Movatterモバイル変換

[0]ホーム
URL:

Пређи на садржај
Википедија
Претрага

Католицизам

С Википедије, слободне енциклопедије
Деосерије о хришћанству
Хришћанство
Портал Хришћанство
Не поистовећивати саКатоличност.

Католицизам (грч.καθολικισμός;лат.catholicismus — „католицизам“), илиримокатолицизам, је појам који означавахришћанску вјероисповијест, односноденоминацију организовану у видуКатоличке цркве. Појамкатолицизам обухвата све аспекте постојања и деловања Католичке цркве, почевши од њених теолошких учења и еклесиолошких доктрина, преко литургијске и обредне праксе, до разних организационих, религијско-политичких и религијско-социјалних аспеката и моралних начела.[1]

Католицизам је настао као резултатВеликог раскола (1054),[2] односно одвајањаКатоличке цркве иПравославне цркве jeдне од друге. Основни узрок раскола било је питање изласка Светога Духа (Филиокве).[3] Након коначног раскола, Цариградска Црква постала jе познатаПравославна Црква је , док је Римска Црква постала позната под називомКатоличка црква.

Појамкатолицизам не треба мешати са појмомкатоличност који се односи насаборност као једно одчетири обележја Цркве.[4]

Католичка црква

[уреди |уреди извор]
Главни чланак:Католичка црква

Католичка црква се састоји из 23 засебне цркве — Западне цркве и 22источне католичке цркве. На челуКатоличке цркве се налазиримски бискуп —папа. Он има над Црквом апсолутну власт. При управљању Црквом помажу му надлештваРимске курије. Исту власт имају и сви бискупи сазвани наекуменском сабору.

Основна административна подјела свих аутономних цркава је подјела набискупије, које се кодисточних католичких цркава називајуепархије. Бискуп у својој бискупији има углавном сву власт, ограничену једино црквеним правом и папском влашћу.

Доктрина

[уреди |уреди извор]

Доктрина католицизма заснива се наБиблији иСветом предању, које укључује одређена правилавасељенских сабора. Основна правила су изложена уКатихизисуКатоличке цркве (лат.Catechismus Catholicae Ecclesiae), а све остало канонско право је систематизовано и изложено у Кодексу канонског права.

Основне одлике

[уреди |уреди извор]

Католичка црква има разна доктринална правила од којих су нека заједничка са другим хришћанским вјероисповијестима, а нека специфична за католике:

  • вјера у директно и непрекинуто организационо наслеђе од првобитне Цркве коју је основаоИсус Христос;
  • вјера да је Црква носилац јединства и свеукупности учења Исуса и његових апостола;
  • коришћење светих слика, свећа, музике и свете воде у обредима;
  • вера да јеевхаристија истински тијело и крв Христова;
  • разликовање две врсте дивљења према светима:latria је клањање Богу, аdulia свецима;
  • вера у могућност „истеривања духова“ (егзорцизам);
  • вера у непогрешивост папе (догмат о папској незаблудивости);
  • догмат о безгрешном зачећуДјеве Марије;
  • велико поштовањеДјеве Марије (hyperdulia);
  • нераскидивост свете тајне брака; постоји само могућност признања о неважењу брака;
  • поштовањемученика,светаца иблаженика разликујући начин обожавања;
  • учење очистилишту;
  • учење оиндулгенцијама;
  • учење о двоструком исхођењу Светог духафилиокве;
  • централизована црквена организација, насупрот православнимаутокефалним иаутономним црквама;
  • монархистичка властримског папе над цијелом Црквом.

Обреди

[уреди |уреди извор]
Католичкамиса

УКатоличкој цркви постоји седамсветих тајни:

Постоји неколико богослужбених обреда:латински обред, други западни обреди и источни литургијски обреди.Латински обред користи Западна црква.

Одлике латинског обреда

[уреди |уреди извор]

Одликелатинског обреда су:

  • обавезницелибат свештенства;
  • крштење, у већини случајева, обавља се полијевањем воде на главу, а не погружењем главе у воду;
  • миропомазање може вршити јединобискуп (свештеник може вршити ту свету тајну само у изузетним случајевима, нпр. у случају нечије смртне опасности);
  • приевхаристији се, по правилу, користибесквасни хљеб;
  • причешћивање мирјана илитијелом, илитијелом и крвљу Христа — и прво и друго се сматра за потпуно причешће; причешћивање свештенства се врши увијек тијелом и крвљу;
  • додавање„и од Сина“ (филиокве) уСимбол вјере. Католичко учење учи даСвети дух исходи и одОца и одСина, насупрот православном учењу даСвети дух исходи само одОца;
  • наглашава се значење ријечи Христа уанафори умјестоепиклези;
  • крсти се слијева надесно, а не здесна налијево како је у византијском обреду (православљу); и с пет прстију као симбол пет ранаХристових.

Распрострањеност

[уреди |уреди извор]
Распрострањеност католицизма у свијету

Католицизам је највећа (по броју вјерника) хришћанска вјероисповијест. Према подацима из2011, у свијету постоји око 1,18 милијарди католика.

Католицизам је основна религија у многим европским државама (Француска,Италија,Шпанија,Португал,Аустрија,Белгија,Пољска,Чешка,Мађарска,Словачка,Словенија,Хрватска,Ирска,Малта и др). У 21 државиЕвропе, католици чине већину становништва, а уЊемачкој,Холандији иШвајцарској — половину.

На западној хемисфери, католицизам је распрострањен у цијелојЈужној иЦентралној Америци, уМексику, наКуби, уКанади иСАД.

УАзији, католици преовлађују наФилипинима и уИсточном Тимору, а велики број католика је и уВијетнаму,Јужној Кореји иКини.

НаБлиском истоку, католици су присутни уЛибану (маронити и др.).

УАфрици, према разним оцјенама, живи од 110 до 175 милиона католика.

Гркокатолицизам (или католицизам византијског обреда) распрострањен је међуБјелорусима,Словацима,Мађарима,Румунима,Украјинцима, ЗакарпатскимРусинима итд.; а такође мањим дијелом и међуАлбанцима,Грцима,Бугарима,Србима иРусима. Католици других источних обреда живе уИндији, наБлиском истоку,Египту,Етиопији,Еритреји,Ираку итд.

Критика православних

[уреди |уреди извор]

Критикаправославних теолога најбоље је исказана речима светог Јована Кронштатског у његовом делу ”Мисли о цркви”:[тражи се извор]„Узрок свих лажи римокатоличке цркве је гордост и признање папе за стварну главу Цркве, и то још непогрешиву. Одатле све ропство западне цркве. Ропство мисли и вере, лишеност истинске слободе у вери и животу, јер је папа на све ставио своју тешку руку: одатле - лажни догмати, одатле - дволичност и лукавство у мишљењу, речима и деловању, одатле - разна лажна правила и установе приликом исповедања греха, одатле индулгенције; одатле - унакажавање догмата; одатле - фабриковања светаца у западној цркви, као и непостојећих моштију, Богом непрослављених; одатле - устајање на познање Божје (II Кор. 10, 5) и све врсте противљења Богу под видом борбе за већу славу Божју."„Папе и паписти су се тако погордили и понели да су умислили да критикују самога Христа, Саму Ипостасну Премудрост Божју и (под изговором развоја догмата) у својој гордости, тако далеко дошли да су променили неке од Његових речи, заповести и установа, које не смеју бити промењене до краја света и века, на пример, реч о Духу Светом, заповест о Чаши Пречисте Крви Његове, Које су лишили мирјане, ни у шта не рачунајући речи апостола Павла: „Јер кад год једете овај хљеб и чашу ову пијете, смрт Господњу објављујете, докле не дође“ (I Кор. 11, 26); уместо квасног хлеба користе пресан“.

Види још

[уреди |уреди извор]

Референце

[уреди |уреди извор]
  1. ^Делимо 1993.
  2. ^Пузовић 2008.
  3. ^Поповић 2007, стр. 331-336.
  4. ^Јустин Поповић: Догматика Православне Цркве (3): Саборност Цркве (католичност Цркве)

Литература

[уреди |уреди извор]

Спољашње везе

[уреди |уреди извор]
Државне
Остале
Портал:
Католицизам насродним пројектима Википедије:
Медији на Остави
Цитати на Викицитатима
Подаци на Википодацима
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Католицизам&oldid=30554431”
Категорија:
Сакривене категорије:
[8]ページ先頭
©2009-2025 Movatter.jp