Movatterモバイル変換


[0]ホーム

URL:


Пређи на садржај
Википедија
Претрага

Казањ

Координате:55° 47′ 27″ С;49° 06′ 52″ И / 55.790763° С; 49.114517° И /55.790763; 49.114517
С Википедије, слободне енциклопедије
Казањ
рус.Казань
View to the Agricultural Palace and Palace Square
Spasskaya Tower
Qolşärif Mosque
Söyembikä Tower at night
Epiphany Cathedral and Bauman Street
The Kazan Kremlin
Казањ
Административни подаци
Држава Русија
Федерални округПоволшки
РепубликаТатарстан
Основан1005.
Статус града1391.
Становништво
Становништво
 — 2010.1.143.546
Географске карактеристике
Координате55° 47′ 27″ С;49° 06′ 52″ И / 55.790763° С; 49.114517° И /55.790763; 49.114517
Временска зонаUTC+4
Апс. висина60 m
Површина425,3[1] (614,16[2]) km2
Казањ на карти Русије
Казањ
Казањ
Казањ на карти Русије
Остали подаци
ГрадоначелникИљсур Метшин
Поштански број420000–420999
Позивни број+7 843
Регистарска ознака16, 116
ОКАТО код92401
Веб-сајт
kzn.ru

Казањ (рус.Казань,тат.Казан) град је уРусији и главни градТатарстана. Налази се на истокуевропског дела Руске Федерације, на ушћу рекеКазањка у рекуВолга. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 1.143.546 становника. Казањ је центарислама у Русији, као и значајан центар машинске индустрије и комуникација.[3]

Извор имена

[уреди |уреди извор]

Постоји више опција одакле потиче име града.

Једна је да је име добио по посуди за кување,казану, што је реч коју и данас користимо у српском језику. Друга теорија је да је добио име по локалној географији, јер град стоји у малој котлини у облику слова U и сличан је казањском пању. Постоји и романтична верзија по којој је град добио име из приче о татарској принцезиСјујумбике. У тој причи она је бацила златни казан у реку на месту где се данас налази град приликом прања судова.

Премачувашкој легенди, град је назван поВолшком Бугарину Хасану (Хасан-Хазањ-Казањ).

Географија

[уреди |уреди извор]

Клима

[уреди |уреди извор]

У граду влада умеренаконтинентална клима са хладним зимама (температуре падају и до –30 °C) и благим летима, са средњом температуром од 20 °C.

Клима Казани
Показатељ \ Месец.Јан..Феб..Мар..Апр..Мај..Јун..Јул..Авг..Сеп..Окт..Нов..Дец..Год.
Апсолутни максимум, °C (°F)3,8
(38,8)
5,2
(41,4)
11,0
(51,8)
29,5
(85,1)
33,8
(92,8)
37,5
(99,5)
37,9
(100,2)
37,7
(99,9)
32,3
(90,1)
23,4
(74,1)
15,0
(59)
6,1
(43)
37,9
(100,2)
Средњи максимум, °C (°F)−8,2
(17,2)
−7,2
(19)
−0,6
(30,9)
9,8
(49,6)
18,9
(66)
23,5
(74,3)
25,0
(77)
22,4
(72,3)
15,8
(60,4)
7,2
(45)
−1,5
(29,3)
−5,7
(21,7)
8,3
(46,9)
Просек, °C (°F)−11,6
(11,1)
−10,7
(12,7)
−4,5
(23,9)
5,2
(41,4)
13,1
(55,6)
18,0
(64,4)
19,7
(67,5)
17,1
(62,8)
11,2
(52,2)
4,0
(39,2)
−3,9
(25)
−8,6
(16,5)
4,1
(39,4)
Средњи минимум, °C (°F)−14,9
(5,2)
−14,0
(6,8)
−7,9
(17,8)
1,4
(34,5)
7,9
(46,2)
13,1
(55,6)
15,0
(59)
12,8
(55)
7,6
(45,7)
1,4
(34,5)
−6,3
(20,7)
−11,6
(11,1)
0,4
(32,7)
Апсолутни минимум, °C (°F)−46,8
(−52,2)
−39,9
(−39,8)
−31,7
(−25,1)
−25,6
(−14,1)
−6,5
(20,3)
−1,4
(29,5)
2,6
(36,7)
1,6
(34,9)
−5,4
(22,3)
−23,4
(−10,1)
−36,6
(−33,9)
−43,9
(−47)
−46,8
(−52,2)
Количина падавина, mm (in)35
(13,8)
30
(11,8)
25
(9,8)
34
(13,4)
38
(15)
70
(27,6)
66
(26)
59
(23,2)
55
(21,7)
54
(21,3)
44
(17,3)
38
(15)
548
(215,7)
Извор: Погода и климат

Историја

[уреди |уреди извор]
Споменик војницима Ивана Грозног који су пали код освајања Казања 1552. Река Казањка.

Казањ су основалиВолшки Бугари негде у периоду од 11. до 13. века. Званично се за годину оснивања узима1005. Градска тврђава (кремљ) потиче из 11. века. Град је био основан као гранична тврђаваВолшке Бугарске а касније је постао главни град и трговински центар моћног татарскогКазањског каната од1438, и први неруски град који је царИван Грозни1552. припојио руском царству. Иван Грозни је уништио град и масакрирао добар део становништва а казањског кана насилно спровео ухришћанство. После пожара1579. испод града је по легенди откривена чудотворна иконаБогородица Казањска.Петар Велики је овде основао бродоградилиште Каспијске флоте у раном 18. веку.

Казањ, године 1630.

Град је уништен1774. током побуне козачког атаманаЈемељана Пугачова. ЦарицаКатарина Велика је наредила поновну изградњу града и дозволила изградњу џамија. У 19. веку град је постао индустријски центар средњег тока Волге.

У Казању је1870. одштампана прва верзија књиге непознатог аутора „Исповести руског ходочасника своме духовном оцу“, која је као класик источнохришћанске духовности преведена на многе језике.

ПослеРеволуције 1905, Казањ се развио у центар татарске културе. Године1920. Казањ је проглашен за главни град Аутономне татарске совјетске социјалистичке републике. За времеДругог светског рата неке фабрике војне индустрије су премештене у Казањ. У граду су се од тада производили тенкови и авиони.

Универзитет у Казању је један од најстаријих и најзначајнијих руских универзитета на коме су својевремено студиралиЛењин иТолстој.

Живописани храм свих религија код Казања.

Историјска градска тврђава (кремљ) је2000. ушла на листуСветске баштинеУНЕСКО-а. Током ископавања кремља пронађен је чешки новчић који датира у 10. век (кован између 920.-930.) са ликом св. Вацлава, што говори у прилог да је био Казањ дуже време јак трговински центар.

Становништво

[уреди |уреди извор]

Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело 1.143.546 становника, 38.257 (3,46%) више него 2002.

Кретање броја становника
1939.1959.1970.1979.1989.2002.2010.
398.014646.806868.537992.6751.094.3781.105,289[4]1.143.535

Становништво града чине:Татари (52%),Руси (38%),Чуваши (2%),Украјинци (1%) и други.

Најзначајније религије суислам иправославно хрићанство (Руска православна црква). Године2005, на 1000. годишњицу постојања града Казањ је отворена једна од највеличанственијихџамија у Европи -Колшариф. Стоји на месту прве џамије коју је срушиоИван Грозни током освајања Казања од Татара1552.

Привреда

[уреди |уреди извор]
[икона]
Овај одељакби требало проширити.Можете помоћидодавањем садржаја.

Саобраћај

[уреди |уреди извор]
[икона]
Овај одељакби требало проширити.Можете помоћидодавањем садржаја.

Партнерски градови

[уреди |уреди извор]

Галерија

[уреди |уреди извор]
  • Центар града зими
    Центар града зими
  • Богородица Казањска
  • Главна променада - Улица Бауман
    Главна променада -Улица Бауман
  • Казањски кремљ
    Казањски кремљ
  • Благовоштењски сабор, Казањски кремљ
    Благовоштењски сабор, Казањски кремљ
  • Метро станица Проспект Победе
    Метро станица Проспект Победе
  • Река Волга код Казања
    Река Волга код Казања

Види још

[уреди |уреди извор]

Референце

[уреди |уреди извор]
  1. ^площадь собственно города,Федеральная служба государственной статистикиАрхивирано на веб-сајтуWayback Machine (15. новембар 2013)
  2. ^площадь муниципального городского округа
  3. ^„Како доћи до Казана”. 
  4. ^Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004).„Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”.Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено4. 9. 2012. 

Спољашње везе

[уреди |уреди извор]
Међународне
Државне
Географске
Остале
Портал:
Казањ насродним пројектима Википедије:
Медији на Остави
Новости на Викиновостима
Водич на Википутовању
Подаци на Википодацима
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Казањ&oldid=30358907
Категорије:
Сакривене категорије:

[8]ページ先頭

©2009-2025 Movatter.jp