| Каталаза | |||||
|---|---|---|---|---|---|
 | |||||
| Идентификатори | |||||
| Симбол | Catalase | ||||
| Пфам | PF00199 | ||||
| ИнтерПро | IPR011614 | ||||
| ПРОСИТЕ | PDOC00395 | ||||
| СКОП | 7cat | ||||
| |||||
| Каталаза | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 PDB rendering based on 1dgb. | |||||||||||
| Доступне структуре | |||||||||||
| 1DGB,1DGF,1DGG,1DGH,1F4J,1QQW | |||||||||||
| Идентификатори | |||||||||||
| Симболи | CAT; MGC138422; MGC138424 | ||||||||||
| Вањски ИД | OMIM: 115500MGI: 88271HomoloGene: 55514GeneCards:CAT Gene | ||||||||||
| ЕЦ број | 1.11.1.6 | ||||||||||
| |||||||||||
| Преглед РНК изражавања | |||||||||||
 | |||||||||||
 | |||||||||||
| подаци | |||||||||||
| Ортолози | |||||||||||
| Врста | Човек | Миш | |||||||||
| Ентрез | 847 | 12359 | |||||||||
| Eнсембл | ENSG00000121691 | ENSMUSG00000027187 | |||||||||
| UниПрот | P04040 | Q3TVZ1 | |||||||||
| Реф. Секв. (иРНК) | NM_001752.3 | NM_009804.2 | |||||||||
| Реф. Секв. (протеин) | NP_001743.1 | NP_033934.2 | |||||||||
| Локација (УЦСЦ) | Chr 11: 34.46 - 34.49 Mb | Chr 2: 103.29 - 103.33 Mb | |||||||||
| ПубМед претрага | [1] | [2] | |||||||||
Каталаза је широко распрострањенензим и среће се кодпрокариота иеукариота. Представља деоантиоксидативне заштите организма. Каталаза разлаже токсичниводоник пероксид на молекулкисеоника иводу.Водоник пероксид заједно сасупероксидним анјоном (О2-),хидроксилним радикалом (OH*) исинглетним кисеоником спада услободне радикале кисеоника.[1][2]
Каталаза је изграђена из четири подјединице (тетрамер), при чему свака подјединица садржи по молекулхема.[3][4] Заступљен је готово код свих организама, почев одмикроорганизама, биљака, животиња до човека. Код човека је широко заступљена, посебно у ћелијамајетре упероксизомома ицрвеним крвним зрнцима.Основна улога овог ензима је разградња водоник пероксида:
Код човека и други ензими као нпр.глутатион пероксидаза могу да разграде водоник пероксид. Глутатион пероксидаза је у физиолошким условима (мала концентрација водоник пероксида), чак активнија од каталазе. Кад концентрација водник пероксида порасте укључује се каталаза.
Многе бактерије поседују овај ензим, као један од патогених фактора. У процесуфагоцитозелеукоцити (ћелије одбрамбеног система) убијају бакерије стварањем поменутих слободних радикала кисеоника. Присуство каталазе код неких бактерија им омогућава да преживе у непријатељској средини.На основу присуства овог ензима могу се идентификовати неке бактерије као нпр.стафилококус ауреус. Уколико се дода водоник пероксид услед његове разградње каталазом појављују се мехурићи кисеоника.
