Movatterモバイル変換


[0]ホーム

URL:


Пређи на садржај
Википедија
Претрага

Ирска

С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте страницуИрска (вишезначна одредница).
Република Ирска
Poblacht na hÉireann  (ирски)
Republic of Ireland  (енглески)
Химна: Војничка песма
(ир.Amhrán na bhFiann)
(енгл.The Soldier's Song)
Положај Републике Ирске
Главни град 
(и највећи)
Даблин
53° 20.65′ N6° 16.05′ W / 53.34417° С; 6.26750° З /53.34417; -6.26750
Службени језик
Владавина
Облик државеунитарнапарламентарна република
 — ПредседникКетрин Коноли
 — ТишохМихал Мартин
 — Потпредседник ВладеСајмон Харис
 — Главни судијаДонал О'Донел
Законодавна властЕрахтас
 — Горњи домШенад ерен
 — Доњи домДојл ерен
Историја
НезависностодУједињеног Краљевства
 — Проглашење24. април 1916.
 — Декларација21. јануар 1919.
 — Англо-ирски споразум6. децембар 1921.
 — Устав из 1922.6. децембар 1922.
 — Устав из 1937.29. децембар 1937.
 — Републички акт18. април 1949.
Географија
Површина
 — укупно70.273 km2(118)
 — вода (%)2,0
Становништво
 — 2024.Раст 5.380.300[1](122)
 — 2022.5.149.139[2]
 — густина76,7 ст./km2
Привреда
БДП/ПКМ≈ 2025.
 — укупноРаст 736,73 млрд. $[3](42)
 — по становникуРаст 134.000 $[3](3)
БДП/ номинални≈ 2025.
 — укупноРаст 598,84 млрд. $[3](25)
 — по становникуРаст 108.920 $[3](2)
ИХР(2023)Раст 0,949[4](11) — веома висок
Валутаевро
 — код валутеEUR
Остале информације
Временска зонаUTC +0 (WET)
UTC+1 (WEST)
Интернет домен.ie[а]
Позивни број+353

Ирска (ир.Éire,енгл.Ireland), званичноРепублика Ирска (ир.Poblacht na hÉireann,енгл.Republic of Ireland), држава је узападној Европи. Налази се на острвуИрска и састоји се из 26 од 32округа. Главни и највећи град јеДаблин, који има преко 1,5 милиона становника. На копну се граничи само саСеверном Ирском, која једео Уједињеног Краљевства. Окружена јеАтлантским океаном, односноКелтским морем на југу,пролазом Светог Ђорђа на југоистоку иИрским морем на истоку.

Ирска Слободна Држава је настала са статусомдоминиона 1922. године, након потписивањаАнгло-ирског споразума. Године 1937. усвојен је нови Устав, у коме је држава названа „Ирска” и фактички је постала република, са изабранимпредседником. Званично је проглашена републиком 1949. године, према Закону о Републици Ирској из 1948. Ирска је постала чланицаУједињених нација 1955. Придружила сеЕвропским заједницама, претходнициЕвропске уније, 1973. Није имала формалне односе са Северном Ирском током већег дела 20. века, али 1980-их и током 1990-их владе Уједињеног Краљевства и Ирске су радиле са северноирским странкама на решавању сукоба који је постао познат каоНевоље. Од потписивањаСпоразума на Велики петак 1998. године, владе Ирске и Северне Ирске су сарађивале у бројним областима политике у оквиру Министарског савета Север/Југ који је створен Споразумом.

Ирска јеразвијена земља саквалитетом живота који се сврстава међу највише на свету. Године 2021.Индекс хуманог развоја сврстао је Ирску на шесто место.[5] Такође се високо котира у области здравствене заштите, привредне слободе и слободе штампе.[6][7] Чланица је ЕУ и један од оснивачаСавета Европе иОрганизације за економску сарадњу и развој. Влада Ирске следи политику војненеутралности кроз несврставање још од преДругог светског рата, па сходно томе није чланицаНАТО,[8] иако је чланицаПартнерства за мир. Привреда Ирске је напредна,[9] са једним од највећих европских финансијских центара у средишту Даблина. Спада међу првих пет најбогатијих држава на свету.[10][11][12][13]

Име

[уреди |уреди извор]

Држава која је1922. године чинила 26 од 32ирска округа је била позната каоИрска Слободна Држава. Устав Ирске, усвојен 1937, каже да се за име државе подједнако користе називи наирском (ир.Éire) иенглеском језику (енгл.Ireland). Члан 2 закона Републике Ирске из1948. године, каже „овим се изјављује да ће опис државе бити Република Ирска“. Закон из 1948. не именује државу као Република Ирска, јер би то било у супротности са уставом.[14]

Влада Уједињеног Краљевства је користила назив на ирском језику бездијакритика (ир.Eire), а од1949. године назив Република Ирска,[15] све доБелфастког споразума1998. године од када користи само назив Ирска.[16][17]

Поред наведених назива, у употреби су и називи „Република“, „Јужна Ирска“ или „Југ“.[18] У контексту који користеирски републиканци држава се често назива и „Слободна Држава“ и „26 округа“.[19]

Историја

[уреди |уреди извор]

Ирско острво људи су први пут населили пре око 34.000 година.Неолитска, односно земљорадничка друштва, настањују га око 4.000. п. н. е. Од око 2.500. п. н. е. јављају се прва сведочанстваметалургије, када Ирска улази у тзв.бакарно доба. 2.000 година п. н. е. Ирска улази убронзано доба, док металургијугвозденог доба доносеКелти, прво600, а потом300. године п. н. е.

Келти су први мештани Ирске који су дочекали писану историју. Данашњи ирски језик келтског је порекла, а Ирци се сматрају њиховим потомцима. Први описи Ирске потичу одстарогрчких илатинских писаца,4. и3. века п. н. е, који бележе Дарине, Ердине и Волунтије као племена присутна на острву. У1. векуРимљани освајајуБританију, али не и Ирску, због чега дешавања у земљи током антике бивају слабо забележена. Између3. и5. века Ирци примајухришћанство, дело које се традиционално приписује британском мисионаруСветом Патрикију, чији јепразник данас највећи у Ирској. Након повлачења Римљана из Британије током 5. века, ирскигусари постају велика претња на обалама овог острва. Групације из Ирске токомраног средњовековног раздобља постепено настањују делове Британије, одакле порекло водеШкоти.

Оквирна карта ирских краљевина око 1014. године. Викиншка утврђења означена угасито црвеном бојом.

Током средњег века Ирска је била распарчана у мноштво мањих племенских краљевина, што вероватно осликава политичко стање и у антици. Ова племена традиционално предводио је једанвелики краљ, али су се краљевине међусобно редовно бориле за ту титулу као и за политичку превласт. Најупамћенији међу овим владарима јестеБрајан Бору, који је крајем10. и почетком11. века успео да привремено себи потчини читаво острво. Манастири у средњовековној ирској били су имућне институције, и данашњи историчари им приписују заслуге за очување многих античких знања која супадом римског царства изгубљена на западу.

Ирски најамници. ИлустрацијаАлбрехта Дирера с почетка16. века.

Око9. века Ирску пљачкају и трајно настањујувикинзи, који оснивају неколицину утврђених градова међу којима суКорк,Вексфорд и Даблин. Њихова моћ је разбијена почетком 11. века.Нормани, који су1066. године постали владајући сталеж Енглеске,1169. године врше своју прву инвазију Ирске. Од тада Енглези заснивају трајно присуство на острву, које је до краја средњег века било делимично, али у одређеним периодима и доминирајуће. Потпуно освајање Ирске свршено је под династијомТудора између1543. и1603. године. Енглески краљеви су првобитно владали Ирском као засебним „господарством“ (енгл.Lordship), затимкраљевством, да би1801. године потпуно интегрисали Ирску уУједињено Краљевство.

Период енглеске власти је у Ирској упамћен као доба тлачења и стране окупације. Енглеска круна, која је1532. године примилапротестантизам, користила је чињеницу да су већина Ирацакатолици ради спровођења бројних репресивних закона и колонистичке политике. Закони донети током17. века забрањивали су исповедање католичке вере, али и коришћење ирског језика. Широка подручја Ирске, а нарочито њен север, настањивани су протестантским живљем и земљопоседницима, од којих потичу данашњиАнгло-Ирци иАлстерци. Као нарочито кобни догађаји упамћени су инвазијаОливера Кромвела (1649-1653) иВелика кромпирова глад (1845-1849), који су заједно однели на милионе живота. Током читавог овог периода домаће становништво Ирске дизало је бројне, али неуспеле устанке.

Оснивање савремене републике

[уреди |уреди извор]
Главни чланак:Историја Републике Ирске
Даблин након устанка 1916. године

19. век и појаванационализма довели су до народног препорода у Ирској и тежњама за независност.1829. године, под притисцима ирског вођеДанијела О'Конела, у Уједињеном Краљевству је прекинута репресија католика. До краја овог века већинска политичка струја у Ирској тежила је ка аутономији, али почетком20. века популарност добија такозвана револуционарна струја коју је предводила странкаШин Фејн.1916. године диже сеУскршњи устанак, који је исте године угушен, али истовремено показао неодрживу политичку ситуацију.1922. године потписан јеАнгло-ирски споразум којим је коначно основанаСлободна Ирска држава, која временом стиче потпуну независност од Велике Британије.Северна Ирска, насељена већином протестантима, одбила је да се отцепи, што је у самој Ирској држави изазвалограђански сукоб, а у Северној Ирској дугогодишњутерористичкукампању паравојнеИрске републиканске армије која је трајала чак до1998. године.

Географија

[уреди |уреди извор]
Главни чланак:Географија Републике Ирске
Мапа Ирске

Острво Ирска се простире на 84.421 km² од којих пет шестина припада Републици Ирској, а остатак чини Северну Ирску. На западу се налазиАтлантски океан, на североистокуСеверни канал. На истоку се налазиИрско море које се на југозападу спаја са океаном прекоКанала светог Ђорђа иКелтског мора.

Република Ирска граничи се само са Уједњиненим Краљевстом, ка северу. Површина државе износи 70.274 km².

Геологија и рељеф

[уреди |уреди извор]

Ирска је претежно равничарска земља кречњачког тла. У централним пределима надморска висина варира између 60 и 120 метара, а низија испресецана је благим брдима. Њену морску обалу скоро потпуно прожимају литице геолошки разноврсне структуре. Планине, које се протежу превасходно на северу и југу земље, не досежу високе надморске висине. Главни венци су планинеБлу Стек на северу, планинеВиклоу јужно од Даблина,Нокмедоу иКомераг на југу, а са њима иМегилкадис Рикс, на којима јеКарунтухил (ир.Carrauntoohill), највиши врх земље (1.041 m). На западу планине усецају у море, стварајући поприлично разуђену обалу испресецану заливима, међу којима суБентри иДингл.

Већина рељефа земље проистиче изледничког кретања.[20]

Западна обала Ирске

Воде

[уреди |уреди извор]

Избијајући из приморских планина, директно ка мору теку кратки брзаци. Реке у унутрашњости земље су споре и широке.Река Шенон, која извире изСлајга и пролази кроз централне пределе земље изливајући се у море кодЛимерика, најдужа је река не само у Ирској, већ у целомБританском архипелагу (360 km). Друге велике реке суБероу иСуир.

Ирска је истачкана хиљадамаледничких језера, мање и веће површине. Највеће језеро на острву,Луг Нег, налази се у Северној Ирској, те не припада Републици. Река Шенон својим током формира неколико великих језера, међу којима суЛуг Ри иЛуг Дерг.[20]

Флора и фауна

[уреди |уреди извор]

Ирска је током последњег леденог доба била сасвим покривена глечерима, и већина биљних и животињских врста данас присутних настањене су у протеклих 10 хиљада година. Тиме се биосфера Ирске слабо разликује од шире северноевропске, а поготово је слична британској. Постоје, међутим одређене специфичности које Ирска дугује својој географској изолованости: она, на пример, уопште није настањенакртицама,мањим ласицама, нитизмијама. Најчешћа крупна дивљач сујелени. Међу ендемским врстама су ирскихермелин и ирскизец. Ирске реке и језера су нарочито богателососом.[20]

Траве у Ирској су углавном исте као у остатку северозападне Европе, али има врста за које се сматра да потичу изСредоземља. Специфичност ирског пејзажа јесте мањакшума; мада је у праисторији острво било прекривено шумама, скоро све природне шуме су људском активношћу посечене. Данас је око једна десетина земље пошумљена, углавном вештачки.

Клима

[уреди |уреди извор]

Клима Ирске јеатлантска, с много влаге, великом облачности и мало сунчаних дана, нарочито у западним деловима, који су под непосредним утицајем сталних и снажних западнихветрова. Због тога тај део земље има већу количину годишњих падавина (око 1500 mm) од источног (750 mm). Највише падавина има југозападни планински део – око 2500 mm. Због сталне влаге, и зато што нема суша ливаде су стално зелене, па је по томе Ирска и добила имезелено острво.

Локалнаумерена клима је нешто измењена услед Северноатлантске струје. Лета су ретко веома врућа, али се температура зими не спушта често испод нуле. Падавине су врло честе, са чак до 275 кишних дана годишње у неким деловима земље.

Национални паркови

[уреди |уреди извор]

У Ирској постоји шестнационалних паркова:

ИмеОснованВеличина (km²)Слика
Национални парк Баликрој1998.117,79
Национални парк Бурен1998.110
Национални парк Гленвех1984.110
Национални парк Киларни1932.102,89
Национални парк Конемара1980.30
Национални парк Виклоу1991.205

Административна подела

[уреди |уреди извор]
Главни чланак:Административна подела Ирске
[икона]
Овај одељакби требало проширити.Можете помоћидодавањем садржаја.
Ирски окрузи (енгл.Counties). Територија Републике Ирске означена зеленом, а Уједињеног Краљевства маслинастом бојом.

Ирска јеунитарна држава. Цело острво је подељено на 32 округа, од којих 26 припада Републици Ирској. Петвелеградова такође чине посебне јединице. Ови окрузи групишу се у четиритрадиционалне покрајине, које више немају административну сврху, али се сматрају одвојеним историјским и културним регијама. То су:

Проблем Северне Ирске односно Шест округа

[уреди |уреди извор]

Северна Ирска, илиШест округа, како се ова територија зове на остаткуострва, будући да се састоји од шест, од укупно девет, округа покрајине Алстер, настала је након преговора одржаних уЛондону оПодели Ирске1921. године. Ова контроверзна одлука о подели острва и стварању јужне Слободне Државе Ирске и Северне Ирске довела је доИрског грађанског рата на јужном, католичком делу острва, док је претежно протестантски север био сагласан са новом поделом, јер је остао у саставу Уједињеног Краљевства. Углавном су католици остали незадовољни поделом острва, тако да се неки сегменти друштва нису одрекли политичке и оружане борбе за поново уједињење острва у јединствену државу која би обухватала и све северне области (грофовије):

Становништво

[уреди |уреди извор]
Главни чланак:Демографија Републике Ирске

Република Ирска је држава која је претежно насељенаИрцима. Ирци највише говореенглеским језиком, а главна религија јеРимокатоличанство.

Према процјени становништва 2010. године, у Ирској је живило 4.722.028 становника.[21] Подаци о процјени:

  • Мушкарци:2.358.054
  • Жене:2.363.974
  • Густина насељености:60,48 становника на km²
  • Површина:70.273 km²

Према попису становништва из2022. године, у Ирској је живело 5.149.139 становника, што је пораст од 8% у односу на2016. Према подацима из2011, Ирска има највећу стопу рађања уЕвропској Унији (16 рођених на 1.000 становника). Просечан број рођене деце по жени2017. износио је 1,80, док је он у1850. годнини износио 4,52. Просечан становник Ирске стар је 37,1 година.[22]

Према подацима пописа из 2022, број неираца износио је 631.785, што је 8% више у односу на попис 2016, кад је тај број износио 535.475. Највише имиграната било је изПољске (93.680),Уједињеног Краљевства (83.347),Индије (45.449),Румуније (43.323),Литваније (31.177) иЛетоније (27.338).[23]

Највећи градови

[уреди |уреди извор]
 

Извор: Попис 2022.
ГрадПровинцијаПопулација
Даблин
Даблин
Корк
Корк
1.ДаблинЛенстер1.263.219Лимерик
Лимерик
Голвеј
Голвеј
2.КоркМанстер222.526
3.ЛимерикМанстер102.287
4.ГолвејКонот85.910
5.ВотерфордМанстер60.079
6.ДрогедаЛенстер44.135
7.ДандалкЛенстер43.112
8.СвордсЛенстер40.776
9.НаванЛенстер33.886
10.БрејЛенстер33.512

Главни градови су престоница,Даблин на источној обали,Корк на јужној,Голвеј иЛимерик на западној обали, иВотерфорд на јужној обали (видиГрадови у Ирској).

Језици

[уреди |уреди извор]

Ирски језик је национални језик Републике Ирске и "примарни званични језик". Иако доминантнији,енглески је "секундарни званични језик". Према попису становништва из 2016, око 40% популације Р. Ирске (1,75 мил. становника) изјаснило се да знају да причају ирски језик, али само око 74.000 становника Р. Ирске прича ирски код куће, на дневној бази. Ирски се данас прича углавном само у руралним областима, највише на сверозападу земље.

После енглеског,пољски језик се највише говори код куће, на дневној бази. Такође, деоИрских путника говори језикШелта, који је мешавина ирског и енглеског језика. Дијалектишкотског језика се говоре од странеАлстераца у Донегалу.

Религија

[уреди |уреди извор]

Према попису из 2016, 78,3% становништва изјашњавало се каокатолици, 4,2% каопротестанти, 1,3% каоправославци, 1,3% каомуслимани, док се 9,8% становништва изјаснило каоатеисти.[24]

Привреда

[уреди |уреди извор]
Главни чланак:Привреда Републике Ирске

Ирска економија пре1980. године била је „традиционално“ устројена и не нарочито успешна. Тада је Ирска знатно заостајала за Уједињеним Краљевством и осталом Западном Европом. У тадашњој ирској економији пољопривреда је имала важнију улогу. Од 1980. године долази до великих промена.

Данас је Ирскадруги светски највећи извозник рачунарских програма. Готово трећина свих персоналних рачунара продатих у Европи произведена је у Ирској, и то већином у америчким фабрикама.

Упоређујући ниво развијености Ирске и Уједињеног Краљевства, види се да је Ирска, као традиционално неразвијена, успела за 20-ак година да достигне Уједињено Краљевство. На пример, Ирска је1977. године имала 65% националног бруто дохотка по становнику Уједињеног Краљевства, а2000. године тај број је износио чак 93%. Један други показатељ наводи да је куповна моћ Ираца виша него код Швеђана, Немаца, Француза, Британаца или Италијана.

Култура

[уреди |уреди извор]
[икона]
Овај одељакби требало проширити.Можете помоћидодавањем садржаја.

Забава

[уреди |уреди извор]
  • Корси (The Corrs), фолк-рок музичка група

Спорт

[уреди |уреди извор]

Најпопуларнији спорт у Републици Ирској јеирски фудбал.[25] Популарни спортови у овој земљи су и харлинг,рагби,крикет,голф,бокс и јахање коња. ИрацБрајан О’Дрискол је један од најбољих рагбиста свих времена.[26]

Види још

[уреди |уреди извор]

Напомене

[уреди |уреди извор]
  1. ^Домен.eu је такође у употреби, али се дели са осталим државама чланицамаЕвропске уније

Референце

[уреди |уреди извор]
  1. ^„Population and Migration Estimates, April 2024”.www.cso.ie.Central Statistics Office (Ireland) - CSO. 27. 8. 2024.Архивирано из оригинала 20. 11. 2024. г. Приступљено27. 10. 2024. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  2. ^„Remote work up, Catholic numbers down in Census data”.rte.ie. 30. 5. 2023. Архивирано изоригинала 30. 5. 2023. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  3. ^абвг„World Economic Outlook Database, April 2025” (на језику: енглески). 
  4. ^„Gini coefficient of equivalised disposable income – EU-SILC survey”.ec.europa.eu.Eurostat. Приступљено3. 9. 2023. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  5. ^„Inequality-adjusted Human Development Index”.Архивирано из оригинала 09. 11. 2022. г. Приступљено8. 9. 2022. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  6. ^„Human Development Report 2020”(PDF).HDRO (Human Development Report Office)United Nations Development Programme. стр. 343.Архивирано(PDF) из оригинала 15. 12. 2020. г. Приступљено29. 1. 2022. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  7. ^Henry, Mark (2021).In Fact An Optimist's Guide to Ireland at 100. Dublin: Gill Books.ISBN 978-0-7171-9039-3.OCLC 1276861968.Архивирано из оригинала 25. 8. 2022. г. Приступљено29. 1. 2022. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  8. ^„NATO – Member countries”. NATO.Архивирано из оригинала 24. 9. 2011. г. Приступљено29. 12. 2014. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  9. ^„Ireland is world's eighth-most 'inclusive' advanced economy”.The Irish Times. Приступљено15. 2. 2023. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  10. ^„Country Comparison: GDP – per capita (PPP)”.The World Factbook. Central Intelligence Agency. Архивирано изоригинала 19. 11. 2011. г. Приступљено29. 8. 2011. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  11. ^„'Leprechaun Economics' Earn Ireland Ridicule, $443 Million Bill”. Bloomberg L.P. 13. 7. 2016.Архивирано из оригинала 14. 7. 2016. г. Приступљено1. 1. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  12. ^Gabriel Zucman; Thomas Torslov; Ludvig Wier (јун 2018).„The Missing Profits of Nations”.National Bureau of Economic Research, Working Papers. стр. 31.Архивирано из оригинала 10. 6. 2018. г. Приступљено1. 1. 2021. „Appendix Table 2: Tax Havens CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  13. ^„Ireland is the world's biggest corporate 'tax haven', say academics”.The Irish Times. 13. 6. 2018.Архивирано из оригинала 28. 12. 2022. г. Приступљено1. 1. 2021. „New Gabriel Zucman study claims State shelters more multinational profits than the entire Caribbean CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  14. ^Gallagher, Michael, "The changing constitution", inGallagher, Michael; Coakley, John, ур. (2010).Politics in the Republic of Ireland. 0415476712.ISBN 978-0-415-47671-3. Приступљено12. 02. 2015. 
  15. ^Oliver, J.D.B.,What's in a Name, inTiley, John, ур. (2004).Studies in the History of Tax Law. Hart Publishing. стр. 181—3.ISBN 978-1-84113-473-4. Приступљено12. 02. 2015.  Note: the author incorrectly uses "Éire", with the diacritic
  16. ^Oliver 2004, стр. 178. sfn грешка: no target: CITEREFOliver2004 (help)
  17. ^Daly 2007, стр. 80. sfn грешка: no target: CITEREFDaly2007 (help)
  18. ^Acciano 2005, стр. 616.
  19. ^Smith 2002, стр. 2.
  20. ^абв„Ireland | History, Map, Flag, Capital, Population, & Facts | Britannica”.www.britannica.com (на језику: енглески). 2025-09-23. Приступљено2025-09-23. 
  21. ^Ireland Demographics Profile 2014
  22. ^„Ireland”.The World Factbook.Архивирано из оригинала 09. 01. 2021. г. Приступљено9. 2. 2024. 
  23. ^„Population Usually Resident and Present in the State”.Central Statistics Office.Архивирано из оригинала 25. 08. 2021. г. Приступљено9. 2. 2024. 
  24. ^(PDF)https://www.rte.ie/documents/news/census-2016-summary-results-part-1-full.pdf.Архивирано(PDF) из оригинала 30. 10. 2023. г. Недостаје или је празан параметар|title= (помоћ)
  25. ^Rugby closes on GAA as soccer still most popular sport | Irish Examiner
  26. ^„PRELAZZI: Heroj O'Driskol”. Архивирано изоригинала 24. 03. 2014. г. Приступљено10. 07. 2017. 

Литература

[уреди |уреди извор]

Спољашње везе

[уреди |уреди извор]
Државе и територије уЕвропи
Суверене
државе
Зависне
територије
Непризнате
државе
  • 1 Делом се налазе уАзији
  • 2 Налазе се у Азији, али имају друштвено-политичку повезаност са Европом
  • 3 Делимично призната независност, није члан Уједињених нација
Чланице
Европска унија
Бивше чланице
Међународне
Државне
Географске
Уметничке
Људи
Остале
Портали:
Ирска насродним пројектима Википедије:
Медији на Остави
Новости на Викиновостима
Цитати на Викицитатима
Водич на Википутовању
Подаци на Википодацима
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ирска&oldid=30616934
Категорије:
Сакривене категорије:

[8]ページ先頭

©2009-2026 Movatter.jp