Калифорнија (енгл.California) је држава на западној обали САД. По површини је на трећем, а по броју становника на првом месту међу државама САД. Граничи се са америчким државамаОрегоном на северу,Невадом на истоку,Аризоном на југоистоку, и мексичком државомДоњом Калифорнијом на југу. Протеже се око 1.300 km у правцу север-југ и око 400 км у правцу исток-запад. На међусобној удаљености од 137 km налазе сеМаунт Витни иДолина смрти, највиша и најнижа тачка међу 48 континенталних држава САД. ПослеАљаске иФлориде, Калифорнија има трећу по дужини обалу у САД.
Сакраменто је главни град државе од1854. године. Подручје данашње Калифорније првобитно су настањивала индијанска племена. Први Европљани на овом подручју били су Шпанци.Хуан Кабриљо је током 1542. и 1543. допловио до обале Калифорније и прогласио је шпанском територијом.Хуниперо Сера је 1769. основао прву мисију на подручју данашњегСан Дијега. У то време ово подручје се звало Горња Калифорнија (шп.Alta California) и било је деоВицекраљевствa Нова Шпанија. Након што се Мексико изборио за независност одШпаније 1821. Горња Калифорнија је постала део Мексичког царства, да би наконМексичко-америчког рата 1848. постала део САД. Држава САД је постала 9. септембра 1850, као 31. чланица.
Откриће злата у Калифорнији 1848. подстакло је „златну грозницу” и огромне друштвене и демографске промена, праћене великим миграцијама становништва са истока земље и наглим привредним успоном.
Разноврсни рељеф карактерише Калифорнију. На истоку су планинеСијера Невада, на западу је обала Тихог океана, на северозападу су шуме секвоје, док је на југоистокупустиња Мохаве. Земљотреси су чести због положаја државе дужПацифичког ватреног појаса. Око 37.000 земљотреса се забележи сваке године, али већином су слабог интензитета. Ипак, Калифорнија су погађали озбиљни земљотреси, а најразорнији су били у Сан Франциску1906. и1989. и у Лос Анђелесу1994.
Верује се да је име Калифорнија потекло из измишљеног раја у коме живеЦрни Амазонци којима влада краљицаCalafia.[1][2] Царство краљице Калафије је било острво где су живели грифони и друге чудне звери, и била је богата златом.
Калифорнија је трећа по величини држава САД, наконАљаске иТексаса.[3]
Поглед из ваздуха на Калифорнијску централну долину
У средини лежиКалифорнијска централна долина, омеђена приморским планинским венцима на западу,Сијера Невада на истоку, иКаскадским планинама на северу и планинеТехечепи југу. Централна долина је пољопривредно срце унутрашњости Калифорније. Подељена је на два деладелтом Сакрамента и Сан Хоакина. У северном делу, долина Сакрамента обухвата слив рекеСакраменто, док јужни део, долина Сан Хоакина, представља слив рекеСан Хоакин. Реке Сакраменто и Сан Хоакин су довољно дубоке да чак и неки градови у унутрашњости буду морске луке.
Обала Тихог океана
Сијера Невада (шпански за „снежни (планински) венац") обухвата и највиши врх 48континенталних држава САД, Маунт Витни, висок 4.421 m.[4][5][6] Овај венац обухвата иЈосемитску долину, познату по својим врховима изрезбареним ледницима, иНационални парк Секвоја, дом џиновскихсеквоја, највећих живих организама на земљи, и дубоко слатководно језероТахо, највеће језеро у држави по запремини.
Калифорнија лежи нараседу Сан Андреас, споју две тектонске плоче, због чега су у региону чести потреси.
Планински венац Шервин
Два велика планинска ланца пролазе Калифорнијом од североистока ка југозападу: обалске планине на западу и Сијера Невада на истоку. Тиме је земља подељена на шест делова који се физички разликују.
Између та два планинска ланца леже долинеСакраменто иСан Хоакин које су добиле име по две главне реке и велике су око 77.000 km².
Долина смрти
Обалски појас заузима површину од 109.000 km², а реке тог појаса су кратке, извиру у планинском подручју и имају воде само у кишном раздобљу. Најважније реке суСалинас који утиче у океан кодМонтереја,Санта Марија иСанта Ана.
На истоку државе је подручје Сијера Невада велико око 100.000 km². То се подручје лагано спушта према западу, а према истоку је стрмо и сурово.
Долина ријекеКламат је велика 20.000 km² и испресецана је дубоким кањонима.
Калифорнијски део великог базена, који се налази између ријекаКолумбија иКолорадо с једне и Сијера Неваде с друге стране, његов је источни дио и простире се на површини од 50.000 km². То је исушено и дивље, разровано подручје саДолином смрти у округуИнјо.
На истоку Сијера Неваде суОвенс долина и језероМоно, суштинско миграционо станиште птица. У западном делу државе је Clear Lake, највеће слатководно језеро по површини у Калифорнији.
Око 45% укупне површине државе је покривено шумама, и Калифорнија има највећу разноврсност борова од било које друге државе. Калифорнија има више шумског земљишта од било које друге државе, осим Аљаске. Многа дрвећа у Калифорнијској Белој планини су најстарија на свету;Bristlecone бор има старост преко 5.000 година.[7][8] На југу је велико унутрашње слано језероСолтон си.Долина смрти се налази северно одМохаве која садржи најниже и најтоплије место у Северној АмерициBadwater басен на -282 метра.[9]
Клима је у Калифорнији уз обалу медитеранско-суптропска, а у унутрашњости степска. Подручје најсеверније обале има океанску климу. Већи део државе имамедитеранску климу, са хладним, кишовитим зимама и сувим летима. Даље у унутрашњости, наилазе хладније зиме и топлија лета. Северни делови државе имају просечно више годишњих падавина него на југу.
Долина смрти, пустиња са великим пространствима испод нивоа мора, сматра се за најтоплије место на свету“[10][11] највиша температура у свету (57 °C), је тамо забележен 10. јула 1913. Најнижа температура у Калифорнији била је -45° (-43 °C) 1937 у Боки.
Од априла 2003, 118 Калифорнијских животиња биле су на федералном списку угрожених; 181 биљка је наведена као угрожена. У угрожене животиње спадајуСан Хоакин лисица,планински дабар,пољски миш,Моро Бај кенгур. Једанаест врста лептира је такође угрожено и два која су угрожена су на савезној листи.
Калифорнија је други највећи насељених-поднационалном ентитет у западној хемисфери и Америци. Поред тога, Калифорнија је дом за осам од најмногољуднијих градова у САД:Лос Анђелес (2.),Сан Дијего (8.),Сан Хозе (10.),Сан Франциско (13.),Фрезно (34.),Сакраменто (35.). Број становника је 39.538.223 (2020), а густина насељености 97,95/km².[12]
Од 2020, 56,11% (20.725.855) Калифорнијских становника старости од 5 и старији говореенглески код куће као примарни језик, док 28,32% (10.462.968) говоришпански, 9,96% (3.677.164) Азијиски и Пацифички језик, 4,54% (1.679.265) другииндо-европски језик и 1,06% други језик. Укупно, 43,89% (16.211.086) Калифорнијског становништва старости од 5 и старији говоре матерњи језик уместо енглеског.[13] Калифорнија има више од 100 аутохтоних језика, што Калифорнију чини једном од најзначајнијих језичких подручја на свету. Сви аутохтони језици у Калифорнији су угрожени, иако сада постоје напори ка ревитализацији језика. Званични језик у Калифорнији је енглески.
Највеће верске деноминације по броју присталица као проценат популације у Калифорнији,2008 су католичка црква са 31%, Евангелистичка са 18%. Друге религије: 0,5%муслиманска, 1%хинду и 2%будистичка.[14]
Лос Анђелес-Са популацијом од 4.065.585 Лос Анђелес је један од светских центара медија, бизниса, и међународне трговине. Лос Анђелес (саХоливудом) води свет у производњи популарне забаве, као што су телевизија и музика.
Сан Дијего-"Најбољи град Америке“, Сан Дијего се налази на граници са Мексиком. Такође је познат као „родно место Калифорнији“, јер је то било и прво европско насеље у данашњој Калифорнији.
Сан Франциско- Сан Франциско је рангиран 44. од најбољих туристичких дестинација у свету, и био шести најпосећенији град у Сједињеним Америчким Државама у 2011. Такође је примарни банкарски и финансијски центар.
Фресно-Фресно је у срцу Сан Хоакин долине, водеће пољопривредне површине САД и света. Фресно је највећи град у унутрашњости Калифорније.
Сакраменто је главни град Калифорније од 1854. године. Некада град други по величини у држави, био је центар током КалифорнијскеЗлатне грознице. За време тржишног бума између 2003 и 2008 број становника у градском подручју достигао је близу 2,5 милиона људи.
Према попису из 2010, Сакраменто је деветнаесто највише насељено градско подручје у Сједињеним Државама.
Бруто домаћи производ у Калифорнији 2008Економске регије Калифорније
Пољопривреда је важан сектор у Калифорнијској привреди. У 2008 81,500 фарми и салаша Калифорније генерисали су 36,2 милиона долара. У 2011, тај број је порастао на 43,5 милијарди долара. ПремаУСДА у 2011, три највећа Калифорнијска пољопривредна производа по вредности су биламлеко ипавлака,бадем игрожђе.[16]
Туризам у Калифорнији је веома напредан. Лос Анђелес и Сан Франциско су једни од најпосећенијих градова на свету. Такође Секвоја национални парк иДизниленд су важна туристичка места у Калифорнији.
Што се тиче саобраћаја, Калифорнија је позната по гужвама у саобраћају. Најпознатији мост у Калифорнији јеГолден гејт у Сан Франциску. Својом наранџастом бојом и панорамским погледом на залив, овај аутопут мост је популарна туристичка атракција и такође је прилагођена за пешаке и бициклисте. Међународни аеродром Лос Анђелес (ЛАКС), је 6. најпрометнији аеродром у свету.
Калифорнија има идиосинкратску политичку културу у односу на остатак земље. Калифорнија је била друга држава по реду која је легализовала абортус, а једина држава која је забранила брак за геј парове. Тренд државе премаДемократској странци, а даље одРепубликанске странке може се видети у државним изборима. Од 1899 до 1939, Калифорнија је имала републиканске гувернере. Од 1990, Калифорнија је генерално бирала демократске кандидате за савезне, државне и локалне канцеларије, укључујући и текућег гувернераЏерија Брауна. Демократе такође сада имају већину у оба дома државног законодавног тела. Тренутно има 56 демократа и 24 републиканца у Скупштини; и 26 демократа и 12 републиканца у Сенату. Тренд Демократске странке је најочигледнији у председничким изборима, републиканци нису освојили Калифорнијске изборе од 1988. У принципу, Демократска снага је центрирана у милионских приобалним регионима Лос Анђелеса, градском подручју и Сан Франциско Беју. Републиканска снага је још увек највећа у источним деловима државе.
Гувернер Калифорније је шеф државне владе Калифорније, чије одговорности укључују годишње обраћање о стању државе Скупштини Калифорније, предлагање буџета, и старање да се државни закони спроводе. До сада је било 39 гувернера; многи од њих су били утицајни широм Сједињених Држава и у областима које немају никакве везе са политиком.Лиланд Станфорд је основао Универзитет Станфорд 1891. године.Ерл Ворен, касније Председник Врховног суда Сједињених Држава, је победио на изборима као кандидат три главне партије - једини кандидат у историји Калифорније који практично није имао противника. Роналд Реган, који је био председник глумачке гилде и касније председник Сједињених Држава, као иАрнолд Шварценегер су стекли славу као глумци.Греј Дејвис је био први гувернер у Калифорнији и други гувернер у америчкој историји, који је опозван од стране гласача. Најдужи мандат је имао Ерл Ворен, који је биран три пута и служио скоро десет година. Најкраћи мандат је имаоМилтон Лејтам, који је служио само пет дана пре него што је дао оставку јер је постао сенатор. Тренутни гувернер јеЏери Браун, који је претходно служио на истој дужности од 1975. до 1983. Он је син бившег гувернераПета Брауна, чији мандат је трајао од 1959. до 1967.
Сан Франциско фортинајнерси су професионални тим америчког фудбала са седиштем у Сан Франциску. Клуб утакмице као домаћин игра на стадионуКендлстик парк. Такмичи се уНФЦ-у у дивизијиЗапад. „Фортинајнерси“ су пет пута били првациНФЛ-а, последњи пут1994.
Putnam, Ruth (1917). „Appendix A: Etymology of the Word "California": Surmises and Usage”. Ур.: Herbert Ingram Priestley.California: the name. Berkeley: University of California. стр. 356—361.
.svg)
.svg)
.svg)
