| Кавад I | |
|---|---|
 Кавад I, представа на медаљону. | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 473. |
| Датум смрти | 13. септембар531. |
| Потомство | Хозроје I Ануширван,Kawus |
| Родитељи | Пероз I |
| Династија | Сасанидско царство |
| Претходник | Балаш,Djamasp |
| Наследник | Хозроје I Ануширван |
Кавад I (рођ.449—умро13. септембра531. год), синПероза I, био је краљСасанидске Персије у два наврата, прво од488. до496., а затим од498. до 531. године.[1][2][3]
По византијском хроничаруЈовану Малали, Кавад је531. умро у 82. години живота, што значи да је рођен449. године. На престо је дошао уз помоћ племства које је збацило и ослепело његовог стрицаБалаша (484—488.).
У време почетка Кавадове владавине, његовом краљевству је претила опасност одЕфталита (Белих Хуна) из средње Азије. Хуни су483, тешко поразили Пероза I који је морао да пристане на плаћање високог данка и слање Кавада као таоца. Као талац Кавад је живео две године, док је у међувремену његов отац 484. убијен у борби са Хунима. Након тога краљевски престиж је био прилично погођен и ни Балаш није могао да га обнови. Долазак Кавада на место краља требало је да продужи овај период несигурности у корист персијских магната и свештеника.
Међутим, нови шах се показао вољним и способним да обнови централизовану државу. Прво је подржаоМаздака, сина Бамдада, вођу једне егалитаристичке секте која је захтевала да богати сву своју имовину, укључујући и жене, поделе са сиромашнима. Преко Маздаковог учења извршен је идеолошки напад на моћно племство, тако да је Кавад привремено свргнут (496—498) и притворен у „Замак покајања“ (грч: Лете) у Сусијани, док га је на трону сменио братДјамасп.
Кавад је пак успео да побегне и уточиште је нашао управо код Хефталита. Хунски краљ га је оженио својом ћерком и ставио му на располагање војску помоћу које је Кавад повратио престо. По поновном преузимању трона, Кавад је морао да поново прихвати обнову исплаћивања данка Хефталитима. Обратио сеисточноримском царуАнастасију I захтевајући исплату редовних субвенција које је цариградски двор исплаћивао персијском. Субвенције су наиме биле намењене одржавању персијских утврђења у Закавказју које су посредно браниле и римску Сирију и Месопотамију од Хуна северно од Кавказа.Зенон је483. престао да исплаћује субвенције, а Анастасије је одбио да помогне Каваду очекујући његове даље сукобе са Хунима. У исто време, цар је почео да се меша у прилике у Парсарменији, делу Јерменије под персијском влашћу.
У августу502. Кавад је лично упао у римску Јерменију и тиме је прекршиоСтогодишњи мир из422. године. Изненадни упад Персијанаца на самом крају ратне сезоне довео је до пада неколико римских тврђава, укључујући и Амиду у јануару503. године. Тек када су вести о паду Амиде (данашњи Дијарбекр у Турској) стигле уЦариград, Анастасије је опремио бројну војску који је поверио тројици међусобно завађених војсковођа, Аеробинду, Патрикију и свом сестрићу Ипатију. Једина позитивна ствар коју је царска војска извела 503. била је одбрана Едесе, коју су њени житељи одбранили уздајући се у реликвију коју су чували: писму које јеИсус послао њиховом кнезу Агбару. Наредне504. године, Анастасије је послао Целера, свог канцелара (magister officiorum), као врховног команданта, док јеИпатије опозван уКонстантинопољ. Овога пута иницијатива је била на страни Византинаца, персијске пограничне провинције су похаране, а Патрикије је опсадом натерао Амиду на предају (почетак505. год.). Пошто су 505. Закавкаски Хуни напали Парсарменију Кавад је пристао да склопи мир на седам година са Целером. Кратак али тежак рат са Персијом, Анастасије је успешно окончао тако што је, упркос протестима немоћног Кавада, утврдио Теодосиопољ (данашњи Ерзерум уТурској), најзначајнију тврђаву римске Јерменије, и подигао насупрот Низибису тврђаву Анастасиопољ. Ипак, цар је овога пута спремно исплатио субвенције персијском краљу.
Кавад је503. отпочео серију ратова са Белим Хунима који су се завршили десет година касније. До513. Хефталити су протерани са сасанидских територија и више нису представљали пресудан фактор у унутрашњој политици Кавадове краљевине.
Односи са Византијом били су мирни све док522. није дошло до промене у осетљивој равнотежи снага када је Чат, краљЛазике, малене краљевине на југисточној обалиЦрног мора, решио да посети Цариград и од римског, уместо од персијског владара, затражи потврду своје титуле.Јустин I је примио краља Лазике и кумовао му на крштењу, а затим га је оженио римском невестом. Заузврат, персијски краљ Кавад I је покушао да наговориСабире, номадске коњанике сродне Хунима, да нападну Царство, али му је Јустин открио да сабирско поглавар истовремено преговара и са њим. Након тога, Кавад је уништио Сабире, али је Јустинов гест протумачио као пријатељски. У знак помирења, Кавад је затражио да цар усини његовог сина Хозроја. Хозроје је наиме био трећи по старини међу синовима персијског краља, али га је Кавад сматрао најспособнијим. Усиновљење од стране Јустина требало је да учврсти његове претензије на сасанидски престо. Јустин је, након саветовања са својим правницима, пак понудио да се усиновљење изведе према варварским, а не римским обичајима (како Хозроје не би могао да претендује и на римску царску круну), што је Кавад озлојеђено одбио. Персијски краљ је затим упао у кавкаску краљевину Иберију (запад данашњеГрузије) и затражио да се тамашња владарска кућа одрекнехришћанства и прихватизороастризам. Невелика војна помоћ коју је послао Јустин је поражена и иберијска династија је морала да напусти земљу и побегне уЦариград. Упади римске војске на територију персијске Јерменије, предузети526., показали су се као бесплодни.
Иберијски рат вођен је са променљивом срећом на обе стране. Јустинијанов војсковођаВелизар је530. однео сјајну победу убици код Даре, али су наредне године Персијанци узвратили победом кодКалиника на Еуфрату. Мир је склопљен тек по Кавадовој смрти531. године.Јустинијан I је желећи да покрене обнову римске власти на Западу, склопио532.Вечни мир са новим шахомХозројем I по цену плаћања огромног данка.
Кавад је последње године владавине био под великим утицајем свога сина и дезигнираног наследника Хозроја. Једна од последица доминације Хозроја на двору, био је и раскид његовог оца са маздаизмом.Маздак и његови следбеници су529. позвани на двор где су морали да прихвате полемику са магима, свештеницима доминантне зороастријанске вере. Након пораза у теолошким расправама, Маздак је обешен, а његове присталице су прогоњене.
Кавад је, као што је споменуто, преминуо531. године. Остао је запамћен као владар који је повратио унутрашњу стабилност Сасанидској Персији, спровео реформу пореског система и основао неколико градова које је назвао по свом имену. За Византинце био је достојан противник иПрокопије из Цезареје га је описао као далековидог и енергичног владара.
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
