Кенија (свах.Kenya,енгл.Kenya), званичноРепублика Кенија (свах.Jamhuri ya Kenya, енгл.Republic of Kenya) је држава уисточној Африци.[5] Граничи се саЈужним Суданом иЕтиопијом на северу, на истоку саСомалијом, на југу саТанзанијом и на западу саУгандом. На југозападу излази на језероВикторија, а на југоистоку наИндијски океан. Површина Кеније износи 580.367 km². По површини она је 48. држава у свету, а 22. на континенту. По процени из 2004. Кенија је имала 34.707.817 становника. Главни и највећи град Кеније јеНајроби, а остали већи градови суМомбаса,Кисуму,Накуру,Елдорет,Мачакос,Лодвар,Ламу иГариса. Кенија је билабританска колонија. Независност је стекла 12. децембра 1963. Кенија је позната као земља националних паркова и резервата богатих спектакуларним биљним и животињским светом (Цаво,Масаи Мара,Амбосели).
Већи део северне Кеније чине суве равнице. На западу се налазе шумовита брда, а на југу, саване (пашњаци). На западу Кенија излази најезеро Викторија, по површини друго највеће слатководно језеро на свету. Северно од језера Викторија, на граници са Угандом се налази планина Елгон. Вулканске планине се налазе на средини земље у близини екватор.
Север и исток Кеније заузимају сушне и полусушне зоне равница и брежуљака. Мала и неправилно распоређена количина падавина у овој ретко насељеној регији не дозвољава развој пољопривреде.
На југу се налази планинска подручја са надморским висинама изнад 1.000 m (највиши врх земље је угашени вулканКенија са 5.199 m, друга највиша планина Африке изаКилиманџара). У овом подручју је највећа концентрација становништва због умерене климе и плодне земље што је у колонијалном раздобљу привукло европске насељенике. Ову планинску зону у смеру север-југ пресеца источни огранакВелике раседне долине (Great Rift Valley) у којој се налази неколико језера, међу којима је највећеТуркана на северу, на граници са Етиопијом.
На истоку Кенија излази наИндијски океан у који се уливају две највеће кенијске рекеТана иГалана.
Дивљина Кеније је угрожена од стране ловокрадица. Постоји неколико националних паркова где су животиње заштићене и они привлаче посетиоце широм света. Туризам игра важну улогу у привреди Кеније која се тек развија.
Кенија је подељенаекватором на два скоро једнака дела. Регија северно од екватора је топла и прима мало кише. Јужна регија заузима три метеоролошке зоне: када нема кише, годишња температура ујуну је 24 °C, у јулу 28 °C. Кишни месеци су од октобра до децембра и од априла до јуна.
Око 11% земљишта у Кенији је погодно за пољопривреду. Јужни делови су у великој мери под шумом. Биљни свет Кеније је разноврстан. Дуж обале су шумепалми,мангрове,тиковине,копала (тврдасмола), исандаловине. Шумебаобаба,еуфорбија покривају земљу до око 915 m изнад мора.Савана је карактеристична за терен од 915 до 2745 m изнад мора.
У Кенији живе 44 етничке групе,[6] које припадају трима великим групама народаБанту,Нилотима иКушитима. Овај етнички мозаик је последица многобројних миграција и историјских збивања на територији данашње Кеније. Банту народи су дошли из два правца, са истока из предела данашњегКамеруна иНигерије пре 1 века нове ере, као и из истог правца након 1. века нове ере, али и са југа из области Катанга на подручју данашњегДР Конга иЗамбије. Као што им и име говори Нилотски народи су се доселили око 1500. године из долинеНила и настанили уВеликој раседној долини и околинијезера Викторија. Они су на месту где је живео стари народ Чвези основали краљевство Буњоро-Китара. Кушитски народи су живели у овој области и у време Старог Египта, дакле у миленијумима пре нове ере, а њихова насељеност у данашњој Кенији је последица колонијалних подела у 19. и 20. веку.[7]
Инвазија Банту народа после14. века приморале су већину нилотских етничких група да мигрирају уУганду, где су они створили ново царство, или уТанзанију, где, мешајући се са Банту народима, они су постали Сукума и Њамвези. као што су у КенијиЛуо асимиловали у великој мери Банту културу. Ипак друга група освајача дошла је у Кенију у17. веку и са севера. То су били нило-хамитски народи који су се бавили сточарством. Њихова друштва су у основи били кланови, такође је ратник, или муран, био централна односно главна фигура. Они никад нису имали многобројну војску.
У приобалном делу Кеније су биле веома живе интеракције локалног Банту становништва саАрапима из Омана,Персијанцима из Шираза, па чак иИндусима. У периоду од 6. до 9. века активности су са дотадашње пољопривреде и риболова, проширене и на бродоградњу и пловидбу. У том периоду поморска трговина се одвијала углавном према југу, ка тада веома живом трговачком центруКилви. У 15. веку су два велика морепловца посетила обалу данашње Кеније -Женг Хе из Кине је 1414. године посетиоМалинди, аВаско де Гама из Португалије је 1498. посетиоМомбасу. У 17. веку су Португалци имали великог утицаја у приобаљу, до победе Арапа изОмана1698. године који су били најутицајнији до1885. године када је читава Кенија пала под колонијални утицај Велике Британије. Арапски назив за подручје источноафричке обале и становника је био Зењ (земља „црних људи“) и односио се на градове као што суМомбаса, Малинди иЛаму у којима се развијала култура повезана хибриднимСвахили језиком са утицајима арапског, поругалског и фарсија, који је захваљујући трговини и комуникацији постао основни језик источне АФрике.
Пруга код Момбаса са краја 19. века која је повезивала Кенију са Угандом
Средиште управе британске колоније источне Африке која је формирана 1895. године налазило се од1889. године уМачакосу, да би1899. године било пребачено уНајроби.
Мау Мау устанак, у коме су доминирали припадници етничких групаКикују,Ембу иМеру, трајао је осам година, од 1952. до 1960. Повод за овај устанак су били затегнути друштвени, економски и расни односи, а додатни стимуланс је био периоддеколонизације у Африци. Ускоро након овог устанка је проглашена независност Кеније 12. децембра1963, а први председник је био један од вођа устанкаЏомо Кенијата. Од независности до 1992. године у Кенији је на власти била једна партија - Кенијска афричка национална унија. Након Кенијатине смрти1978. године нови председник је постао Данијел Арап Мои (порекломКаленџин) кога је2002. године победом на изборима наследио председник Мваи Кибаки (пореклом Кикују). Садашњи председник Ухуру Кенијата је четврти председник независне Кеније, изабран2013. године, он је син првог председника Џома Кенијате.
Кенија је до 2010. године била подељена на осам административних провинција (mkoa једнина,mikoa множина на свахилију), а од 2010. године на 47 округа који имају своје институције и законодавну власт:
На челу сваке провинције се налазио управник (Provincial Commissioner) те провинције кога је постављао председник државе. Провинције су биле подељене на дистрикте (wilaya на свахилију). У време пописа 1999. године било је 69 дистрикта. Од тада њихов број је растао да би 2009. године достигао број од 254 дистрикта.[8] У августу 2009. године је Врховни суд Кеније донео одлуку да све новоформиране дистрикте ставља ван закона. Уставом Кеније из 2010. године одређено је 47 округа (county на енглеском) који имају окружне институције, надлежности и законодавну власт.[9]
У Кенији живе око 44 етничке групе чији језици припадају трима већим групама:Банту (највећи народиКикују, 22%,Луја, 14% иКамба, 11%),нилско-сахарској (највећи народиЛуо, 13% иКаленџин, 12%) икушитска група која има мали број припадника, али у деловима земље с малом густином насељености, тако да заузимају велики део територије (Сомали, Боран). Сходно етничкој припадности свака етничка група има свој језик сврстани такође у три групебанту,нило-сахарски икушитски. Званични језици сусвахили иенглески.
Најзаступљенијарелигија у Кенији јехришћанство (око 38%протестаната и 28%католика). Према попису из 2019. године, у Кенији има 201.263 верника који су се изјаснили као православци[10] (нејасно да ли источно-православни, оријентално-православни, или заједно).Муслимана има око 7%, а остатак становништва припада домаћим верама, чији су елементи присутни и у трима већим религијама.
Већина Кенијаца су црни Африканци, иако је мали број и европског, азијског и арапског порекла. Постоји око 50 различитих етничких група, укључујући Кикију, Масаји и Самбуру. Кенијци се одушевљавају фудбалом и атлетиком, те су кенијски тркачи освојили велики број медаља на олимпијским играма.
Образовање у Кенији није обавезно, али осам година основне школе је обезбеђено од владе. Током1990. скоро је 5,4 милиона ученика похађало 14.690 основних школа, а 614.000 средњошколаца је похађало 2.750 средњих школа. Кенија има четири универзитета: Универзитет у Најробију, Кенијата Универзитет, Егертон Универзитет у Накуру и Мои Универзитет у Елдорету. Специјални колеџи укључујући Момбаса политехнички, Музичка академија у Најроби.
Већина културних институција у Кенији је у Најробију или у Момбаси. У Најробију је Национални музеј Кеније, који укључује историју и геологију. У Најробију се налази и МакМилан меморијална библиотека, са специјалном колекцијом Африке. У Момбаси је Форт Џизус музеј, историјски музеј основан још у16. веку од Португалаца. Китал музеј је историјски и научни музеј.
Најразвијеније гране кенијске привреде супољопривреда итуризам. Извози секафа ичај, а највећи извор стране валуте су туристичке посете националним парковима и резерватима (најпознатији јеМасаи Мара који граничи саСеренгетијем уТанзанији). У Најробију, који је саобраћајно и привредно средиште источноафричке регије, развијен је и услужни сектор.
БДП је у2004. био 1100УСД по становнику, мјерено по ППП-у.
^Constitution (2009) Art. 7 [National, official and other languages] "(1) The national language of the Republic is Swahili. (2) The official languages of the Republic are Swahili and English. (3) The State shall–-–- (a) promote and protect the diversity of language of the people of Kenya; and (b) promote the development and use of indigenous languages, Kenyan Sign language, Braille and other communication formats and technologies accessible to persons with disabilities."
.svg)
.svg)
![[икона]](/image.pl?url=https%3a%2f%2fsr.wikipedia.org%2f%2fupload.wikimedia.org%2fwikipedia%2fcommons%2fthumb%2f1%2f1c%2fWiki_letter_w_cropped.svg%2f20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png&f=jpg&w=240)
