То доводи до незадовољства председником који је оптужен за изборну превару и свргнут 4. априла 2005. уРеволуцији лала. На власт је дошао вођа опозицијеКурманбек Бакијев.

И Бакијев је збачен наконнемира до којих је дошло 3. априла 2010. због поскупљења енергената, а која завршава бекством и оставком дотадашњег предсједника Курманбека Бакијева.

Становништво

[уреди |уреди извор]
[икона]
Овај одељакби требало проширити.Можете помоћидодавањем садржаја.
Киргизи

Административна подела

[уреди |уреди извор]
Административна подела Киргизије
  1. Бишкек (град)
  2. Баткенска област
  3. Чујска област
  4. Џалал-Абадска област
  5. Наринска област
  6. Ошка област
  7. Таласка област
  8. Исик-Кулска област
  9. Ош (град)

Привреда

[уреди |уреди извор]
[икона]
Овај одељакби требало проширити.Можете помоћидодавањем садржаја.

Референце

[уреди |уреди извор]
  1. ^„Constitution of the Kyrgyz Republic”(PDF).www.refworld.org.Constitution of Kyrgyzstan. „
    Article 5
    1. The state language of the Kyrgyz Republic shall be the Kyrgyz language.
    2. In the Kyrgyz Republic, the Russian language shall be used in the capacity of an official language.
     
  2. ^Национална агенција за статистику(PDF)https://web.archive.org/web/20131113151445/http://www.stat.kg/stat.files/din.files/census/5010003.pdf. Архивирано изоригинала(PDF) 13. 11. 2013. г. Приступљено29. 05. 2014. Недостаје или је празан параметар|title= (помоћ)
  3. ^Or/ˌkɪərɡɪˈstɑːn/keer-GIH-stahn or with the stress on the first syllable. See J. C. Wells,Longman Pronunciation Dictionary, 3rd ed. (Harlow, England: Pearson Education Ltd., 2008).
  4. ^„Vladimir Putin to meet with Azerbaijani delegation”. News.Az. 22. 2. 2018. Архивирано изоригинала 25. 12. 2019. г. 
  5. ^„BBC News – Kyrgyzstan profile – Leaders”. Bbc.co.uk. 14. 12. 2011. Приступљено26. 3. 2013. 
  6. ^„United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications”. Архивирано изоригинала 13. 07. 2011. г. Приступљено09. 04. 2014. 
  7. ^KyrgyzstanАрхивирано на веб-сајтуWayback Machine (27. новембар 2015) in the CIAWorld Factbook.
  8. ^5.01.00.03 Национальный состав населения. [5.01.00.03 Total population by nationality].Bureau of Statistics of Kyrgyzstan (на језику: руски, киргиски и енглески). 2019. Архивирано изоригинала(XLS) 13. 11. 2018. г. Приступљено17. 05. 2020. 
  9. ^„World Economic Outlook Database, October 2019”.IMF.org.International Monetary Fund. Приступљено14. 12. 2019. 
  10. ^„GINI index (World Bank estimate) - Kyrgyz Republic”.data.worldbank.org.World Bank. Приступљено22. 3. 2020. 
  11. ^„Human Development Index (HDI)”.hdr.undp.org.HDRO (Human Development Report Office)United Nations Development Programme. Приступљено11. 12. 2019. 
  12. ^„Investigating Kyrgyzstan's ethnic violence: Bloody business”.The Economist. 12. 5. 2011. Приступљено26. 3. 2013. 
  13. ^„Foreigners in Kyrgyzstan: 'Will We Be Banned, Too?'. EurasiaNet.org. 15. 6. 2011. Приступљено26. 3. 2013. 
  14. ^„Kyrgyz private armies incite "permanent revolution" – RT”. Rt.com. 17. 3. 2012. Приступљено26. 3. 2013. 
  15. ^„Kyrgyzstan: Economy globalEDGE: Your source for Global Business Knowledge”. Globaledge.msu.edu. 20. 12. 1998. Приступљено26. 3. 2013. 
  16. ^„Kyrgyz Republic Economy: Population, GDP, Inflation, Business, Trade, FDI, Corruption”. Heritage.org. Архивирано изоригинала 25. 02. 2021. г. Приступљено26. 3. 2013. 
  17. ^„BBC News – Kyrgyzstan profile – Timeline”. Bbc.co.uk. 10. 10. 2012. Приступљено26. 3. 2013. 
  18. ^„Kyrgyz Unrest”. EurasiaNet.org. Приступљено26. 3. 2013. 

Литература

[уреди |уреди извор]

Спољашње везе

[уреди |уреди извор]
Опште информације
Државне институције
Преглед
Вести
Фотографије

ТВ емисије

Суверене државе
Непризнате и делимично
признате државе
Зависне територије
Аустралија
Уједињено
Краљевство
Кина
  • 1 Протеже се на конвенционалној граници између Азије и другог континента.
  • 2 Сматра се делом Европе из културних, политичких и историјских разлога, али се географски налази у западној Азији.
Чланство
Чланице
Придружена чланица
Бивше чланице
Историја
Међународне
Државне
Географске
Академске
Уметничке
Људи
Остале
Портал:
Киргистан насродним пројектима Википедије:
Медији на Остави
Новости на Викиновостима
Цитати на Викицитатима
Водич на Википутовању
Подаци на Википодацима
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Киргистан&oldid=30451735
Категорије:
Сакривене категорије:

[8]ページ先頭

©2009-2025 Movatter.jp