Movatterモバイル変換


[0]ホーム

URL:


Пређи на садржај
Википедија
Претрага

Калабрија

С Википедије, слободне енциклопедије
Овом чланкупотребни су додатни извори збогпроверљивости.Побољшајте га додавањем референци капоузданим изворима. Садржај непоткрепљен изворима може бити доведен у питање, а потом иизбрисан.
ПретражиGoogle:"Калабрија" (вести ·новине ·књиге ·академик ·бесплатне слике) · JSTOR
ПретражиGoogle:"Kalabrija" (вести ·новине ·књиге ·академик ·бесплатне слике) · JSTOR
(детаљније о уклањању овог шаблона обавештења)
За друга значења, погледајте страницуКалабрија (вишезначна одредница).
Калабрија
Calabria

Положај Калабрије
Држава Италија
Админ. центарКатанцаро
ПредседникРоберто Окјуто
Површина15.082 km2
 — број ст.2.009.124
 —густина ст.133,21 ст./km2
Званични веб-сајтИзмените ово на Википодацима

Калабрија (итал.Calabria) је једна од 20покрајинаИталије. Истовремено је то и једно од два мањаполуострва Италије. Налази се на југу државе, јужно одНапуља и заузима „прсте“ италијанске чизме. Главни град јеКатанцаро, а највећи и најважнији је градРеђо ди Калабрија.[1]

Положај

[уреди |уреди извор]

Калабрија је јужна покрајинаИталије, смештена на самом југуАпенинског полуострва (она чини „прсте“ „италијанске чизме"). На истоку и југу се налазиЈонско море, а на западуТиренско море. Између њих налази се пар километара широкМесински мореуз, који раздваја Калабрију од острва и покрајинеСицилија. Једина копнена граница покрајине је на северу, саБазиликатом.

Природне одлике

[уреди |уреди извор]
РекаКрати при протоку крозКозенцу
Окрузи Калабрије
Морско летовалиште Ђоја Тауро
Православна црква у Калабрији, утицај вековне византијске власти
Сцила, позната из старогрчких легенди, је типичан градић у Калабрији, анонимни сликар
Приказ Битке код Аспромонта

Површина покрајине је 15.082 km² и по овоме је Калабрија једна од средње пространихиталијанских покрајина.

Рељеф

[уреди |уреди извор]

Калабрија, каополуострво на самом југуАпенинског полуострва има дугу обалу -Јонског мора је на истоку и југу, аТиренског мора на западу. Полуострво је дуго 250 км, а широко до 110 км. Површ покрајине је махом покренутог терена. Сасвим мала равничарска подручја пружају се уз море. Од обале тло се пење веома брзо и нагло прелази бреговито и брдско подручје у средишњем делу покрајине, који заузима 49% њене површине. Оно је испресецано дубоким речним долинама у виду клисура. Брдско подручје постепено у средишњем делу Калабрије прелази у високо планинско подручје крајње јужнихАпенина (45% површине). По лепоти и природи посебно су значајне планинеПолино на крајњем северу покрајине. Највиши врх покрајине јеБоте Донато (1928 m).

Клима

[уреди |уреди извор]

Клима у приморском делу Калабрије јесредоземна. Како се залази у копно и иде на више надморске висине она постаје прелазна измеђусредоземне иконтиненталне. У вишим крајевима клима је оштрија,планинска.

Воде

[уреди |уреди извор]

Покрајина калабрија је у сливу Јонског мора (средина, југ и исток) и Тиренског мора (запад и север). Већина река је кратког тока и са дубоким долинама у видуклисура. Оне се спуштају са Апенина у море. Иако ниједна река није значајна у државним оквирима на нивоу покрајине познате реке суКрати иНето.

Управна подела

[уреди |уреди извор]

Калабрија је подељена у 5 округа, одн. провинција са истоименим градовима као управним средиштима:

Историја

[уреди |уреди извор]

Калабрију најпре насељавајуиталска племена, па онда долазиГрчка колонизација. Калабрија саСицилијом је чинила кључни деоВелике Грчке.Грцима је Калабрија имала стратешки значај због надзора надМесинским теснацем. Прва насеља тог доба су Регион (Ређо ди Калабрија),Сибарис, Кротон (Кротоне) иЛокри.

Италска племена су касније покорилаГрке. То су билаосканска племена са севера, укључујући огранакСамнита, званЛуканци, као и део Луканаца званБрути. Брути су основали главне градове Калабрије, укључујућиКозенцу. Област је затим дуго била у саставуРимског царства.

Послепада римског царства уследио је разорниГотски рат, од кога се та област нијевековима опоравила. Долази под властВизантије.Маларија се раширила, тако да се становништво повукло у унутрашњост. Калабрија је била непрекидно на ударупирата и зато је остала скоро без становништва.Византијскиманастири су били једина тврђава културе тог доба.

Нормани истискују Византију са тог подручја1060. г., па се ту после неког времена образујеНапуљска краљевина, која се одржала доуједињењаИталије1861. г. Краљевство је било под разним владарима:Хабзбурговцима и изАустрије и изШпаније,Бурбонском династијом, као иНаполеоновим генераломМиром. У Калабрији на Аспромонту одиграла се једна од битакаГарибалдијевог уједињења Италије.

После уједињења Калабрија је основана као једна од покрајина, али ово није довело до општег развоја подручја, тако да је оно и данас једно од најнеразвијенијих и најређе насељених у држави. Мафија и корупција су и данас саставни део живота. Главни град покрајине је био Ређо ди Калабрија све до1970. г. када је седиште због буне уРеђу премештено уКатанцаро.

Становништво

[уреди |уреди извор]

Данас Калабрија има око 2 милиона становника и по томе је она једна од средње насељених покрајинаИталије. Међутим, то је свега 30% више него пре једног века, а на неколико последњих пописа број становника се смањивао.

Густина Насељености је нешто око 133 ст./км², што је готово за трећну мање од државног просека (200 ст./км²). Међутим, пространи делови планинске унутрашњости су готово пусти, док је приобаље веома густо насељено.

Етничка слика У покрајини доминираиталијанско становништво. Поред тога постоји остациАлбанаца иГрка, доспелих на ово тло у време падаБалкана подотоманску власт. Новодосељеног становништва има занемарљиво мало (1,3%), у складу са неразвијеношћу покрајине. То су углавном досељеници изисточне Европе.

Језик

[уреди |уреди извор]

Службени језик од1861. г. јеиталијански. Међутим због животописне историје многи другиисторијски језици се говоре у овој покрајини.

Привреда

[уреди |уреди извор]

Планинско подручје и тешка историја су вековима онемогућавали развој подручја, тако да је Калабрија била и остала једна од најсиромашнијих области Италије.

Привреда у покрајини и данас је ослоњена на пољопривреду, поморство и мануфактурну производњу. Туризам има могућности за развој (нарочито због дуге морске обале и бројних природних лепота), али је слабо развијен.

Галерија

[уреди |уреди извор]
Фотографије градова покрајине

Види још

[уреди |уреди извор]

Референце

[уреди |уреди извор]
  1. ^IT, Extreme.„Neotkriveni biser Italije s najljepšim pješčanim plažama - Kalabrija | Chili Tours putovanja sa začinom”.www.chilitours.hr (на језику: хрватски). Приступљено2023-03-13. 

Спољашње везе

[уреди |уреди извор]
Средишња
Северна
Североисточна
Северозападна
Јужна
Југ
Острвска
Међународне
Државне
Географске
Остале
Портали:
Калабрија насродним пројектима Википедије:
Медији на Остави
Водич на Википутовању
Подаци на Википодацима
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Калабрија&oldid=29999446
Категорије:
Сакривене категорије:

[8]ページ先頭

©2009-2025 Movatter.jp