Калабрија (итал.Calabria) је једна од 20покрајинаИталије. Истовремено је то и једно од два мањаполуострва Италије. Налази се на југу државе, јужно одНапуља и заузима „прсте“ италијанске чизме. Главни град јеКатанцаро, а највећи и најважнији је градРеђо ди Калабрија.[1]
Калабрија је јужна покрајинаИталије, смештена на самом југуАпенинског полуострва (она чини „прсте“ „италијанске чизме"). На истоку и југу се налазиЈонско море, а на западуТиренско море. Између њих налази се пар километара широкМесински мореуз, који раздваја Калабрију од острва и покрајинеСицилија. Једина копнена граница покрајине је на северу, саБазиликатом.
РекаКрати при протоку крозКозенцуОкрузи КалабријеМорско летовалиште Ђоја ТауроПравославна црква у Калабрији, утицај вековне византијске властиСцила, позната из старогрчких легенди, је типичан градић у Калабрији, анонимни сликарПриказ Битке код Аспромонта
Површина покрајине је 15.082 km² и по овоме је Калабрија једна од средње пространихиталијанских покрајина.
Калабрија, каополуострво на самом југуАпенинског полуострва има дугу обалу -Јонског мора је на истоку и југу, аТиренског мора на западу. Полуострво је дуго 250 км, а широко до 110 км. Површ покрајине је махом покренутог терена. Сасвим мала равничарска подручја пружају се уз море. Од обале тло се пење веома брзо и нагло прелази бреговито и брдско подручје у средишњем делу покрајине, који заузима 49% њене површине. Оно је испресецано дубоким речним долинама у виду клисура. Брдско подручје постепено у средишњем делу Калабрије прелази у високо планинско подручје крајње јужнихАпенина (45% површине). По лепоти и природи посебно су значајне планинеПолино на крајњем северу покрајине. Највиши врх покрајине јеБоте Донато (1928 m).
Клима у приморском делу Калабрије јесредоземна. Како се залази у копно и иде на више надморске висине она постаје прелазна измеђусредоземне иконтиненталне. У вишим крајевима клима је оштрија,планинска.
Покрајина калабрија је у сливу Јонског мора (средина, југ и исток) и Тиренског мора (запад и север). Већина река је кратког тока и са дубоким долинама у видуклисура. Оне се спуштају са Апенина у море. Иако ниједна река није значајна у државним оквирима на нивоу покрајине познате реке суКрати иНето.
Послепада римског царства уследио је разорниГотски рат, од кога се та област нијевековима опоравила. Долази под властВизантије.Маларија се раширила, тако да се становништво повукло у унутрашњост. Калабрија је била непрекидно на ударупирата и зато је остала скоро без становништва.Византијскиманастири су били једина тврђава културе тог доба.
После уједињења Калабрија је основана као једна од покрајина, али ово није довело до општег развоја подручја, тако да је оно и данас једно од најнеразвијенијих и најређе насељених у држави. Мафија и корупција су и данас саставни део живота. Главни град покрајине је био Ређо ди Калабрија све до1970. г. када је седиште због буне уРеђу премештено уКатанцаро.
Данас Калабрија има око 2 милиона становника и по томе је она једна од средње насељених покрајинаИталије. Међутим, то је свега 30% више него пре једног века, а на неколико последњих пописа број становника се смањивао.
Густина Насељености је нешто око 133 ст./км², што је готово за трећну мање од државног просека (200 ст./км²). Међутим, пространи делови планинске унутрашњости су готово пусти, док је приобаље веома густо насељено.
Етничка слика У покрајини доминираиталијанско становништво. Поред тога постоји остациАлбанаца иГрка, доспелих на ово тло у време падаБалкана подотоманску власт. Новодосељеног становништва има занемарљиво мало (1,3%), у складу са неразвијеношћу покрајине. То су углавном досељеници изисточне Европе.
Планинско подручје и тешка историја су вековима онемогућавали развој подручја, тако да је Калабрија била и остала једна од најсиромашнијих области Италије.
Привреда у покрајини и данас је ослоњена на пољопривреду, поморство и мануфактурну производњу. Туризам има могућности за развој (нарочито због дуге морске обале и бројних природних лепота), али је слабо развијен.